Serbian Mokhtasar — Fatiha 1:1 – Âl-i İmran 3:200

Почињем своје учење Кур'ана именом Аллаха, од Њега тражећи снагу за то, и тражећи Његов благослов спомињући Његово име. Бисмилах (у име Аллаха) садржи три Аллахова лепа имена: 1. Аллах, тј. Онај Који истински заслужује да буде обожаван. То је најпосебније Аллахово име, и нико се њиме не сме назвати, осим Аллаха. 2. Ер-Рахман - Милостиви, тј. Онај Који поседује својство апсолутне милости, и ово име указује на то да Аллах поседује милост као особину Свог Бића. 3. Ер-Рахим - Самилосни, тј. Онај Који Своју милост спушта на створења која Он жели, а међу која спадају и верници.

Све речи славе и похвале које у себи садрже описивање неког својствима величанства и савршенства, припадају само једином Богу, јер је Он Господар свега, Створитељ свега, Управитељ свиме. Реч "светови" (ел-алемун) множина је речи "свет" (ел-алем), а означава све мимо Бога.

Изношење похвале Узвишеном Аллаху након што Му се, у претходном одломку, исказала захвала.

Величање Узвишеног Аллаха спомињањем чињенице да је Он владар свега на Судњем дану, када нико ништа поседовати неће. "Јеумуд-дин" овде значи "Дан обрачуна", дан када ће свако бити обрачунат и сходно томе награђен или кажњен.

Искључиво Теби упућујемо све видове богослужења и покорности. Никога Ти, у томе, не придружујемо, и само од Тебе тражимо помоћ у свим нашим пословима. У Твојој руци је свако добро и нико мимо Тебе помоћи не може.

Укажи нам на прави пут, учини да идемо њиме, учврсти нас на њему, и повећај нам упуту. Ес-Сиратул-Мустеким или прави пут је јасна стаза која нема странпутица и девијација. То је, у ствари, Ислам, односно вера коју је од Аллаха доставио посланик Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов.

На пут оних Твојих робова којима си дао благодат упуте, попут веровесника, истинољубивих, бораца на Аллаховом путу и добрих људи, а дивно ли је то друштво. Сачувај нас пута оних на које си се расрдио, који су спознали истину али је нису следили, попут јевреја, и сачувај нас пута оних који нису спознали пут истине због свог немара у тражењу истине и упуте, попут хришћана.

Елиф Лāм Мим су арапска слова којима су отпочета нека кур'анска поглавља. То су слова арапске абецеде која сама по себи немају значење, али њихово издвојено спомињање у Кур'ану има своју мудрост и свој циљ, јер у Кур'ану ништа није без мудрости. Од најбитнијих мудрости спомињања ових арапских слова је указивање на изазов Арапима да саставе нешто слично овом Кур'ану, јер се Кур'ан састоји од арапских слова који су били познати тадашњим Арапима и којима су они говорили. Због тога, у већини случајева, након отпочињања неког поглавља овим арапским словима спомиње се Кур'ан, као што је случај и у овом поглављу.

Тај величанствени Кур'ан - у њега нема сумње ни са којег аспекта; нема сумње у то да га је Аллах објавио, нити има сумње у то да су све његове речи - и у форми и у значењу - Аллахов говор који богобојазне упућује на прави пут.

Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.

Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.

Ови људи који поседују наведене особине иду чврсто правим путем, и они су истински победници на овом свету и на Будућем јер су постигли оно чему се надају и спасили су се од онога чега се боје.

Они против којих се реч Божја била остварила, устрајаће у својој заблуди и тврдоглавости, тако да упозоравали их ви или не исто је.

Они не прихватају истину зато што је Аллах запечатио њихова срца због заблуде којом су им срца испуњена, и запечатио је њихов слух па не чују истину на начин да јој се одазову и следе је, и на њиховим очима је ставио застор па не виде истину и поред њене јасноће. Њих на Будућем свету чека велика патња.

Постоји људи који тврде да су верници. Они то говоре својим језицима желећи да сачувају своје животе и иметке, док у себи скривају неверство.

Они желе да преваре Бога и вернике показујући се као верници док скривају своје неверство. А тиме, заиста, само себе обмањују, јер Бог зна њихово срце, а и верницима је указао на њихове особине и њихово истинско стање.

Они обмањују себе зато што је у њиховим срцима сумња, па им је Аллах ту сумњу повећао, а награда је сходно делу. Њих чека болна патња у најнижем степену Пакла зато што лажу Аллаха и људе, и зато што поричу оно са чиме је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благосов.

Када им се забрани ширење нереда на Земљи тиме што шире неверство и чине грехе, они мисле да су они ти који су исправни и који поправљају стање.

Истина је да су они истински смутљивци, али они то не осећају, не осећају да је њихово деловање у ствари сејање смутње и нереда.

Када им се нареди да верују као што верују следбеници Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, они то осуђују изругавајући се: "Зар да верујемо као што малоумни верују?" А истина је да су они малоумни, али то не знају.

Када сретну вернике говоре: "Верујемо у оно у шта и ви верујете." Али то говоре из страха од верника, међутим, када се врате својим главешинама, потврђују своју постојаност и послушност својим главешинама, говорећи им: "Ми смо са вама, на вашем путу, али се само вањски слажемо са верницима, изругујући им се и исмејавајући их.

Аллах се њима изругује зато што се они верницима изругавају, кажњавајући их сходно њиховим делима. Зато је Аллах прописао да се са лицемјерима поступа са муслиманима на овом свету, али ће их на Будућем свету казнити за њихово неверство и лицемерство. Тиме Он чини да наставе да лутају и да тумарају у својој заблуди и арогантности, и да остану збуњени и неодлучни.

То су истински лицемери, јер су веровање заменили неверством, али та трговина им није донела корист, јер су изгубили веровање у Бога и нису упућени ка истини.

Аллах наводи два примера за ове лицемере: један је пример ватре и други пример воде. Што се тиче примера ватре, они су попут човека који је потпалио ватру како би се окористио њеним светлом, па када је она засијала и он помислио да ће се окористити тим светлом, ватра се угасила. Отишло је њено блиставило, а остао је пепео. Они који су се њоме хтели окористити остали су у тминама, не видевши ништа и не могавши наћи прави пут.

Они су глуви јер не чују истину на начин који изискује њено прихватање и слеђење, неми су јер не говоре истину, слепи су јер не виде истину и не напуштају своју заблуду.

Што се тиче примера воде, лицемери су наведени као пример оних људи који су се због велике кише која пада из облака испуњеног нагомиланим тминама, громовима и муњама, а која се спустила на њих, преплашили и почели запушавати уши крајевима прстију да не би чули страшни звук громова, плашећи се смрти, а Аллах обухвата невернике и они Му не могу умаћи.

Муња, од жестине блештавила, скоро да им одузме вид. Када год им муња осветли пут, они крену напред, а када је нема они остају у тмини не могавши да се помере. Да Аллах хоће, одузео би им и слух и вид Својом апсолутном моћи, па да им се ни слух ни вид никада не врати, због њиховог окретања од истине. Киша је пример за Кур'ан, звук грома је пример за упозорења која су у Кур'ану садржана, светло муње је пример истине која им је понекад јасна. Запушавање ушију да не би чули громове је пример њиховог окретања од истине. Аспекат сличности лицемера са људима споменутим у ова два примера јесте у неокориштавању. У првом примеру ватре и човека који ју је потпалио а није се окористио њоме, осим што је добио пепео и тмину. И другом примеру воде и људи који се нису њоме окористили, већ су добили громове и муње који су их плашили и узнемиравали. Тако је и са лицемерима, они у Исламу виде само жестину и грубост.

О људи, обожавајте само вашег Господара, и никога другог, јер вас је Он створио, као што је створио и претходне народе, да бисте се сачували пропасти и Његове казне; спровођењем Његових наредби и клоњењем онога што је забранио.

Он је Тај Који вам је Земљу учинио простртом и спремљеном за живот на њој, и Који је небо изнад вас учинио чврстим здањем. Он је дао благодат кише коју је учинио узроком разноврсних плодова, да би то била опскрба створењима - па Му не придружујте судруге и никог Њему сличним не сматрајте, а знате да нема створитеља мимо Аллаха.

О људи, ако сумњате у Кур'ан којег је Аллах објавио Свом слуги Мухаммеду, нека је на њега Аллахова милост и благослов, изазивамо вас да му се супротставите тиме што ћете начинити једно поглавље слично поглављима Кур'ана, макар било као најмање кур'анско поглавље. Позовите кога год можете од ваших божанстава, осим Аллаха, ако сте искрени у својој тврдњи.

Па ако то не урадите - а то никада неће моћи да ураде - чувајте се ватре која ће бити потпаљивана људима који заслужују казну, и разним врстама камења, оним са којима су правили а затим обожавали своје идоле, а и другим камењима. Ову је ватру Аллах припремио за невернике.

Пошто је претходна претња била упућена неверницима, сада обрадуј - о Веровесниче - вернике у Аллаха који чине добра дела. Обрадуј их рајским вртовима испод чијих двораца реке теку. Када год пробају нешто од лепих рајских плодова рећи ће - због велике сличности са овосветским воћем: "Ово је попут плодова којима смо раније били опскрбљени." Али то ће им само бити давани плодови који су слични овосветским плодовима у облику и називу како би им пришли и узели их, јер су им познати, али ће бити потпуно другачијег, бољег укуса. У Рају ће верници имати и жене које су чисте од свега према чему душа и природа осећа аверзију, а што је присутно на овом свету. Верници ће у Рају бити у вечном непрекидном уживању, за разлику од овосветског уживања која се прекидају и имају свој крај.

Узвишени Аллах се не стиди да наведе примере које Он жели, па наводи пример комарца и других створења која су већа или мања од њега. Људи су по питању ових примера подељени у две групе: вернике и невернике. Верници верују у те примере и знају да се иза тога крије велика мудрост, док се неверници питају - изругавајући се: "Зашто је Аллах навео примере ових презрених и небитних створења, попут комарца, муве, паука и других." Аллах даје одговор па каже да ови примери садрже многа упутства и поуке, али и да представљају испит за људе. Аллах неке људе овим примерима одводи у заблуду, јер се окрећу од размишљања од тога, а таквих је много, док неке људе Аллах упути на прави пут јер узимају поуку из ових примера, а и таквих је много. Неће отићи у заблуду осим онај ко је то заслужио, а то су они који се не покоравају Аллаху, попут лицемера.

Они који крше завет према Богу који је Он узео од њих, а то је заветовање да ће само Њега обожавати и да ће Његовог Посланика следити, којег су најавили пријашњи веровесници, такви прекидају оно што је Бог наредио да се одржава, попут родбинских веза, и шире неред на Земљи тиме што греше према Богу, и таквима су дела непотпуна и на овом и на Будућем свету.

О неверници, доиста сте чудни! Како можете да не верујете у Аллаха, а посматрате доказе Његове моћи у вама самима? Нисте постојали, па вас је створио и оживео, затим ће да вас усмрти, а затим ће да вас проживи и врати Њему ради полагања рачуна.

Само је Бог створио све што је на Земљи: реке, дрвеће и остала, небројена створења, и ви се тиме користите и уживате у ономе што вам је Он подредио. Он се затим уздигао изнад небеса и формирао их као седам складних небеса, и Он Својим знањем све обухвата.

Узвишени Аллах нас обавештава да је Он рекао анђелима да ће на Земљи поставити људе који ће наслеђивати једни друге, како би изграђивали Земљу покоравајући се Њему. Анђели су Га питали, желећи да разумеју и спознају, о мудрости постављања људи намесницима на Земљи, премда ће они чинити неред на њој, и бесправно проливати крв. Анђели су додали: "Ми Ти се покоравамо и славимо Те и хвалимо, величамо Твоју величанственост и савршеност, и у томе никада не клонемо." Па им је Аллах одговорио: "Доиста ја знам оно што ви не знате, од запањујућих мудрости које се крију у њиховом стварању, и величанствених интенција њиховог постављања за намеснике на Земљи."

Ради указивања почасти и високог степена Адама, Узвишени Бог га је подучио именима свих ствари: живих и неживих, подучио га је значењима тих назива, а затим је те ствари предочио анђелима рекавши: "Обавестите ме о именима ових ствари, ако је истина да сте ви часнији и бољи од овог створења."

Они су рекли, признајући своју мањкавост и приписујући све благодати Аллаху: "Ми Те славимо и сваку мањкавост од Тебе негирамо, и величамо Те, Господару наш, и не супротстављамо се Твојој одредби и Твом закону. Ми знамо само оно чему си нас Ти подучио, а Ти си, доиста, Свезнајући Којем ништа није скривено, и Мудри Који сваку ствар ставља на њено место, било да се ради о Твојим космичким или верозаконским одредбама.

Тада Узвишени Аллах рече Адаму: "Обавести их о именима тих ствари." Када их је он обавестио онако како га је подучио његов Господар, Аллах рече анђелима: "Зар вам нисам рекао да Ја, уистину, знам све што је скривено на небесима и на Земљи, и знам оно што испољавате и оно о чему размишљате?"

Узвишени Аллах појашњава да је Он наредио анђелима да се поклоне Адаму из поштовања падајући ничице, па су то журно учинили покоравајући се Аллаховој наредби, осим Сотоне који је био од џина (демона) и који се сустегао од покорности, пркосећи Аллаховој наредби, и охолећи се над Адамом. Тиме је постао неверник у Аллаха Узвишеног.

Рекосмо: "О Адаме, настаните се ти и супруга твоја Ева у Рају, и пријатно једите у њему шта год желите и где год желите, без ичега што ће вам покварити ужитак. Али чувајте се добро дрвета чији плодови су вам забрањени за јело, јер ако ту забрану прекршите - бићете неправедници, због кршења онога што Сам вам наредио."

Ђаво им је непрестано дошаптавао и улепшавао им кршење Аллахове наредбе, све док их није навео да згреше и пробају плодове са дрвета које им је Аллах забранио. Казна за то им је била то што их је Аллах извео из Раја у којем су били, рекавши њима и ђаволу: "Силазите на Земљу! Бићете непријатељи једни другима, и на тој Земљи ћете боравити и остати, уживајући у њеним благодатима, све до краја ваших живота и док не наступи Судњи час.

Адам је прихватио речи које му је Аллах објавио, и којима га је надахнуо да Му се тим речима помоли, а оне су споменуте у ајету: "'Господару наш', рекоше они, 'сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо међу губитницима бити.'" (Поглавље Ел-Еа'раф, 23.) Аллах је прихватио његово покајање и опростио му, јер је Он, Узвишени, Онај Који стално прашта Својим робовима, и Који је милостив према њима.

Рекли смо им: "Силазите сви из Раја на Земљу, долазиће вам Моје упуте преко Мојих посланика, па ко их буде следио верујући у Моје посланике, ничега се неће бојати на Будућем свету, нити ће туговати за било чим од онога што им је промакло на овом свету.

Што се тиче оних који нису поверовали и наше речи и доказе у лаж утеравали, такви ће бити становници ватре у њој ће вечно боравити.

О потомци Аллаховог веровесника Јакова, сетите се Аллахових узастопних благодати према вама и будите Му захвални на њима, и држите се испуњења завета према Њему, а који садржи веровање у Њега и Његове посланике, и рад по Његовим законима. Ако то будете испунили, и Он ће Своје обећање вама испунити: леп живот на овом свету ће вам дати, и лепу награду на Судњем дану припремити. Само се Њега бојте, и немојте завет Њему да прекршите.

Верујте у Кур'ан који је објављен Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и који се слаже са монотеизмом и најавом Мухаммедовог посланства садржаном у Тори пре него што је Тора искривљена, и немојте никако бити први који ће у њега узневеровати! Немојте речи које Сам вам објавио за нешто безвредно да мењате, која се огледа у стицању овосветског угледа, власти, или иметка и чувајте се Моје срџбе и казне.

Немојте да мешате истину коју Сам објавио Својим посланицима са вашим лажима које измишљате, и немојте да кријете истину која је дошла у вашим књигама, а која садржи опис посланика Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, иако истину знате и у њу сте убеђени.

Обављајте молитву потпуно, поштујући њене темеље, обавезне и добровољне, и дајте обавезну милостињу из вашег иметка којег је Аллах учинио у вашем власништву, и покоравајте се Аллаху са следбеницима посланика Мухаммеда, који се Аллаху покоравају.

Како је само ружно да другима наређујете да верују у Бога и да добро чине, док се ви од тога окрећете и себе заборављате, премда ви Тору учите! Знате за Аллахову наредбу у Тори да се Његова вера мора следити, и да се у Његове посланике мора веровати, па зар се нећете уразумити?

Помогните се у обављању ваших овосветских и верских послова стрпљењем и молитвом који вас приближава Аллаху и веже за Њега, па ће вам Он помоћи и сачувати вас, отклањајући штету од вас. Доиста је обављање молитве тешко онима који нису предани и покорни свом Господару.

То је зато што су они уверени да ће отићи свом Господару, и да ће Га срести на Судњем дану, да ће се Њему вратити како би их наградио за њихова дела.

О синови Аллаховог веровесника Јакова, сетите се Мојих верских и овосветских благодати према вама, и сетите се тога што сам вас уздигао над вашим савременицима дајући вам веровесништво и власт.

Учините да штит између вас и казне на Судњем дану буде чињење онога што је Аллах наредио, и клонећи се онога што је забранио. То је дан у којем нико никоме неће моћи помоћи, и у којем се ничије заговарање за отклањање штете или прибављање користи неће прихватити осим ако Аллах то дозволи. Тог дана неће бити прихваћена никаква откупнина, макар се хтели откупити удељујући пуну Земљу злата. Ако неће бити од користи ни заговарач, ни откупнина, ни помагач, па куда онда побећи и излаз тражити?

Сетите се, о потомци Израилови, када смо вас избавили од фараонових следбеника, који су вас жестоко кажњавали разним врстама казне. Убијали су вашу мушку децу, кољући их, како би вас истребили, а у животу су вам остављали ваше кћери како би их служиле, желећи да вас тиме потпуно понизе. Ваше спасење од фараона представља велики испит за вас од вашег Господара, како бисте захвални били.

Сетите се благодати наше према вама која се огледа у Нашем раздвајању мора због вас, када смо вам начинили сув пут у сред мора којим сте га прешли, и тиме вас избавили, док смо вашег непријатеља - фараона и његове следбенике - потопили пред вашим очима, док сте све то посматрали.

И сетите се благодати када смо Мојсију четрдесет ноћи дуг сусрет одредили, како би се употпунило објављивање Торе, која је светлост и упута, а затим сте ви теле за божанство узели у том периоду, сами себи неправду чинећи.

Прешли смо вам преко тога након што сте се покајали, па вас нисмо казнили како бисте Аллаху захвални били, искрено Га обожавајући и Њему се покоравајући.

И сетите се благодати када смо Мојсију, мир над њим, објавили Тору која раздваја између истине и неистине, упуте и заблуде, како бисте њоме кренули путем истине.

И сетите се благодати тога што вас је Аллах упутио да се покајете од обожавања телета, када је Мојсије, мир над њим, рекао: "Учинили сте неправду себи узимајући теле за божанство које обожавате, па се покајте и вратите свом Створитељу тако што ћете убити један другог. Покајање на тај начин вам је боље од упуштања у неверство јер ће вас одвести вечном боравку у Ватри. Па сте то урадили јер вас је Аллах томе упутио и у томе помогао, па вам је опростио јер Он, уистину, пуно прашта и пуно је милостив према Својим робовима.

И сетите се када су ваши преци дрско рекли Мојсију, мир над њим: "Нећемо да верујемо док не видимо Аллаха очима својим, без застора, па вас је спалила ватра поубијавши вас, док сте једни друге гледали.

Затим смо вас, након смрти, проживели како бисте Аллаху били захвални на тој благодати.

У наше благодати према вама спада то што смо послали облак који вам је хладовину правио, штитећи вас од Сунчеве врелине, након што сте по земљи почели да лутате, и спустили смо вам слатко пиће слично меду, и мале птице лепог укуса сличне препелицама, рекавши вам: "Једите лепа јела којима смо вас опскрбили." Они нам нису наудили њиховим порицањем ових благодати, и њиховом незахвалношћу, већ су сами себи неправду учинили тиме што су награду изгубили и себе казни изложили.

Сетите се Аллахове благодати када смо вам рекли: "Уђите у Јерусалим и једите у њему лепа јела на којем год месту желите, нека вам буде пријатно и укусно, али уђите поклоњени и покорни Аллаху, и молите Га речима: 'Аллаху опрости нам грехе.' Одазваћемо вам се, и доброчинитељима ћемо повећати награду за добра дела."

Али они који су неправедни били су променили дело и изменили речи, па су ушли у град окрећући своје стражњице и тако пузили уназад, говорећи: "Јечмено зрно." Чиме су се хтели исмејавати Аллаховом наредбом. Казна за то је била да је Аллах на неправеднике спустио казну са неба, јер су прешли границе Његовог закона и прекршили Његову наредбу.

И сетите се Аллахове благодати када сте лутали по Земљи, и када вас је спопала жестока жеђ, па је Мојсије, мир над њим, понизно молио свог Господара да вас напоји, након чега смо му наредили да штапом удари камен, из којег је потекло дванаест извора, колико има ваших племена. Из тог камена је јако потекла вода, и сваком племену смо појаснили посебно место са којег ће оно пити, како не би дошло до несугласица међу њима, и рекли смо им: "Једите и пијте из Аллахове опксрбе коју вам је подарио без ваше мукe, и немојте неред по Земљи да чините!"

И сетите се када сте били незахвални на благодатима вашег Господара, па вам је досадило да једете оно што вам је Бог спустио: ману и препелице, рекли сте: "Нећемо се стрпети на једној истој храни", и тражили сте од Мојсија, мир над њим, да моли Бога да вам подари од онога што земља рађа: поврћа и краставаца, пшенице, леће и лука црвеног, па да вам то буде храна. Мојсије, мир над њим, осудио је тај ваш поступак, јер сте хтели заменити оно што је часније и боље – ману и препелице – оним што је мање вредно, премда вам је ово прво долазило без труда и умора. Рекао вам је: "Идите у који хоћете град, наћи ћете то што тражите на њиховим њивама и пијацама." Због њиховог слеђења страсти и сталног окретања од Божјих заповести, пратило их је понижење, сиромаштво и беда, јер су изазвали Божју срџбу напуштајући Његову веру, не верујући у Његове речи и доказе, убијајући Његове веровеснике неправедно и насилнички. И све то због њихове непокорности према Богу и прелажење Његових граница.

Доиста припадници ове заједнице који верују, као и верници међу припадницима претходних заједница које су биле пре Мухаммедовог, нека је на њега Аллахов мир и благослов, посланства, попут јевреја, хришћана и сабејаца - скупина следбеника претходних веровесника који су веровали у Аллаха и Последњи дан - имаће награду код свог Господара, и ничега се неће бојати, кад је у питању оно што их чека на Будућем свету, нити ће за нечим туговати, кад је у питању оно што их је мимоишло на овом свету.

И сетите се чврстог завета којег смо од вас узели, да ћете веровати у Аллаха и Његове посланике, и изнад вас смо брдо подигли плашећи вас и упозоравајући на непоштовање тог завета, наређујући вам да озбиљно прихватите Тору која вам је објављена, трудећи се да је примените, без немара и лењости, затим чувајући оно што је у њему, и размишљајући о томе, како бисте се тиме сачували Аллахове казне.

Међутим, ви сте се окренули и непокорни сте били након што смо од вас чврст завет узели, и да није Аллахове дарежљивости према вама која се огледа у Његовом прелажењу преко ваших лоших поступака, и да није Његове милости која се огледа у прихватању вашег покајања, пропали бисте због вашег окретања и грешења.

Пренешено вам је шта се догодило вашим прецима који су прешли границу тиме што су ловили у суботу када им је забрањено да лове суботом, па су сплетку смислили и мреже су пре суботе постављали, да би их у недељу вадили. Аллах је ове сплеткароше у напуштене мајмуне претворио, због њиховог сплеткарења.

Ово насеље, које је границе прелазило, учинили смо поуком за суседна насеља, и за оне после њих, како не би тако поступали и тиме казну заслужили. Учинили смо га опоменом за богобојазне, који се боје Аллахове казне намењене онима који прелазе Његове границе.

И сетите се казивања о вашим прецима, и онога што је било између њих и Мојсија, мир над њим. Он их је обавестио да им је Аллах наредио да закољу неку краву, па уместо да журно изврше Аллахову наредбу, они су, инатећи се, рекли: "Зар се исмејаваш са нама?" Мојсије рече: "Аллаху се утичем од тога да лажем на Аллаха и да се исмејавам људима!"

Они рекоше Мојсију: "Замоли свог Господара да нам појасни каква је то крава коју нам је наредио да закољемо." Он им рече: "Аллах вам каже: "То је средња крава, ни премлада ни стара, већ између то двоје, па пожурите и извршите наредбу вашег Господара!"

Они су наставили да се расправљају и инате, па рекоше Мојсију, мир над њим: "Замоли свог Господара да нам појасни које је боје та крава." Па им Мојсије рече: "Аллах каже: 'То је јако жута крава која се свиди сваком ко је види.'"

Они су наставили са својим инатом, па рекоше: "Замоли за нас свог Господара да нам додатно појасни особине те краве, јер таквих каквим си их описао има пуно, па је не можемо одредити." Они су тврдили да ће, ако Аллах да, пронаћи краву чије се клање тражи.

Мојсије им рече: "Аллах каже да та крава није коришћена за обрађивање земље, нити за њено наводњавање, и да нема никакве мане нити да на њој има икакве друге боје мимо жуте." Онда су рекли: "Е сада си нам је описао тако прецизно да се тачно може одредити која је то крава." Затим су је заклали, након што су умало одбили ту наредбу својим инатом и расправљањем.

И сетите се када сте убили једног од вас, па сте се међусобно оптуживали за то убиство и међу вама је до спора дошло, а Аллах ће на видело извести истину о убиству те невине особе.

Рекли смо вам: "Узмите један део краве чије смо вам клање наредили, и њиме ударите убијеног, па ће га Аллах оживети да вас обавести ко је убица." Они су то урадили и овај човек је рекао ко је његов убица. Као што је Аллах оживео овог мртваца, тако ће оживети и мртве на Судњем дану. Он вам показује доказе Своје моћи како бисте о њима размислили и истински у Аллаха поверовали.

Затим су ваша срца окорела, након што сте видели величанствене опомене и запањујуће доказе, па су постала попут камена, чак и тврђа од камена. Ваша срца никако да се промене, док има камења које се промени, па из неког камења избију реке, неко се распукне па из њега изађе вода која тече по Земљи и којом се користе људи и животиње, а има и оног камења које пада са врха планина бојећи се Аллаха. Међутим, ваша срца нису таква, а Аллах не занемарује оно што ви радите, већ добро то зна и за то ће вас казнити.

О верници, зар се надате да ће Јевреји поверовати и вама се одазвати након што сте спознали њихов инат? Скупина њихових учењака је слушала Аллахов говор који им је објављен у Тори, а затим су мењали његове речи и његова значења након што су их спознали, иако су знали колико је то велики злочин.

Једна од контрадикција и сплетки Јевреја је то што, када би неки од њих срели вернике признали би им истинитост Веровесника Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и његовог посланства, јер то је оно чему сведочи Тора, али када би се осамили, корили би једни друге због ових признања, јер ће муслимани та признања да користе као доказ против Јевреја код Аллаха.

Ови Јевреји раде ове ружне поступке као да су сметнули с ума да Аллах зна њихове и јавне скривене речи и њихова скривена и јавна дела, и Он ће то обзнанити Његовим робовима и тиме понизити сплеткароше.

Неки од њих су неписмени и не познају Књигу, него само гатке. Они само измишљају. Међу Јеврејима има скупина која Тору учи језиком, али не разуме оно на шта она указује. Они само преносе лажи које су узели од својих великана, и мисле да је то Тора коју је Аллах објавио.

Пропаст и жестока казна чекају ове који својим рукама пишу књигу а затим кажу, лажући: "Ово је од Аллаха." Како би истину и слеђење истине заменили за безвредне овосветске користи, попут иметка и власти. Пропаст и жестока казна их чекају за оно што су својим рукама написали, и за њихове лажи на Аллаха. Пропаст и жестока казна их чекају за њихов иметак и власт које добијају у замену за та њихова ружна дела.

Кажу, лажући и обмањујући: "Ватра нас неће пржити осим неколико дана." Реци им, о веровесниче: "Да ли сте за то од Аллаха узели чврсто обећање? Ако јесте, онда ће бити тако, јер Аллах не крши Своја обећања и завете, или ви о Аллаху говорите оно што не знате, лажући?"

Није онако како су ови умислили, јер Аллах ће казнити сваког ко је био неверник, и кога су његови греси окружили са сваке стране, и казниће их бацањем у Ватру и вечним боравком у њој.

Они који су у Аллаха и Његовог Посланика поверовали, и који су добра дела радили, ући ће у Рај и вечно ће у њему остати, као награда за оно што су чинили.

И сетите се, о потомци Израиљеви, чврстог завета који смо од вас узели – да ћете само Бога обожавати, и да ћете родитељима, и ближњима, и сирочади, и сиромасима, и онима у потреби доброчинство чинити и лепе речи упућивати, и на добро навраћати и од зла одвраћати, без жестине и грубости, и тиме што ћете молитву обављати онако како вам је наређено, и што ћете милостињу, драге воље, давати онима који је заслужују! Али, ви сте одустали од испуњавања тог завета након што сте се на то обавезали.

И сетите се чврстог завета којег смо од вас у Тори узели: забране да убијате једни друге и забране да једни друге протерујете из кућа њихових, и признали сте тај завет, и посведочили његову истинитост.

Затим сте прекршили тај завет, па сте једни друге убијали, и део вас сте из домова њихових протерали. У томе сте се помогли непријатељима, тиме неправду и насиље чинећи! Када су вам ти, које сте протерали из домова њихових, доведени рукама непријатеља као заробљеници, ви сте откупнину за њих платили, премда вам је забрањено било да их уопште протерујете. Како то да у један део Торе верујете, а то је обавезност плаћања откупнине за заробљенике, а у други део не верујете, а то је чување туђе крви и забрана да једни друге из домова протерујете? Зар онима од вас који ово раде не припада казна понижења у овом животу, и најжешћа казна на Будућем свету? А Аллах није немаран по питању онога што ви радите, већ то добро зна и за то ће вас казнити.

То су они који су Будући живот заменили овосветским, дајући предност пролазном над вечним, и њима се оносветска казна неће умањити, нити ће тада икога наћи да им може помоћи.

Ми смо Мојсију Тору дали, и након њега смо многе посланике послали. Исусу, сину Маријином, дали смо јасне доказе који указују на његову истинитост, попут оживљавања мртвих и лечења слепаца од рођења и губавца, и помогли смо га анђелом Гаврилом, мир над њим. О потомци Израиљеви, зар када год дође посланик од Бога са нечим што не одговара вашим прохтевима, охолите се над истином и Божјим посланицима, па неке од њих у лаж утерујете, а неке убијате?

Доказ јевреја за неслеђење Мухаммеда, мир над њим, јесте садржан у речима: "Наша срца су скамењена и затворена, и до њих не стиже оно што говориш, нити она то разумеју", а није тако, већ их је Бог удаљио од Своје милости због њиховог неверства, па је мало њих поверовало у оно што је Бог објавио.

Када им је дошао племенити Кур'ан од Аллаха, који се слаже са универзалним принципима који су дошли у Тори и Новом завету, а они су пре објаве Кур'ана говорили: "Ми ћемо победити многобошце, и освајаћемо када нам буде послат веровесник у којег ћемо поверовати и којег ћемо следити." И када им је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, онакав каквог су га знали из својих књига, узневеровали су у истину коју су знали, па нека је Аллахово проклетство на невернике у Аллаха и Његовог Посланика.

Јадно ли је то што су веровање у Аллаха и Његове посланике, у којем се налази срећа за њихове душе, заменили неверством у оно што је Аллах објавио и утеривањем Његових посланика у лаж, због неправедности и пакости што је Аллах дао веровесништво и Кур'ан посланику Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов. Тиме су заслужили вишеструку Аллахову срџбу, јер су узневеровали у Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и зато што су пре тога Тору искривили. Неверницима у посланство Мухаммеда припада понижавајућа патња на Судњем дану.

Када се овим Јеврејима каже: "Верујте у упуту и истину коју је Аллах објавио Свом Посланику!" Они кажу: "Верујемо у оно што је објављено нашим веровесницима." А не верују у оно што је објављено Мухаммеду, нека је на њега Аллахов мир и благослов, иако је овај Кур'ан истина која се слаже са оним што им је дошло од Аллаха. Да су истински веровали у оно што им је објављено, поверовали би и у Кур'ан. Реци, о веровесниче, одговарајући им: "Зашто сте раније убијали Аллахове веровеснике, ако сте стварно били верници у оно што су вам донели?"

Ваш посланик Мојсије, мир над њим, вам је дошао са јасним доказима који указују на његову истинитост, па сте теле узели за божанство које сте обожавали након што је Мојсије отишао да разговара са својим Господаром. Неправду сте учинили тиме што сте обожавали неког поред Аллаха, а само Он истински заслужује да Му се богослужење чини.

И сетите се када смо од вас чврст завет узели да ћете следити Мојсија, мир над њим, и да ћете прихватити оно са чим је од Аллаха дошао. Изнад вас смо брдо подигли, плашећи вас, и рекли смо вам: "Озбиљно и чврсто узмите и прихватите Тору коју вам објављујемо и трудите се у раду по њој, и покорите се, иначе ћемо на вас брдо стровалити", па сте рекли: "Чујемо ушима, али се супротстављамо делима." У ваша срца се чврсто устабилило обожавање телета, због вашег неверства. Реци им, о веровесниче: "Ружно ли је то што вам ваше неверство наређује, јер истинско веровање се не може спојити са неверством.

Реци им, о веровесниче, ако је Рај само за вас, Јевреје, на Будућем свету, и ако у њега нико други неће да уђе, пожелите смрт и тражите је, како бисте брзо достигли тај степен и одморили се од терета и брига овосветског живота, ако истину говорите.

Никада неће смрт пожелети, зато што су у овом животу били неверници у Аллаха и Његове посланике, и зато што су Његове књиге искривљавали, а Аллах добро зна неправеднике међу њима и међу другим људима, и сваког ће казнити сходно његовим делима.

И видећеш сигурно, о веровесниче, да су Јевреји људи који највише жуде за животом, макар тај живот био презрен и понижавајући. Чак више жуде за животом од многобожаца који не верују у проживљење и обрачун Судњег дана, иако су Јевреји следбеници Књиге, и верују у проживљење и обрачун. Волели би да живе хиљаду година, премда их тај живот неће удаљити од Аллахове казне, ма колико дуго живели. Аллах добро зна и види оно што раде, ништа Му скривено није, и казниће их за дела њихова.

Реци, о веровесниче, оним Јеврејима који кажу да је анђео Гаврило њихов непријатељ: "Он је тај који ти је донео Кур'ан Аллаховом дозволом, Кур'ан који потврђује претходне Божје књиге попут Мојсијеве Торе и Исусовог Јеванђеља, који указује на добро и вернике радује наградом коју им је Аллах припремио. Онај ко сматра непријатељем некога ко поседује овакве атрибуте, у тешкој је заблуди.

Ко непријатељује против Аллаха, Његових анђела и посланика, и ко непријатељује против два Аллаху посебно блиска анђела Гаврила и Микаила, Аллах је непријатељ таквим неверницима. А коме је Аллах непријатељ, такав је у очитом губитку.

Ми смо, о веровесниче, објавили јасне знакове који указују на истинитост твог веровесништва и твоје Објаве, и у њих не верује, и поред њихове јасноће, само они који се супротстављају Аллаховој вери.

У лоше стање Јевреја спада и то да, када год би се прихватили неког завета, у шта се убраја и веровање у оно што је речено у Тори у вези веровесништва Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, део њих би то прекршио. Чак већина њих не верује истински у оно што је Аллах Узвишени објавио, јер веровање подстиче човека да испуњава завете и обећања.

Када им је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као посланик од Аллаха, са својствима описаним у Тори, део Јевреја се окренуо од тога на шта указује Тора и бацио је то иза леђа, не марећи, због чега су постали слични ономе који уопште не зна истину и упуту, па због незнања не мари.

Јевреји су оставили Аллахову веру, и уместо ње су следили оно што су ђаволи измислили лажући у вези власти Аллаховог веровесника Соломуна, мир над њим, говорећи да је он учврстио своју власт помоћу враџбине. Међутим, Соломун није починио дело неверства јер није практиковао враџбине, како мисле Јевреји, већ су ђаволи починили неверство тиме што су људе подучавали враџбини. Подучавали су их враџбини која је објављена двојици анђела: Харуту и Маруту, у граду Вавилон у Ираку, а он је њима био објављен ради искушења људи, и ова два анђела никог нису подучавали враџбини осим након што би га упозорили и рекли: "Ми смо искушење људима, па немој чинити дело неверства тиме што ћеш учити враџбину." Ко није прихватио њихов савет, научио је од њих враџбину. У врсте те враџбине спада и враџбина раздвајања мужа од жене тако што производи мржњу између њих. Ти врачари никоме не могу наудити осим Аллаховом дозволом и вољом. Они су тиме учили оно што им штети и што им не користи. Ти Јевреји су знали да онај ко Аллахову Књигу замени враџбином - на Будућем свету неће имати никаквог удела. Ружно ли је оно за шта су себе продали мењајући Аллахову Објаву за враџбину. Да су знали шта им стварно користи не би се усудили да ураде то ружно дело, и да упадну у јасну заблуду.

Да су Јевреји истински поверовали у Аллаха и бојали Га се, чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио - добили би Аллахову награду, која је боља од онога на чему су, кад би знали шта је то што им стварно користи.

Узвишени Аллах упућује вернике да лепо бирају изразе којим ће се изражавати, па им каже: "О ви који верујете, не говорите: 'Ра'ина.'" Тј. води рачуна о нама, јер Јевреји искривљују значење те двосмислене речи и њоме циљају ружно значење, а то је 'ра'ина' у смислу: "Лакомислено, глупо." Узвишени Аллах је забранио следбеницима да користе ову реч како би затворио ова врата, и наредио је Својим робовима да уместо ње кажу: "Унзурна - Погледај нас." Тј. сачекај да разумемо шта нам говориш. То је реч која извршава циљ првобитне речи коју су користили, али без проблематичне двосмислености. А неверницима у Аллаха припада болна казна.

Неверници, било да су многобошци или следбеници Књиге, не воле да вам ваш Господар спусти било какво добро, мало или велико, али Аллах Своју милост даје ономе коме Он хоће, попут веровесништва, Објаве, веровања. Аллах је поседник великог добра и свако добро које неко постигне - од Аллаха је. У Његове дарове спада и слање посланика и објављивање књига.

Узвишени Аллах појашњава да када докине пропис неког кур'анског одломка, или докине учење тог одломка па га људи забораве, Он објави други одломак који је кориснији и краткорочно и дугорочно, или објави њему сличан одломак, сходно ономе што изискује Његово апсолутно знање и Његова апсолутна мудрост. Ти, о веровесниче, знаш да Аллах све може и да ради шта Он хоће, и да суди и одређује онако како Он хоће.

Ти знаш, о веровесниче, да Аллах поседује небеса и Земљу, суди како хоће и управља како хоће, наређује Својим робовима оно што Он хоће и забрањује им оно што хоће. Он утврђује прописе које хоће, и докида прописе које хоће. Ви немате заштитника мимо Аллаха који о вама води рачуна, нити мимо Њега имате помагача који од вас одагнава штету. Аллах Једини све то ради и све то може.

Ви не требате, о верници, да питате вашег посланика - пркосећи и супротстављајући се - онако како је Мојсијев народ раније питао Мојсија и тражио од њега да директно виде Аллаха. Ко веровање замени неверством такав је скренуо са средњег пута који је прави пут.

Многи Јевреји и хришћани прижељкују да ви, након веровања, неверници постанете, као што сте некада обожавали кипове. Они то прижељкују због зависти која се крије у њиховим душама. Они то прижељкују након што им је постало јасно да је оно са чим је дошао Веровесник истина од Аллаха. Али ви, о верници, пређите преко њихових дела и преко њиховог незнања и зла у њиховим душама док Аллах не објави Своју пресуду по питању њих. Након тога је Аллах објавио Свој суд и пропис о њима, па је неверницима дато да бирају између три ствари: да приме Ислам, да плаћају порез или рат. А Аллах је над свим моћан, и они Му не могу умаћи.

Потпуно обављајте намаз, с његовим темељима, обавезним и добровољним, и дајте зекат - обавезну милостињу на ваш иметак онима којима је то прописано. Колико год добрих дела да урадите током живота - то су залихе за вас чију награду ћете добити код вашег Господара на Судњем дану. Аллах, уистину, види оно што радите, и сваког од вас ће наградити сходно његовим делима.

И Јевреји и хришћани говоре да само њима припада Рај. Јевреји кажу: "У њега неће ући осим ко је Јевреј." А хришћани кажу: "У њега неће ући осим хришћанин. То су њихове пусте жеље и обмане. Реци им, о веровесниче: "Дајте доказ за то што тврдите, ако истину говорите."

У Рај ће ући свако ко буде искрен према Аллаху и ко Га исправно обожава следећи оно са чим је дошао Посланик. Такав ће ући у Рај из које год скупине да потиче. Имаће награду код свог Господара, и ничега се неће бојати кад су у питању ствари које га чекају, нити ће туговати за стварима које су га прошле на овом свету. Те особине, након посланства Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, поседују само муслимани.

Јевреји кажу: "Хришћани нису на исправној вери", а хришћани кажу: "Јевреји нису на исправној вери", а сви они читају књиге које им је Бог објавио и читају Његове наредбе да се верује у све веровеснике без прављења било какве разлике међу њима. Они тим својим делима сличе незнанобошцима, који не знају и који су све посланике утерали у лаж, као и оно што им је објављено. Зато ће Бог на Судњем дану праведно судити свима који су се разишли, онако како је обавестио Своје слуге, и да неће успети нико ко није поверовао у све оно што је Бог Узвишени објавио.

Нико није неправеднији од онога ко забрањује да се Аллахово име спомиње у Његовим џамијама. Такав забрањује обављање молитве, спомињање Аллаха и учење Кур'ана у џамијама, и настоји да их опустоши и уништи, било тиме што ће физички да их сруши, или тиме што ће да забрани да се у њима богослужење чини. Ти људи који настоје да униште џамије не би требало да у њих уђу осим бојећи се Аллахове казне из дубине срца, због њиховог неверства и одвраћања од Аллахових кућа. Њима у овом животу припада понижење и презреност, што ће их стићи преко верника, а на Будућем свету их чека велика казна, због тога што су људе спречавали од Аллахових џамија.

Аллаху припада власт над истоком и западом и над оним између истока и запада, па у којем год правцу да се окренете - ви се ка Њему окрећете. Ако вам нареди да се окренете према Јерусалиму или према Ка'би, или погрешите у тражењу Кибле, или вам је тешко да се окренете ка Кибли, нећете бити корени због тога, јер сви правци припадају Аллаху. Аллах је неизмерно дарежљив, сва Своја створења обухвата милошћу и свима олакшава. Он зна њихове намере и оно што чине.

Јевреји, хришћани и многобошци говоре: "Аллах је Себи узео дете." Чист је Аллах од тога, Он је независтан од Његових створења. Дете има онај коме је оно потребно, док Аллаху припада власт над свим што је на небесима и на Земљи. Сва створења су Његови робови, Њему покорни, и Он њима управља како хоће.

Узвишени Аллах је створио небеса и Земљу и оно што је на њима из ничега. Када он нешто одреди и жели, само каже: "Буди." И оно буде, онако како то Он жели да буде. Нико не може одбити оно што Он одреди.

Они који не знају – следбеници Књиге и незнанобошци– пркосно одбијају истину, па говоре: "Зашто нам се Бог не обрати без посредника, или нам не дође видљиви знак, посебан за нас?" Исто то су говорили и пријашњи народи који су посланике пре њих у лаж утеривали, иако су живели у различитим временима и местима. Ми смо појаснили ајете људима који када им истина постане јасна, у њу постају уверени и не сумњају, и не пркосе.

Ми смо те, о веровесниче, послали са истинитом вером у коју нема сумње, да обрадујеш вернике Рајем и да упозориш невернике Ватром. Твоје је само да јасно доставиш, и Аллах те неће питати о онима који нису поверовали у тебе, о становницима Ватре.

Узвишени се Бог обраћа Свом веровеснику, усмеравајући га и упозоравајући: "Јевреји и хришћани неће бити задовољни тобом све док не оставиш ислам и док не постанеш следбеник онога на чему су они. Али, ако би то урадио ти или неко од твојих следбеника, након јасне истине која ти је дошла, нико те од Бога не би могао заштити нити би ти могао помоћи." Овај стих довољан је показатељ опасности остављања истине и опонашања следбеника заблуде.

Племенити Кур'ан говори о скупини следбеника Књиге који раде по ономе што се налази у објављеним књигама и истински то примењују. Овакви у својим књигама налазе знакове који указују на истинитост Посланика Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, и зато су одмах поверовали у њега. С друге стране, има скупина која је устрајна на неверству, и такви су прави губитници.

О потомци Израиљеви, сетите се Мојих верских и овосветских благодати према вама, и сетите се тога што сам вас уздигао над вашим савременицима дајући вам веровесништво и власт.

Начините између себе и Аллахове казне на Судњем дану штит тиме што ћете примењивати Његове наредбе и клонити се онога што је Он забранио. На Судњем дану нико ником неће моћи помоћи, и ни од ког се откупнина неће прихватити, ма колико велика била. Ником ничије заузимање неће моћи помоћи, ма ко био, и нико мимо Аллаха помагач неће бити.

И сетите се када је Аллах искушао Аврама, мир над њим, прописима и обавезама, па их је Аврам на најбољи начин применио. Аллах је рекао Свом веровеснику Авраму: "Господару мој, учини од мојих потомака вође које ће људи следити у истини." А Аллах му је одговорио: "Моје обећање теби да ћу ти дати вођство у вери не обухвата оне твоје потомке који буду неправедни."

И сети се када је Аллах Свети храм - Ка'бу - учинио местом којем се људи враћају и за које се њихова срца вежу. Када год оду, врате му се. Аллах га је учинио спокојним местом за људе, и у њему им нико насиље не сме чинити. Он је људима рекао: "Учините камен на којем је Аврам стајао док је градио Ка'бу местом за обављање молитве." И Ми смо Авраму и његовом сину Јишмаилу опоручили да очисте Свети храм од свих прљавштина и кипова, и да га припреме за оне који желе Аллаха да обожавају на том месту, обављајући таваф (кружење), итикаф (борављење у џамији), молитву и друга богослужења.

О веровесниче, сети се Аврамовог говора, док је дозивао Свог Господара: "Господару мој, учини Мекку сигурним и мирним местом, у којем се ником неће зло чинити, и његове становнике, посебно вернике у Тебе и у Судњи дан, опскрби разноврсним плодовима." Па је Аллах рекао: "А онима који буду неверници даћу да мало уживају на овом свету, а затим ћу их на Будућем свету казнити Паклом, а грозно ли је он боравиште у које ће они скончати на Судњем дану.

О веровесниче, сети се када су Аврам и Ишмаил подигли темеље Кабе, говорећи понизно и скрушено: "Господару наш, прими од нас ова наша дела – у која спада и изградња Кабе – јер заиста си Ти онај који прима наше молбе, онај који зна наше намере и наша дела."

"Господару наш, учини нас преданим Твојој одредби и наредби, да Ти никог не придружујемо, и од нашег потомства учини заједницу која је Теби предана. Научи нас како да Те обожавамо, опрости наше грехе и пропусте у нашој покорности Теби, доиста Си Ти Онај Који прихвата покајање покајника, Онај Који на њих спушта Своју милост."

"Господару наш, учини од њих посланика од потомака Јишмаила, који ће им учити Твоје објављене речи и доказе, који ће их Кур'ану и Суннету подучавати, који ће их од многобоштва и презрених ствари очистити, а доиста Си Ти Снажни, Силни и Мудри у Својим поступцима."

Ко год се окрене од вере Аврама, мир над њим, ка некој другој вери - такав је сам себи неправду учинио својом наивношћу, остављајући истину и следећи заблуду. Такав је задовољан понижењем. Аллах је Аврама на овом свету учинио послаником и Својим пријатељем, а на Будућем свету је од добрих који су обавили оно што им је Аллах ставио у обавезу, па су постигли узвишене степене.

Аллах га је одабрао зато што није оклевао да буде предан Аллаху, када му је Он наредио: "Само Мене обожавај и само се Мени покоравај." Па је Аврам рекао: "Аллаху се предајем, Створитељу створења, и њиховом Опскрбитељу и Управитељу.

Аврам је опоручио својим синовима ове речи: "Предао сам се Господару свих светова." Њих је опоручио и Јаков својим синовима, и обојица су својим синовима казали: "Аллах вам је одабрао ислам као веру, па га се држите све док вам смрт не дође, па умрите као муслимани у формалном и суштинском смислу.

Или сте били присутни када је Јаков на самртној постељи био, када је своје синове упитао: "Шта ћете обожавати након моје смрти?" А они рекоше: "Обожаваћемо твог Бога, и Бога твојих предака: Аврама, Јишмаила и Исака. То је један Бог, и ми Му ништа придруживати нећемо, само Њему ћемо предани и покорни бити."

То је народ који је био и нестао, међу осталим претходним заједницама, и добили су на Будућем свету сходно својим делима. Њима припада оно што су стекли, било добро или лоше, а вама припада оно што сте ви стекли, и нећете бити питани о њиховим делима, нити ће ико одговарати за туђи грех. Свако ће бити одговоран за оно што је урадио, па немојте да будете заузети делима претходних народа па да запоставите вођење рачуна о својим делима. Сваком човеку ће, након Аллахове милости, користити само његово добро дело.

Јевреји су рекли овој заједници: "Будите Јевреји и бићете на правом путу." А хришћани су рекли: "Будите хришћани, бићете на правом путу." Реци, о веровесниче, у одговору њима: "Не! Већ следимо веру Аврама, мир над њим, која је далеко сваке заблуде, која је чиста истина, и Аврам није био од оних који другима придружују оно што је својствено само Богу."

Реците, о верници, јеврејима и хришћанима који вас позивају у заблуду: "Ми верујемо у Аллаха и у Кур'ан који нам је објављен, и верујемо у оно што је објављено Авраму и његовим потомцима: Јишмаилу, Исаку и Јакову, и верујемо у оно што је објављено веровесницима потомцима Јаковим. Верујемо у неискривљену Тору коју је Аллах дао Мојсију, и у неискривљени Нови завет којег је Аллах дао Исусу, и верујемо у све књиге које је Аллах објавио веровесницима. Не одвајамо међу њима, па да у једне верујемо а у друге не верујемо, већ верујемо у све њих, и само се Аллаху Узвишеном покоравамо и предајемо.

Ако Јевреји и хришћани и други неверници поверују као што ви верујете, кренули су правим путем којим је Аллах задовољан, а ако се окрену од веровања тако што ће порећи све веровеснике, или неке од њих, биће у међусобном раздору. Ти се, о веровесниче, немој жалостити, Аллах ће те заштитити од њиховог узнемиравања и зла, и против њих ће те помоћи. Он чује оно што они говоре, и зна оно што они намеравају и раде.

Држите се Аллахове вере на којој вас је створио, нутрином и вањштином, јер нема боље вере од Аллахове вере. Аллахова вера је у складу са људском неисквареном природом, доноси оно што је корисно а отклоњава оно што је штетно. Реците: "Ми само Аллаха обожавамо, и ништа Му не придружујемо."

Реци, о веровесниче: "Зар се са нама расправљате, о следбеници Књиге, и тврдите да сте ви пречи да будете на Аллаховој вери од нас, јер је ваша вера старија, и јер је ваша књига објављена пре наше? То вам ништа користити неће, јер Аллах је Господар свих нас, и није само вас одабрао мимо осталих. Нама припадају наша дела, и ви нећете о њима бити питани, а вама припадају ваша дела, и ми о њима нећемо бити питани. Свако ће бити награђен и кажњен сходно својим делима, а ми само Аллаха обожавамо и само се Њему покоравано, и ништа Му не придружујемо."

Или говорите, о следбеници Књиге, да су Аврам, Јишмаил, Исак, Јаков и веровесници међу Јаковим потомцима били Јевреји или хришћани? Реци им, о веровесниче: "Знате ли боље ви или Аллах?" Ако буду мислили да су ови веровесници били на њиховој вери, слагали су, јер су они били пре објаве Торе и Новог завета. Тако се зна да ви на Аллаха и на Његове посланике лажи износите, и тврдите да су ти веровесници скривали истину која им је објављена, а нико није већи неправедник од онога ко скрива сведочанство Истине подарене од Аллаха, као што то раде следбеници Библије, а Аллах није немаран према оном што ви радите, и Он ће вас казнити за то.

То је народ који је био пре вас, добили су оно што су заслужили, сходно делима која су радили, а и вама припада оно што сте стекли. Нећете бити питани о ономе што су они радили, нити ће они бити питани о вашим делима, и нико неће за туђе грехе одговарати, нити ће му туђа дела користити. Свако ће добити оно што је у складу са делима која је он радио.

Рећи ће лакомислене незналице међу Јеврејима и лицемерима: "Шта је ове муслимане одвратило од окретања према Кибли у Јерусалиму према којој су се раније окретали?" Реци им, о веровесниче: "Само Аллаху припадају и исток и запад и сви остали правци, Он усмерава кога Он хоће од Својих робова у којем Он хоће правцу. Он Узвишени упућује кога Он хоће на прави пут, на којем нема странпутица нити заблуда.

Као што смо вам одредили Киблу (правац окретања) којом смо задовољни да вам буде Кибла, учинили смо вас најбољом заједницом, заједницом умерености међу свим заједницама: умереном у веровању, обредословљу и међуљудским односима. То смо учинили да бисте на Судњем дану били сведоци Аллаховим посланицима да су доставили оно што им је наређено да доставе својим заједницама, и да би посланик Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, био сведок над вама у томе да вам је доставио оно са чим вам је послат. Ми смо вам променили Киблу која је била у Јерусалиму само да бисмо указали на оне који су задовољни Аллаховим законом и који су му покорни, па следе Посланика, и да би указали на оне који ће да отпадну од своје вере и да следе своје прохтеве, оне који се не покоравају Аллаховом закону. Узвишени Аллах прописује Своје законе из апсолутне мудрости, и Аллах неће занемарити ваше веровање у Њега, у које спада и ваше обављање молитве пре промене Кибле. Доиста је Аллах милосрдан и самилостан према људима, и не отежава им, нити запоставља награду за њихова дела.

О веровесниче, видели Смо како гледаш према небесима очекујући да се спусти Објава у вези Кибле (правца окретања) и њене промене ка правцу којег волиш, и Ми ћемо те усмерити ка Кибли коју волиш и којом си задовољан. То је Аллахов Свети храм у Мекки, уместо Јерусалима који је тренутно ваша Кибла. Управи лице своје ка Аллаховом Светом храму у Мекки племенитој! О верници, где год се налазили управите лица своја у правцу Светог храма током обављања намаза, а Јевреји и хришћани којима је дата Књига добро знају да је промена Кибле истина објављена од њиховог Створитеља и Управитеља, јер се то налази у њиховој светој књизи. Аллах није немаран према ономе што раде ови који се окрећу од истине, већ ће их Он, Узвишени, казнити за то.

Веровесниче, ако би ти Јеврејима и хришћанима, којима је дата Књига, донео све доказе и аргументе да је промена Кибле (правца окретања) истина, они се не би окренули ка твојој Кибли, из ината према истини са којом си дошао, и охоло одбијајући да је следе. Ти се нећеш окретати према њиховој Кибли након што те је Аллах окренуо од ње, нити ће се једни од њих окретати према Кибли других међу њима, јер свака скупина од њих сматра неверницима ону другу скупину. Ако би ти следио њихове прохтеве по питању Кибле или по питању неког другог прописа, након исправног знања које ти је дошло и у које нема сумње, доиста би био од неправедника, због остављања упуте. Међутим, Узвишени Аллах је сачувао Свог посланика од тога, и ово је Аллахово упозорење упућено његовој заједници након њега.

Они којима смо дали Књигу, учени људи међу Јеврејима и хришћанима, знају да је промена Кибле (правца окретања) знак веровесништва Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, који је споменут у њиховој светој књизи, и спознали су Посланика Мухаммеда као што знају своју децу и разликују их од друге деце. Међутим, упркос томе, скупина њих скрива истину са којом је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, из своје зависти, иако знају истину.

Ово је истина од твог Господара, па немој бити од оних који сумњају у њу, о посланиче.

Свака заједница има неки правац ка којем се окреће, физички или апстрактни. У то спада и разилажење заједнице око Кибле (правца окретања) и прописа. Неће им штетити разлика у правцима, ако је то Аллах прописао, па се ви, о верници, такмичитеу чињењу добрих дела која су вам наређена, а Аллах ће вас сакупити на Судњем дану, одакле год да сте, да бисте полагали рачуне за ваша дела. Доиста Аллах све може, и Њему није немогуће да вас све окупи и обрачуна за ваша дела.

Из сваког места из којег изађеш и где год да се налазиш, о веровесниче, ти и твоји следбеници, када будете желели да обавите молитву - окрените се у правцу Кабе у Светом храму у Меки, јер је то истина која ти је објављена од Господара твог. Аллах није немаран према ономе што ви радите, Он све види и све вас ће да обрачуна за дела која чините.

Из којег год места изађеш, о Веровесниче, и будеш желео да обавиш молитву, окрени се у правцу Светог храма. И где год се налазили, о верници, окрените лица у том правцу када будете хтели молитву да обавите, да вам људи не би имали шта аргументовано приговорити, изузев оних између њих који су неправедни, а који ће остати у свом пркосу и који ће вам приговарати најслабијим аргументима. Немојте их се бојати, већ се бојте свог Господара тиме што ћете примењивати Његове наредбе и клонити се онога што је Он забранио. Бог је, уистину, прописао окретање према Каби да би Своју благодат према вама употпунио тиме што ће вас одвојити од осталих народа, и да би вас упутио ка најчаснијем храму за људе.

Као што смо вам и другу благодат дали тиме што смо вам једног од вас као посланика послали, који вам Наше речи учи, и који вас чисти наређивањем врлина и добрих дела, и забрањивањем разврата и лоших дела, и који ће вас подучити Кур'ану и Суннету, који ће вас подучити стварима везаним за веру и за живот на овом свету које нисте знали.

Па, сећајте се ви Мене срцима и делима, а Ја ћу се вас сетити тиме што ћу вас прославити и сачувати. Награда за неко дело је исте врсте као то дело. Будите Ми захвални на благодатима која сам вам дао, и немојте их негирати нити у забрањеним стварима користити па да Ми тиме незахвални будете.

О ви који верујете, потпомогните се стрпљењем и молитвом на покорност Мени и преданост Мојој наредби. Доиста је Аллах са стрпљивима, упућује их и помаже им.

О верници, немојте говорити о онима који су у борби на Аллаховом путу погинули да су мртви као што су други мртви, јер су они живи код њиховог Господара, али ви не можете докучити њихов живот. То је посебан живот којег не може спознати нико на овом свету осим путем Објаве.

Ми ћемо вас сигурно искушати разним врстама искушења, мало страхом од непријатеља, мало глађу због недостатка хране, недостатком иметка због његовог нестанка или тежине доласка до њега, смрћу због болести или борбе на Аллаховом путу, крњавошћу плодова које земља рађа; а ти, о веровесниче, обрадуј оне који се стрпе на тим искушењима, обрадуј их да ће им Аллах дати оно што ће их усрећити и на овом свету и на Будућем свету.

Они које погоди једна од тих недаћа и задовољни Аллаховом одредбом, предани Њему, кажу: "Ми смо, доиста, у Аллаховом поседу, ради са нама оно што Он жели, и Њему ћемо се, сигурно, вратити на Судњем дану. Он нас је створио и разне благодати нам дао, и код Њега је наш коначни повратак."

Они који поседују наведена својства биће похваљени од стране Аллаха у најузвишенијем друштву анђела, и на њих ће се спустит Аллахова милост. Они су истински упућени на прави пут.

Заиста су два брда позната као Сафа и Мерва, у близини Ка'бе, два обредна видљива места, и ко се упути ка Ка'би ради ходочашћа, хаџџа или 'умре, такав није грешан када обави са'ј тј. ходање између Сафе и Мерве. Овде се негира грех таквима да би се смирило срце оних муслимана који су осећали неугодност да обаве са'ј између њих јер су мислили да је то остатак паганских обреда, па је Узвишени Аллах објаснио да то спада у прописане обреде хаџџа. А ко буде обавио добровољна добра дела, искрено желећи да се Аллаху приближи, Аллах ће му бити захвалан тако што ће му прихватити то дело и наградиће га за њега. Он зна доброчинитеље који заслужују награду.

Јевреји и хришћани који скривају доказе које Смо Ми објавили, а који указују на истинитост Веровесника и онога са чим је дошао, након што смо те доказе објавили у њиховим светим књигама, биће удаљени од Аллахове милости и опроста, и против њих ће молити анђели, веровесници и сви људи, молећи Аллаха да такве удаљи од Његове милости и опроста.

Осим оних који се Аллаху поврате, кајући се за скривање Његових јасних доказа, и који се поправе чинећи добра дела, видљива и невидљива, и објасне истину и упуту коју су скривали - таквима ћу прихватити повратак покорности Мени, и Ја сам Онај Који прашта оном робу који се покаје, и Који је милостив.

Доиста, онима који не верују и који као неверници умру, пре него што се покају, следи Аллахово проклетство које се огледа у њиховом удаљавању од Његове милости, и против њих ће молити анђели и сви људи, да их Аллах удаљи од Његове милости и опроста.

Непрестано ће да их прати ово проклетство, њихова патња неће да се смањује ни један једини дан, нити ће моћи да одложе Судњи дан.

Ваш истински Бог - о људи - је јединствен у Његовом Бићу и Његовим својствима, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Он је Аллах Свемилосни, Који поседује апсолутну милост, и Он је Самилосни, Који милост спушта на Своје робове, које је обасуо небројеним благодатима.

Доиста у стварању небеса и Земље и разноврсних задивљујућих створења на њима, и у смени дана и ноћи, и у бродовима који плове морским водама натоварени корисним стварима за људе, попут хране, одеће, трговачке робе и других ствари које требају људима, и у води коју Аллах спушта са неба и њоме оживљава земљу чинећи да из ње ничу разноврсне биљке, и у многобројним живим створењима које је Аллах распространио по Земљи, и у управљању ветровима из једног правца ка другом, и у покорним облацима између неба и земље - налазе се јасни докази Аллахове једноће за оне који схватају доказе и разумеју аргументе.

И поред тих јасних речи и доказа, неки људи друге Аллаху придружују, воле их као што Аллаха воле, али они који верују више воле Аллаха него што ови многобошци воле своја божанства, јер они Аллаху ништа не придружују, и воле Га у стању лагодности и у стању искушења, док многобошци воле своја божанства у стању лагодности, док се моле Аллаху када их каква невоља задеси. Када би они који неправду чине тиме што Аллаху друге придружују и тиме што лоша дела чине видели какво ће им стање бити на Будућем свету док посматрају казну, знали би да сва снага припада Аллаху, и да Он жестоко кажњава непокорне. Када би то видели не би му Никога придруживали.

То ће бити онда када се главешине одрекну следбеника међу потлаченим који су их следили у многобоштву и непокорности Аллаху, због страхота Судњег дана које ће видети, када им свака могућност спашења нестане.

Потлачени и следбеници заблуделих главешина ће говорити: "Камо среће да се на пролазни свет вратимо па да се наших главешина одрекнемо као што су се они нас одрекли. Као што ће им Аллах показати жестоку казну на Будућем свету, показаће им и резултат њиховог слеђења тих главешина који је пусто кајање и туга, и они никада из Пакла неће да изађу.

О људи, једите животиње, биљке које ничу из земље и плодове који рађају на дрвећу, што сте на дозвољен начин стекли и што је лепо и корисно, а немојте да следите ђавоље стопе којима он покушава да вас постепено одведе у пропаст. Доиста вам је он јасни непријатељ, и разумном човеку није дозвољено да следи свог непријатеља који настоји да му наштети и да га у заблуду одведе.

Ђаво вам наређује чињење зла и греха и позива вас да Аллаху припишете веровање и заповести које нису засноване на истини и на знању објављеном од Аллаха и Његових посланика.

Када се овим неверницима каже: "Следите упуту и светло које је Аллах објавио." Они из ината кажу: "Не! Следићемо веровања и обичаје на којима смо затекли очеве наше!" Зар да следе очеве и претке њихове иако они нису знали за упуту и светлост? Иако нису били упућени ка истини, којом је Аллах задовољан?

Они који не верују су у њиховом слеђењу предака попут стоке коју пастир вичући дозива, па она чује његов глас али не разуме његов говор. Они су глуви па не чују истину на начин да се њоме окористе, они су неми јер њихови језици не говоре истину, они су слепи јер не виде истину. Зато они не схватају упуту којој их ви позивате.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, једите лепа јела којима вас је Аллах опскрбио и дозвољеним вам их учинио, и буде Аллаху захвални, нутрином и вањштином, видљивим и невидљивим добрим делима, на благодатима којима вас је опскрбио. Ако сте Му захвални и ништа Му не приписујете, ви ћете Му се покоравати и греха ћете се клонити.

Аллах вам је забранио да једете ону животињу која је умрла, а није верозаконски исправно заклана, и крв, и свињско месо, и животиње при чијем клању није споменуто Аллахово име. Уколико човек буде принуђен да једе нешто од забрањених ствари, а да није неправедан у томе, у смислу да једе без потребе, или прелази границу нужде, такав нема греха а ни казну. Доиста је Аллах Онај Који пуно прашта онима који се покају, и милостив је према њима. У Његову милост спада и то што прелази преко конзумирања ових забрањених ствари у случају нужде.

Доиста они који скривају књиге које је Аллах објавио, и доказе у њима који указују на истину и на веровесништво Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као што то раде Јевреји и хришћани, и који тим скривањем имају неки овосветски интерес попут власти, угледа или иметка, такви у суштини у своје стомаке убацују оно што ће узроковати њихову патњу у пакленој ватри, а на Судњем дану Аллах са њима неће разговарати милостивим говором, већ ће им рећи оно што ће их растужити и узнемирити, и неће их очистити греха. Њима припада болна патња.

То су они који су описани скривањем знања које је потребно људима, који су упуту заменили за заблуду након што су сакрили то истинито знање, и који су Аллахов опрост заменили Аллаховом казном. О како су само стрпљиви на чињењу онога што ће узроковати њихов улазак у Ватру, као да се ради о неком ко не мари за том патњом јер је много неосетљив на то упозорење.

Таква је казна за скривање знања и упуте јер је Аллах објавио Његове књиге са истином, што изискује да то буде објашњено, а не да се скрива. А они који су се разишли око Божијих књига, па су у неке поверовали, а неке сакрили, налазе се далеко од истине.

У веровање којим је Аллах задовољан не спада пуко окретање ка истоку или западу и разилажењу око тог питања, већ је право веровање оног ко поверује и обожава Аллаха као јединог Бога, и поверује у истинитост Судњег дана, и прихвати све анђеле, и све објављене књиге, и све веровеснике, без неверства у нешто од тога, и који удељује иметак својој родбини, иако га и сам воли и за њим тежи, и сирочадима, и потребнима, и странцу који је отишао на пут далеко од своје породице и домовине, и онима које је потреба приморала да просе од људи, и удељује за ослобађање робова, и који намаз обавља потпуно, онако како је Аллах наредио, и који даје зекат - обавезну милостињу, и ко завете и обећања испуњава, и стрпљив је на неимаштини, тешком животу и болести, и ко кукавички не бежи када се битка распламса - такви су искрени према Аллаху у свом веровању и делима, и такви су богобојазни, који примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, обавезно вам је кажњавање убице који убије некога намерно и неправедно, сходно његовом злочину. Слободан се убија због слободног, роб се убија због роба, жена се убија због жене. Уколико убијени опрости пре него што испусти душу, или опрости његов старатељ у замену за крварину - која представља одређену количину иметка којег убица даје да би био помилован - такав треба потраживати крварину на леп начин, без узнемиравања и пребацивања, а убица је треба лепо дати, без одуговлачења. То помиловање и то узимање крварине представља Аллахову олакшицу и милост овој заједници, па ко пређе границу према убици након помиловања и прихватања крварине, таквом је Аллах болну патњу припремио.

У одмазди коју вам је Аллах прописао вам је живот, јер се њоме спречава бесправно проливање крви и међусобно насиље. То разумеју људи који разум имају и који се Аллаха боје покоравајући се Његовим законима.

Обавезани сте да, када се на вама покажу знакови да вам се смрт приближила, а имате пуно иметка, да опоручите родитељима и рођацима онолико колико је то исламски верозакон одредио - у границама трећине, и ово је потврђена обавеза богобојазнима. Овај пропис је важио пре објављивања одломка о прописима наследства, а када су одломци наследства објављени, појаснили су ко наслеђује и колико наслеђује.

Ко промени нечију опоруку додавши или одузевши или спречивши нешто, након што сазна за ту опоруку, грех тог мењања је на ономе ко је то променио, а не на ономе ко је опоручио. Доиста Аллах чује оно што Његови робови говоре, зна оно што раде, и ништа од њихових стања Му није скривено.

Ко буде знао да онај ко оставља опоруку одступа од истине и том опоруком некоме чини неправду, па исправи оно што је покварено у тој опоруци тиме што посаветује опоручитеља, или тиме што измири оне који се споре око опоруке, такав нема грех већ награду поправљања стања. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ваш Господар вам обавезним чини пост, као што је њиме обавезао народе пре вас, да бисте се Аллаха бојали тиме што између Његове казне и себе правите штит чињењем добрих дела, а међу највећим добрим делима је пост.

Пост који вам је обавезан јест да постите одређени број дана у години. Ко од вас буде болестан тако да му је тешко да пости, или буде путник, може да не пости, али мора да надокнади онолико дана колико није постио. Онима који могу да посте обавезна је откупнина за дане које нису постили, а то је нахранити једног сиромаха за сваки неиспоштен дан. Боље вам је да постите него да не постите уз плаћање откупнине, ако знате колико је пост вредан. Овај пропис је важио када је тек прописан пост, па ко је хтео да пости, постио је, а ко није хтео да пости, јео је и нахранио би сиромаха за тај дан. Након тога је Бог учинио пост обавезним свим пунолетним особама које су у могућности да посте.

Месец рамазан је месец у којем је отпочело објављивање Кур'ана Посланику, нека је на њега Аллахов мир и благослов, у ноћи одредбе. Аллах је Кур'ан објавио као упуту људима, и у њему се налазе јасни докази упуте, њиме се раздваја истина од неистине, па ко не буде путник када наступи рамазан, и не буде болестан, мора да га пости. Ко буде болестан тако да му је тешко да пости, или је путник, може да пости, а и не мора. Уколико не пости, обавеза му је да касније напости пропуштене дане. Узвишени Аллах Својим прописима жели да вам олакша, а не да вам отежа, да одређени број дана испуните и да Аллаха величате након што се заврши рамазан и на дан Бајрама, из захвалности што вас је упутио да постите рамазан и помогао вам да га употпуните. То спада у захвалност Аллаху на томе што вас је упутио у ову савршену веру којом је задовољан.

О веровесниче, када те Моји робови упитају о Мојој близини и Мојем услишавању њихових молитви, па Ја сам, доиста, близу њих, знам њихова стања, чујем њихове молитве. Нису им потребни посредници, нити је потребно да подижу своје гласове. Ја се одазивам молитељу када Ме искрено замоли, па нека се покоре наредбама Мојим, и нека буду постојани у свом веровању, јер то им је најкориснији начин за услишање молитви. На тај начин иду правим путем у свим својим пословима, било да се тичу вере или овог света.

У почетку је било забрањено да човек, уколико заспе током рамазанске ноћи и пробуди се пре јутарње молитве, једе или има однос са својом супругом. Затим је Узвишени Аллах докинуо тај пропис, и дозволио је верницима да имају однос са својим женама у рамазанским ноћима. Жене су застор и узрок чедности мужевима, и мушкарци су застор и узрок чедности својим женама, не могу једни без других. Аллах је знао да ћете сами себе да обмањујете чинећи оно што је Он забранио, па вам се смиловао, опростио вам и олакшао вам. Сада вам је дозвољено да имате однос са својим женама и тиме тражите потомство које вам је Аллах одредио. Једите и пијте током целе ноћи, док јасно не будете видели праву зору, када се белина зоре одвоји од црнине ноћи, а затим постите од појаве зоре до заласка Сунца. Немојте да имате однос са својим женама уколико сте у осами у богомољама, јер интимни однос квари осаму. Ови споменути прописи су Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, па се Аллаховим границама никако не приближавајте, јер ко се приближи Аллаховим границама у опасности је да их пређе и упадне у забрањено. Овако јасним појашњењем прописа Аллах људима објашњава Своје речи и доказе да би били богобојазни, чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.

Немојте једни другима узимати иметак на непрописан начин, попут крађе, отимачине и преваре, и немојте се служити судским парницама да бисте, грешно, људима узимали иметке, а знате да је то грех и да вам је Аллах то забранио. Чињење греха уз знање да је то грех је једна од најружнијих ствари и изискује једну од највећих казни.

Питају те, о посланиче, о формирању млађака и његовим променама, а ти им одговори о мудрости тих појава: "Они су људима ознаке за време помоћу којих знају термине својих богослужења, попут месеци ходочашћа, месеца поста, употпуњења године од поседовања износа за обавезну милостињу; и помоћу којих знају термине везане за своје међуљудске односе, попут одређивања термина враћања дугова и исплате крварина. И није честитост у томе да са задње стране у куће улазите када одлучите да ступите у обреде ходочашћа или 'умре, као што сте мислили у предисламском периоду, већ је истинско доброчинство бити богобојазан јавно и скривено. Да улазите у куће кроз њихова врата вам је лакше, јер вас Аллах није задужио нечим у чему је стварна потешкоћа. Направите штит између себе и Аллахове казне тиме што ћете чинити добра дела, како бисте постигли оно што желите и како би се спасили онога чега се плашите.

И борите се, желећи уздизање Аллахове речи, против оних неверника који се боре против вас, не би ли вас од Аллахове вере одвратили, али немојте прекорачивати Аллахове границе, па да убијате децу, жене и старце, или да мрцварите убијене и томе слично. Доиста Аллах не воли оне који прелазе Његове границе у ономе што је прописао и одредио.

Убијајте их где год их нађете јер су објавили рат Исламу и муслиманима, и протерајте их из места из којих су они вас протерали - а то је Мека. Јер смутња која је настала услед одвраћања верника од њихове вере и настојања да се верник преобрази у неверника - гора је него убиство. Ви немојте први да их нападате код Светог храма, из поштовања према њему, све док они вас први не нападну у њему. Ако они први започну борбу у Светом храму, онда се борите против њих и убијајте их. То је казна неверницима због тога што су започели насиље у Светом храму.

Па ако се они окане од борбе против вас и свог неверства, ви их оставите на миру. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје и не кажњава га за претходне грехе. Он је милостив и не пожурује са казном.

Борите се против неверника све док не нестане многобоштво, неверство и одвраћање људи од Аллаховог пута, и док Аллахова вера не буде горња. Уколико се окане свог неверства и одвраћања од Аллаховог пута, ви престаните борбу против њих, јер нема непријатељства осим против оних који неправду чине својим неверовањем и одвраћањем од Аллаховог пута.

Свети месец у којем вам је Аллах омогућио да уђете на свету територију у Меки (мекански харем) и обавите 'умру седме године по Хиџри је накнада за свети месец у којем су вас многобошци истерали одатле шесте године. И у Светом граду, и у светим месецима и у светим обредима (хаџџа и 'умре) важе прописи одмазде, па ко учини насиље у мекканском харему, или у светим месецима или док је у обредима хаџџа или 'умре - узвратите му истом мером, али не преко тога. Доиста Аллах не воли оне који прекорачују Његове границе. Бојте се Аллаха и не прекорачујте оно што вам је дозволио у наведеним местима, временима и обредима, и знајте да је Аллах са богобојазнима, да их упућује и помаже.

Удељујте иметак у покорност Аллаху, попут трошења иметка за борбу на Аллаховом путу, и за друга добра дела, и немојте себе бацати у пропаст остављањем борбе и удељивања на Његовом путу, или чињењем нечега што вас води у пропаст. Лепо извршавајте ваша богослужења, добро чините у међуљудским односима и лепим се особинама окитите - доиста Аллах воли оне који су доброчинитељи у свим животним аспектима. Он ће им велику награду дати и на прави пут ће да их упути.

Обавите хаџ и умру потпуно, желећи тиме достићи степен гледања у Божје Лице, па ако вас нешто или неко спречи да их употпуните, попут болести и непријатеља, ви закољите оно што вам је лако: деву, краву или овцу, како бисте на тај начин иступили из обреда. Немојте бријати нити кратити косу док жртвеница не дође до места на којем је дозвољено заклати је. Уколико сте спречени од уласка у свети простор у Меки, онда закољите жртвеницу ту где сте спречени; ако пак нисте спречени, онда је закољите у дворишту Кабе на дан Курбан-бајрама или у данима након првог дана Курбан-бајрама. Ко од вас буде болестан, или има у коси нешто што га узнемирава, попут вашки и других паразита, па обрије главу због тога, такав нема греха, али ће се искупити због тога тако што ће постити три дана, или нахранити шест сиромаха на територији Меке, или заклати овцу и њено месо поделити сиромасима. Уколико нисте у опасности, онај ко обави умру у месецима хаџа, пре почетка самог хаџа, и потом заврши са обредом, прописно се ослобађајући забрана које важе за оног ко је у обредима док не започне обреде хаџа те године, нека закоље оно што му је лако, попут овце, или нека учествује у клању и приношењу краве или деве. Уколико није у материјалној могућности да то учини, мора постити три дана док је на хаџу и седам дана када се врати кући након хаџа, што је укупно десет дана. То је врста хаџа у којој је обавезна жртвеница за оног ко има материјалних могућности, или пост за оног ко нема материјалних могућности. Све то важи за оног ко не живи у Меки или у њеној близини, јер они који живе у Меки или близу ње немају потребе за оваквом врстом обреда, и њима је довољно да обаве таваф уместо умре. И бојте се Бога примењивањем онога што је прописао и поштовањем Његових граница, и знајте да Бог жестоко кажњава онога ко се супротставља Његовој наредби.

Време хаџских обреда је у одређеним познатим месецима, који почињу са шеввалом а завршавају се са првом трећином зул-хиџџета. Ко себе обавеже да обави ходочашће у овим месецима и отпочне обреде, забрањено му је да чини оно што води сполном односу, а појачава се и забрана чињења греха као и казна за њих, због светости времена и места. Такође, забрањено му је да се упушта у расправу која узрокује срџбу и спорове. Свако добро које урадите - Аллах зна за њега, и наградиће вас за то. Помозите се у обављању ходочашћа опскрбљивањем потрепштина: хране и пића, и знајте да је највећа помоћ у свим вашим пословима - богобојазност. Зато, бојте се Аллаха применом Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, о ви који здраве памети имате.

Није вам грех да тражите дозвољену опскрбу преко трговине или на други начин док сте на ходочашћу. Када кренете са Арефата ка Музделифи, након стајања на њему, деветог дана а десете ноћи зул-хиџџета, спомињите Аллаха говорећи "субханаллах - Узвишен је Аллах", "ла илахе иллаллах - Нема истинског божанства мимо Аллаха", и у молитви Њему све док сте на Музделифи. Спомињите Аллаха јер вас је Он упутио да спознате Његову веру и обреде ходочашћа, након што сте немарни били према Његовом закону.

Затим крените са Арефата као што то раде они који се тиме угледају на Аврама, мир над њим, а не као пагани који не стоје на Арефату. И тражите опрост од Аллаха за своје пропусте у обављању онога што вам је прописано, јер доиста Аллах пуно прашта верницима који се покају, и милостив је према њима.

Када завршите обреде ходочашћа пуно спомињите Аллаха и хвалите Га, као што сте спомињали ваше претке и хвалили се њима, па и више од тога, јер свака благодат у којој уживате долази од Њега Узвишеног. Људи су различити, неки су неверници и многобошци, верују само у овај живот и од Аллаха траже само овосветске украсе и благодати попут здравља, иметка и деце, и такви на Будућем свету неће имати никаквог удела у благодатима које је Аллах припремио за Своје робове вернике, јер неверници су потпуно посвећени овом свету и окренути су од Будућег света.

Други део људи су верници у Аллаха и Будући свет, и они од Аллаха траже добро и на овом свету и чињење добрих дела на њему, и траже Рај и спас од Ватре на Будућем свету.

Они који моле Аллаха за добро и овог и Будућег света имаће велику награду због добрих дела која су чинили на овом свету, а Аллах брзо обрачунава дела.

И спомињите Аллаха изговарајући "Аллаху екбер - Аллах је највећи" и "ла илахе иллаллах - нема истинског божанства мимо Аллаха" у овим малобројним посебним данима: једанаестом, дванаестом и тринаестом зул-хиџџету. Ко пожури и напусти Мину након гађања џемрета дванаестог дана зул-хиџџета, има право на то и није грешан, јер му је Аллах дао олакшицу, а ко остане дуже, до гађања џемрета тринаестог дана, има право на то и није грешан, и учинио је оно што је потпуније и у томе је следио Посланика, нека је на њега Аллахов мир и благослов. Све то важи за оне који су Аллаху покорни на ходочашћу па поступају онако како им је Он наредио и боје Га се спровођењем Његовим наредби и клоњењем онога што је забранио, и уверени су да ће се само Њему вратити, и да ће их Он за њихова дела казнити или наградити.

О веровесниче, међу људима има лицемера чији те говор на овом свету задивљује, па видиш да лепо прича скоро па да те убеди да је искрен и да жели добро, а у ствари жели да сачува себе и свој иметак. Он лажно призива Аллаха за сведока да је у његовом срцу веровање и добро, а у ствари је жестоки непријатељ муслиманима.

А када се окрене и оде од тебе, журно по Земљи неред сије, чинећи грехе, уништавајући усеве и убијајући стоку, а Аллах не воли неред на Земљи нити оне који га чине.

Када се том смутљивцу упути савет: "Бој се Аллаха, поштуј Његове заповести и клони се онога што је забранио." Њега сујета и охолост спречавају да се врати истини, већ још више срља у грех. Таквом следи казна у Паклу, а грозно ли је он боравиште.

Међу људима има верника који су продали свој живот утрошивши га у покорност свом Господару и борби на Његовом путу, тражећи Његово задовољство. Аллах је пуно милостив и милосрдан према Својим робовима.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, следите потпуно Ислам и ништа од њега не остављајте, као што су учинили следбеници Књиге, који су веровали у део књиге а нису веровали у други део. Немојте да идете ђавољим стопама, јер вам је он, доиста, јасни и отворени непријатељ.

Уколико се деси да неко од вас посрне и скрене након што су му дошли јасни докази, знајте да је Аллах силан Који све може и све Му је потчињено.

Шта чекају ови што следе ђавоље стопе и што су скренули са пута истине? Да ли чекају да им дође Аллах Узвишени на Судњем дану - онако како Њему доликује - у тминама облака да им пресуди? И да им дођу анђели који ће их окружити са свих страна? Тада ће се Аллахова одредба спровести над њима, и само Њему се све враћа.

О веровесниче, питај потомке Израиљеве као вид критике: "Колико вам је Аллах показао јасних знакова и доказа истинитости посланика? Па сте их у лаж утерали и од њих се окренули? Ко Аллахову благодати замени за неверство и порицање након што је јасно спозна, заиста ће га Аллах жестоко казнити, као и све невернике порицатеље.

Неверницима у Аллаха је улепшан овосветски живот, његове пролазне лепоте и његова пролазна уживања, и они се исмејавају са онима који верују у Аллаха и Судњи дан, али богобојазни људи који чине оно што је Он наредио и клоне се онога што је Он забранио биће на Будућем свету изнад ових неверника, када их Аллах настани у рајским вртовима. Аллах даје оно што Он хоће оним створењима којима Он хоће, а да му то не броји и да га за то не обрачунава.

Људи су били једна заједница, на упути, на вери свог оца Адама, све док их сотона није одвео у заблуду, па су се поделили на невернике и вернике. Због тога је Бог слао посланике да искрене вернике обрадују оним што им је Бог припремио из Своје милости, и да упозоре невернике на жестоку казну коју им је Бог припремио. Он је Својим посланицима објавио Књиге које садрже истину у коју нема сумње, како би међу људима судили када се разиђу око онога што им је објављено. Људи се нису разишли око Торе осим неких Јевреја којима је дато знање, након што су им дошли Божји докази да је Тора истина од Бога, и да се око ње не смеју разилазити. То су они учинили због своје неправедности, па је Бог упутио вернике да спознају истину и одвоје је од заблуде, Његовом дозволом и жељом. Он упућује кога Он хоће на Прави пут, на пут веровања.

Или сте мислили - о верници - да ћете ући у Рај пре него што вас погоди искушење претходних народа. Њих је погађало тешко сиромаштво, погађала их је болест, уздрмали су их страхови, да би некада искушење било толико јако да су желели да Аллахова помоћ што пре дође, па би посланик и верници рекли: "Када ће Аллахова помоћ?" Али уистину, Аллахова помоћ је близу оних који верују у Њега и на Њега се ослањају.

Питају те твоји другови - о веровесниче - шта да уделе од својих разноврсних иметака и у које сврхе да га уделе? Одговори им: "Оно што уделите од лепог дозвољеног иметка нека буде за родитеље, затим најближе рођаке сходно потреби, затим потребним сирочадима, сиромасима, и путницима које је пут одвојио од породице и домовине. Колико год добра да урадите - о верници - било мало или много, заиста Аллах то зна, Њему ништа од тога није скривено, и Он ће за то да вас награди.

О верници, обавезна вам је борба на Аллаховом путу, иако је она мрска људској природи због тога што у себи садржи трошење иметка и живота. Али можда вам је нешто мрско - а оно је, у стварности, добро и корисно за вас, попут борбе на Аллаховом путу. Борба, поред велике награде, доноси и победу над непријатељима и уздизање Аллахове вере. Можда нешто волите - а оно је лоше по вас, попут остављање борбе на Аллаховом путу. То за собом повлачи понижење и овладавање непријатеља вама. Аллах савршено зна шта је најбоље и шта је најгоре, док ви то не знате, па се зато одазовите Његовој наредби, јер у томе је велико добро за вас.

О веровесниче, људи те питају о пропису борбе у светим месецима: а ти им одговори: "Борба у овим месецима је веома ружна ствар код Аллаха, као што је и оно што су урадили многобошци веома ружна ствар, па одвраћање људи од Аллаховог пута, забрањивање верницима да уђу у Свети храм, избацивање људи из њега, премда заслужено бораве у њему, и многобоштво које чине - све то представља већи грех код Аллаха од борбе у светим месецима. И многобошци ће наставити да се боре против вас, неправедно, о верници, све док вас не одврате од ваше истините вере и врате у њихову неисправну веру, ако икако буду могли. А ко од вас напусти своју веру и умре као неверник, сва добра дела ће му пропасти и скончаће вечно у Паклу.

Заиста они који верују у Аллаха и Његовог Посланика, и остављају своје домове исељавајући се ка Аллаху и Посланику, и боре се да Аллахова реч буде горња - такви се надају Аллаховој милости и Аллаховом опросту, а Аллах пуно прашта грехе Својих робова и пуно је милостив према њима.

Питају те твоји другови - о веровесниче - о вину и коцки? Одговори им: "У њима има много верских и овосветских штета, попут губљења разума и иметка, и стварања непријатељства и мржње, као што у томе има и неких малих користи попут материјалне зараде, али су штета и грех далеко већи од користи. Оно чија је штета већа од користи је нешто чега се разуман човек клони." Ово је Аллахово објашњење које у себи садржи увод у забрану вина. Питају те твоји другови - о веровесниче - о количини иметка којег требају да уделе као добровољну милостињу? Одговори им: "Уделите од оног иметка који је преко ваших потреба." Ово је било прописано у почетку, а затим је Аллах прописао обавезну милостињу (зекат) на одређене врсте иметка након што достигну одређену количину. Овако јасно вам Аллах објашњава Његове прописе како бисте размислили.

То је прописано да бисте размислили о ономе што вам користи на овом свету и на Будућем. И питају те твоји следбеници, о веровесниче, о старатељству над сирочадима, како да поступају према њима, да ли да своје иметке мешају са њиховим при њиховом опскрбљивању, храњењу, смештању, а ти им одговори: "Ако добровољно водите рачуна о поправљању њиховог имовинског стања без тога да њихов иметак мешате са својим и без тога да за то узимате накнаду из њихових иметака боље је за вас код Аллаха и за то вам следи већа награда, и то је боље и за њих и њихове иметке, јер им се тако чувају иметци. Међутим, ако са њима учествујете тако да њихов иметак припојите свом, ради обезбеђивања животних потрепштина и становања, није вам грех, јер су они ваша браћа по вери, а браћа помажу једни друге, и воде рачуна једни о другима. Аллах зна ко од вас има покварене а ко исправне жеље при узимању иметка сирочади који су му поверени. Да Аллах жели да вам отежа вођење рачуна о сирочадима - отежао би вам, али Он Узвишени жели да вам олакша у вашем опхођењу са њима, јер је Његов закон изграђен на олакшавању. Доиста је Аллах силан, нико Га не може савладати, и доиста је Он мудар у Свом стварању, управљању и прописивању закона.

О верници, немојте да жените оне које Аллаху сличног приписују све док само у Аллаха Јединог не поверују, и док не прихвате Ислам. Доиста је робиња која верује у Аллаха и Посланика боља од слободне жене која обожава кипове, макар вам се свидела њена лепота и привукло вас њено богатство. И немојте удавати муслиманке за многобошце, и доиста је роб који верује у Аллаха и Његовог Посланика бољи од слободног човека многобошца, макар вам се свидео. Ти људи и те жене који чине многобоштво позивају својим речима и делима у оно што води у Пакао, а Аллах позива у добра дела која воде у Рај и опрост од греха, Његовом дозволом и добротом. Он појашњава људима речи и доказе Своје како би из њих поуку узели и по њима радили.

Питају те твоји слебеници, о веровесниче, о менструацији? Одговори им: "Менструација је непријатност и за човека и за жену, па се клоните интимног односа са женама за време менструације, све док се не заврши и док се не окупају. Након тога можете са њима имати однос на начин који је Аллах дозволио - док су чисте и у њихов сполни орган. Доиста Аллах воли оне који се пуно кају од греха и који се пуно чисте од прљавштина.

Ваше жене су ваше њиве у које уносите своје семе и које вам рађају децу, као што земља рађа плодове, па са њима имајте однос у оно место у које бива сејање - сполни орган - онако како желите. И обезбедите себи добра дела, у која спада и интимни однос са супругом са намером приближавања Аллаху, надајући се добром потомству. Бојте се Аллаха спровођењем Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, у шта спадају и Његови прописи по питању жена. И знајте да ћете Га срести на Судњем дану и да ћете пред Њега стати, као и да ће вам Он дати накнаду за ваша дела. О веровесниче, обрадуј вернике вечним уживањем које ће добити када сретну свог Господара и када виде Његово племенито лице.

Не чините своју заклетву Аллахом доказом за нечињење добрих дела и за непоправљање међуљудских односа. Ако се закунете да нећете чинити неко добро дело, ви ипак учините то добро дело и искупите се за вашу заклетву. Аллах чује оно што говорите и радите, и Он ће вам дати накнаду за то.

Аллах вас не обрачунава за ваше заклетве које ненамерно изговорите, као када неко од вас каже: "Не, Аллаха ми." Или: "Да, Аллаха ми." За то није потребан искуп, нити за то има казна. Међутим, Аллах ће вас обрачунавати за намерне заклетве, а Он пуно прашта грехе робова Својих, и Он је веома стрпљив и не жури да их казни.

Они који се заклињу да неће имати интимни однос са својим женама имају рок од четири месеца од кад се закуну. Ово се назива ел-ила' (период чекања). Уколико у том року буду имали однос са њима, Аллах ће им опростити ту заклетву, и Он је био милостив према њима када им је прописао искуп као излаз из ове заклетве.

Уколико буду хтели развод својим настављањем бојкотовања жена, Аллах добро чује оно што они говоре, а у шта спада и развод, и Он добро зна сва њихова стања и све њихове интенције, и обрачунаће их за то.

Разведене жене требају да чекају три месечна прања и не смеју да се удају пре завршетка трећег месечног прања. Није им дозвољено да сакрију ако су трудне, ако искрено верују у Аллаха и Судњи дан. Њихови мужеви који су их развели имају највеће право да их врате током овог причека од три месечна прања, уколико тим враћањем желе леп живот са њима и отклањање онога што је узроковало развод. Жене имају права и обавезе као што мужеви имају права и обавезе, сходно обичају. Људи имају један степен више који се огледа у обавезности вођења рачуна о целој породици и одговорности за њу, и поседује право развода, а Аллах је Силни Којег ништа не може савладати, и Мудри у Свом прописивању закона и управљању.

Човек има право да поврати жену након првог и другог развода, тј. ако је разведе, па врати, па разведе, па врати. Када је други пут разведе па врати, нека је или задржи и са њом лепо живи, или нека је разведе по трећи пут, уз лепо опхођење према њој и давање њених права. Није вам дозвољено, о мужеви, да узмете ишта од венчаног дара којег сте дали својим супругама. Уколико жена буде мрзела свог мужа због ружноће у његовом понашању или изгледу, и сматрају да због те мржње неће испунити своје брачне обавезе, нека свој случај изложе неком из родбине или неком другом. Ако се арбитри боје да супружници неће испунити своје брачне обавезе, нема запреке да жена себе откупи тиме што ће дати иметак мужу да је пусти. То су шеријатски (исламско-правни) прописи који раздвајају између дозвољеног и забрањеног, па их немојте прекорачивати. Ко пређе Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, такав је прави неправедник према себи, јер себе води у пропаст и излаже Аллаховој срџби и казни.

Ако је њен муж трећи пут разведе, није му дозвољено да је ожени више, осим ако се она уда за неког другог на исправан начин са намером да остане у том браку, а не да се врати првом мужу, и ако тај други муж са њом има интимни однос у том браку. Уколико је тај други муж разведе или умре, онда нема греха тој жени да се поново уда за првог мужа, склапајући нови брачни уговор и одређујући нови венчани дар, под условом да код њих преовлађује мишљење да ће поштовати Аллахове законе у ономе што им је обавезно као супружницима. То су Аллахови закони које Он објашњава људима како би научили Његове законе и границе и окористили се тиме.

Када разведете своје жене па се приближе крају причека, још увек имате право на леп начин да их вратите, или да их оставите до краја причека. Немојте да их враћате да бисте им наштетили и неправду чинили, као што су то радили пагани. Онај ко то ради како би им наштетио - такав је себи неправду учинио, јер се изложио греху и казни. Немојте се играти Аллаховим речима, и сетите се Аллахових благодати према вама, а једна од највећих благодати је Његово објављивање Кур'ана и Суннета. Аллах вас на ово подсећа како би вас подстакао и упозорио, па бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и знајте да Аллах све зна, да Му ништа скривено није и да ће вас наградити или казнити за ваша дела.

Ако разведе своје жене мање од три пута, и заврши се њихов причек, немојте их спречавати - о старатељи - да се врате својим мужевима новим брачним уговором, ако то желе и ако су сагласне са својим мужевима око тога. Тим прописом, који у себи садржи забрану њиховог спречавања, опомиње се онај од вас који верује у Аллаха и Судњи дан. Такав поступак узрок је мноштва добра за вас, и чистији је за вашу част и ваша дела. Аллах зна суштину и резултате свега, док ви не знате.

Нека мајке доје своју децу целе две године, за онога ко жели да испоштује цели период дојења. Отац детета мора издржавати мајку тог детета која га доји, а коју је развео, и мора јој обезбедити одећу, сходно ономе што је обичај у том месту, без супротстављања исламском верозакону. Аллах никог не задужује преко његових могућности. Ниједном родитељу није дозвољено да дете користи како би наштетио оном другом. Уколико дете нема оца, и нема свој иметак којег је добио као наследство, поклон и томе слично, наследнику детета обавезно је исто што и оцу. Уколико родитељи детета желе да одбију дете од дојења пре навршавања две године, немају греха у томе, ако то буде након што се договоре и сложе око нечега што је добро за дете. Ако, пак, желите да вам децу доје неке друге жене мимо њихових мајки, немате греха у томе, ако им платите онолико колико сте се договорили, без умањивања и без одуговлачења. И бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и знајте да Аллах види оно што радите, и да Му ништа скривено није, и да ће вас обрачунати за дела која сте чинили.

Жена чији човек умре, а није трудна, дужна је чекати четири месеца и десет дана, и у том периоду јој је забрањено да излази из мужевљеве куће, као и да се украшава или удаје. Када истекне тај период, немате греха - о старатељи - за оно што оне ураде, а што им је било забрањено током тог периода, уколико је оно што ураде у складу са исламским верозаконом и обичајем тог места. Аллах детаљно зна оно што радите, ништа Му није скривено што тајно и јавно говорите и чините, и Он ће вас обрачунати.

Немате греха ако алузијом укажете жени којој је умро муж, а која је у причеку, да желите ступити у брак са њом.

Немате греха ако своје жене с којима сте склопили брачни уговор разведете пре него што са њима однос имате, и пре него што им венчани дар одредите. Када их разведете у оваквој ситуацији, није вам обавезно да им дате венчани дар, већ им као поклон дарујте нешто што ће им бити утеха, сходно својим могућностима, било да сте богати или сиромашни. Овај дар је притврђена обавеза доброчинитељима, који добро чине у својим делима и опхођењима са људима.

Ако разведете своје жене пре него што однос са њима имате, а већ сте им венчани дар одредили, обавеза вам је да им дате половину тог венчаног дара, осим ако вам оне опросте - ако су разборите - или да ви, као мужеви, добровољно дате цели венчани дар. Да једни према другима будете толерантни у међусобним правима и обавезама ближе је богобојазности и покорности Аллаху. И не заборавите - о људи - да једни према другима добри и толерантни будете, јер Аллах савршено види оно што радите. Зато се трудите у чињењу добра како бисте постигли награду код Аллаха.

Чувајте намазе тј.молитву тако што ћете их обављати потпуно, како је Аллах наредио, и чувајте посебно средњу молитву - послеподневну. И пред Аллахом, у молитви, понизно и скрушено стојте.

Ако се будете бојали непријатеља и томе слично, и не будете могли да потпуно обављате молитву, онда то чините док ходате или јашете на камилама, коњима и томе слично, или како год можете. Када се више не будете бојали, спомињите Бога онако како вас је научио. У спомињање Бога спада и Његово спомињање у молитви на потпун начин. Такође, спомињите Га зато што вас је Он научио упути и светлости за коју нисте знали.

Они од вас којима се примиче смрт, а иза себе остављају супруге, требају за њих опоручити да им се обезбеди становање и издржавање годину дана, и да их нико од ваших наследника не истера. То је утеха за њих и верност и поштовање према умрломе. Уколико оне својевољно изађу пре истека годину дана, ви немате грех за оно што оне ураде, нити оне имају грех за то, било да се лепо среде или украсе. Аллах је силан и мудар у Свом управљању, прописивању закона и одређивању. Већина тумача кур'анских речи сматра да је овај пропис докинут другим прописом: "Они од вас који умру остављајући супруге своје, њихове супруге дужне су чекати четири месеца и десет дана." Поглавље Ел-Бекара, одломак 234.

Разведеним женама припада отпремнина у виду одеће, новца или нечега другог, као утеха након што су сломљене разводом, на леп начин, сходно имућном стању човека, било да је богат или сиромашан. Овај пропис је притврђен за оне који се Аллаха боје применом онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио.

Као у претходном примеру, о верници, Аллах вам појашњава Своје речи које садрже Његове границе и прописе, како бисте размислили о њима и радили по њима, па да постигнете добро и на овом свету и на Будућем.

О веровесниче, зар до тебе није доспела вест о великом броју људи који су из својих кућа изашли, бојећи се смрти због заразе која их је задесила или неког другог ралога? То је била скупина потомака Израиљевих, па им је Аллах рекао: "Умрите." Па су сви помрли, и након тога их је проживео како би им објаснио да је све у Аллаховим рукама, и да они себи не могу да прибаве користи нити од себе могу да одагнају штету. Доиста Аллах људима даје пуно благодати, али већина људи је незахвално.

О верници, борите се против Аллахових непријатеља, помажући Аллахову веру и уздижући Његову реч, и знајте да Аллах чује оно што говорите и да добро зна ваше намере и ваша дела, и Он ће вас за то обрачунати.

Ко је тај ко ће учинити оно што чини зајмодавац, па да удели свој иметак на Аллаховом путу са лепом намером и широких прса, па да му се то многоструко врати. Аллах умањује или увећава опскрбу, здравље и све остало ономе коме Он хоће, сходно Својој мудрости и правди, и само Њему ћете се вратити на Будућем свету, па ће вас Он за дела ваша обрачунати.

О веровесниче, зар до твог знања није дошла вест о угледницима међу потомцима Израиљевим након Мојсија, мир над њим, када су рекли свом веровеснику: "Постави нам краља да се уз њега боримо на Аллаховом путу." Па им њихов веровесник рече: "Ако вам Аллах нареди борбу - можда ћете одбити да се борите на Аллаховом путу?" Они рекоше, поричући то његово мишљење: "Каква препрека би нас могла зауставити па да се не боримо на Аллаховом путу, јер постоје чврсти разлози који од нас изискују борбу? Наши непријатељи су нас истерали из наших домова, и поробили су наше синове, па желимо да се боримо да повратимо наше домове и да спасимо наше заробљенике!" Али када им је Аллах прописао борбу, окренули су се од тога и њихово обећање је испунио само мали број њих. Аллах добро зна неправеднике који се окрећу од Његове наредбе и који не поштују завет дат Њему, и Он ће их казнити за то.

Њихов веровесник им је рекао: "Аллах вам Саула поставља за краља да се борите под његовом заставом." А њихови угледници рекоше, осуђујући такав одабир и протествујући против њега: "Како да нам он буде краљ а ми смо пречи да власт имамо? Он није потомак краљева и није му дато велико богатство којим би се помогао у владању!" Њихов веровесник им рече: "Аллах га је одабрао над вама и дао му је велико знање и велику телесну снагу. Аллах даје Своју власт коме Он хоће, сходно Његовој мудрости и милости. Аллах је велики дароватељ, даје шта Он хоће коме Он хоће, и зна шта ко заслужује међу Његовим створењима.

Њихов веровесник им рече: "Знак да је он стварно одабран да буде ваш краљ је то што ће вам Аллах дати ковчег - којег су Израиљћани величали и који им је одузет - у којем се налази смирај и остаци онога што је оставила Мојсијева и Аронова породица, попут Мојсијевог штапа и неких плоча Мојсијеве објаве. Доиста вам је у томе јасан знак ако сте истински верници."

Када је Саул изашао са својом војском из града, рекао им је: "Аллах ће вас искушати реком, па ко попије из ње - такав није на мом путу, и такав неће са мном ићи у битку, осим оног ко у нужди узме гутљај својом руком, али се не напије из ње - такав је на мом путу и ићи ће с мном у битку. Сви су пили, осим малог броја њих који се стрпио иако су били јако жедни. Када је Саул прешао реку са верницима, неки његови војници су рекли: "Ми данас немамо никакве шансе против Голијата." Али тада они који су чврсто били убеђени у свој сусрет на Судњем дану са Аллахом рекоше: "Колико малобројних верничких скупина је победила многобројне неверничке скупине, Аллаховом дозволом и помоћи." Победили су због свог веровања, а не својом бројношћу. Аллах је са стрпљивима, и Он их помаже.

Када су изашли пред Голијатом и његовом војском, обратише се Аллаху молбом: "Господару наш, обаспи наша срца стрпљењем, учврсти наше стопе да не побегнемо и да не будемо поражени, помози нас Својом снагом и помоћи над народом неверничким."

Они их, Аллаховом дозволом, поразише, и Давид уби њиховог вођу Голијата, и Аллах му подари власт и веровесништво, и научи га разноврсном знању којем Он хтеде. Аллаху му је објединио потенцијале и за овај свет и за Будући. Да није Аллаховог закона да једне људе сузбија другима, настао би потпуни неред на Земљи тако што би покварењаци њоме потпуно овладали. Међутим, Аллах је пуно благодаран према свим створењима.

То су Аллахове јасне речи и докази које ти наводимо, о веровесниче, које у себи садрже истинита казивања и праведне законе, и заиста си ти посланик Господара свих светова.

Ти посланици које смо ти споменули - неке од њих смо одликовали над другима са аспекта Објаве, следбеника и степена самих посланика. Некима од њих се Аллах директно обраћао, попут Мојсија, мир над њим, неке од њих је уздигао на највише степене, попут Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, који је послат свим људима, којим је запечаћено веровесништво, и чија је заједница одликована над другим заједницама. Исусу сину Маријином смо дали јасна наднаравна дела која указују на његово веровесништво, попут оживљавања мртвих и лечења губавих и од рођења слепих, уз Божију вољу, и помогли смо га анђелом Гаврилом, мир над њим, у извршењу Аллахове наредбе. Да је Аллах хтео да, људи који су дошли након посланика и којима су јасни докази дошли, да се међусобно не убијају - не би се убијали, али су се они разишли и поделили, па су неки били верници, а други нису. И да је Аллах хтео да се међусобно не убијају - не би се убијали, али Аллах поступа како Он хоће, сходно апсолутној правди и савршеној мудрости.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, удељујте део разноврсног дозвољеног иметка којим смо вас опскрбили пре него што дође Судњи дан. На Судњем дану неће бити трговине којом ће човек стећи оно што му користи, нити ће бити пријатељства које му може помоћи у тешким тренуцима, нити посредника који ће од њега штету да одагна или да му корист прибави, осим након што Аллах дозволи ономе коме Он хоће и киме је Он задовољан да се заузима за неког. Неверници су истински неправедници, због свог неверства у Аллаха Узвишеног.

Нема божанства које заслужује да буде обожавано осим Аллаха Јединог, Поседника савршеног живота, Одржаватеља који је апсолутно независтан, Који опстоји Сам о Себи, док сва створења опстоје о Њему, Он их у егзистенцији одржава, и ниједног трена не могу без Њега. Њега не обузима ни дремеж ни сан због савршенства Његовог живота и постојања и одржавања свега. Све на небесима и на Земљи припада само Њему, и нико се код Њега ни за кога неће моћи заузимати осим након што му то Он дозволи и њиме буде задовољан. Он зна све што је било и све што ће бити, а створења могу знати од онога што Он зна само онолико колико им Он омогући да знају. Његов Курсијј - а то је место Његових стопала - обухвата небеса и Земљу, иако су небеса и Земља пространи и величанствени. Њему није тешко чување небеса и Земље, Он је узвишен у Свом Бићу, Својој достојанствености и Својој моћи и снази, величанствен у Својој власти.

Нико не може бити присиљен да прихвати Ислам, јер је то истинита јасна вера, па нема потребе да се ико присиљава. Исправност се јасно разликује од заблуде. Ко узневерује у лажна божанства, која се обожавају поред Аллаха, и одрекне их се, и поверује у Аллаха Јединог, такав се ухватио за веру најчвршћом везом која ће му бити спас на Судњем дану. Аллах чује оно што Његови робови говоре, и сходно томе ће их обрачунати и накнаду им дати.

Аллах чува оне који верују, упућује их на прави пут, помаже их, и избавља их из тмина неверства и незнања на светло веровања и знања. Што се тиче неверника, њихови "заштитници" су божанства и идоли које су Аллаху приписали, који су им неверство улепшали, и који су их извели из светла веровања и знања и увели у тмине неверовања и незнања. То су становници Ватре, у којој ће вечно да бораве.

О веровесниче, да ли си видео нешто чудније од смелости силника цара Вавилона који се расправљао са Аврамом, мир над њим, о Аллаховом господарењу и о Аллаховој једноћи? То је урадио зато што му је Аллах дао власт па се узохолио, па му је Аврам објаснио особине свог Господара рекавши: "Мој Господар је Онај Који оживљава и усмрћује створења." Силник пркосно рече: "Ја оживљавам и умртвљујем тако што могу да убијем кога хоћу и да ослободим кога хоћу." Након тога му је Аврам, мир над њим, дао већи доказ рекавши: "Мој Господар Којег обожавам чини да Сунце изађе на истоку, па ти учини да изађе на западу." Силник се збунио и ућутао, јер је побеђен доказом, а Аллах неправеднике не упућује да крену Правим путем, због њихове неправде и охолости.

Или, да ли си видео човека који је прошао поред града чији су кровови били попадали, зидови порушени а становници помрли, и тако постао усамљено и пусто место? Овај човек је зачуђено рекао: "Како ће Аллах оживети становнике овог града након смрти?" Затим га је Аллах усмртио и оставио мртвог стотину година, а затим га је оживео и упитао: "Колико си био мртав?" Он одговори: "Дан или део дана." Узвишени Аллах му рече: "Не, већ си остао стотину година, па погледај у своју храну и у своје пиће, који су исти као када си умро, нису се променили, премда су храна и пиће нешто што се најбрже квари. И погледај у свог мртвог магарца - а желимо да вас учинимо јасним знаком људима који указује на Аллахову моћ да их проживи - погледај у кости свог магарца, које су се распршиле, како их подижемо, скупљамо једну уз другу, а затим месом облажемо и у њих живот враћамо." Када је то овај човек видео, постала му је јасна суштина и стварност ствари и спознао је Аллахову моћ, па је рекао признајући: "Знам да Аллах све може."

О веровесниче, спомени догађај када је Аврам, мир над њим, рекао: "Господару Мој, покажи ми како оживљаваш мртве.", па му је Аллах рекао: "Зар ниси већ поверовао у то?" Аврам рече: "Свакако, поверовао сам, али желим да се моје срце додатно смири." Аллах му рече: "Узми четири птице, и исеци их на парчад, а затим на свако брдо око тебе стави по једно парче. Затим их позови, и оне ће ти журно доћи, живе. И знај, о Авраме, да је Аллах силан у Својој власти, мудар у Свом одређивању, прописивању и стварању.

Пример награде верника који удељују свој иметак на Аллаховом путу је попут зрна које сејач стави у плодну земљу, па из њега проклија седам класова, а у сваком класу стотину зрна. Аллах увећава награду коме Он хоће од Својих робова, и даје им награду без обрачуна. Аллах је неизмерно дарежљив, и зна ко заслужује многоструку награду.

Они који свој иметак удељују као вид покорности Аллаху и тражења Његовог задовољства, а затим то удељивање не пропрате нечим што им квари награду, попут пребацивања људима речима или делима, такви ће имати награду код свог Господара. Такви се неће бојати од онога што их у будућности чека, нити ће да тугују за нечим што их је у прошлости мимоишло, због велике награде и уживања у којем ће се налазити.

Лепе речи које ће унети радост у срце верника, и опрост ономе ко је ружно према нама поступио, бољи су од милостиње коју прати вређање пребацивањем ономе коме се уделила. Аллах је независтан од Својих робова, стрпљив је са њима, не жури да их казни.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте кварити своју награду добијену због дате милостиње тиме што ћете да пребацујете ономе коме сте уделили ту милостињу и да га узнемиравате, јер онај ко тако ради је попут неверника који удељује да би га људи видели и похвалили, и не верује у Аллаха и Судњи дан, нити у награду и казну на Судњем дану. Такав је попут глатке стене на којој је прашина, па је погоди јак пљусак и однесе сву ту прашину тако да остане само гола стена. Такви су они који раде добра дела да би их други видели, награда њихових дела ће нестати, и ништа код Аллаха неће имати, јер Аллах оне који неће да буду верници не упућује ка ономе чиме је Он задовољан и што им користи у њиховим делима.

Удељивање верника на Аллаховом путу ради постизања Аллаховог задовољства, уверених душа у истинитост Аллаховог обећања и добре воље, попут је врта на високом плодном земљишту којег погоди обилна киша па роди многоструко више плодова, а ако га не погоди обилна онда га погоди блага киша која му буде довољна, због плодности земљишта. Узвишени Аллах прихвата милостињу искрених верника и умногостручује њену награду, макар милостиња била мала. Доиста Аллах види оно што радите, и није Му скривено стање искрених верника, као ни стање оних који желе само да се пред другима покажу. Он ће сваког обрачунати за његова дела.

Да ли ико од вас жели да поседује врт пун палми и грожђа, кроз који тече слатка вода, и у којем има разноврсних лепих плодова, па остари тако да не може више да ради и да стиче, а има малу и слабу децу која не могу да раде, и његов врт погоди жестоки ветар испуњен ватром те сав изгори, тада када му највише треба? Такво је и стање лицемерног удељивача, доћи ће пред Аллахом на Судњем дану без добрих дела када му највише буду требала. На овакав начин Узвишени Аллах нам објашњава оно што нам користи на овом свету и на Будућем, како бисмо размислили.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, удељујте из свог дозвољеног иметка којег сте стекли, и од плодова којим смо вас опскрбили. Немојте узимати оно најгоре што поседујете па да то удељујете, које ако би вама неко дао не бисте га узели осим жмурећи, и било би вам мрско због његове презрености. Како да на Аллаховом путу удељујете оно чиме нисте за себе задовољни? И знајте да Аллаху не треба ваша милостиња, да је Аллах апсолутно независтан, и да је хвале достојан због савршенства Његовог Бића и Његових својстава.

Ђаво вас плаши сиромаштвом, подстиче вас на тврдичлук и чињење греха, а Аллах вам обећава велики опрост греха и обилну опскрбу. Аллах је неизмерно дарежљив, и зна стања Својих робова.

Узвишени Аллах упућује кога Он хоће од Својих робова да исправно прича и поступа, а коме је то дато - па доиста му је велико добро дато. Поуку и опомену из Аллахових речи узимају само они који имају здрав и потпун разум који гледа Аллахових светлом и упућује се Аллаховом упутом.

Свака ваша милостиња, била мала или велика, коју уделите желећи да Аллах буде вама задовољан, или којом сами себе обавежете, као вид покорности Аллаху, добро је Аллаху позната, и Он неће занемарити ништа од тога. Аллах ће доброчинитеље за добра дела најлепше да награди, а они који се сустежу од обављања онога што им је обавезно и који Аллахове границе прелазе неће на Судњем дану имати помагача који ће од њих патњу да отклони.

Ако испољите милостињу коју дајете из свог иметка - лепа је то милостиња, али ако је сакријете и сиромасима дате - то вам је још боље, јер је ближе искрености. Милостиња искрених верника скрива њихове грехе и узрокује њихов опрост, а Аллах детаљно зна оно што радите и у каквим се стањима налазите.

О веровесниче, ти не можеш упутити њихова срца да прихвате истину и предају јој се, теби је обавезно само да им укажеш на истину, да их упознаш са њом, док је упућивање срца у Аллаховим рукама. Аллах упућује кога Он хоће. Леп иметак којег уделите је за ваше добро, јер Аллаху то ништа не треба. Нека ваша милостиња буде искрена ради Аллаха, је истински верници удељују искључиво желећи да Аллах њима буде задовољан. Леп иметак којег уделите, био мали или велики, биће узроком да вам Аллах дарује потпуну награду, а Аллах никоме неправду неће учинити.

Уделите сиромасима које је борба на Аллаховом путу спречила да путују и стичу иметак. Њих онај ко не познаје њихово стање сматра богатима, јер се они сустежу од тражења, али оштроумни их знају по знаковима, попут видљивих знакова потребе на њиховом телу и на њиховој одећи. Од њихових знакова је и то што нису попут осталих сиромаха, који упорно траже од људи. Све што уделите - Аллах зна, и наградиће вас за то најлепшом наградом.

Онима који иметке своје удељују дању и ноћу, тајно и јавно, без жеље да их неко види или да за њих чује, искрено желећи тиме да Аллах буде задовољан њима, припада награда код Господара њиховог на Судњем дану, и ничега се неће плашити, од онога што их у будућности чека, нити ће за ичим туговати од оног што их је на овом свету мимоишло, из Аллахове доброте и дарежљивости.

Они који раде са каматом и који узимају камату устаће на Судњем дану из својих гробова као неко кога је ђаво обузео, устаће попут неког ко има падавицу па не може нормално да хода. То је због тога што су они дозволили узимање камате, и нису правили разлику између камате и онога што је Бог дозволио, попут трговине. Рекли су: "Трговина је дозвољена као и камата, обоје воде повећању иметка." Бог им је на то одговорио и њихову аналогију поништио и у лаж их утерао, а затим је објаснио да је Он Узвишени дозволио трговину због користи која се у њој налази за друштво и појединца, а забранио је камату зато што је у њој неправедно узимање туђег иметка, и зато што је у томе штета за појединца и друштво. Ко узме поуку и опомену од свог Господара, па се остави камате и покаје се Богу, неће имати грех за оно што је било, за шта се покајао, а оно што ће да ради у будућности само Бог зна, док онај ко и даље настави да узима камату, након што је до њега дошла Божја забрана и над њим је успостављен доказ, заслужио је улазак у Ватру и вечни боравак у њој. Под вечним боравком се овде мисли на оне који су и након доказа узимали камату и говорили да је она дозвољена, или се мисли на дуг боравак у њој, јер вечно ће у Паклу бити само неверници, а не и верници.

Аллах ће да уништи иметак стечен путем камате, било физичким уништавањем или апстрактним тако што у њему неће дати благослова, док ће увећати милостињу увећањем њене награде. Награда за добро дело је од десет до седамсто пута већа, па и више од тога. Узвишени Аллах ће благословити иметак оних који удељују, а Он не воли пркосне невернике, који дозвољавају оно што је забрањено и утапају се у грехе.

Доиста они који верују у Аллаха, следе Његовог Посланика, чине добра дела, намаз (молитву) обављају потпуно, онако како је Аллах прописао, и зекат (прописану милостињу) дају из својих иметака онима који га заслужују - имаће награду за то код Господара свог, и неће страховати од онога што их у будућности чека, нити ће туговати за оним што их је у прошлости мимоишло од овосветских лепота и ужитака.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и немојте потраживати од људи камату коју сте им као дуг урачунали, ако истински верујете у Аллаха и Његове заповести.

Ако не учините оно што вам је наређено, знајте и будите уверени да вам следи рат од Аллаха и Његовог Посланика. Уколико се покајете Аллаху и оставите камату, припада вам главница иметка којег сте позајмили, тако да ником не чините неправду узимањем вишка преко главнице иметка, и да нико вама не чини неправду враћањем мање од главнице иметка.

Ако је онај од кога потражујете свој дуг у тешком стању и не може да врати дуг, одложите потраживање док не буде у прилици да вам врати. А да уделите тиме што ћете да опростите цели дуг или део дуга боље вам је, када бисте само знали која је вредност тога код Аллаха.

Бојте се казне у дану у којем ћете се сви Аллаху вратити, и пред Њега стати, а затим ће сваком бити дати оно што је заслужио, било добро или лоше, и ником неће бити неправда нанесена умањивањем добрих дела која је заслужио, нити казном коју није заслужио.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, када један од другог позајмљујете до одређеног рока, запишите тај дуг. Нека га неко запише праведно, у складу са исламским законом. Нека се писар не суздржава да запише дуг онако како га је Аллах научио, праведно. Нека га запише онако како му диктира дужник, тако да то буде његово признање, и нек се боји Аллаха и нека ништа од дуга не одузима, било квантитативно или квалитативно. Уколико дужник није разборит или је слаб због малодобности, лудила, немости и томе слично, нека издиктира његов старатељ, праведно и објективно. И тражите сведочење двојице разумних и праведних мушкараца, па ако не нађете, онда мушкарца и две жене чијом сте вером и поузданошћу задовољни, тако да ако једна од њих заборави она друга је подсети. И нека се сведоци не устручавају да сведоче, када се то од њих затражи. Нека вам не буде тешко писање дуга, био велики или мали, до одређеног рока, јер је записивање дуга праведније у исламском закону, уз њега је сведочење потпуније, и њиме је већа шанса да се отклони свака сумња у вези количине, врсте и рока дуга. Међутим, ако се ради о вашем међусобном пословању у којем се роба преузима и цена плаћа на лицу места, нема сметње да то не запишете, ако нема потребе. Прописано вам је сведочење при купопродаји, како би се спречио међусобни спор, и није дозвољено наношење штете сведоцима нити писарима, нити је њима дозвољено да нанесу штету ономе ко од њих тражи писање или сведочење. Уколико неко од вас нанесе штету другом, тиме је изашао из покорности Аллаху. О верници, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и Аллах ће вас подучити ономе у чему је корист за вас и на овом свету и на Будућем, а Аллах све зна.

Ако сте путници и не нађете писара који ће вам документовати дуг, довољно је да дужник да залог позајмиоцу, који је гарант враћања дуга. Тај залог ће остати код њега све док дужник не врати дуг. Уколико имате поверења једни у друге, не морате ни записивати, ни позивати сведоке, ни давати и узимати залоге, и у том случају је дуг поверење на врату дужника којег мора извршити. Дужник се треба бојати Аллаха кад је у питању ово поверење, тако да ништа од дуга не порекне. Уколико порекне, онда сведок тог пословања мора да сведочи и није му дозвољено да сакрије сведочење. Онај ко сакрије сведочење, његово је срце покварено и грешно, а Аллах зна оно што радите, и обрачунаће вас за ваша дела.

Аллаху Једином припада све што је на небесима и на Земљи, Он је све истински створио, све истински поседује и свиме истински управља. Уколико испољите или сакријете оно што вам је у срцима - па Аллах то зна, и за то ће вас обрачунати, након чега ће опростити ономе коме Он хоће, из Своје милости и доброте, а казниће онога кога Он хоће, из Своје правде и мудрости. А Аллах је над свиме моћан.

Посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, верује у оно што му је објављено од његовог Господара, а и верници такође. Сви они верују у Аллаха, све анђеле, све објављене књиге, и све посланике и кажу: Не раздвајамо у веровању између Аллахових посланика, чули смо оно што си нам наредио и забранио, покоравамо Ти се у томе, и тражимо од Тебе да нам опростиш, Господару наш, јер Теби Једином се враћамо у свим нашим пословима.

Узвишени Аллах никог не обавезује преко његових могућности, јер је Аллахова вера изграђена на олакшавању, а не на отежавању. Ко учини добро дело, имаће награду за то, која му неће бити умањена, а ко учини лоше дело имаће грех за то, и сам ће сносити његову последицу. Посланик и верници кажу: "Господару наш, немој нас казнити ако заборавимо или ненамерно погрешимо у делима или речима; Господару наш, немој нас обавезати нечим што нам је тешко или што не можемо поднети, као што си обавезао оне пре нас које си тиме казнио због њихове неправде, попут Јевреја; Господару наш, немој нас обавезати оним што нам је тешко или што не можемо поднети, опрости нам грехе и смилуј нам се, из милости и доброте Твоје. Ти си наш заштитник и помагач, па нас помози против народа неверничког.

Елиф Лāм Мīм - представљају харфове (арапска слова) којима је отпочето и претходно поглавље. Њима се указује на немогућност Арапа да дођу с нечим сличним Ку'рану, иако је Кур'ан састављен од ових слова којима је отпочето ово поглавље, и од којих се састоји њихов говор.

Аллах је једино божанство које се с правом обожава, док су сва остала божанства лажна. Он поседује савршен живот, у којем нема смрти нити мањкавости, Он опстоји Сам по Себи и апсолутно је независтан о Својим створењима, док сва створења опстоје о Њему и у сваком трену су зависна о Њему.

О веровесниче, Узвишени Аллах ти је објавио овај Кур'ан са истинитим вестима и праведним прописима, који се слаже са претходним Аллаховим књигама. Он је објавио и Тору Мојсију, и Јеванђеље Исусу, мир над њима, пре објављивања Кур'ана. Све ове Аллахове књиге су упута људима ка бољем животу на овом свету и у вери. Он је објавио Кур'ан који раздваја истину од неистине, упуту од заблуде. Оне који не верују у Аллахове речи и доказе који ти се објављују чека жестока казна. Аллах је Силни, нико се са Њим надвладавати не може, и Он праведно кажњава оне који у лаж утерују Његове посланике и прекорачују Његове границе.

О веровесниче, Узвишени Аллах ти је објавио овај Кур'ан са истинитим вестима и праведним прописима, који се слаже са претходним Аллаховим књигама. Он је објавио и Тору Мојсију, и Јеванђеље Исусу, мир над њима, пре објављивања Кур'ана. Све ове Аллахове књиге су упута људима ка бољем животу на овом свету и у вери. Он је објавио Кур'ан који раздваја истину од неистине, упуту од заблуде. Оне који не верују у Аллахове речи и доказе који ти се објављују чека жестока казна. Аллах је Силни, нико се са Њим надвладавати не може, и Он праведно кажњава оне који у лаж утерују Његове посланике и прекорачују Његове границе.

Аллаху ништа није скривено на Земљи ни на небу, све је Својим знањем обухватио, видљиво и невидљиво, спољашње и унутрашње, форму и суштину.

Он је Онај Који вас ствара у различитим облицима у утробама ваших мајки, како Он хоће. Ствара вас мушко или женско, лепе или ружне, беле или црне, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Он је Силни, нико се са њим не може надвлађивати, и Он је апсолутно мудар у Свом стварању, уређивању и прописивању.

О веровесниче, Он је Тај Који ти објављује Кур'ан, који садржи одломке који јасно и недвосмислено указују на нешто, и они су основа и већина Књиге, и мерило код разилажења, а садржи и вишесмислене одломке који нису јасни већини људи. Што се тиче оних чија срца нагињу ка заблуди, они остављају јасне и узимају вишесмислене одломке, желећи тиме подстакнути ширење сумњи и заблуде код људи, тумачећи их како им се прохте, како одговара њиховим поквареним мишљењима. Суштину значења ових одломака и њихову коначницу зна само Аллах, док они који имају исправно и чврсто знање кажу: "Верујемо у цели Кур'ан, јер је он сав од нашег Господара." И његове вишесмислене одломке тумаче у складу са јасним и једносмисленим. Поуку и опомену примају само они који имају здрав разум.

Они који имају исправно и чврсто знање кажу: "Господару наш, сачувај наша срца од скретања са пута истине након што си нас упутио на прави пут, и сачувај нас од онога што је задесило људе који су скренули са правог пута. Подари нам Своју обилну милост којом ћеш упутити наша срца и учврстити их на правом путу, и којом ћеш нас сачувати заблуде. Ти си, Господару наш, Онај Који много дарује.

Господару наш, Ти ћеш, заиста, све људе окупити код Тебе ради обрачуна на дан у који нема сумње. Судњи дан ће неминовно доћи, а ти, Господару наш, испуњаваш обећање Своје.

Уистину, оне који не верују у Аллаха и Његове посланике неће спасити њихови имеци нити њихова деца од Аллахове казне, ни на овом свету ни на Будућем. Такви ће бити гориво у Паклу којим ће бити потпаљена ватра у Паклу на Судњем дану.

Случај ових неверника је као случај фараона и неверника пре њега, који нису веровали у Аллаха и који су порицали Његове речи и доказе, па их је Он казнио због њихових греха. Неће им користити њихови имеци ни њихова деца, а Аллах жестоко кажњава оне који не верују у Њега и који поричу Његове речи и доказе.

О посланиче, реци неверницима, ма којој вери припадали: "Верници ће вас победити, и ви ћете умрети као неверници, а Аллах ће вас окупити у Пакленој ватри која ће вам бити грозно боравиште."

Имали сте доказ и поуку у двема групама које су се сукобиле у бици на Бедру; једна је била група верника, а то су Аллахов Посланик и његови пријатељи, и она се борила да Аллахова реч буде горња, а реч неверника доња; док је друга скупина била неверничка, и њу су сачињавали неверници Мекке, који су охоло, лицемерно и пристрасно изашли да се боре. Верници су њих видели као да их има двоструко више, па је Аллах помогао Своје штићенике, а Он помаже кога Он хоће. Доиста је у томе поука и опомена онима који разума имају, како би знали да победа припада верницима, макар били малобројни, а да пораз припада следбеницима заблуде, макар их имало много.

Узвишени Аллах нас обавештава да је искушао људе улепшавањем овосветских тежњи, попут тежње човека да има жене, синове, велики иметак који садржи злато, сребро, расне лепе коње, затим камиле, краве и овце, и пољопривредна добра; све је то овосветски пролазни украс и верник се не треба везати за њега - а код Аллаха је лепи повратак, Рај, који је простран попут небеса и Земље.

О посланиче, реци им: "Да ли желите да вас обавестим о ономе што је боље од овосветских тежњи? Онима који буду богобојазни, примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио, припадају рајски перивоји испод чијих замака и дрвећа реке теку, и у којима ће вечно боравити. У њима ће имати чисте супруге, савршеног изгледа и карактера, и Аллах ће вечно бити задовољан њима. Аллах види стања Својих верника, ништа Му скривено није, и обрачунаће их за њихова дела.

Ови становници Раја су они који свог Господара моле речима: "Господару наш, ми верујемо у Тебе и у оно што си објавио Твојим посланицима, и радимо по Твом закону, па нам опрости грехе наше и сачувај нас патње у Паклу."

Они су стрпљиви на чињењу добрих дела и клоњењу од лоших, и стрпљиви у подношењу потешкоћа и недаћа. Они су искрени у својим речима и делима, и они су потпуно Аллаху покорни. Они удељују иметке своје на Аллаховом путу, и траже опрост од Аллаха крајем ноћи, јер је молитва у том добу најближа услишавању, и тада је срце слободно од разних врста заузетости.

Узвишени Аллах сведочи да је само Он истински Бог и да само Он заслужује да буде обожаван. То Његово сведочење се огледа у Његовим објављеним (кур'анским) и створеним (космичким) доказима, који указују на Његову божанственост. И анђели то сведоче, као и учени, својим објашњавањем монотеизма и позивањем њему. Сви они сведоче највеличанственијој ствари, а то је Аллахова једноћа и правда у стварању и одређивању. Нема бога осим Њега, Силног, Којем нико парирати не може, Мудрог у Свом стварању, уређивању и прописивању закона.

Једина и права вера која је код Аллаха прихваћена је Ислам, који представља преданост једино Аллаху, покорност Њему и обожавање само Њега, а затим веровање у све посланике до Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, којим је Аллах запечатио објаве, и мимо чијег верозакона ниједан неће бити примљен. Јевреји и хришћани су се разишли око своје вере и у скупине су се распарчали након што је над њима успостављен доказ кроз знање које је до њих дошло. Распарчали су се из зависти и жеље за овим светом. Ко узневерује у Аллахове речи које је објавио Свом Посланику, па Аллах ће, заиста, брзо обрачунати онога ко у Њега узневерује и Његове посланике сматра лажним.

Ако се буду препирали са тобом, о посланиче, око истине која ти је објављена, одговори им: "Ја и верници који ме следе смо се Аллаху предали. Да ли сте се ви Аллаху Узвишеном предали, искрено Му веру исповедајући и следећи оно са чим сам дошао?" Па ако се Аллаху предају и твој верозакон следе, кренули су правим путем, а ако се окрену од Ислама - па на теби је само да им доставиш упуту са којом си послат, а Аллах ће их обрачунати. Он Узвишени види Своја створења и обрачунаће сваког за дела која је чинио.

Оне који не верују у Аллахове речи и доказе које им је послао и који бесправно убијају Његове веровеснике, и убијају вернике који их позивају правди и добру и одвраћају их од зла, "обрадуј" болном патњом.

Онима који при себи имају наведена својства поништена су добра дела, и од њих неће имати користи ни на овом свету ни на Будућем, јер у Аллаха нису веровали. Они на Судњем дану неће имати помагача који би од њих патњу одагнао.

О веровесниче, зар ниси видео стање Јевреја којима је Аллах дао део знања о Тори и знање које им указује на твоје веровесништво, како бивају позивани да се врате Аллаховој књизи Тори да им пресуди око онога у чему се разилазе, затим део њихових учењака и главешина се окреће од те пресуде јер се не слаже са њиховим прохтевима? Прече им је - ако мисле да следе Тору - да буду први који ће тражити пресуду у њој.

Они се тако окрећу од истине зато што мисле да ће их вратра пржити на Судњем дану само мали број дана, и да ће након тога ући у Рај. Овакво мишљење их је обмануло, и они су са њим дошли од себе, извлачећи га из лажи и усуђујући се да такво нешто припишу Аллаховој вери.

Какво ће да им буде стање, и колико ће само да се кају! Биће у крајње лошем стању када их окупимо ради обрачуна на Судњем дану, на дану у који нема сумње, и када свако од њих добије оно што његова дела изискују, без да икоме неправда буде учињена умањивањем добрих дела или увећавањем лоших.

Реци, о посланиче, хвалећи и величајући свог Господара: "О Аллаху, Ти поседујеш сву власт, на овом свету и на Будућем, и ти дајеш власт коме ти хоћеш од створења, и узимаш је од кога ти хоћеш. Ти узвисујеш кога Ти хоћеш и унизујеш кога Ти хоћеш. Све то чиниш сходно Твојој мудрости и правди. Сво добро је само у Твојој руци, и Ти си над свиме моћан."

Једна од манифестација Твоје моћи јесте то што ноћ уводиш у дан тако да се дан продужи у односу на ноћ, и уводиш дан у ноћ тако да се ноћ продужи у односу на дан; и живог вадиш из мртвог попут одређивања да потомак неверника буде верник и попут одређивања да биљке никну из зрна, и мртвог вадиш из живог попут одређивања да потомак верника буде неверник, и попут одређивања да из кокошке изађе јаје. И Ти обилно опскрбљујеш без обрачуна онога кога Ти хоћеш.

О верници, немојте узимати невернике за присне пријатеље, да њих волите и помажете мимо верника, а ко то уради - Аллах га се одриче, осим оног ко је под њиховом влашћу па се боји за свој живот. Таквима није грех да се чувају узнемиравања неверника који ратују против муслимана.

О веровесниче, реци: "Било да у својим прсима скривате нешто што је Аллах забранио, попут пријатељства са неверницима, или то испољавате - Аллах зна, и ништа Му скривено није. Он зна све на небесима и на Земљи, и Он је над свиме моћан."

На Судњем дану ће свако видети своја дела, па ако су добра - биће му приказана потпуно, а ако су лоша - пожелеће да је између њега и његових дела велика временска раздаљина, али узалуд. Узвишени Аллах вас упозорава на Себе, па се немојте излагати Његовој срџби чинећи грехе. Аллах је милостив према Својим створењима, и упозорава их из Своје милости.

О посланиче, реци: "Ако Аллаха истински волите следите оно са чим сам дошао, скривено и јавно, па ћете заслужити Аллахову љубав и Он ће вам грехе опростити. Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему."

О посланиче, реци: "Покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику чињењем онога што вам је наређено и клоњењем онога што вам је забрањено." Ако се окрену од тога, па Аллах, доиста, не воли невернике који крше Аллахове наредбе и наредбе Његовог Посланика.

Доиста је Аллах одабрао Адама, мир над њим, и учинио је да му се анђели поклоне; и одабрао је Ноја, мир над њим, па га је учинио првим послаником становницима Земље; и одабрао је Аврамову породицу па је учинио да веровесништво остане у тој породици, и одабрао је Јоакимову породицу. Сви ови су одабрани у односу на своје савременике.

Ови споменути веровесници и њихови потомци који иду њиховим стопама у монотеизму и чињењу добрих дела - уче племените особине једни од других, а Аллах чује оно што Његови робови говоре и зна оно што раде, и зато је одабрао онога кога је Он хтео, сходно Својој савршеној мудрости.

О посланиче, спомени када је Јоакимова жена (Ана), мајка Марије, мир над њом, рекла: "Господару мој, ја себи обавезујем да оно што је у мом стомаку Теби посветим, да од свега буде слободан како би служио Теби и Твојој кући, па прими то од мене, Ти, уистину, чујеш моју молитву и знаш моју намеру."

Након што је родила оно што јој је било у стомаку, након што се надала да ће бити мушко, рече оправдавајући се: "Господару мој, родила сам женско." А Аллах најбоље зна шта је родила. Мушко којем се надала није као женско које јој је дато, у снази и телесним способностима. "И назвала сам је Мерјем (Марија), и код Тебе тражим заштиту за њу и њено потомство од проклетог ђавола."

Аллах је лепо прихватио њен завет, учинио је да лепо одрасте и одгоји се, и да срца добрих људи осећају милост према њој. Дао је да посланик Захарија, мир над њим, води бригу о њој. Кад год би Захарија ушао код ње на месту богослужења нашао би код ње лепу храну, па би је упитао: "О Марија, одакле ти ова храна?" А она би одговарала: "Ово је опскрба од Аллаха, а Аллах без обрачунавања обилно опскрбљује кога Он хоће."

Када је Захарија видео опскрбу коју је Аллах дао Марији, Јоакимовој ћерки, што излази из оквира Његових космичких закона везаних за опскрбу, понадао се је да ће га Аллах опскрбити дететом иако је стар а његова жена неплодна, па рече: "Господару мој, подари ми добро дете, Ти чујеш молитве молитеља и услишаваш их."

Дозваше га анђели док је био у молитви на месту на којем је вршио службу Богу, рекавши: "Бог ти шаље радосну вест: родиће ти се дете по имену Јахја (Јован), од његових особина јесте веровање и признавање Божјег посланика створеног Божјом речју...", а то је Исус, мир над њим, који је створен Божјом речју. "И то дете ће бити првак свог народа у знању и богослужењу, и себи ће ускратити страсти, у шта спада и приближавање женама, и потпуно ће се посветити обожавању свог Господара, и биће веровесник, један од добрих људи."

Након што га обрадоваше анђели рођењем Јахје (Јована), Захарија упита: "Господару мој, како да добијем дете након што сам постао старац а моја жена је неплодна?" Аллах му одговори: "Стварање Јахје, упркос твојој старости и неплодности твоје жене, је попут стварања било кога на начин који излази из оквира Аллахових уобичајених космичких закона, јер Аллах све може и ради оно што Он жели, сходно Својој савршеној мудрости и Свом апсолутном знању."

Захарија рече: "Господару мој, дај ми знак када моја жена буде занела моје дете." А Аллах му одговори: "Твој знак којег тражиш је да нећеш моћи да разговараш са људима три дана и три ноћи, осим знаковима и томе слично, без да је то последица поремећаја. Зато посебно пуно Аллаха спомињи почетком и крајем дана."

О посланиче, спомени када су анђели рекли Марији, мир над њом: "Аллах те је одабрао због твојих лепих особина, очистио те је од мањкавости и уздигао те над женама твог времена."

О Марија, одужи стајање у молитви, и падање ничице и прегибање чини свом Господару, с Његовим добрим робовима.

Ово што је споменуто о Марији и Захарији, мир над њима, су вести о ономе што чулима није докучиво које ми објављујемо теби, а ти, о посланиче, ниси био код оних учењака и добрих људи који су се расправљали око тога ко је од њих најзаслужнији да одгаја Марију, па су прибегли бацању својих писаљки како би одлучили, па је победио Захарија, мир над њим.

И спомени, о посланиче, када анђели рекоше: "О Марија, Аллах те радује дететом које ће створити без оца, које ће створити речју Својом: 'Буди.' И оно ће бити. То ће дете доћи Аллаховом дозволом и зваће се Месија Исус син Маријин. Имаће величанствен степен и на овом свету и на Будућем, и биће од Аллаху блиских."

Он ће се као беба, пре него што је време да дете може да говори, обратити људима, као што ће им се обраћати и када одрасте и буде у пуној снази. Обраћаће им се говором који садржи оно што је спас за њихов овосветски живот и њихову веру, и биће од добрих људи, који говоре и чине добро.

Чудећи се како она може имати дете без мужа, Марија рече: "Како ћу имати дете кад ми се мушкарац није приближио?" Анђео јој рече: "Као што ће Бог стварити у теби дете без оца тако Он ствара шта год Он хоће, ван оквира Његових уобичајених космичких закона. Када Он нешто хоће само каже: 'Буди', и оно буде. Он је над свиме моћан."

Аллах ће га подучити писању и упутиће га да исправно поступа и да говори. Подучиће га Тори коју је објавио Мојсију, мир над њим, и Јеванђељу којег ће му објавити.

И учиниће га, такође, послаником потомцима Израиљевим, који ће им говорити: "Ја сам посланик вама, дошао сам вам са знаковима истинитости мојег посланства: направићу облик птице од иловаче, а затим ћу дувнути у њега и постаће жива птица; и излечићу онога ко је слеп од рођења па ће да прогледа, и онога ко је губав тако да му кожа постане здрава; и оживећу мртвог - све то Аллаховом дозволом. Обавестићу вас о храни коју једете и коју кријете у вашим кућама. У свим овим крупним стварима које сам вам споменуо а које не може да уради обичан човек је знак да сам ваш посланик, послат од Аллаха, ако желите да верујете у јасне доказе."

"Такође, дошао сам да потврдим Тору која је објављена пре мене, и да вам дозволим део онога што вам је било забрањено, као олакшање вама. И дошао сам вам са јасним доказом истинитости овога што сам вам рекао, па се бојте Аллаха чинећи оно што вам је наредио и клонећи се онога што вам је забранио, и покорите ми се у ономе чему вас позивам."

"Све то зато што је Аллах мој и ваш Господар, и само Он истински заслужује да Му се покорава и да Га се боји, па обожавајте само Њега. То обожавање Аллаха и та богобојазност коју вам наређујем и у коју вас позивам представљају прави пут."

Када је Исус видео да устрајавају на неверству, рекао им је: "Ко ће ме помоћи у позивању Аллаху?" Његови најодабранији следбеници рекоше: "Ми смо помагачи Аллахове вере, поверовали смо у тебе и следили смо те, па посведочи, о Исусе, да смо ми муслимани тј. предани Аллаху, да само Њему веру исповедамо и само се Њему покоравамо."

Ученици рекоше: "Господару наш, ми верујемо у Јеванђеље које си објавио, и следимо Исуса, мир над њим, па нас учини сведоцима истине који верују у Тебе и Твоје посланике."

Неверници међу Израиљћанима су правили сплетке, јер су настојали да убију Исуса, мир над њим, па је и Аллах њима замку приредио тиме што их је оставио у неверству, и што је учинио да други човек личи на Исуса. Аллах најбоље приређује замке Својим непријатељима.

Од Аллахових замки неверницима је било и то што је рекао Исусу, мир над њим: "О Исусе, Ја ћу те узети без да те усмртим, и уздићи ћу те к Себи, и твоју душу и твоје тело, и очистићу те од сплетки неверника и удаљићу те од њих, и учинићу оне који те следе у истини - у шта спада и веровање у посланство Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим - изнад оних који не верују у твоје посланство. Биће изнад неверника до Судњег дана, доказом и силом, а затим ћете се сви Мени Једином вратити на Судњем дану, па ћу праведно пресудити међу вама у ономе у чему сте се разилазили."

Што се тиче оних који не верују у твоје посланство и у истину са којом си им дошао, Ја ћу их жестоко казнити на овом свету кроз убијање у рату, заробљавање и понижавање, и на Будућем свету увођењем у Паклену ватру, и неће имати некога ко би казну од њих отклонио.

Што се тиче оних који верују у твоје посланство и у истину са којом си им дошао, и раде добра дела попут намаза (молитве), зеката (обавезне милостиње), поста, спајања родбинских веза и других добрих дела, Аллах ће их потпуно наградити за њихова дела. Ово обећање Исусовим следбеницима је било пре Мухаммедовог, нека је Аллахов мир и благослов над њим, посланства, којег је сам Исус најавио. Аллах не воли неправеднике, а највећи неправедници су они који приписују другима оно што је својствено само Аллаху и тако многобоштво чине и који Његове посланике сматрају лажним и угоне их у лаж.

Ово што ти казујемо о Исусу, мир над њим, јесу јасни докази који указују на истинитост и исправност онога што ти је објављено, што представља опомену од које ће се окористити богобојазни, и истину којој ниоткуда не може прићи лаж.

Стварање Исуса, мир над њим, је код Аллаха као и стварање Адама, којег је створио од земље, без оца и мајке. Само је рекао: "Буди човек." И он би оно што је Аллах хтео. Како то да тврде да је Исус Бог само зато што је створен без оца, а потврђују да је Адам човек иако је створен и без оца и без мајке?

Истина у коју нема сумње када је у питању Исус, мир над њим, је оно што ти је Посланиче твој Господар објавио, па никада немој посумњати нити се поколебати. Буди постојан на истини на којој си сада.

О посланиче, оним хришћанима који се буду расправљали са тобом по питању Исуса, мислећи да он није Аллахова слуга, након што ти је дошло исправно знање о њему, реци: "Дођите да позовемо наше синове и ваше синове, и наше жене и ваше жене, и да сви ми будемо присутни и скрушено од Аллаха да затражимо да спусти Своје проклетство на оне који лажу."

Ово што смо ти споменули о Исусу, мир над њим, је истина у коју нема сумње. Нема истинског божанства мимо Аллаха, и Аллах Силни у Својој власти, Мудри у Свом уређивању, прописивању закона и стварању.

Па ако се окрену од истине са којом си дошао, то је због њихове покварености, а Аллах добро зна покварењаке који чине неред на Земљи, и казниће их за то.

О посланиче, реци: "О Јевреји и хришћани, ви којима је Књига дата, дођите да се окупимо око заједничке речи у којој ћемо сви бити једнаки: да само Аллаха обожавамо, и да једни друге поред Аллаха не узимамо за господаре који се обожавају и којима се покорава." Ако се окрену од ове истине и правде у коју их позиваш, реци: "О верници, посведочите да смо ми муслимани тј. предани и покорни Узвишеном Аллаху."

О ви којима је Књига дата, зашто се расправљате о Аврамовој вери? Јевреји мисле да је Аврам био Јевреј, а хришћани мисле да је био хришћанин, а знате да јудаизам и хришћанство нису постојали у време Аврама, већ су настали много касније. Зар својим умовима не докучујете неисправност ваших тврдњи и мишљења?

Ето, ви, којима је књига дата, расправљате се са Послаником, нека је Аллахов мир и благослов над њим, око онога о чему имате знања, у вези ваше вере и објаве која вам је послата, па зашто се расправљате око онога о чему немате знања, попут Аврамове вере о којој ништа нема у вашим књигама нити су са тим дошли ваши посланици? Аллах зна суштину ствари, а ви не знате.

Аврам, мир над њим, није био јевреј нити хришћанин, већ је био далеко од свих неисправних вера, муслиман, предан Аллаху, обожавајући само Њега, и није Му судруга приписивао ни у чему, као што мисле арапски многобошци који тврде да су на његовој вери.

Људи који су најпречи да се приписују Авраму су његови савременици који су га следили, и овај посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, и они који верују у њега из заједнице муслимана, а Аллах ће да помогне и да сачува вернике.

Неки јеврејски и хришћански свештеници прижељкују да вас скрену с правог пута, о верници, с пута на који вас је Аллах упутио, али тиме само себе у заблуду одводе, јер њихов труд да вернике одведу у заблуду још више њихову заблуду повећава, и они не знају каква их казна чека за оно што раде.

О Јевреји и хришћани, којима је дата Књига, зашто не верујете у Аллахове речи и доказе који су вам објављени, и у доказе Мухаммедовог посланства које те речи садрже, иако знате да је то истина и да су на то указале ваше књиге?

О ви којима је дата Књига, зашто мешате истину која је објављена у вашим књигама са заблудом коју сами измишљате? Зашто кријете истину и упуту у вашим књигама, у шта спада и указивање на истинитост Мухаммедовог веровесништва, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а знате да разликујете истину од неистине и упуту од заблуде?

Скупина учењака Јевреја рече: "Испољите веровање у Кур'ан који је објављен верницима, почетком дана, а на крају дана обзнаните неверство у њега, како би они посумњали у своју веру због вашег неверства којег сте испољили након што сте испољили веровање, и како би оставили своју веру рекавши: 'Они боље познају Аллахове књиге од нас, и оставили су ову веру.'"

Они, такође, говоре: "И немојте веровати осим ономе ко следи вашу веру, и немојте следити осим таквог." Реци, о Посланиче: "Упута ка истини је права Божја упута, а не ваше порицање и пркошење које практикујете јер се бојите да неко добије почаст која је вама била дата, или зато што се бојите да неко има доказ против вас код вашег Господара ако потврдите истинитост онога што је њима објављено. Вредност и почаст су у Божјим рукама, даје их оним људима којима Он хоће, и нису резервисани за један народ. Бог је обилато дарежљив, и зна ко заслужује Његову почаст и Његове благодати."

Аллах своју милост дарује коме Он хоће од створења, па неке почасти упутом, веровесништвом и разним другим даровима. Аллах је обилато дарежљив, Његово даривање је величанствено и без граница.

Међу онима којима је дата Књига има оних којима ако повериш пуно иметка - он ће ти га поштено вратити, а има и оних којима ако повериш мало иметка - неће ти га вратити осим ако будеш упорно тражио и с њим се парничио. То је зато што они сматрају да им је све дозвољено што раде нејеврејима, у шта спада и узимање њиховог иметка, јер сматрају да је Аллах њима то учинио дозвољеним. Говоре такву лаж иако знају да тиме лажу на Аллаха.

Није онако како они мисле, већ имају грех. Ко испуни свој завет дат Аллаху, пре свега веровање у Њега и Његове посланике, и испуни свој завет према људима па чува оно што су му поверили и врати поверено, и боји се Аллаха чинећи оно што му је наређено и клонећи се онога што му је забрањено - Аллах, заиста, воли богобојазне и наградиће их најлепшом наградом за то.

Они који Божју опоруку о слеђењу онога што је објављено у Његовој књизи и онога са чим је послао Своје посланике, мењају за пролазни овоземаљски ужитак, и то након што су чврст завет Богу дали да ће је поштовати, неће на Будућем свету наћи никаквог добра; неће од Бога чути нешто што би их обрадовало, нити ће у њих погледати погледом милости на Судњем дану, већ их чека болна патња.

Има скупина јевреја која изговара нешто што није од Торе како бисте помислили да тиме уче Тору, али то је само њихова лаж и потвора на Аллаха. Они говоре: "Ово што читамо је од Аллаха." А оно није од Аллаха. Они свесно лажу на Аллаха и Његове посланике.

Није примерено човеку да му Аллах објави Књигу, подари му знање и разумевање и учини га веровесником, а да он након тога говори људима: "У мене верујте а не у Аллаха." Напротив, такав говори људима: "Будите учени који раде по знању, одгајајте људе и поправљајте њихово стање, јер ви учите и разумете Аллахову Књигу и њој подучавате људе."

Такође, не доликује веровеснику да вам наређује да узимате анђеле и веровеснике за господаре које обожавате поред Аллаха. Зар да вам веровесник нареди неверство у Аллаха након што сте Му се предали и покорили?

О Посланиче, спомени кад је Узвишени Аллах узео чврст завет од веровесника рекавши: "Колико год да сам вам књига објавио и мудрости вас подучио, и колико год да неко од вас достигне висок степен, ако вам дође Мој посланик - Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим - који потврђује књиге и мудрост које су вама објављене, ви ћете поверовати у објаву са којом он дође, помоћи ћете га и следићете га. Да ли потврђујете то, о веровесници, и да ли чврст завет дајете за то?" Они су рекли: "Потврђујемо." Аллах рече: "Будите сведоци над вама самима и над вашим народима, а и Ја сам над свима вама сведок."

Ко се окрене од овог притврђеног завета којем сведоче Аллах и Његови посланици - такви су изашли из Аллахове вере и покорности Њему.

Зар поред Аллахове вере коју је Он одабрао за Своје робове - а то је Ислам - ови неверници желе неку другу? Њему се покорава све на небесима и на Земљи, било милом попут верника, или силом попут неверника, и Њему ће се сва створења вратити на Судњем дану ради обрачуна и добијања накнаде.

О Посланиче, реци: "Верујемо да је само Аллах истински Бог, Њему се покоравамо и верујемо у Његову објаву коју је послао нама, као и у објаву коју је послао Авраму, Јишмаелу, Исаку, Јакову, веровесницима међу Јакововим потомцима, Мојсију, Исусу и свим веровесницима. Не раздвајамо међу њима у веровању, па да у неке верујемо а у неке не верујемо. Ми смо Аллаху Једином предани и потпуно покорни."

Ко буде тражио неку другу веру мимо Ислама којим је Аллах задовољан, Аллах је неће прихватити од њега, и такав ће на Будућем свету бити прави губитник, јер ће бити од становника Ватре.

Како да Аллах упути људе који су поверовали а затим узневеровали у Аллаха и објаву са којом је дошао Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а дошли су им јасни докази истинитости његове објаве? Аллах у веру не упућује неправеднике, који сами бирају заблуду уместо упуте.

Казна таквим неправедницима, који су одабрали заблуду, јесте да се на њих спусти проклетство Аллаха, анђела и свих људи. Они су удаљени и отерани од Аллахове милости.

Вечно ће бити у Ватри, неће из ње изаћи нити ће им се патња умањити, и ту им се неће пружити прилика за покајање.

Осим оних који се покају и поврате Аллаху након неверства и неправде, и који поправе своја дела. Аллах пуно прашта онима који се кају, и милостив је према Њима.

Они који постану неверници након веровања и устрају у свом неверству до смрти - Бог од њих неће прихватити покајање кад им смрт дође, јер је тада прекасно. Такви су скренули са правог пута који води Богу Узвишеном.

Они који не верују и умру у свом неверству неће се моћи ослободити од Ватре чак и када би (хипотетички, након смрти) уделили злата тежине целе Земље. Такве чека болна патња и нико им неће помоћи на Судњем дану, нити ће од њих казну отклонити.

О верници, нећете постићи награду и степене доброчинитеља све док не будете удељивали на Аллаховом путу онај иметак који волите. Колико год да уделите, мало или много, Аллах зна ваше намере и ваша дела и сваког ће обрачунати за његово дело.

Све врсте лепе хране су биле дозвољене Израиљћанима осим онога што је Јаков, мир над њим, себи забранио пре него што је објављена Тора. Та забрана није дошла у Тори, како Јевреји мисле. Зато Узвишени Бог наређује посланику Мухаммеду да им каже да донесу Тору и да то прочитају ако истину говоре. Они су се због тога збунили, и нису донели Тору. То је пример лажног приписивања нечега Тори од стране Јевреја и искривљавања садржаја Торе.

Ко слаже на Аллаха након што му је доказ постао јасан, и потврди да је Јаков, мир над њим, себи забранио нешто без Аллахове дозволе, такви су неправду себи учинили остављањем истине након што им је постала јасна.

О веровесниче, реци: "Узвишени Аллах је рекао истину обавештавајући нас о Јакову, мир над њим, и истина је све што Аллах објављује и прописује. Следите Аврамову веру, а он је, уистину, био далеко од сваке вере мимо Ислама, и Аллаху није приписивао судруга ни у чему.

Прва богомоља која је направљена на Земљи за све људе, како би у њој обожавали Бога, јесте Божији свети храм у Мекки. То је благословљена кућа, испуњена верским и овосветским користима, и у њој је упута свим световима.

У овој кући су знамења очевидна која указују на њену часност и вредност, попут обреда хаџџа (великог ходочашћа) и 'умре (малог ходочашћа), и попут камена на који се Аврам, мир над њим, попео када је хтео да подигне зид Ка'бе, и попут заштите сваког ко уђе у Ка'бу плашећи се за себе, и ту му нико не сме наудити. Аллах је обавезао људе који су у могућности да се усмере ка Ка'би ради обављања хаџџа (ходочашћа). Ко порекне обавезност хаџџа - па Аллах је независтан о неверницима и свим световима.

Веровесниче, реци: "О Јевреји и хришћани, ви којима је дата Књига, зашто поричете доказе који указују на истинитост посланика Мухаммеда, нека је Божији мир и благослов на њега, у шта спадају и докази који су дошли у Тори и Јеванђељу? Бог добро зна то што радите и казниће вас за то."

Реци веровесниче: "О Јевреји и хришћани, ви којима је дата Књига, зашто вернике одвраћате од Аллахове вере, желећи да је искривите, и желећи да њене следбенике у заблуду одведете, а ви сте сведоци да је ова вера истина и да потврђује оно што је објављено у књигама које су вама послате? Аллах не занемарује ваше неверство и одвраћање од Његовог пута, и обрачунаће вас за то!"

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ако се покорите једној скупини оних којима је дата Књига, скупини Јевреја и хришћана, у ономе што говоре, и ако прихватите њихово мишљење, они ће вас из веровања вратити у неверство, због зависти и заблуде које су при њима.

Како да не верујете у Аллаха након што сте веровали, иако имате највећи разлог да будете чврсти у веровању? Тај разлог су Аллахове речи које вам се цитирају, и Аллахов посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, који вам их објашњава. Ко се буде држао Аллахове Књиге (Кур'ана) и Праксе (Суннета) Његовог Посланика, таквог је Аллах упутио на прави пут.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, истински се бојте свог Господара чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, будите Му захвални на благодатима, и држите се ваше вере до смрти.

О верници, држите се Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе), и немојте чинити оно што ће вас међусобно поделити. Сетите се Аллахове благодати према вама коју вам је подарио када сте били непријатељи пре Ислама и када сте ратовали једни против других због најмањих повода, па вам је Он срца ујединио Исламом и Његовом благодати сте постали браћа у вери, милостиви једни према другима, саветујући једни друге. Пре тога сте умало завршили у Пакао због вашег неверства, па вас је Аллах спасио Пакла упутивши вас у Ислам и веровање. Као што вам је Аллах ово објаснио, објашњава вам и оно што је добро за вас и на овом свету и на Будућем, како бисте ишли правим путем.

О верници, нека међу вама буде скупина која ће позивати на свако добро, које Аллах воли, којег је прописао верозакон и на чију је лепоту указао разум, и који ће одвраћати од зла, којег је забранио верозакон и на чију је ружноћу указао разум. Они који то буду чинили постићи ће највећу победу и на овом свету и на Будућем свету.

О верници, немојте бити попут оних којима је дата Књига, па су се поделили и постали странке и скупине, и у вери се разишли након што су им јасне речи и докази од Аллаха дошли! Такве чека болна патња.

Ова велика казна на Судњем дану ће задесити невернике, на дану када побеле лица верника од радости и среће, а поцрне лица неверника од туге и жалости. Они којима лица поцрне на том великом дану, рећи ће им се: "Зар сте узневеровали у Божију једноћу и у завет којег сте Му дали да Му нећете судруга придруживати, а пре тога сте га потврдили? Осетите Божију казну коју вам је припремио због вашег неверства.

А они чија лица побеле рајска уживања ће постићи, у којим ће вечно остати.

Ми ти ове речи казујемо, о веровесниче, речи који садрже Аллахова обећања и претње, која садрже истините обавести и праведне прописе. Аллах никоме не жели неправду учинити и никог не кажњава осим оним што је сам заслужио.

Аллаху, Богу Једином припада све што је на небесима и на Земљи. Он све ствара и одређује, и Њему Узвишеном ће се све вратити, па ће сваког обрачунати за оно што је заслужио.

О заједницо Мухаммедова, ви сте најбоља заједница који се икада појавила. Најбољи сте у свом веровању и својим делима, најкориснији сте људима; ви наређујете добро које је прописао верозакон и на чију лепоту је указао разум, и забрањујете зло које је забранио верозакон и на чију ружноћу је указао разум, и чврсто верујете у Аллаха и то веровање потврђујете делима. Када би Јевреји и хришћани, којима је дата Књига, поверовали у Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега, то би било боље за њихов овосветски живот и за њихов Будући живот. Мали број њих је поверовао у оно са чим је дошао посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, док је већина остала ван оквира Аллахове вере и Његовог закона.

Колико год вам они били жестоки непријатељи, неће вам наудити у вери и животима, већ ће вас само узнемиравати својим језицима, нападајући вашу веру, исмејавајући се са вама и томе слично. Ако се буду борили против вас побећи ће пред вама поражени, и никада неће бити помогнути против вас.

На њих је спуштено понижење где год се налазили, и нису сигурни осим ако су под Аллаховом заштитом или заштитом људи. Они су заслужили Аллахову срџбу, и обавијени су бедом. Све то је зато што нису веровали у Аллахове речи и доказе и што су неправедно убијали веровеснике, и зато што су Аллаху били непокорни и границе Његове прелазили.

Нису исти сви они којима је дата Књига; међу њима има скупина која је устрајна на Аллаховој вери, која ради оно што је Аллах наредио и клони се онога што је забранио, који уче Аллахове речи током ноћи и клањају се Аллаху. Та скупина је била пре посланства Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега, а ко је од њих доживео посланство Мухаммедово тај је примио Ислам.

Они чврсто верују у Аллаха и Судњи дан, забрањују зло и журе да учине добро. Искоришћавају посебно вредна времена за чињење добрих дела. Такви су Аллахови добри робови који имају лепе намере и лепа дела.

Шта год овакви да ураде од добра, било мало или велико, неће им бити умањена награда. Аллах зна богобојазне који раде оно што им је Он наредио и клоне се онога што им је забранио, и Он ће да их за то награди.

Пример онога што они у овосветском животу уделе сличан је леденом ветру који погоди усеве људи који су сами себи учинили неправду, па их уништи. Аллах њима није учинио неправду, него је они чине сами себи.

Удељивање ових неверника у добре сврхе и награда коју очекују су попут изузетно хладног ветра који погоди усеве људи који сами себи неправду учинише гресима па их уништи. Ти људи су очекивали велику корист тих усева, али као што је хладни ветар уништио њихове усеве тако и неверство уништава награду дела неверника којој се надају. Аллах им није учинио неправду, јер Он је далеко изнад тога, већ су сами себи неправду учинили својим неверством у Аллаха и Његове посланике.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте за присне пријатеље да узимате невернике, па да им дате увид у ваше тајне. Они ће увек да траже начин како да вам науде и да вас покваре. Прижељкују да вас погоди каква несрећа и штета; мржња и непријатељство избијају из уста њихових, вређају вашу веру, праве раздор међу вама и откривају ваше тајне, али оно што њихова прса скривају је још горе. О верници, показали смо вам јасне доказе за оно што води вашој користи и на овом свету и на Будућем, ако разумете оно што вам објављује ваш Господар.

Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."

О верници, ако вам Аллах подари благодат па победите непријатеље, или вам повећа иметак и потомство, ти неверници се растуже, а ако вас задеси какво искушење попут пораза од непријатеља или губитак иметка и потомства, радују се пакосно. Ако се стрпите у спровођењу Аллахових наредби и подношењу Његових одредби, и будете се чували да не изазовете Његову срџбу на себе, ништа вам неће наудити сплетке неверника. Аллах зна њихове сплетке и вратиће их поражене.

О веровесниче, сети се када си изашао ујутру из Медине ради борбе против многобожаца на Ухуду, и почео си верницима да одређујеш места за борбу, објаснивши свакоме где треба да буде. Аллах чује оно што говорите и зна оно шта радите.

О веровесниче, сети се онога што је било са две скупине верника, из племена Селиме и Харисе, када су ослабили и пожелели да се врате са лицемерима; али их је Аллах учврстио и учинио да буду постојани у борби, одвративши их од тога што су пожелели. Нека се верници само на Аллаха ослоне у свим својим стањима.

Аллах вас је помогао против многобожаца у бици на Бедру, када сте били слаби, малобројни и слабо опремљени, па се бојте Аллаха како би Му били захвални на благодатима које вам је дао.

Сети се, о веровесниче, када си верницима рекао у бици на Бедру, бодрећи их након што су чули да многобошцима долази појачање: "Зар вам није довољно да вас Аллах помогне са три хиљаде анђела који ће се од Њега спустити као појачање вама?"

Дакако, то вам је довољно, и имате још једну радосну вест од Аллаха: ако будете стрпљиви у борби и будете се Њега бојали, а затим убрзо дође појачање вашим непријатељима како би вас напали, Аллах ће вас помоћи с пет хиљада анђела, а на њима и њиховим коњима јасни знакови.

Аллах је ово појачање састављено од анђела учинио радосном вешћу за вас, како би вам се срца смирила, иако истинска победа не бива само тим спољашним узроцима, већ истинска победа долази од Силног Аллаха, Који је мудар у Свом одређивању и прописивању.

Овом победом коју сте добили у бици на Бедру Аллах је хтео да један део неверника уништи, а други део да понизи па да се врате осрамоћени и неуспели.

Пошто је Аллахов Посланик молио Аллаха да уништи главешине многобожаца, након онога што су урадили на Ухуду, Аллах му је казао: "Од тебе ништа не зависи већ је све у Аллаховим рукама. Стрпи се док Аллах не пресуди међу вама; или ће се покајати и примити Ислам или ће устрајати на свом неверству па ће их казнити, и тада би били неправедници који су заслужили казну."

Аллах ствара све што је на небесима и на Земљи, и управља тиме; опрашта грехе коме Он хоће из Своје милости, а кажњава кога Он хоће сходно Својој апсолутној правди. Аллах пуно прашта онима који се кају, и милостив је према њима.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, клоните се узимања камате, која је вишак над главницом иметка којег сте позајмили, као што то раде пагани; и бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, како бисте постигли добро овог света и Будућег којем тежите.

Направите штит између вас и Паклене ватре коју је Аллах спремио за невернике, чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио.

И покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, како бисте постигли милост и на овом свету и на Будућем.

Пожурите са чињењем добра и приближавањем Аллаху кроз разноврсне видове покорности Њему, како бисте постигли Његов величанствени опрост, и ушли у Рај који је простран као небеса и Земља, којег је Аллах припремио за богобојазне.

Богобојазни су они који удељују своје иметке на Аллаховом путу, у благостању и неимаштини, и који спутавају своју срџбу онда када су у стању осветити се, и који опраштају неправду коју им други учине. Аллах воли доброчинитеље који поседују наведене особине.

И то су они који ако учине грех сете се Аллаха и Његове претње грешницима и обећање богобојазнима, па затраже од свог Господара да им прекрије грехе и пређе преко њих, јер једино Он прашта грехе. Такви не устрајавају у чињењу греха, и знају да су грешни и да Аллах прашта све грехе.

Онима који поседују наведене лепе особине Аллах ће грехе прекрити и опростити, а на Будућем свету их чекају рајски перивоји испод чијих замака реке теку, и у којима ће вечно да бораве - а дивна ли је то награда за оне који су Аллаху били предани.

Након што су верници искушани у бици на Ухуду, Узвишени Бог их теши говорећи: "Пре вас су уништени многи неверници, сходно Аллаховим законима који владају на овом свету, и коначница је припала верницима након што су искушани - па путујте по Земљи и вадите поуке из онога како су скончали људи који су Аллаха и Његове посланике у лаж утеривали. Њихове су куће пусте остале, и њихова је власт нестала.

Овај племенити Кур'ан садржи објашњење истине и упозорење на заблуду за све људе. Он богобојазнима указује на прави пут и упозорава их од странпутице јер су богобојазни ти који се истински окористе кур'анским упутама.

О верници, немојте клонути и немојте туговати због онога што вас је задесило у бици на Ухуду; то вам не приличи. Ви сте горњи својим веровањем, и ви сте горњи тиме што ће вас Аллах помоћи и дати вам победу - ако будете прави верници у Аллаха. То је Његово обећање богобојазнима.

О верници, ако сте задобили ране и изгинули у бици на Ухуду - па и неверници су задобили ране и изгинули као и ви. Аллах дане победе и пораза даје наизменично и верницима и неверницима, онако како Он хоће, из Своје савршене мудрости. Једна од мудрости јесте да се раздвоје верници од лицемера, и да Аллах почасти кога Он хоће мучеништвом на Његовом путу. Аллах не воли оне који су себи неправду учинили остављајући борбу на Његовом путу.

Од мудрости ових искушења јесте и чишћење верника од греха и чишћење њихових редова од лицемера, како би на тај начин уништио невернике.

О верници, зар сте мислили да ћете ући у Рај без искушења и стрпљења кроз које долазе до изражаја они који се истински боре на Аллаховом путу и који су стрпљиви на искушењима која их притом задесе?

О верници, ви сте прижељкивали сусрет са неверницима да бисте погинули на Аллаховом путу као мученици, као што су то постигла ваша браћа у бици на Бедру, али то ваше прижељкивање је било пре него што сте видели смрт и жестину битке - па сада у бици на Ухуду гледате то својим очима!

Мухаммед је само посланик, као што су и раније долазили Аллахови посланици. Сви су они умрли, било природном смрћу или су убијени. Зар ћете, ако умре Мухаммед или буде убијен, напустити вашу веру и оставити борбу на Аллаховом путу? Онај ко отпадне од вере ништа неће наудити Аллаху, јер је Аллах апсолутно снажни и силни, већ такав сам себи штети, јер је себе изложио пропасти и на овом свету и на Будућем. Аллах ће захвалне наградити најлепшом наградом, зато што су били постојани у својој вери и зато што су се борили на Његовом путу.

Ниједна особа неће умрети осим Аллаховим одређењем, након што је истекао рок живота којег јој је Аллах прописао. Тај рок се не може померити ни напред ни назад. Ко буде радио добра дела желећи овосветску награду, Ми ћемо му дати од овог света оно што му је одређено, а на Будућем свету неће имати никакве награде. А ко буде радио добра дела желећи Аллахову награду на Будућем свету, Ми ћемо му је дати, а захвалне ћемо најлепшом наградом наградити.

Колико је само било веровесника уз које су се борили њихови следбеници на Аллаховом путу, па се нису сустегли од борбе иако су гинули и били рањавани, нити су клонили у борби против непријатеља, нити су му се покорили. Напротив, били су стрпљиви и постојани, а Аллах воли оне који су стрпљиви на тешкоћама које сусрећу на Његовом путу.

Када ове стрпљиве задеси каква тешкоћа и искушење, они само кажу: "Господару наш, опрости нам грехе и преступе, учврсти наше кораке када на бојном пољу сретнемо непријатеља, и помогни нас против народа који у Тебе не верује."

Аллах им је дао награду на овом свету, тиме што им је дао победу против непријатеља и дао им је власт на Земљи, и даће им још лепшу награду на Будућем свету и биће задовољан њима, и настаниће их на месту вечне среће, у Рају. Аллах воли оне који на најлепши начин обављају своја богослужења и који се на најбољи начин опходе према другима.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ако се покорите неверницима: Јеврејима, хришћанима и многобошцима у заблуди у коју вас позивају, они ће вас вратити у неверство након што сте верници постали, па да тако изгубите и овај и Будући свет.

Ови неверници вас неће помоћи ако им се покорите, већ ће вас Аллах помоћи против ваших непријатеља. Зато се Њему покорите, јер Он је најбољи помагач, и нико вам поред Њега не треба.

Ми ћемо у срца оних који не верују у Аллаха убацити жестоки страх тако да неће бити постојани у борби против вас. То чинимо зато што они другима оно што је само својствено Аллаху приписују, сходно прохтевима својим, и њихово коначно боравиште на Будућем свету ће бити Паклена ватра, која је грозно боравиште за неправеднике.

Аллах вам је испунио оно што вам је обећао, помогао вам је против непријатеља у бици на Ухуду, па сте их жестоко убијали све док нисте посустали у ономе што вам је Посланик наредио, и док се нисте разишли око тога да ли да останете постојани на својим положајима или да пожурите да сакупљате ратни плен. Прекршили сте наредбу Божјег Посланика да останете на својим положајима ма шта се догодило, и то након што сте видели како вам Бог даје победу, коју волите. Неки од вас желе материјално богатсво, и такви су оставили своје положаје, а неки желе награду Будућег света, и такви су остали на својим положајима, покоравајући се Посланиковој наредби. Затим вам је Бог Своју помоћ против њих ускратио и дао да вас они победе, како би вас искушао, па да до изражаја дође верник који је стрпљив на искушењима и одвоји се од онога ко је посрнуо и клонуо. Бог вам је опростио то што нисте послушали Посланика, јер Бог је, заиста, дарежљив према верницима. Он је вернике упутио да верују, и грехе им је опростио, а за претрпљена искушења и боли их наградио.

О верници, сетите се када сте бежали у бици на Ухуду након што сте почели губити, због кршења Посланикове наредбе, и како нико ни на ког није обраћао пажњу. Тада вас је Посланик дозивао, иза вас, док је био између вас и многобожаца, говорећи: "О Аллахови робови, дођите к мени!" Аллах вас је због тога казнио дајући да осетите бол и тескобу због изгубљене победе и изгубљеног ратног плена, и због лажне вести која се раширила о томе како је Посланик убијен. Аллах вам је ову другу бол и тескобу дао како не бисте туговали због пропуштене победе и ратног плена, нити због погибије и задобијених рана. Све сте те муке заборавили када сте чули да је Посланик жив, да није убијен, и због тога вам је свака мука постала лака. Аллах добро зна оно то радите, зна оно што у срцима кријете и оно што у јавности износите.

Затим је Узвишени Аллах након тескобе на вас спустио смирај и поуздање; и оне од вас оне који су чврсто веровали у Аллахово обећање обузео је дремеж услед јаког осећаја сигурности и спокоја, док лицемере, који су бринули само о томе како да се извуку, није обузео ни спокој ни дремеж, већ је у њиховим срцима била брига и стрепња. Лицемери о Аллаху имају ружно мишљење, јер сматрају да Аллах неће помоћи Свог посланика и Своје робове вернике, и такво мишљење имају пагани који нису Узвишеног Аллаха исправно спознали нити поштовали. Ови лицемери говоре, због свог непознавања Аллаха: "Нас нико не пита да ли требамо ићи у битку или не, а да се питамо не бисмо изашли у бој." Реци им, о Аллахов посланиче: "Сва одредба је код Аллаха, Он је Тај Који одређује шта Он хоће, и суди онако како Он хоће, и Он је одредио да изађете у бој." Ови лицемери у својим душама скривају сумњу и ружно мишљење о Аллаху које ти не испољавају, и говоре: "Да се ми питамо, не бисмо излазили у бој па да будемо убијани на овом месту." Реци им, о веровесниче: "Када бисте били у својим кућама, далеко од бојног поља, стигла би смрт онога коме је прописана, где год био. Аллах је ово одредио само да би на видело изашле ваше намере које у прсима кријете, и како би се одвојили верници од лицемера. Аллах зна оно што је у прсима Његових робова, и ништа Му скривено није."

Оне од вас - о другови Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега - који су узмакли при сусрету за многобожачком војском на Ухуду ђаво је навео да посрну због неких греха које су чинили. Аллах им је опростио, па их неће казнити због тога, из Своје милости и доброте. Доиста Аллах пуно прашта онима који се покају, и Он је стрпљив тако да не жури са казном.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте бити попут неверника и лицемера који о својим рођацима када отпутују тражећи опскрбу па умру или оду у бој па погину говоре: "Да су били са нама не би умрли нити би погинули." Аллах је овакво веровање учинио у њиховим срцима како би им кајање и тугу повећао, а само Аллах даје живот и смрт, Његовом вољом, и Његову одредбу не може спречити неодлазак, нити је убрзати одлазак. Аллах види оно што радите, ниједно ваше дело Му није скривено, и Он ће вас обрачунати за оно што радите.

Ако будете убијени у борби на Аллаховом путу, или умрете, о верници, Аллах ће вам опростити великим опростом, и смиловаће вам се великом милошћу. То вам је боље од целог овосветског живота и његових пролазних ужитака које скупљају материјалисти.

Како год да умрете или погинете, Аллаху Једином ћете се сви вратити, да вас обрачуна за дела која сте чинили.

Због тога што је Аллах веома милостив, о веровесниче, ти си толерантан и благ према твојим пријатељима. Да си којим случајем груб и жесток у обраћању и поступању, осорног срца, они би се разбежали од тебе. Зато, пређи преко њихових пропуста према теби, моли Аллаха да им опрости, и консултуј се са њима, па када нешто одлучиш након консултације - спроведи то ослањајући се на Аллаха. Аллах, уистину, воли оне који се на Њега ослањају, и Он такве упућује и помаже.

Ако вас Аллах помогне, нико вас победити неће макар се против вас окупили сви становници Земље, а ако вам Он ускрати Своју помоћ и препусти вас самима себи, нико вам неће моћи помоћи. Сва помоћ и победа долази од Њега, и нека се на Њега Јединог ослоне верници.

Немогуће је да неки веровесник проневери, па да узме нешто из ратног плена мимо онога што му је Аллах дао. Ко од вас узме нешто од плена без дозволе, биће кажњен срамоћењем на Судњем дану, па ће доћи пред створењима натоварен оним што је узео. Свако ће добити оно што је зарадио, и никоме се неће урачунати више лоших дела него што је урадио, нити мање добрих дела него што је урадио.

Код Аллаха није исти онај ко чини оно чиме ће постићи Аллахово задовољство, тј. верује и чини добра дела, и онај ко је неверник у Аллаха и чини лоша дела. Неверник је заслужио жестоку Аллахову срџбу и његово ће боравиште бити Пакао, а грозно ли је он боравиште.

Људи су на различитим степенима, и на овом свету и на Будућем. Аллах види оно што раде и сваког ће обрачунати за оно што је урадио.

Узвишени Аллах је вернике милошћу Својом обасуо и велико им добро учинио када им је послао Посланика од њихове врсте, који им учи Кур'ан и чисти их од многобоштва и лоших особина. Он их подучава Кур'ану и Суннету, а пре посланства овог Посланика су били у јасној заблуди.

О верници, зар када вас је задесила недаћа, кад сте били поражени на Ухуду, и када су вам погинули они који су погинули, рекли сте: "Одакле нас је задесила ова несрећа, а ми смо верници и Аллахов Веровесник је са нама?" Премда сте ви многобошцима нанели двоструко већу штету у бици на Бедру? Реци им, о веровесниче: "То што вас је задесило узроковано је вашим делима, када сте се поделили и спорили и Посланику непокорни били. Аллах је над свиме моћан, Он помаже кога Он хоће, а помоћ ускраћује коме Он хоће.

Задесило вас је убијање, повређивање и пораз на Ухуду, када се ваша војска сукобила са војском многобожаца, и све то је Аллаховом вољом и Његовим одређењем, због величанствених мудрости, од којих је показивање искрених верника.

И како би указао на лицемере који, када им је речено: "Борите се на Божјем путу или се браните", рекли су: "Да знамо да ће бити борбе ми бисмо вас следили, али сматрамо да између вас и њих неће бити борбе." Они су тада били ближе ономе што указује на њихово неверство него ономе што указује на њихово веровање. Језицима говоре оно што није у њиховим срцима, а Бог најбоље зна оно што крију у прсима својим и казниће их за то.

То су они који су изостали из борбе и који су својим рођацима који су рањени на Ухуду говорили: "Да су нас послушали и да нису изашли у битку, не би били убијени." Реци им, о веровесниче: "Од себе смрт одагнајте, када вам дође, ако истину говорите када тврдите да не би погинули да су вас послушали, и да је њихов спас у остављању борбе на Божијем путу."

О веровесниче, немој никако сматрати да су они који су погинули у борби на Божијем путу мртви! Они су живи посебним животом код свог Господара у Рају, бивају опскрбљени разноврсним благодатима које зна само Аллах."

Њих је преплавила срећа због благодати које им је Аллах дао, и надају се и чекају да им се придруже њихова браћа која су остала на овом свету, која ако погину у борби на Божијем путу постићи ће благодати које су ови први постигли. Неће страховати за оним што их чега нити ће туговати за оним што их је мимоишло од овосветских уживања.

Они се радују овој великој награди која их чека код Аллаха, и додатној награди - а Аллах неће поништити награду верника већ ће им је дати у потпуности и још ће им је повећати.

Велика награда код Аллаха - а то је Рај - чека оне који су се одазвали Божијој и Посланиковој наредби, када су позвани да изађу у борбу на Божијем путу против многобожаца, у походу "Хамра'ул-есед", који је био одмах након битке на Ухуду, и то након што су задобили ране у бици на Ухуду, јер их њихове ране нису спречиле да се одазову Божијем и Посланиковом позиву. Они су лепа дела чинили и Аллаха се бојали, чинећи оно што им је наређено и клонећи се онога што им је забрањено.

То су они којима су неки многобошци рекли: "Курејшије су, под вођством Ебу Суфјана, окупили велику војску против вас како би вас искоренили, па их се причувајте и бојте се сусрета са њима." Па им је то застрашивање само веровање и поуздање у Аллаха повећало и рекли су: "Довољан нам је Аллах Узвишени, и диван ли је Он Заштитник."

Након што су отишли у поход "Хамра'ул-есед", вратили су се из њега са великом наградом и још већим степенима код Аллаха, с тим да у том походу није дошло до борбе против непријатеља, и нису никакве ране задобили. Они су учинили оно чиме је Аллах задовољан, бивајући покорни Њему и чувајући се греха, а Аллах је благодаран према Својим верницима.

Вас плаши ђаво, плаши вас својим помагачима, а ви немојте бити плашљиви због тога, јер нису снага и моћ у њима, већ се бојте Аллаха покоравајући Му се, ако истински у Њега верујете.

О Посланиче, нека те не жалосте лицемери који срљају у неверство и отпадају, они Аллаху не могу да науде, већ само себи штете својим удаљавањем од веровања у Бога и од покорности Њему. Бог због тога не жели да их упути како никакву награду на Будућем свету не би имали, где ће велику кажну у Паклу да добију.

Доиста они који су веровање заменили неверством не могу Богу наудити, већ самима себи, и њима припада болна патња на Будућем свету.

Нека никако не мисле они који не верују у Господара и супротстављају се Његовом закону да то што им Аллах даје времена и дуг живот представља добро за њих - напротив, Аллах им даје времена како би што више греха учинили и њима припада болна патња.

Аллахова мудрост изискује да вас не остави без искушења које ће раздвојити вернике од лицемера. Он вас искушава разноврсним задужењима и недаћама, како би се одвојио добри верник од неваљалог лицемера. И Божија мудрост изискује да не знате скривено (људским чулима недокучиво) па да распознајете лицемере међу вама, већ Аллах одабире кога Он хоће за посланство, па му да увид у део оног што је скривено, као што је учинио са Мухаммедом, нека је Аллахов мир и благослов на њега, којем је дао да зна ко су лицемери. Остварите своје веровање у Аллаха и следите Његовог Посланика, а ако истински будете веровали и Аллаха се бојали чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, припашће вам велика награда код Господара вашег.

Они који шкртаре у благодатима које им је Аллах дао из обиља Свога па ускраћују оно што је Аллах обавезао да се удели из њиховог иметка, нека никако не мисле да је то добро за њих - то је лоше за њих! Зато што нису удељивали због своје шкртости биће им то окачено о врату на Судњем дану, и тиме ће бити кажњавани. Аллаху ће се вратити све што је на небесима и на Земљи након што све нестане, и Он је Живи и Онај Који детаљно зна оно што радите, и обрачунаће вас за то.

Аллах је чуо говор Јевреја када су рекли: "Аллах је сиромах јер од нас тражи зајам, а ми смо богати јер имамо иметак." Ми ћемо записати лаж коју су изрекли на рачун свог Господара, и што су бесправно убијали веровеснике, и рећи ћемо им: "Искусите патњу Паклену!"

Та казна их чека због онога што сте сами учинили - о Јевреји - због греха, а Аллах Узвишени ником неправду неће да учини.

Они су лажи изрекли када су устврдили: "Аллах нам је у Својим књигама опоручио, и на језицима Својих веровесника да не требамо веровати посланику све док нам не донесе доказ да говори истину који се огледа у томе да принесе жртву Аллаху којег ће спалити вратра са небеса." Ту су опоруку лажно приписали Аллаху, и слагали су да је једини доказ истинитости посланика то што су споменули. Зато је Аллах наредио Свом веровеснику Мухаммеду, нека је Аллахов мир и благослов на њега, да им каже: "Долазили су вам посланици пре мене са јасним доказима да говоре истину, у шта спада и то што сте споменули, па зашто сте их у лаж утеривали и убијали ако сте искрени?"

Ако те у лаж утерају, о веровесниче, немој туговати, јер то је обичај неверника. И пре тебе су посланици у лаж утеривани, долазили су са јасним доказима и са књигама које садрже опомене, и које воде правом путу и садрже прописе.

Свака душа ће смрт окусити, о коме год се радило, па нека се нико не обмане овим светом. На Судњем дану ће вам бити дате награде у потпуности, па кога Аллах удаљи од ватре и уведе у Рај, такав је постигао велико добро којем се надао, и спасио се казне које се бојао. Овосветски живот представља само пролазни ужитак, и за њега се веже само обмањен човек.

О верници, бићете искушани у вашим имецима, кроз обавезне врсте удељивања и кроз разне врсте невоља које ће задесити ваш иметак; затим, бићете искушани у вашим телима кроз обављање разних обавеза које се тичу тела и кроз разне врсте невоља које ће задесити ваша тела. И слушаћете од оних којима је дата Књига пре вас и од многобожаца многе ствари које вас узнемиравају, по питању вас самих и ваше вере, па ако се стрпите на свим невољама и искушењима које вас задесе и будете се бојали Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног знајте да то спада у ствари које изискују чврсту одлучност, и у којима се такмиче амбициозни верници.

О веровесниче, спомени када је Аллах узео притврђени завет од учењака оних којима је дата Књига, Јевреја и хришћана, који садржи обавезу саветовања људи и опоручивања Аллахове Књиге, и да не крију упуту која је дошла у тој књизи, и да не крију њене доказе који указују на посланство Мухаммеда, нека је Божији мир и благослов на њега, па су прекршили тај завет и нису се на њега освртали. Скривали су истину, испољавали су неистину, продали су завет дат Аллаху за ништавну цену попут угледа и иметка којег стичу, а ружна ли је то цена за Божији завет.

О веровесниче, оне који се радују својим ружним делима, и који воле да их људи хвале због добра којег нису они урадили никако не сматрај да ће се сачувати ватре Паклене! Напротив, Пакао је њихово боравиште, и у њему ће болну патњу да искусе.

Аллаху Једином припада све што је на небесима и на Земљи, Он све ствара и уређује и нико више, и Он све може.

У стварању небеса и Земље ни из чега, и у смени дана и ноћи и њиховој различитој дужини налазе се јасни докази за оне који имају здрав разум. Све то им указује на Створитеља свемира, Оног Који заслужује да буде обожаван.

То су они који Аллаха спомињу у свакој ситуацији, стојећи, седећи и лежећи, и који размишљају о стварању небеса и Земље, говорећи: "Господару наш, Ти ниси ово узалуд створио, узвишен си Ти изнад тога да нешто бесциљно радиш! Заштити нас од Паклене ватре тиме што ћеш нас упутити да радимо добра дела и сачувати нас од лоших.

Господару наш, онога кога Ти у Пакао бациш, понизио си га и обрукао, а неправедницима на Судњем дану нико неће помоћи нити ће их сачувати од Божије казне.

Господару наш, чули смо позивача - Твог посланика Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега - који у веровање позива, говорећи: "Верујте у вашег Господара Аллаха, Јединог Бога." И ми смо поверовали у оно чему нас је позвао и следили смо исламски верозакон са којим је дошао - па опрости грехе наше и немој нас обрукати нити казнити због њих, и усмрти нас са доброчинитељима упутивши нас на чињење добрих дела и клоњење лоших.

Господару наш, дај нам оно што си нам обећао преко Твојих посланика - упуту и помоћ на овом свету, и немој нас обрукати на Судњем дану бацањем у ватру Паклену; Ти си, Господару наш, доиста племенит и не кршиш Своје обећање.

Аллах се одазвао њиховој молитви: "Ја нећу занемарити награду за ваша дела, била велика или мала, било да их је чинио мушкарац или жена, и нити ће се мушкарцу увећати награда што је мушкарац, нити ће се жени умањити награда што је жена. Онима који су се иселили на Аллаховом путу, које су неверници истерали из домова њихових, који су доживљавали многе неугодности због своје покорности Аллаху, који су се борили на Божијем путу, и који су гинули да би Божија реч била горња - опростићу грехе њихове на Судњем дану, и увешћу их у Рај испод чијих двораца теку реке, као награду од Мене - а Ја најлепше награђујем.

О веровесниче, нека те никако не обмане путовање неверника по разним земљама, њихова власт и трговина и обилна опскрба, па да се растужиш.

Овај свет представља пролазно уживање након којег ће доћи Судњи дан на којем ће неверници добити Пакао - а грозно ли је он боравиште.

Али они који се свог Господара боје, чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, за награду ће рајске перивоје имати, испод чијих замака реке теку; у њима ће вечно да бораве, и то ће им припремљена награда код Узвишеног Аллаха бити. Оно што је Аллах припремио за Његове добре вернике боље је од овосветских ужитака које имају ови неверници.

Нису исти сви они којима је дата Књига; део њих верује у Аллаха и у истину и упуту која је вама објављена, и верују у књиге које су њима објављене. Они не раздвајају између посланика, па да у једне верују а у друге не, и они су предани Аллаху и понизни пред Њим, жуде за Његовом наградом и Његове речи не продају за ништавне овосветске ужитке. Они, са таквим особинама, имаће награду код Господара свога за оно што су радили, а Аллах ће их брзо обрачунати.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, стрпите се на верозаконским задужењима, и на овосветским тешкоћама, и будите стрпљивији и издржљивији од неверника. Борите се на Божијем путу, и бојте се Аллаха чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, како бисте постигли оно што желите: спас од Ватре и улазак у Рај.