Sırpça Meal — Rowad Tercüme Merkezi — Enam 6:1 – Yusuf 12:111

Сва хвала нека је Аллаху Који је створио небеса и Земљу и дао тмине и светло, али и поред тога они који не верују - друге изједначују са својим Господарем.

Он вас је створио од земље и рок одредио, а код Њега је и рок утврђени, а ви и поред тога сумњате.

Он је Аллах на небесима и на Земљи, Он зна и што кријете и што показујете, и Он зна оно што радите.

А њима не дође ниједан доказ од њиховог Господара а да се од њега не окрену.

Они су занегирали Истину када им је дошла, али њима ће сигурно да стигну вести о ономе чему су се ругали.

Зар они не знају колико смо Ми нараштаја пре њих уништили, којима смо на Земљи дали могућности какве вама нисмо дали и којима смо слали обилату кишу и учинили да реке поред њих теку, па смо их, због њихових греха, уништавали, и друге нараштаје, после њих, стварали?!

А и да ти Мухаммеде спустимо Књигу на папиру и да је они рукама својим опипају, опет би они који не верују казали: „Ово заиста није ништа друго до јасна враџбина.“

И још говоре: „Зашто му није послат анђео?!“ А да анђеле пошаљемо, ствар би завршена била, и не би им било дато више времена.

А да га анђелом учинимо, опет бисмо га као човека створили и опет бисмо им учинили нејасним оно што им није јасно.

Посланицима су се и пре тебе ругали, па је оне који су им се ругали стигло баш оно чему су се ругали.

Реци: „Путујте по Земљи, затим погледајте како су завршили они који су посланике сматрали лажним!“

Упитај: „Чије је све оно што је на небесима и на Земљи?“ И одговори: „Аллахово!“ Он је Себи одредио да буде милостив. Он ће да вас сакупи на Судњем дану, у то нема никакве сумње. Они који су себе упропастили, па - они не верују.

Њему припада све што постоји у ноћи и дану; Он је Свечујући и Свезнајући.

Реци: „Зар да узмем за заштитника неког другог поред Аллаха Који је небеса и Земљу, без претходног примера створио?! Он храни, а не бива храњен!“ Реци: „Мени је наређено да будем најпреданији и најпокорнији“, и никако не буди један од оних који друге поред Аллаха обожавају!

Реци: „Ако будем непослушан Господару свом, ја се плашим патње на Великом дану.“

А онај ко буде поштеђен казне тога дана, Он му се смиловао, и то је очигледни успех.

Ако те Аллах неком невољом погоди - па, нико осим Њега не може да је отклони; а ако ти какво добро подари - па, Он над свиме има моћ.

А Он је Свепотчинитељ изнад слугу Својих, и Он је Мудри, Онај Који све у потпуности зна.

Реци: „Чије је највеће сведочанство?“ И одговори: „Аллахово, Он ће између мене и вас да буде сведок. А мени се овај Кур'ан објављује да упозоравам њиме вас и оне до којих он допре. Зар ви, заиста, тврдите да поред Аллаха има и других богова?“ Реци: „Ја не тврдим.“ Реци: „Он је Једини Бог, и ја немам ништа са тиме што ви Њему друге у обожавању придружујете.“

Они којима смо дали Књигу познају Посланика као што познају своје синове; они који су себе упропастили, па – они не верују.

Има ли већег неправедника од онога који о Аллаху говори лажи или не признаје Његове речи и доказе?! Неправедници заиста неће успети.

А на Дан када их све сакупимо, а затим упитамо оне који су друге обожавали поред Аллаха: „Где су вам божанства ваша која сте сматрали боговима?“

Неће никакво оправдање да им преостане осим да кажу: „Аллаха нам, Господара нашег, ми нисмо друге обожавали поред Аллаха.“

Видиш ли како ће они себе у лаж да утерају, а неће им бити оних божанстава које су измислили.

Има оних који долазе да те слушају, али Ми смо на њихова срца ставили засторе, да Кур'ан не би разумели, и учинили их глувим, па и ако би све доказе видели, опет у њих не би поверовали. А када ти долазе да расправљају са тобом, говоре они који не верују: „То су само измишљотине древних народа.“

Они забрањују да се верује у Кур'ан, и сами се од њега удаљавају, и сами себе упропашћавају, а да и не примећују.

А да ти је да видиш како ће, кад пред Ватром буду задржани, да кажу: „Да нам је да се поново вратимо (у прошли живот), па да не поричемо речи нашег Господара и да постанемо верници.“

Не, напротив! Њима ће да постане очигледно оно што су пре крили; а када би се поново вратили, опет би наставили да раде оно што им је било забрањено, јер они су, заиста, лажљивци.

И говоре: „Нема живота осим на овом свету и ми нећемо да будемо оживљени.“

А да ти је видети како ће, када пред својим Господарем буду заустављени и кад их Он упита: „Зар ово није истина?“ Одговорити: „Јесте, тако нам Господара нашег!“ А и како ће Он рећи: „Искусите онда патњу због тога што нисте веровали!“

Они који не верују да ће стати пред Аллахом настрадаће кад им изненада дође Час оживљења, и рећи ће: „О жалости наше, шта смо све пропустили на Земљи!“ И грехе ће своје да носе на леђима, а ужасно је оно што ће носити.

Живот на овом свету је људима само игра и забава, а Будући свет је, заиста, бољи за оне који настоје да се сачувају. Зар не разумете?!

Ми знамо да тебе заиста жалости оно што они говоре. Они, уистину, не сматрају да си лажов, него неправедници поричу Аллахове речи и доказе.

И посланици су пре тебе сматрани лажним, па су трпели то што су их у лаж утеривали и мучили, све док им не би дошла Наша помоћ - а нико не може да замени Аллахове речи - а до тебе су већ дошле неке вести о посланицима.

Ако је теби тешко то што се они окрећу од истине, онда, ако можеш, потражи какав отвор у Земљи или какве мердевине за небо, па им донеси други знак?! Да Аллах хоће, Он би их све на правом путу сакупио; зато, никако не буди од оних који не знају.

Одазваће се једино они који слушају. А Аллах ће да оживи умрле; затим ће Њему сви да се врате.

Они говоре: „Зашто му не буде спуштен од његовог Господара какав знак.“ Реци: „Аллах је, заиста, у стању да спусти знак, али већина њих не зна.“

Нема ниједног живог бића које по Земљи ходи, нити птице која на крилима својим лети, а да нису заједнице попут вас. У Књизи Ми ништа изоставили нисмо - а на крају, сви ће пред својим Господарем да буду сакупљени.

А они који речи и доказе Наше поричу глуви су и неми, у мраку су. Онога кога хоће - Аллах скрене на странпутицу, а ономе коме хоће - подари да буде на Правом путу.

Реци: „Кажите ви мени, ако истину говорите, кад би вам дошла Аллахова казна, или када би вам дошао Судњи час, да ли бисте иког другог призивали осим Аллаха?“

Напротив, Њега бисте само молили да, ако хоће, отклони од вас оно за шта сте Га позивали, а не би вам ни на уму пали они које сте Му у обожавању придруживали.

А посланике смо слали и народима пре тебе и те народе неимаштином и болешћу кажњавали, не би ли се покајали.

Па зашто се нису понизно молили када би им дошла Наша казна?! Али, срца њихова остајала су окорела, а Сотона им је приказао лепим оно што су радили.

И када би заборавили оно чиме су опомињани, Ми бисмо им капије свега отворили; а када би се обрадовали ономе што им је дато, изненада бисмо их казнили и они би, одједном, изгубили сваку наду,

и до задњег би био искорењен народ који је чинио неправду; па нека је хваљен Аллах, Господар светова.

Реци: „Кажите ви мени, ако би вам Аллах одузео ваш слух и ваш вид и запечатио ваша срца, који би вам бог, осим Аллаха, то вратио?!“ Погледај како доказе и знакове излажемо, а они се опет окрећу.“

Реци: „Кажите ви мени, ако би вас скривено или очигледно, стигла Аллахова казна, зар би ико други осим неправедних људи настрадао?!“

Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да опомињу; нека се зато они који верују и чине добра дела ничега не боје и ни за чим нека не тугују.

А оне који су доказе и речи Наше порицали стићи ће казна зато што су били грешни.

Реци: „Ја вам не кажем: 'Код мене су Аллахове ризнице', нити: 'Ја знам оно што је чулима недокучиво', нити вам кажем: 'Ја сам заиста анђео', већ ја следим само оно што ми се објављује.“ Реци: „Зар су исто слепац и онај који види?! Зашто не размислите?“

И упозоравај Кур'аном оне који страхују што ће пред својим Господарем да буду сакупљени, када осим Њега ни заштитника ни заговорника неће имати, да би се Аллаха бојали.

И не одбијај од себе оне који се ујутру и навече Господару своме моле у жељи за Његовим лицем; ти нећеш за њих да одговараш, а ни они неће за тебе да одговарају, јер би ти, ако би их одбио, неправедник био.

И тако Ми једне другима искушавамо да би неверници казали: „Зар су то они, међу нама, којима је Аллах, милост указао?!“ А зар Аллах најбоље не познаје захвалне?!

А када ти дођу они који у речи Наше верују, ти реци: „Мир вама! Ваш Господар је сам Себи одредио да буде милостив: Ако неко од вас учини неко ружно дело из незнања, па се после покаје и поправи - па, Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.“

Тако Ми подробно излажемо доказе и знакове, да би очигледан био пут којим иду грешници.

Реци: „Мени је забрањено да обожавам оне које ви, поред Аллаха, молите.“ Реци: „Ја се не поводим за вашим жељама, јер бих тада залутао и не бих био међу упућеним.“

Реци: „Ја сам заиста на јасној упути мог Господара, а ви је поричете. Није у мојој власти оно што ви пожурујете; пита се само Аллах, Он суди по правди и Он је Судија најбољи.“

Реци: „Да је у мојој власти оно што пожурујете, између мене и вас би било свршено, а Аллах најбоље зна неправеднике.“

У Њега су кључеви онога што је чулима недокучиво, само их Он зна, и Он једини зна шта је на копну и шта је у мору, и ниједан лист не опадне а да Он за њега не зна; и нема зрна у тамама Земље нити ичег свежег нити ичег сувог, а да није у Јасној књизи.

Он вас ноћу умртвљује, а зна и шта сте преко дана урадили, затим вас дању буди, како би рок који је свакоме одређен, прошао. На крају, Њему ћете да се вратите и Он ће да вас обавести о ономе шта сте радили.

Он је изнад слугу Својих, Свепотчинитељ, и шаље вам анђеле чуваре; а кад неком од вас дође смрт, анђели изасланици Наши му без оклевања узму душу.

Они ће, после, Аллаху да буду враћени, своме истинском Заштитнику. Само Њему припада суд, и Он ће најбрже обрачун да сведе.

Реци: „Ко вас из страхота на копну и на мору избавља када му се и јавно и тајно понизно молите: 'Ако нас Он из овога избави, сигурно ћемо да будемо захвални!'“

Реци: „Аллах вас избавља из тих и из сваке невоље, па ви опет Њему друге придружујете у обожавању.“

Реци: „Он је у стању да пошаље против вас казну изнад ваших глава или испод ваших ногу, или да вас подели у странке и учини да искусите силу једни других. Погледај само како Ми подробно излажемо доказе и знакове, како би људи схватили.“

Твој народ пориче Кур' ан, а он је Истина. Реци: „Ја нисам задужен да Упуту прихватите,

сваки наговештај има своје време, и ви ћете знати."

Када видиш оне који задиру лажима у Наше речи и ругају се, ти се од њих окрени све док други говор не започну. А ако те ђаво наведе да заборавиш, онда, након што се сетиш, не седи са људима неправедницима.

Они који се боје Аллаха неће за такве рачун полагати, али су дужни опомињати не би ли се оканили.

Остави оне који узимају веру своју као игру и забаву, и које је обмануо живот на овом свету, а опомињи Кур'аном да нико, због онога што ради, не би страдао, јер осим Аллаха – ни заштитника ни посредника неће да имају и од таквог никаква откупнина неће да се прими. Они ће, због онога што су радили, да буду држани у патњи; њих чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што нису веровали.

Реци: „Зар да, поред Аллаха, молимо оне који не могу да нам прибаве никакву корист ни да отклоне неку штету, па да будемо враћени својој прошлости, а Аллах нас је већ упутио, и да будемо као онај кога су на Земљи завели ђаволи па ништа не зна, а кога другови његови зову на Прави пут: 'Дођи нама!'“ Реци: „Заиста је Аллахова упута – истинска упута, и нама је наређено да се Господару светова предамо,

и да молитву обављамо и да се Њега бојимо;“ Он је Тај пред Којим ћете да будете сакупљени,

и Он је Тај Који је створио небеса и Земљу са истином. Чим Он за нешто каже: „Буди!“ - Оно буде; Његова реч је истина; само ће Он да има власт на Дан када се дуне у рог; Он зна оно што је чулима недокучиво и оно што је видљиво; Он је Мудри и све у потпуности зна.“

А кад Аврам рече своме оцу Тераху: „Зар кипове сматраш боговима?! Уистину, видим да сте и ти и твој народ у очигледној заблуди.“

Ми показасмо Авраму царство небеса и Земље да би постао од оних који чврсто верују.

И кад наступи ноћ, он угледа звезду и рече: "Ово је Господар мој!" А пошто зађе, рече: "Не волим оне који залазе!"

А кад угледа Месец како излази, рече: „Ово је мој Господар!“ А пошто зађе, он рече: „Ако ме Господар мој не упути, бићу сигурно један од људи који су залутали.“

А кад угледа Сунце како се рађа, он узвикну: „Ово је мој Господар, ово је веће!“ А пошто зађе, он рече: „Народе мој, ја заиста немам ништа са тиме што ви Њему придружујете!

Ја окрећем лице своје, као прави верник, према Ономе Који је небеса и Земљу, без претходног примера, створио; ја не спадам у незнанобошце!“

И народ се његов са њим расправљао. „Зар да са мном о Аллаху расправљате, а Он је мене упутио?“ Рече он. „Ја се не бојим оних које ви Њему придружујете, осим ако мој Господар одреди нешто. Господар мој знањем својим обухвата све. Зашто не размислите и поуку не прихватите?

А како да се ја бојим лажних божанстава, када се ви не бојите што поред Аллаха обожавате оне за које вам Он није никакав доказ спустио? Па ко од нас више сигурност заслужује, ако знате?

Само они који верују и веровање своје са неправдом не мешају биће уистину сигурни: они су упућени.“

То је Наш чврст доказ који смо дали Авраму против његовог народа. Ми на више степене уздижемо оне које хоћемо. Твој Господар је, уистину, мудар и све зна.

И Ми смо му даровали Исака и Јакова; и сваког упутисмо - а Ноја смо још пре упутили - и од потомака његових Давида, и Соломуна, и Јова, и Јосифа, и Мојсија, и Арона - ето, тако Ми награђујемо оне који добра дела чине;

и Захарија, и Јована, и Исуса, и Илију - сви су они били међу честитима

– и Јишмаела, и Јелисеја и Јону и Лота - и свима смо предност над осталим световима дали –

И неке њихове претке и њихове потомке и њихову браћу - одабрали смо их и на Прави пут им указали.

То је Аллахова упута којом Он упућује оне које жели од слугу Својих. А да су они поред Аллаха друге обожавали, сигурно би пропало оно што су радили.

То су они којима смо Ми дали Књигу и мудрост и веровесништво. Па ако они у то не верују, Ми смо то поверили људима који то не негирају.

Њих је Аллах упутио, и зато следи њихов пут. Реци: „Ја од вас не тражим награду за Кур'ан, он је само поука световима.“

Они не познају Аллаха како треба, кад говоре: „Ниједном човеку Аллах није ништа објавио!“ Реци: „А ко је објавио Књигу коју је донео Мојсије као светло и упуту људима, коју на листове стављате и показујете, а много и кријете, и подучени сте ономе што ни ви ни преци ваши нисте знали?“ Реци: „Аллах!“ Затим их остави, нека се лажима својим забављају.

А ова Књига, коју објављујемо, благословљена је, она потврђује оне пре ње и да упозориш Мекку мајку градова и све око ње. А они који у Будући свет верују - верују и у њу и о молитвама својим брину.

Ко је већи неправедник од онога који лажи о Аллаху износи или који говори: „Објављује ми се“, а ништа му се не објављује, или који каже: „И ја ћу рећи исто онако као што Аллах објављује.“ А да ти је да видиш неправеднике у смртним мукама, када анђели буду испружили своје руке према њима: „Спасите се ако можете! Од сада ћете неиздржљивом казном да будете кажњавани зато што сте о Аллаху износили оно што није истина и што сте се према доказима и речима Његовим охоло понашали.“

А доћи ћете нам појединачно, онакви какве смо вас први пут створили, напустивши добра која смо вам били даровали. Ми не видимо са вама заговараче ваше за које сте сматрали да их Аллаху треба придружити у обожавању, покидане су везе међу вама и оставили су вас они за које сте тако тврдили.

Заиста Аллах чини да се распукне зрно и кошпица. Он изводи живо из мртвог, и Он изводи мртво из живог; то вам је, ето, Аллах, па куда се онда одмећете!?

Он чини да зора свиће, Он је ноћ одредио за починак, а Сунце и Месец за рачунање времена; то је одредба Силног и Свезнајућег.

Он вам је створио звезде да се по њима у мраку управљате, на копну и мору. Ми смо образложили речи и доказе људима који знају.

Он вас је створио од једног човека, а затим вам следи боравиште и спремиште. Ми смо образложили речи и доказе људима који разумеју.

Он спушта воду са неба, па Ми онда чинимо да помоћу ње ничу све врсте биља и да из њега израста зеленило, а из њега класје густо, и из палми, из заметка њихових, гроздови које је лако убрати, и вртови лозом засађени, и нарочито маслине и нар - обоје, и слично и различито. Посматрајте, зато, плодове њихове кад се тек појаве и кад зру. У томе су, заиста, докази за људе који верују.

И учинили су духове божанствима поред Аллаха, а Он је њих створио, и измислили су, не знајући шта говоре, да Аллах има синове и кћери. Узвишен је Он и врло високо изнад онога како Га они описују!

Он је Створитељ небеса и Земље, без претходног примера. Откуд Њему дете кад нема жене?! Он све ствара, и само Он све зна.

То вам је Аллах, ваш Господар, нема другог бога осим Њега, Створитељ свега; зато Њега обожавајте; Он над свиме бди.

Погледи до Њега не могу да допру, а Он до погледа допире; Он је Добростив и све у потпуности зна.

Од Господара вашег дошли су вам јасни докази, па онај ко их прихвати, у своју корист то чини, а онај ко остане на то слеп, на своју је штету слеп; а ја нисам тај који вас надзире.

И ето, тако Ми излажемо доказе да би они казали: „Ти си то учио“, и да бисмо то објаснили људима који знају.

Ти следи оно што Господар твој објављује, другога бога осим Њега нема, а окрени се од незнанобожаца!

Да Аллах хоће, они не би друга божанства обожавали, а Ми тебе нисмо учинили да над њима бдиш нити си ти за њих задужен.

И не вређајте оне којима се они, поред Аллаха, моле, да не би и они, неправедно и не мислећи шта говоре, Аллаха вређали. Као и њима, тако смо сваком народу поступке њихове лепим представљали. Они ће, на крају, своме Господару да се врате, па ће Он о оном што су радили да их обавести.

Они се заклињу Аллахом, најјачом заклетвом, да ће, ако им дође какво знамење, сигурно због њега верници да постану. Реци: „Сва су знамења само код Аллаха!“ А да ли ви мисилите, да би они, када би им она дошла, верници постали?

А ми њихова срца и њихове очи окрећемо, па неће да верују као што нису веровали ни први пут, и остављамо их да у осионости својој сметени лутају.

Кад бисмо им анђеле послали, и кад би им мртви проговорили, и кад бисмо пред њима све доказе сабрали - они, опет, не би веровали, осим ако би Аллах хтео, али већина њих не зна.

Тако смо сваком веровеснику непријатеље одређивали, ђаволе у виду људи и духова, који су једни другима говорили украшене беседе да би их обманули; а да је твој Господар хтео, они то не би учинили; зато ти остави њих, и оно што измишљају;

и да би срца оних који у онај свет не верују била склона томе и задовољна тиме, и да би починили грехе које су починили.

Зар да поред Аллаха тражим другог судију, кад вам Он подробно објављује Књигу?! А они којима смо дали Књигу добро знају да Кур'ан објављује твој Господар са истином, зато ти никако не сумњај!

Речи Господара твога врхунац су истине и правде; Његове речи нико не може да промени и Он је Свечујући и Свезнајући.

Ако би се ти покоравао већини оних који живе на Земљи, они би те од Аллаховог пута одвратили; они се само поводе за претпоставкама, и само лажи измишљају.

Заиста Господар твој најбоље зна оне који су скренули са Његовог пута и Он најбоље зна оне који су на Правом путу.

Зато, једите оно при чијем је клању споменуто Аллахово име, ако у Његове речи и доказе верујете.

А зашто да не једете оно при чијем је клању споменуто Аллахово име кад вам је Он објаснио шта вам је забранио, осим кад сте присиљени. Многи, према прохтевима својим, немајући за то никакав доказ, заводе друге у заблуду. Уистину, Господар твој најбоље зна оне који границе прелазе.

Оканите се и јавног и тајног грешења! Они који греше сигурно ће да буду кажњени за оно што су згрешили.

Не једите оно при чијем клању није споменуто Аллахово име; то је, уистину, непослушност! А ђаволи, заиста, наводе штићенике своје да се са вама расправљају, па ако бисте им се покорили - и ви бисте тада, сигурно, незнанобошци постали.

Зар је онај који је био у заблуди, а кога смо Ми оживели и дали му светло помоћу којег се међу људима креће, као онај који је у тминама из којих не излази? А неверницима је улепшано то што раде.

Исто тако, Ми учинимо да у сваком насељу великаши постану грешници и да у њему смишљају лукавства, али они само против себе смишљају лукавства, а да и не примећују.

А када им какав знак дође, они говоре: „Ми нећемо да верујемо све док се и нама не да нешто слично ономе што је дато Аллаховим посланицима.“ А Аллах најбоље зна коме ће да повери Своје посланство. Грешнике ће сигурно да задеси понижење код Аллаха и стићи ће их велика патња зато што су сплеткарили.

Ономе кога Аллах жели да упути, Он његово срце према исламу расположи, а ономе коме хоће да подари да је у заблуди, Он срце његово тесним и стегнутим учини, као кад чини напор да на небо узлети. Ето, тако Аллах учини да нечисто овлада над онима који не верују.

Ово је прави пут Господара твога, а Ми смо образложили речи и доказе људима који размишљају и поуку примају.

Њих чека Кућа спаса код Господара њиховог; Он ће бити заштитник њихов због онога што су чинили.

А на Дан када Он све сакупи: „О ђавоља скупино, ви сте многе људе завели!“ „Наш Господару“, рећи ће људи, штићеници њихови, „ми смо једни другима били од користи и стигли смо до рока нашег који си нам Ти одредио!“ „Ватра ће да буде ваше пребивалиште.“ Рећи ће Аллах. „У њој ћете вечно да останете, осим ако Аллах другачије не одреди.“ Господар твој је, заиста, мудар и све зна.

Тако исто Ми препуштамо власт једним неправедницима над другима због онога што су зарадили.

О скупе џински и људски, зар вам из редова ваших нису долазили посланици који су вам речи и доказе Моје казивали и упозоравали вас да ћете да дочекате овај ваш дан? Они ће рећи: „Да, ми сведочимо против себе.“ Њих је живот на Земљи био обмануо и они ће сами против себе да посведоче да су били неверници.

Тако је, јер твој Господар није уништавао насеља због њихове неправде, без претходне опомене њиховим становницима.

Свима ће да припадне награда или казна, према томе како су поступали, а Господар твој није немаран према оном шта су радили.

Господар твој је независан и милостив. Ако хоће, уклониће вас, и после вас довешће оне које Он хоће, као што је од потомства других народа вас створио.

Оно што вам се претећи обећава заиста ће да дође и ви нећете моћи да умакнете.

Реци: „О народе мој, чини све што можеш, чинићу, уистину, и ја; а ви ћете сигурно да сазнате кога чека срећан крај!“ Неверници сигурно неће успети.

Они одређују Аллаху део летине и део стоке, коју је Он створио, па говоре: „Ово је за Аллаха“, тврде они, „а ово за божанства наша!“ Међутим, оно што је намењено њиховим божанствима не стиже Аллаху, док оно што је одређено за Аллаха стиже божанствима њиховим!? Како ружно они суде!

Многим незнанобошцима су исто тако њихови ђаволи убијање властите деце лепим приказали, да би их упропастили и да би их у вери њиховој збунили. А да је Аллах хтео, они то не би чинили. Зато, остави и њих и њихове измишљотине!

Они говоре: „Ова стока и плодови су забрањени, смеју да их једу само они којима ми дозвољавамо“, тврде они, „а ово је стока чије је јахање забрањено.“ Има стоке приликом чијег клања не спомињу Аллахово име, измишљајући о Њему лажи. А Он ће због онога што измишљају, да их казни.

Они говоре: „Оно што је у утробама ове и ове стоке дозвољено је само нашим мушкарцима, а забрањено је нашим женама. А ако се плод изјалови, онда су у томе судионици.“ Аллах ће за неистине које причају да их казни, заиста је Он Мудри и Свезнајући.

Губитници су они који из лакомислености и не знајући шта раде децу своју убијају и који оно чиме их је Аллах опскрбио забрањеним сматрају, измишљајући лажи о Аллаху. Они су залутали и они не знају шта раде.

Он је Тај Који ствара винограде, подупрте и неподупрте, и палме и усеве различитог укуса, и маслине и шипке - обоје, и слично и различито; једите плодове њихове кад плод подаре, и уделите на дан жетве и бербе оно на шта други право имају, и не расипајте, јер Он, заиста, не воли расипнике.

Ствара и стоку која терет носи и ону од које је простирка; једите део онога чиме вас опскрбљује Аллах, а не следите ђавоље стопе, заиста вам је он отворени непријатељ,

и то осам животиња у пару: пар оваца и пар коза. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке или женке, или оно што се налази у утробама женки? Обавестите ме поуздано, ако је истина то шта говорите“,

и пар камила и пар говеда. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке и женке и оно што се налази у утробама женки? Да ли сте ви били присутни кад вам је Аллах то прописао?“ Има ли онда већег неправедника од онога који, не знајући истину, измишља лажи о Аллаху да би људе у заблуду довео? Аллах сигурно неће да упути на Прави пут људе који су неправедници.

Реци: „Ја не видим у овоме што ми се објављује да је икоме забрањено да једе ма шта друго осим угинуле животиње, или крви која истиче, или свињског меса, то је, заиста, погано, или што је као вид непослушности заклано у нечије друго, а не у Аллахово име.“ А буде ли ко приморан, не желећи то и не претерујући у томе, па твој Господар је, заиста, Опроститељ греха, Милостиви.

Јеврејима смо све животиње које имају копита или канџе забранили, а од говеда и брава њихов лој, осим оног са леђа или са црева, или оног помешаног са костима. Тиме смо их због њихове неправде казнили; и Ми, заиста, говоримо истину.

А ако ти они не буду веровали, ти реци: „Господар ваш је поседник неизмерне милости, али казне Његове не бивају поштеђени људи грешници.“

Говориће они који су Аллаху друге у обожавању придруживали: „Да је Аллах хтео, ми не бисмо Аллаху придруживали бога, а ни преци наши, нити бисмо ишта забрањеним учинили.“ Тако су и они пре њих порицали, све док Нашу казну нису искусили. Реци: „Имате ли ви какав доказ, да нам га изнесете? Ви се само за претпоставкама поводите и ви само неистину говорите.“

Реци: "Аллах има потпун доказ, и да Он хоће, све би вас на Прави пут упутио!"

Реци: „Доведите своје сведоке који ће да посведоче да је Аллах то забранио!“ Па ако они посведоче, ти немој да им поверујеш и не поводи се за страстима оних који Наше речи и доказе сматрају лажним и који у онај свет не верују и који друге Господару своме у обожавању приближавају.

Реци: „Дођите да вам кажем шта вам Господар ваш прописује: да Му ништа у обожавању не придружујете, да родитељима добро чините, да децу своју због неимаштине не убијате, Ми и вас и њих хранимо, не приближујте се неваљалштинама, биле јавне или тајне; не убијајте оног кога је Аллах забранио да се убије, осим када то правда захтева; то вам Он заповеда, да бисте разумели.“

И не приближавајте се имовини сирочета, осим на најлепши начин, све док пунолетно не постане, и меру и вагу праведно напуните; Ми никога преко његове могућности не задужујемо; и кад говорите, по правди говорите, па макар се тицало и сродника, и обавезе према Аллаху испуњавајте, ето, то вам Он заповеда да бисте се присетили и поуку примили.

И зато што је ово Мој прави пут, њега се држите и друге путеве не следите, па да вас одвоје од Његовог пута; то вам Он наређује, да бисте се сачували.

Ми смо Мојсију дали Књигу да учинимо потпуном благодат ономе који ће према њој да поступа и као објашњење свему и упуту и милост, да би они поверовали да ће пред својим Господаром да стану.

А ова је Књига коју објављујемо благословљена, зато је следите и Аллаха се бојте, да би вам милост била указана.

И зато, да не кажете: „Књига је објављена двема заједницама пре нас, али ми не знамо да је читамо као они.“

И да не кажете: „Да је Књига објављена нама, боље бисмо се од њих држали Правог пута.“ Па објављује вам се, ето, од Господара вашег јасан доказ и упута и милост. И има ли, онда, већег неправедника од онога који Аллахове речи и доказе не признаје и од њих одвраћа?! А Ми ћемо тешком муком да казнимо оне који од Наших знакова одвраћају, зато што то стално чине.

Зар они чекају да им анђели дођу, или да им Господар твој дође, или неки предзнаци од твога Господара?! Онога дана када неки предзнаци од твога Господара дођу ниједном човеку неће да користи то што ће тада да верује, ако пре није веровао, или ако није као верник какво добро урадио. Реци: „Само ви чекајте, и ми ћемо, заиста, да чекамо!“

Заиста, са онима који су своју веру разделили и у странке се поделили ти немаш ништа! Њихов случај припада Аллаху. Он ће, потом, о ономе што су радили да их обавести.

Ко год уради добро дело, биће десетороструко награђен; а ко год уради лоше дело, биће само према заслузи кажњен, и неће неправда да им буде учињена.

Реци: „Мене је Господар мој на Прави пут заиста упутио, у праву веру, веру правоверника Аврама, а он није био од оних који су друге поред Аллаха обожавали.“

Реци: „Молитва моја, и обреди моји, и живот мој, и смрт моја заиста су ради Аллаха, Господара светова,

Нико осим Њега не заслужује да буде обожаван; то ми је наређено и ја сам најпреданији и најпокорнији Аллаху.“

Реци: „Зар да за Господара тражим неког другог осим Аллаха, кад је Он Господар свега?!“ Што год ко уради, себи уради, и сваки грешник само ће своје бреме да носи. На крају, Господару своме ћете да се вратите и Он ће о ономе у чему сте се разилазили да вас обавести.

Он чини да једни друге на Земљи смењујете и Он вас по положајима једне изнад других уздиже, да би вас искушао у ономе што вам даје. Твој Господар, заиста, брзо кажњава, али Он, уистину, опрашта грехе и милостив је.

Елиф Лам Мим Сад.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ово је Књига која ти се спушта – па нека ти у грудима не буде никакве тегобе због ње - да њоме упозораваш, и да верницима буде опомена.

Следите оно што вам се од вашег Господара објављује и поред Њега не узимајте друге као заштитнике! А како ви мало поуку примате?

Колико смо Ми само насеља разорили; а казна им је Наша долазила ноћу или дању кад би прилегли?

А њихово признање, када би им дошла Наша казна, биле су само речи: ’Заиста смо били неправедници!’

И сигурно ћемо питати оне којима смо слали посланике, а питаћемо, заиста, и посланике,

Па ћемо им, сигурно, казивати по знању Нашем, све што о њима знамо, а Ми нисмо одсутни били.

Вагање тога дана биће праведно: они чија добра дела буду тешка, они ће успети;

а они чија добра дела буду лака, они ће, зато што су према Нашим речима и доказима били неправедни, да настрадају.

Ми смо вас сместили на Земљи и на њој све што вам је потребно за живот дали. А како ви мало захваљујете?!

Ми смо вас створили и онда вам облик дали, а после смо анђелима казали: „Поклоните се Адаму!“ Па се сви поклонише, осим Сотоне, он није био међу онима који су се поклонили!

„Шта те је навело да се не поклониш кад сам ти наредио?“ Упита Он. „Ја сам бољи од њега; мене си створио од ватре, а њега од иловаче.“ Одговори.

„Онда силази из Раја.“ Рече Аллах. „Није ти дозвољено да се у Рају охолиш; силази, ти си, заиста, међу презреним!“

„Дај ми времена до дана њиховог проживљења!“ Замоли.

"Даје ти се времена!" Рече Он.

„Као што си ме у заблуду завео“, рече, „тако ћу и ја људе на Твом Правом путу сигурно да пресрећем,

па ћу, заиста, и спреда, и страга, и здесна, и слева да им прилазим, и Ти ћеш да установиш да већина њих неће да буде захвална!“

„Излази из њега, покуђен и понижен!“ Рече Он. „Тобом и свима који се за тобом буду поводили заиста ћу Пакао да напуним!“

„А ти, о Адаме, и супруга твоја у Рају станујте и одакле год хоћете једите, само се овом дрвету не приближавајте, да не будете неправедници!“

И ђаво поче да их навраћа да би им открио њихова стидна места, која су им скривена била, и рече: „Ваш Господар вам забрањује ово дрво само зато да не бисте постали анђели или да не бисте постали бесмртни“,

и заклињаше им се: „Ја сам вам, заиста, искрени саветник!“

И на превару их заведе. А кад они оно дрво пробаше, указаше им се њихова стидна места и они по себи рајско лишће да стављају почеше. „Зар вам то дрво нисам забранио?“ Зовну их њихов Господар. „И казао вам: 'ђаво вам је, збиља, отворени непријатељ.'“

„Господару наш“, рекоше они, „сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо да настрадамо.“

„Силазите!“ Рече Он. „Једни другима бићете непријатељи! На Земљи ћете да боравите и до одређеног времена ћете да уживате.“

„На њој ћете да живите, на њој ћете да умирете и из ње ћете да будете проживљени“, рече Он.

О синови Адамови, дали смо вам одећу која ће да покрива ваша стидна места, а и раскошна одела, али, одећа богобојазности, то је оно најбоље. То су неки Аллахови знаци да би се они присетили и прихватили поуку.

О синови Адамови, нека вас никако не заведе ђаво као што је извео из Раја ваше родитеље, скинувши са њих одећу да би им показао њихова стидна места! Он вас, заиста, види; он и његове војске, одакле ви њих не видите. Уистину, Ми смо учинили да ђаволи буду заштитници онима који не верују.

А када ураде неко гнусно дело, говоре: „Затекли смо наше претке да то раде, а и Аллах нам је то заповедио.“ Реци: „Аллах не заповеда да се раде гнусна дела! Зашто о Аллаху говорите оно што не знате?“

Реци: „Господар мој наређује праведност. И обраћајте се само Њему кад год обављате молитву, и молите се искрено Му веру исповедајући! Као што вас је први пут створио, тако ће поново да вас оживи.“

Он једне на Прави пут упућује, а други, са правом, заблуду заслужују, јер они, уместо Аллаха, заиста ђаволе за заштитнике узимају и мисле да су упућени.

О синови Адамови, кад год пођете на молитву лепо се обуците. И једите и пијте, само не претерујте; Он, заиста, не воли оне који претерују.

Реци: „Ко је забранио Аллахове украсе које је Он за слуге Своје створио, и укусна јела?“ Реци: „То је за вернике на овом свету, а на оном свету су само за њих.“ Ето, тако Ми темељно излажемо доказе људима који знају.

Реци: „Господар мој забрањује гнусна дела, и јавна и тајна, и грехе, и бесправну употребу силе, и да Аллаху у обожавању придружујете оне за које Он никакав доказ није објавио, и да о Аллаху говорите оно што не знате.“

Сваки народ има свој рок, и када дође њихов рок, неће моћи ни за трен један ни да га одложе ни убрзају.

О синови Адамови, кад вам између вас буду долазили посланици који вам казују речи Моје - онда за оне који се буду чували и чинили добра дела нема страха нити ће за било чим да тугују.

А они који не буду веровали и речи и доказе Наше буду порицали биће становници Ватре; у њој ће вечно остати.

Има ли, онда, већег насилника од онога који о Аллаху говори лажи или пориче Његове доказе и знакове? Такви ће да добију све оно што им је записано. Али, када им Наши изасланици дођу да им узму душе, упитаће их: „А где су они које сте, уместо Аллаха, обожавали?“ „Изгубили су нам се“, одговориће, и сами против себе ће посведочити да су били неверници.

Рећи ће Он: „Улазите у Ватру са заједницама духова и људи које су пре вас биле и нестале!“ И кад год нека заједница уђе, проклињаће ону себи сличну - за којом се у неверство повела. А кад се сви у њему сакупе, тада ће они из каснијих заједница рећи за оне из првих: „Господару наш, ови су нас одвели у заблуду, зато им дај двоструку патњу у Ватри!“ „За све ће да буде двострука!“ Рећи ће Он, „али ви не знате.“

А они из претходних заједница рећи ће онима из каснијих: „Ви немате никакве предности над нама! Зато искусите патњу за оно што сте радили.“

Заиста, онима који Наше речи и доказе буду порицали и према њима се буду охоло односили - небеске капије се неће отворити, нити ће они у Рај да уђу све док се камила кроз иглене уши не провуче! Ето тако ћемо Ми преступнике да казнимо.

Од паклене ватре ће лежаји, а и покривачи, изнад њих да им буду. Ето, тако ћемо Ми насилнике да казнимо.

Они који буду веровали и чинили добра дела - а Ми никог не задужујемо мимо његових могућности, биће становници Раја, у њему ће вечно да остану.

Из њихових груди ћемо злобу да одстранимо; испред њих ће реке да теку, и они ће говорити: „Хваљен нека је Аллах, Који нас је на Прави пут упутио; ми не бисмо на Правом путу били да нас Аллах није упутио, посланици нашег Господара истину су доносили“, и довикнуће им се: „Тај сте Рај у наследство добили за оно што сте чинили!“

И становници Раја дозиваће становнике Ватре: „Ми смо нашли да је истинито оно што нам је обећао наш Господар, да ли сте и ви нашли да је истинито оно што је вама ваш Господар претећи обећао?“ „Јесмо!“ Одговориће. А онда ће један гласник међу њима да викне: „Нека Аллахово проклетство на насилнике остане,

који су од Аллаховог пута одвраћали и настојали да га искриве, и који у Будући свет нису веровали!“

Између њих биће преграда, а на врховима биће људи који ће сваког по његовом обележју да познају. И они ће становницима Раја, пре него што у њега уђу, да кажу: „Мир над вама!“ А то ће силно да желе.

Када им погледи скрену према становницима Ватре, узвикнуће: „Наш Господару, не дај нам да будемо са људима насилницима!“

Они који ће да буду по врховима бедема зовнуће невернике које ће по обележју њиховом да познају, и рећи ће: „Није вам користило ваше мноштво и то што сте се охоло држали.

Зар ово нису они за које сте се заклињали да Аллахова милост неће да их стигне? Уђите у Рај, никаквог страха за вас неће да буде и ни за чим ви нећете да тугујете!“

И становници Ватре дозиваће становнике Раја: „Поспите на нас воду или нешто од онога што вам је Аллах подарио!“ А они ће рећи: „Аллах је, заиста, то неверницима забранио“,

онима којима су веру своју за забаву и игру узели и које је живот на Земљи био обмануо. Зато ћемо данас Ми њих да заборавимо, као што су заборављали да ће на овај Дан пред Нама стати и зато што су Наше речи и доказе порицали.

А Ми смо им донели Књигу коју смо по Нашем знању објаснили, да буде упута и милост људима који верују.

Чекају ли они да се то обистини? Онога дана када се обистини, рећи ће они који су је пре били заборавили: „Истину су посланици нашег Господара доносили! Да нам је какав заговорник, па да се за нас заузме или да нам је да будемо враћени па да поступамо другачије него што смо пре поступали!“ Али, они су сами себе упропастили, и изгубиће им се они које су измишљали.

Заиста је ваш Господар Аллах Који је небеса и Земљу у шест дана створио, а затим се над Престољем узвисио. Он тамом ноћи дан прекрива и она га у стопу прати, а Сунце и Месец и звезде покоравају се Његовој наредби. Само Он располаже стварањем и одлучивањем! Узвишен нека је Аллах, Господар светова!

Понизно се молите и у себи своме Господару, Он, заиста, не воли оне који прелазе границу.

И не правите неред на Земљи, када је на њој ред успостављен, а Њему се молите са страхом и надом; милост је Аллахова, заиста, близу оних који чине добра дела.

Он је Тај Који шаље ветрове као радосну вест Своје милости; а кад они покрену тешке облаке, Ми их пошаљемо према мртвом пределу, па на њега кишу спустимо и учинимо да уз њену помоћ расту плодови сваковрсни; тако ћемо и мртве да оживимо да бисте се присетили и прихватили поуку!

У плодном пределу расте биље уз допуштење његовог Господара, а у неплодном тек са муком. Ето, тако Ми, на разне начине, излажемо знакове људима који захваљују.

Ми смо Ноја послали његовом народу, па им је он говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате! Ја се, заиста, бојим за вас патње на Великом дану!“

Главешине његовог народа одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у потпуној заблуди.“

А он рече: „О народе мој, нисам ја ни у каквој заблуди, него сам посланик Господара светова;

достављам вам посланице свога Господара и саветујем вас; ја од Аллаха знам оно што ви не знате.

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном од вас, да вас упозорава, да бисте се бојали Аллаха и да бисте били помиловани?“

Али, они су га сматрали лажним, па смо спасили њега и оне који су били уз њега у лађи, а оне који у Наше речи и доказе нису веровали - потопили. Уистину, они су били прави слепци.

А народу Аду посласмо њиховог брата Ебера. Он је говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, зар нећете да се сачувате?!“

Главешине његовог народа, који нису веровали, одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у лудилу и ми мислимо да си, заиста, лажов.“

А он рече: „О мој народе, није у питању никакво лудило, него сам посланик Господара светова;

и достављам вам посланице свога Господара, и ја сам вам искрени саветник.“

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном између вас, да вас опомиње? Сетите се да вас је Он учинио наследницима Нојевог народа и створио вас крупне грађе. И нека су вам зато увек на уму Аллахове благодати, да бисте успели.

Они су говорили: „Зар си нам дошао зато да само Аллаха обожавамо, а да напустимо оне које су преци наши обожавали? Учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако је истина то што говориш!“

„Већ вас је снашла казна и гнев вашег Господара!“ Говорио је он. „Зар са мном да се препирете о некаквим називима којима сте их ви и преци ваши назвали, а о којима Аллах никакав доказ није објавио? Зато чекајте, и ја ћу са вама сигурно да чекам!“

Ми смо из милости Наше њега и оне који су били уз њега спасили, а до последњег смо истребили оне који Наше доказе нису признавали и који нису веровали.

А народу Семуду смо његовог брата Салаха послали. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте Аллаха, ви другог бога осим Њега немате! Ево вам знак вашег Господара: ова Аллахова камила за вас је знак. Пустите је нека пасе по Аллаховој земљи и не злостављајте је да вас болна казна не би снашла!“

„И сетите се да вас је Он учинио наследницима Ада, и да вас је Он на Земљи настанио: у равницама њеним палате градите, а у брдима куће клешете. И нека су вам увек на уму Аллахове благодати, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

А главешине његовог народа, они који су се охолили, упиташе потлачене, оне међу њима који су веровали: „Верујете ли ви да је Салаха послао његов Господар?“ „Ми, уистину, верујемо у све оно што је по њему послато“, одговорише они.

„А ми, заиста, не верујемо у то у шта ви верујете“, рекоше они који су били охоли.

И заклаше они камилу, и заповед Господара свога не послушаше и рекоше: „О Салахе, учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако си од посланика!?“

И задеси их страшан потрес и они у земљи својој освануше мртви, непомични.

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланицу свога Господара и саветовао сам вас, али ви не волите оне који саветују.“

И спомени Лота када рече своме народу: „Зашто чините разврат који нико међу свим световима пре вас није чинио?

Ви заиста страсно прилазите мушкарцима, уместо женама. Штавише, ви сте народ који све границе прелази!“

А одговор његовог народа био је једино то што рекоше: „Истерајте их из вашег насеља, они су, заиста, људи чистунци!“

И Ми смо њега и породицу његову спасили, осим његове жене; она је остала са онима који су казну искусили.

И на њих смо кишу грумења спустили, па погледај како су преступници скончали.

А и у Медјен - посласмо њиховог брата Јофора. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате другог бога осим Њега! Јасан доказ од вашег Господара вам је дошао, зато исправно мерите, и не закидајте људе ни у чему, и не реметите ред на Земљи кад је већ на њој успостављен ред. То је боље за вас, ако сте верници.

И не постављајте заседе на путу, претећи и одвраћајући од Аллаховог пута оне који у Њега верују, желећи пут заблуде. И сетите се да вас је било мало и да вас је Он умножио, а погледајте како су скончали они који су неред правили.

И ако једни од вас верују у оно што је по мени послато, а други не верују, па причекајте док нам Аллах не пресуди, а Он је најбољи судија!“

Главешине његовог народа, они који су били охоли, рекоше: „Или ћемо ми, о Јофоре, и тебе и оне који са тобом верују из нашег насеља да истерамо, или ћете да се вратите у нашу веру!“ „Зар и против наше воље?“ Рече он.

„Ако бисмо се вратили у вашу паганску веру након што нас је Аллах из ње избавио, изнели бисмо лаж на Аллаха. Ми не треба да се у њу враћамо, осим ако то жели Аллах, наш Господар. Наш Господар Својим знањем све обухвата; на Аллаха се ослањамо! Господару наш, Ти пресуди нама и нашем народу, по правди, Ти си Судија најбољи!“

А главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Ако пођете за Јофором, бићете сигурно изгубљени.“

И задеси их потом страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

Они који су сматрали Јофора лажовом, као да никад нису у њој ни били; они који су сматрали Јофора лажовом, они су били прави губитници.

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланице свога Господара и саветовао вас, па зашто да тугујем за неверничким народом?!“

И Ми ниједног веровесника у неко насеље нисмо послали, а да његове становнике болешћу и неимаштином нисмо казнили да би се искрено покајали.

После бисмо зло заменили добрим док се не би умножили и казали: „Задесили су и наше претке и неимаштина и благостање!“ И тада бисмо их изненада казнили, а они казну ни предосетили не би.

А да су становници насеља веровали и били богобојазни, Ми бисмо им благослове и са неба и из земље слали, али, они су порицали, па смо их кажњавали због оног што су чинили.

А зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе ноћу док буду спавали?

Или, зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе дању док се буду забављали?

Зар они мисле да су сигурни од Аллахове казне? Само народ губитнички је уверен да је сигуран од Аллахове казне.

Зар није јасно онима који наслеђују Земљу након претходних њених становника да ћемо и њих, ако будемо хтели, због њихових греха да казнимо или да им срца запечатимо, па неће моћи да чују савет и опомену?!

О тим насељима Ми ти неке догађаје казујемо. Њихови посланици доносили су им јасне доказе, али они нису поверовали зато што ни пре нису веровали. Ето, тако је Аллах запечатио срца неверника.

А Ми нисмо нашли да се већина њих завета држи, а установили смо да су већина њих, заиста, грешници.

Затим смо, после њих, послали Мојсија са Нашим речима и доказима фараону и његовим главешинама, али они у њих нису поверовали, па погледај како су скончали они који су неред чинили.

И Мојсије рече: „О фараоне, ја сам, уистину, посланик Господара светова!“

„Дужност ми је да о Аллаху само истину кажем. Донео сам вам јасан доказ од вашег Господара, зато пусти да иду са мном синови Израиљеви!“

„Ако си донео какав доказ“, рече, „покажи га, ако си од оних који истину говоре.“

И он баци свој штап - кад он права змија;

и извади своју руку, и она за присутне постаде бела.

Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

„Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

„Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

„О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

“Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обманом били извели.

И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

И чаробњаци падоше ничице.

„Ми верујемо у Господара светова.“ Повикаше,

„Господара Мојсијевог и Ароновог!“

„Зар да му поверујете пре него што вам ја дозволим!“ Викну фараон.“ Ово је, уистину, сплетка коју сте претходно у граду смислили да бисте из њега становнике његове извели. Знаћете ви!“

„Пресећи ћу вам, сигурно, руке ваше и ноге ваше унакрст, а онда ћу све сигурно да вас разапнем!“

А они рекоше: „Ми ћемо, заиста, нашем Господару да се вратимо!“

„Ти нам замераш само то што смо у доказе нашег Господара поверовали кад су нам дошли. Господару наш, обаспи нас стрпљивошћу и учини да као предани верници умремо!“

А главешине фараоновог народа рекоше: „Зар ћеш да оставиш Мојсија и његов народ да неред по Земљи прави и да тебе и божанства твоја напусти?“ Он рече: „Убијаћемо њихову мушку децу, а женску ћемо да им остављамо у животу; ми, уистину, владамо над њима.“

Мојсије рече своме народу: „Молите Аллаха да вам помогне и будите стрпљиви, Земља је, заиста, Аллахова. Он је даје у наслеђе коме Он хоће од Својих слуга; а леп исход припада богобојазнима.“

„Злостављани смо.“ Рекоше они, „пре него што си нам дошао, а и након што си дошао!“ А Мојсије рече: „Можда ће ваш Господар да уништи вашег непријатеља, а вас наследницима на Земљи да учини, да би видео како ћете да поступите.“

И Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и оскудицом у плодовима, да би се присетили и поуку узели.

И кад би им наишло добро, они би говорили: „Ово смо заслужили“, а кад би их снашла каква невоља, злослутњу су налазили у Мојсију и онима који су са њим веровали. Али не! Њихова је злослутња од Аллаха била, само што већина њих није знала!“

И говорили су: „Какав год да нам доказ донесеш да нас њиме опчараш, ми нећемо да ти верујемо!“

Па Ми на њих посласмо и поплаву, и скакавце, и крпеље, и жабе, и крв - све јасне знакове, али су се они охолили, јер су народ зликовачки били.

И кад би их задесила патња, говорили би: „О Мојсије, моли се за нас своме Господару - онако како ти је Он наредио. Ако нас ослободиш патње, ми ћемо заиста да верујемо и са тобом ћемо сигурно да пошаљемо синове Израиљеве.“

И након што бисмо их патње ослободили, до времена до кога им је било одређено да је подносе, они би, одједном, обећање прекршили.

И онда их Ми казнисмо и у море их потописмо, јер су порицали Наше знакове и према њима су били равнодушни,

а потлаченом народу смо дали у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили, и лепе речи твога Господара синовима Израиљевим су биле испуњене - зато што су трпели, а са земљом сравнисмо оно што су фараон и његов народ били саградили и оно што су увис подизали.

И Ми синове Израиљеве преведосмо преко мора, па они наиђоше на народ који је био привржен обожавању својих кипова. „О Мојсије“, рекоше, „направи и ти нама бога као што и они имају богове!“ „Ви сте, уистину, народ који не зна!“ Рече он.

Заиста ће да буде поништено оно у шта су били огрезли и бескорисно ће да им буде оно што су радили.

Он рече: „Зар да вам, поред Аллаха, тражим другог бога, а Он вас је над свима другима одликовао?“

И пошто смо вас Ми избавили од фараонових људи, који су вас најгором муком мучили: вашу мушку децу су убијали, а женску су вам у животу остављали - то је био спас од вашег Господара.

Ми одредисмо да час сусрета са Мојсијем буде кад се напуни тридесет ноћи, и допунисмо их још са десет, па се време које је одредио његов Господар испуни за четрдесет ноћи. А Мојсије је био казао своме брату Арону: „Замени ме у моме народу, и уређуј ствари и не следи путеве смутљиваца!“

И кад Нам дође Мојсије у одређено време, и када му Господар проговори, он рече: „Господару мој, укажи ми се да Те видим!“ „Нећеш да Ме видиш“, рече, „али погледај у оно брдо, па ако оно остане на своме месту, видећеш Ме!“ И кад се његов Господар откри оном брду, Он га са земљом сравни, а Мојсије изгуби свест и стровали се. Чим се освести, рече: „Узвишен си Ти! Кајем Ти се, ја сам најчвршћи верник!“

„О Мојсије“, рече Он, „ Ја сам те, заиста, одабрао изнад осталих људи Својом посланицом и Својим те говором учинио одабраним. Оно што ти дајем прихвати и захвалан буди!“

И Ми смо му написали на плочама поуку за све, и објашњење за све. Прихвати их снажно, а народу свом заповеди да се придржава онога што је у њима на најлепши начин. А показаћу вам и станиште грешника.

Одвратићу од Својих знамења оне који се, без икаквог основа, на Земљи охоле. И какав год доказ они виде, неће у њега да верују; ако виде Прави пут - неће као пут да га прихвате, а ако виде странпутицу – као пут ће да је прихвате. То је зато што знакове Наше поричу и што су према њима равнодушни.

Дела ће да буду поништена онима који поричу Наше речи и доказе и сусрет на Будућем свету. Зар ће да буду другачије кажњени него како су радили?

И народ Мојсијев, после његовог одласка, изради од свог накита кип телета које је рикало и које су за божанство прихватили. Зар нису видели да им оно не говори и да их правим путем не води? Они га прихватише и посташе неправедници.

Након што се горко покајаше и увидеше да су залутали, они рекоше: „Ако нам се наш Господар не смилује и ако нам не опрости, сигурно ћемо да будемо међу губитницима.“

А кад се Мојсије, срдит и бесан, врати своме народу, повика: „Како сте тако ружно поступили после мог одласка! Зар сте убрзали наредбу свога Господара?!“ И испусти плоче, и свога брата за косу дохвати и поче да га вуче себи. „О сине моје мајке“, рече Арон, „мој народ ме је слабим сматрао и умало ме није убио; немој да ми се свете душмани и не убрајај мене у народ неправедни.“

„Мој Господару“, замоли Мојсије, „опрости мени и моме брату и учини да будемо под окриљем Твоје милости, Ти си међу милостивима најмилостивији!“

Оне који су теле прихватили стићи ће заиста срџба њиховог Господара и понижење још на овом свету. Тако Ми кажњавамо оне који кују лажи.

А они који раде лоша дела, па се после покају и постану верници – па, Господар твој, после тога, сигурно, опрашта грехе и милостив је.

И када Мојсијева срџба прође, он узе плоче на којима је била исписана упута и милост за оне који од Господара свога страхују.

И Мојсије одабра из свога народа седамдесет људи да у одређено време стану пред Нама. А кад их задеси потрес па су сви помрли, он рече: „Господару мој, да си хтео, могао си и њих и мене да уништиш још пре. Зар да нас уништиш због онога што су урадили наши безумници? То је само Твоје искушење којим Ти, кога хоћеш, скрећеш на странпутицу, а кога хоћеш, упућујеш на Прави пут; Ти си наш Господар, па нам опрости и смилуј нам се! А Ти си Опроститељ најбољи!“

„И подари нам добро на овом свету, и на оном свету - ми се, уистину, Теби враћамо!“ „Својом Казном Ја кажњавам кога хоћу“, рече Он, „а милост Моја обухвата све; даћу је онима који се буду греха клонили и давали обавезну милостињу, и онима који у Наше речи и доказе буду веровали“,

„онима који ће да следе Посланика, Веровесника, који неће да зна ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Тори и Јеванђељу, налазе записаног, који ће од њих да тражи да чине добра дела, а од одвратних да одвраћа, који ће лепа јела да им дозволи, а ружна забрани, који ће да их терета и тешкоћа које су они имали ослободи. А они који у њега буду веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послато следили - они ће сигурно успети.“

Реци: „О људи, ја сам заиста свима вама Аллахов посланик, власт Његова је и на небесима и на Земљи; нема другог бога осим Њега, Он даје живот и смрт, и зато верујте у Аллаха и Његовог Посланика, веровесника, који не зна да чита и да пише, који верује у Аллаха и Његове речи; њега следите - да бисте били упућени!“

У Мојсијевом народу има заједница људи који се упућују Истином и који према њој праведно суде.

И Ми смо их поделили у дванаест племена, и Мојсију смо објавили, кад му је његов народ затражио воду: „Удари штапом својим по стени!“ И из ње је дванаест врела проврело, свако племе је знало врело из којег ће да пије. И Ми смо им од облака правили хлад и давали смо им ману и препелице: „Једите оно лепо чиме вас опскрбљујемо!“ Они нису Нама учинили неправду, него сами себи.“

А када им је било речено: „Населите се у овом насељу и једите одакле хоћете и реците: 'Опрости! ' А на капију уђите погнутих глава“, опростићемо вам ваше грехе, а онима који чине добра дела даћемо и више.

Онда су они међу њима који учинише неправду заменили другом речју реч која им је била речена, и Ми смо на њих са неба спустили казну зато што су чинили неправду.

И упитај их о насељу које се налазило поред мора кад су кршили прописе о суботи: када су им рибе, на очиглед, долазиле док су светковали суботу, а кад нису светковали оне им нису долазиле. Ето, тако смо их у искушење доводили зато што су били грешници.

А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Аллах да уништи или да га на тешке муке стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“

И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.

И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“

И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он, заиста, и опрашта грехе и милостив је.

И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.

И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?

А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.

А када смо изнад њих подигли брдо, чинило се као облак, они су били уверени да ће на њих да падне. Прихватите снажно оно што смо вам дали, и нека вам је на уму оно што је у томе - да бисте се сачували!

И кад је Господар твој од Адамових синова, из њихових кичми, извео њихово потомство и затражио од њих да посведоче против себе: „Зар нисам Ја ваш Господар?“ Они су одговарали: „Јеси, ми сведочимо“, и зато да на Судњем дану не кажете: „Ми о овоме нисмо ништа знали.“

Или да не кажете: „Наши су преци пре нас друга божанства обожавали, а ми смо генерација после њих. Зар ћеш да нас казниш за оно што су лажљивци чинили?“

И тако Ми опширно износимо доказе, да би они дошли себи.

И кажи им вест о ономе коме смо дали Наше доказе, а који се од њих удаљио па га је ђаво достигао, па постаде од залуталих.

А да смо хтели, могли смо тиме да га узвисимо, али се он приклонио овом свету и за својом страшћу кренуо. Његов случај је као случај пса; ако га потераш, он исплаженог језика дахће, а ако га се оканиш – он опет дахће. Такви су људи који Наше речи и доказе сматрају лажним; зато, казуј догађаје да би они размислили.

Лош су пример људи који не признају Наше речи и доказе, они неправду чине сами себи.

Кога Аллах упути на Прави пут - биће на Правом путу, а кога на странпутицу скрене - па такви су прави губитници.

Ми смо за Пакао многе духове и људе створили; они срца имају - а њима не схватају, они очи имају - а њима не виде, они уши имају - а њима не чују; они су као стока, чак и гори - они су заиста немарни.

Аллах има најлепша имена и ви Га зовите тим именима, а клоните се оних који искрећу Његова имена; како буду радили, онако ће да буду кажњени!

А међу онима које стварамо има људи који друге упућују истини и који према њој праведно суде.

А оне који Наше речи и доказе поричу Ми ћемо мало - помало, а да они неће ни да знају, у пропаст да водимо.

И даваћу им времена; замка је Моја, заиста чврста.

Па зашто они не размисле да Посланик који им је послат није луд; он је само јасни упозоритељ.

И зашто они не размисле о царству небеса и Земље и о свему ономе што је Он створио, и да им се, можда, крај примакао? Па у који ће говор, ако не у Кур'ан, да верују?

Кога Аллах на странпутицу скрене, нико не може да га упути на Прави пут! Он ће да их остави да у осионости својој лутају.

Питају те о Смаку света, када ће да се догоди. Реци: „То зна једино мој Господар, Он ће у одређено време да га открије, а тежак ће да буде небесима и Земљи, сасвим неочекивано ће да вам дође.“ Питају те као да ти о њему нешто знаш. Реци: „То зна само Аллах, али већина људи не зна.“

Реци: „Ја не могу да прибавим ни самом себи неку корист, ни да отклоним од себе какву штету; бива онако како хоће Аллах. А када бих знао оно што је недокучиво чулима, стекао бих многа добра, а зло би било далеко од мене; ја само доносим опомене и радосне вести људима који верују.“

Он је Тај Који вас је од једног човека створио - а од њега је жену његову створио да се уз њу смири. И када је он са њом прилегао, она је занела лако бреме и носила га; а кад јој је оно отежало, њих двоје су замолили Аллаха, свога Господара: „Ако нам подариш здравог потомка, бићемо, заиста, међу оним захвалним!“

И кад им је Он даровао здравог потомка, њих двоје су изједначили друге са Њим у ономе што им Он даје, а Аллах је врло високо изнад оних које Њему у обожавању придружују!

Зар да Њему придружују божанства, она која не могу да створе ништа, и која су сама створена,

и који не могу да им помогну нити могу себи да помогну?

А ако их замолите да вас на Прави пут упуте, неће вам се одазвати; исто вам је позивали их или ћутали.

Они којима се ви, поред Аллаха, молите, заиста су слуге, као и ви. Па, ви их молите, и нека вам се одазову ако истину говорите!

Имају ли они ноге да на њима ходају, или руке да њима прихватају, имају ли очи да њима гледају, или уши да њима чују? Реци: „Зовите своја божанства, па смислите против мене какво хоћете лукавство, и не одуговлачите.“

Мој је, заиста, заштитник Аллах Који Књигу објављује и Он се брине о доброчинитељима.

А они којима се ви, поред Њега, молите, не могу ни вама, а ни себи да помогну.

А кад их замолите да вас упуте на прави пут, они не чују; видиш их као да те гледају, али они не виде.

Ти оно лепо што чине прихвати! И тражи да се чине добра дела, а незналица се клони!

А ако ђаво покуша да те наведе на зло, ти потражи уточиште код Аллаха, Он, уистину, све чује и све зна.

Заиста, они који се боје Аллаха, чим их додирне ђаволска саблазан, сете се, и постану разборити,

док ђавољеве поданике ђаволи подржавају у заблуди и никако не престају.

Кад им не донесеш никакав знак, они говоре: „Зашто га сам не измислиш!“ Реци: „Ја следим само оно што ми мој Господар објављује.“ Ово су јасни докази од вашег Господара и упута и милост за људе који верују.

А кад се учи Кур'ан, ви га слушајте и ћутите - да би вам милост била указана.

И спомињи свога Господара у себи, понизно и са страхопоштовањем и не подижући јако глас - ујутро и навече, и не буди међу немарнима.

Они који су код твога Господара заиста не зазиру да Га обожавају; само Њега хвале и само се Њему клањају.

Питају те о плену. Реци: „Плен припада Аллаху и Посланику.“ Зато се бојте Аллаха и изгладите међусобне размирице, и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, ако сте прави верници.

Прави су верници само они чија се срца страхом испуне кад се Аллах спомене, а кад им се речи Његове казују, веровање им повећају и ослањају се само на свога Господара.

Они који обављају молитву и удељују део од онога што им Ми дајемо.

Они су, заиста, прави верници - њих код њиховог Господара чекају почасти, и опрост, и дивна опскрба.

Тако је било и онда када те је Господар твој са правом извео из твога дома, а то једној групи верника није никако било по вољи.

Расправљали су са тобом о борби, након што је било очигледно да ће да победе, као да наочиглед своју смрт гоне.

И кад вам је Аллах обећао да ће да буде ваша једна од две скупине, а ви сте више волели да то буде она која није била наоружана. Аллах је хтео Својим речима да утврди Истину и да порази невернике до последњег.

Да Истину утврди и неистину уништи, макар то злочинцима не било по вољи.

И када сте од свога Господара затражили спас, Он вам се одазвао: „Послаћу вам у помоћ хиљаду анђела који ће једни за другим да долазе.“

Аллах је то учинио да би вас обрадовао и да би се тиме ваша срца умирила; а победа је само од Аллаха, јер Аллах је заиста силан и мудар.

Кад је Он учинио да вас сан, као спокојство од Њега, обузме и са неба вам кишу спустио да би вас њоме очистио, и да би од вас отклонио ђавољево узнемиравање, и да би учинио ваша срца јаким и да би њоме учврстио стопала.

Кад је Господ твој надахнуо анђеле: „Ја сам са вама, па учврстите оне који верују! У срца неверника Ја ћу да улијем страх, па их ви по потиљцима ударите, и ударите их по свим деловима тела.“

То је зато што су се супротстављали Аллаху и Његовом Посланику; а онога ко се супротставља Аллаху и Његовом Посланику, Аллах ће, заиста, да казни страшно.

Казна вам је то, па је искусите, а невернике чека патња у Ватри.

О ви који верујете, када се сукобите са неверницима, а њих је много, леђа им не окрећите.

Онај ко им тада окрене леђа, осим онај који се повуче са намером да се поновно бори или приступи другој чети, вратиће се натоварен Божјом срџбом; Пакао ће да буде његово пребивалиште, а ужасно је то крајње одредиште.

Њих нисте ви убијали, него Аллах; и ниси ти гађао, кад си гађао, него је Аллах гађао, да би вернике лепом кушњом искушао - Аллах, заиста, све чује и све зна.

Тако је то било, а заиста Аллах ослабљује сплетке неверника.

Ако сте се неверници молили да победите, па дошла вам је, ето, 'победа'! А да се оканите неверовања, било би вам боље! И ако се поново вратите, Ми ћемо поново да се вратимо, и нимало неће да вам користи ваш табор, ма колико био бројан, јер Аллах је, заиста, уз вернике.

О ви који верујете, покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, и не окрећите се од њега, а чујете га,

и не будите као они који су рекли: „Чули смо!“- А не слушају.

Заиста, најгора бића код Аллаха су они који су глуви и неми на истину, који не разумеју.

Да Аллах зна да од њих може да буде икаквог добра, учинио би да чују, а да је учинио и да чују, они би се, опет, окрећући се од тога удаљили.

О ви који верујете, одазовите се Аллаху и Посланику кад од вас затражи да чините оно што вас оживљава; и нека знате да Аллах делује између човека и његовог срца, и да ћете сви да будете сакупљени пред Њим.

И чувајте се искушења која неће да погоде само оне међу вама који су чинили неправду, и знајте да Аллах страшно кажњава.

И сетите се кад вас је било мало, кад сте на Земљи били потлачени - бојали сте се да вас људи не похватају, па вам је Он дао склониште и Својом помоћу вас ојачао и благодатима вас опскрбио да бисте били захвални.

О ви који верујете, не изневеравајте Аллаха и Посланика и не проневеравајте оно што вам је дато на чување, а свесни сте да то радите.

И нека знате да су ваша богатства и ваша деца само искушење, и да је само код Аллаха велика награда.

О ви који верујете, ако се будете бојали Аллаха, Он ће способност да вам дарује да раздвајате истину од неистине и преко ваших ружних поступака ће да пређе и опростиће вам. А Аллахова је доброта неизмерна.

И кад су ти неверници правили замке да би те бацили у тамницу или да би те убили, или да би те прогнали; они су замке спремали па је и Аллах њима спремао замке, а Аллах спрема најбоље замке.

Када им се уче Наше речи, говоре: „Већ смо чули! Да хоћемо, и ми бисмо рекли тако нешто; то су само измишљотине древних народа.“

А кад су они рекли: „Аллаху, ако је ово збиља Твоја истина, Ти пусти на нас камење са неба као кишу или нам пошаљи болну патњу!“

Аллах их и није казнио док си ти био међу њима; и Аллах неће да их казни све док они моле за опрост.

А заслужују да их Аллах казни када бране другима приступ Часном храму, а они нису његови чувари. Чувари његови треба да буду само они који се боје Аллаха, али већина њих не зна.

Њихова молитва поред Ка'бе своди се само на звиждање и пљескање рукама; зато искусите патњу јер не верујете.

Заиста они који не верују троше своју имовину да би одвраћали од Аллаховог пута. Они ће тако да је троше, затим ће због тога да се кају и на крају ће да буду побеђени. А они који не буду веровали - у Пакао ће да буду скупљени,

да би Аллах одвојио добре од неваљалих и да би неваљале једне на друге наслагао, а онда их све у гомилу збио и у Пакао бацио. Они су заиста губитници.

Реци онима који не верују: ако се окане неверовања, биће им опроштено оно што је било пре; а ако се не окане - па зна се шта је било са древним народима.

И борите се против њих док смутња не ишчезне и док само Божја вера не остане. Ако се они окане, па заиста Аллах добро види шта они раде.

А ако се окрену, знајте да је Аллах ваш заштитник, а диван је Он Заштитник и диван Помагач!

И знајте да од свега што заплените у борби једна петина припада Аллаху и Посланику, и његовој родбини, и сирочади, и сиромасима, и путницима - намерницима, ако верујете у Аллаха и у оно што смо објавили Нашем Посланику на Дан раздвајања Истине од неистине, на дан кад су се сукобиле две војске - а Аллах над свим има моћ -

када сте ви били у ближој страни долине, они у даљој страни долине, а каравана је била испод вас. И да сте се договарали о времену борбе, не бисте се договорили, али се она догодила да би Аллах дао да се испуни оно што је морало да се догоди, да неверник остане неверник после очигледног доказа, и да верник остане верник после очигледног доказа - а Аллах је, заиста, Свечујући и Свезнајући.

Кад ти је Аллах у сну показао да је њих мало; а да ти је показао да их је много, ви бисте духом клонули и о борби се расправљали, али је Аллах указао спас. Он, заиста, добро зна шта скривају свачије груди.

А кад сте се сукобили, у вашим очима Он их је приказао у малом броју, а вас у њиховим очима такође у малом броју, да би Аллах дао да се испуни оно што је морало да се догоди - а Аллаху се све враћа.

О ви који верујете, кад се са неком четом сукобите, будите храбри и непрестано славите Аллаха, да бисте успели,

и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику, и не препирите се да не бисте клонули и остали без борбеног духа; и будите стрпљиви, а Аллах је, заиста, уз стрпљиве.

И не будите као они који су, да се покажу свету, надмено из свога града изашли да би одвраћали од Аллаховог пута, а Аллах обухвата оно што раде.

И када им је ђаво њихове поступке представио лепим и рекао: „Нико данас не може да вас победи, и ја сам, уистину, ваш заштитник!“ - Онда се он, кад су се сукобила два противничка табора, уназад повукао, и рекао: „Ја, заиста, немам ништа са вама, ја видим оно што ви не видите, и ја се бојим Аллаха, а Аллах страшно кажњава.“

И сети се када су лицемери и они чија су срца болесна говорили: „Ове је обманула њихова вера!“ А онај ко се поузда у Аллаха – па Аллах је, заиста, силан и мудар.

А да си само видео кад су анђели узимали душе неверницима и по њиховим лицима их и страга ударали: „Искусите патњу у Огњу!“

То је оно што сте сами себи припремили, а Аллах, заиста, не чини неправду Својим створењима!

Тако је било и са фараоновим људима и онима пре њих - у Аллахове доказе нису веровали, па их је Аллах казнио због њихових греха. Аллах је, уистину, моћан и страшно кажњава.

То је зато што Аллах неће да лиши благостања народ коме је благостање подарио - све док се он сам не промени - а Аллах све чује и све зна.

Тако је било са фараоновим људима и онима пре њих: знакове свога Господара нису признавали, па смо их Ми, због њихових греха, уништили, а фараонове људе смо потопили – сви су они били неверници.

Најгора бића код Аллаха су, заиста, они који поричу; они не верују,

они са којима ти склапаш уговоре, па они сваки пут, не бојећи се Аллаха, крше свој уговор.

Ако се у борби сукобиш са њима, казни их тако да се због њих разбеже они који су иза њих, како би узели поуку.

И чим приметиш издајство код неког народа, ти њима уговор откажи – јер Аллах, уистину, не воли издајице.

И нека никако не мисле они који не верују да ће да се спасе; они, заиста, неће моћи да умакну.

И против њих припремите колико год можете снаге и коња за бој, да бисте тиме заплашили Аллахове и ваше непријатеље, и друге осим њих - ви их не познајете, Аллах их зна. Све што на Аллаховом путу потрошите биће вам надокнађено, и неће да вам буде учињена неправда.

Ако они буду склони миру, буди и ти склон и поуздај се у Аллаха, а Он је, уистину, Свечујући и Свезнајући.

А ако буду хтели да те преваре - па теби је, заиста, довољан Аллах; Он те подржава Својом помоћу и верницима,

и Он је сјединио њихова срца. Да си ти потрошио све оно што на Земљи постоји, ти не би сјединио њихова срца, али их је Аллах сјединио. Он је заиста силан и мудар.

О Веровесниче, Аллах је довољан теби и верницима који те следе.

О Веровесниче, бодри вернике на борбу! Ако вас буде двадесет издржљивих, победићете две стотине; а ако вас буде стотину - победићете хиљаду оних који не верују, зато што су они људи који не схватају.

Сада вам Аллах даје олакшицу и зна да међу вама има слабости. Ако вас буде стотину издржљивих - победићете две стотине, а ако вас буде хиљаду - победићете, Аллаховом дозволом, две хиљаде. А Аллах је уз стрпљиве.

Ниједном веровеснику није било допуштено да држи заробљенике док не оствари победу на Земљи; ви желите пролазна добра овога света, а Аллах жели онај свет. Заиста је Аллах силан и мудар.

Да није раније Аллахове одредбе, снашла би вас патња велика због онога што сте узели.

Сада трошите оно што сте запленили као допуштено и лепо, и бојте се Аллаха; Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.

О Веровесниче, реци онима који су као заробљеници пали у ваше руке: „Ако Аллах зна да у вашим срцима има било шта добро, даће вам боље од онога што вам је узето и опростиће вам, а Аллах опрашта грехе и милостив је.“

А ако желе да те преваре, па они су и пре настојали Аллаха да варају и зато ти је Он омогућио да их победиш; а Аллах све зна и мудар је.

Заиста они који верују и исељавају се, и у борби на Аллаховом путу залажу своја богатства и своје животе, и они који пружају уточиште и помажу, они су једни другима заштитници. А онима који верују, а који се нису иселили, ви не можете, све док се не иселе, да будете заштитници. А ако вас замоле да им помогнете у вери, дужни сте да им притекнете у помоћ, осим против народа са којим о ненападању имате склопљен уговор. А Аллах добро види оно што радите.

Неверници су једни другима заштитници. Ако не поступите тако, настаће смутња на Земљи и велики неред.

Они који верују и иселе се, и боре се на Аллаховом путу, и они који пружају склониште и помажу - они су збиља прави верници - њих чека опрост и дивна опскрба.

А они који касније верници постану, па се иселе и у борби заједно са вама учествују - они су ваши. А рођаци су, према Аллаховој Књизи једни другима пречи. Аллах, заиста, све добро зна.

Ово је обзнана о престанку заштите, од Аллаха и Његовог Посланика, оним незнанобошцима са којима сте закључили уговоре.

“Путујте по свету још четири месеца, али знајте да Аллаху нећете умаћи и да ће Аллах невернике осрамотити."

Ово је и проглас од Аллаха и Његовог Посланика људима на највећи дан ходочашћа, да Аллах и Његов Посланик немају ништа са незнанобошцима, па ако се покајете - то је за вас боље, а ако се окренете знајте да Аллаху нећете да умакнете. А неверницима наговести болну патњу.

Изузетак су незнанобошци са којима имате закључене уговоре које они нису ни у чему повредили, нити су помагали икога против вас, испоштујте уговоре са њима до договореног рока; Аллах заиста воли богобојазне.

Када прођу свети месеци, онда убијајте незнанобошце где год их нађете, заробљавајте их, опседајте и дочекујте на сваком пролазу. Па ако се покају и буду обављали молитву и давали милостињу, оставите их на миру, а Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.

Ако те неки незнанобожац замоли за заштиту, ти га заштити да би саслушао Аллахове речи, а потом га отпреми на сигурно место за њега. То је зато што су они народ који не зна.

Како незнанобошци могу да имају уговор са Аллахом и Његовим Послаником?! Могу да имају само они са којима сте уговор код Часног храма закључили; све док се они буду придржавали уговора, придржавајте се и ви, а Аллах, заиста, воли побожне.

Како, када они, ако би вас победили, не би, кад сте ви у питању, поштовали ни сродство ни споразум? Они вам се умиљавају говором својих уста, али им се срца противе; већина њих су зликовци.

Они Аллахове речи замењују за оно што мало вреди, па одвраћају од Његовог Пута, заиста је ружно како поступају.

Ни сродство ни споразум, када је верник у питању, не поштују, и све границе зла прекорачују.

Али ако се они буду покајали и обављали молитву и давали милостињу, браћа су вам по вери - а Ми речи и знакове објашњавамо људима који знају.

А ако прекрше заклетве након што са њима склопите уговоре, и ако буду вређали вашу веру, онда се борите против коловођа неверства - за њих, заиста, не постоје заклетве - како би се оканили.

Зар нећете да се борите против људи који су прекршили своје заклетве, и настојали су да протерају Посланика и први су вас напали? Зар их се бојите? Прече је да се бојите Аллаха ако сте верници.

Борите се против њих, Аллах ће вашим рукама да их мучи и понизи, а вас ће да помогне против њих и залечиће груди верника,

и одстраниће срџбу из њихових срца. А Аллах ће да прими покајање од онога од кога Он хоће; Аллах све чује и мудар је.

Зар мислите да ћете да будете остављени, а да Аллах не укаже на оне међу вама који се боре и који уместо Аллаха и Његовог Посланика и верника нису узели никога за присног пријатеља?! А Аллах у потпуности зна оно што радите.

Незнанобошци нису достојни да одржавају Аллахове куће, кад сами признају да су неверници. Њихова дела су поништена и вечно ће да остану у Ватри.

Аллахове куће одржавају они који у Аллаха и у Будући свет верују и који обављају молитву и дају обавезну милостињу и који се не боје никога осим Аллаха, они су на Правом путу.

Зар сматрате да је напајање ходочасника водом и одржавање Часног храма попут вредности оног који верује у Аллаха и у Будући свет и који се бори на Аллаховом путу? Нису они једнаки пред Аллахом, а Аллах неће да упути неправеднике.

Они који верују, и који се исељавају, и који се боре на Аллаховом путу, залажући своја богатства и своје животе на већем су степену код Аллаха; они су заиста успели.

Господар њихов им шаље радосни наговештај о Његовој милости и задовољству, и о рајским баштама у којима ће непрекидно да уживају.

У њима ће вечно да бораве. Уистину, код Аллаха је велика награда.

О ви који верујете, не узимајте за присне пријатеље ни своје очеве ни своју браћу, ако више воле неверовање од веровања. А ко год од вас буде одржавао са њима присно пријатељство, па такви су прави неправедници.

Реци: „Ако су вам ваши очеви, и ваши синови, и ваша браћа, и ваше жене, и ваш род, и ваша имања која сте стекли, и трговачка роба за коју страхујете да неће да се прода, и ваше куће у којима се пријатно осећате - дражи од Аллаха и Посланика, и од борбе на Његовом путу, онда причекајте док Аллах Своју одлуку не донесе. А Аллах неће да упути грешнике.“

Аллах вас је помагао на многим бојиштима, а и онога дана на Хунејну кад вас је занело ваше мноштво, али вам оно није било ни од какве користи, него вам је Земља, колико год да је била пространа, постала тесна, па сте се дали у бег.

Затим је Аллах на Свог Посланика и на вернике спустио Свој смирај, и послао је војске анђела које ви нисте видели, и оне који нису веровали ставио је на муке; то је била казна за невернике.

Аллах је после тога оном коме је хтео опростио. А Аллах прашта и самилостан је.

О ви који верујете, незнанобошци су сама поган и нека се, након ове године, више не приближују Часном храму Каби. А ако се бојите оскудице па Аллах ће да вас, ако хоће, учини богатим из Свога обиља. Аллах, заиста, све зна и мудар је.

Борите се против оних којима је дата Књига, а који не верују ни у Аллаха ни у онај свет, они не сматрају забрањеним оно што Аллах и Његов Посланик забрањују и не исповедају истинску веру - све док не дају главарину послушно и при том буду понизни.

Јевреји говоре: „Узејр је Аллахов син“, а хришћани кажу: „Месија је Аллахов син.“ То су њихове речи, из њихових уста, опонашају речи претходних неверника - убио их Аллах! Куда се одмећу?

Они, поред Аллаха, боговима сматрају своје свештенике, и своје монахе и Месију, Маријиног сина. А наређено им је да обожавају само јединог Аллаха – нема истинског бога осим Њега. Узвишен је Он у односу на оне које Њему придружују у обожавању.

Они желе да својим измишљотинама утрну Аллахово светло, а Аллах ће, свакако, да употпуни Своје светло, макар то неверници мрзели.

Он је послао Свог Посланика са упутом и правом вером, да би је уздигао изнад свих вера, макар то мрзели незнанобошци.

О ви који верујете, многи свештеници и монаси, заиста, једу туђу имовину на недозвољен начин и одвраћају од Аллаховог пута. Онима који злато и сребро гомилају и не троше га на Аллаховом путу - наговести болну патњу.

На дан кад се оно у ватри Пакла буде усијало па њиме њихова чела и њихове слабине и њихова леђа буду жигосана: „Ово је оно што сте за себе згртали, искусите зато казну за оно што сте гомилали.“

Број месеци код Аллаха, заиста, је дванаест, према Аллаховој Књизи, од дана када је небеса и Земљу створио, од којих су света четири. То је права вера. У њима не чините себи неправду! А борите се сви против незнанобожаца као што се сви они боре против вас, и знајте да је Аллах уз богобојазне.

Премештање светих месеци само је додатно неверовање, чиме они који не верују бивају доведени у заблуду; једне године га проглашавају обичним, а друге године га сматрају светим, да би испунили број месеци које је Аллах учинио светим, па држе обичним оне које је Аллах учинио светим, њихови ружни поступци представљени су им као лепи. А Аллах неће да упути људе невернике.

О ви који верујете, зашто су неки од вас оклевали кад вам је било речено: „Крените у борбу на Аллаховом путу!“ Као да сте за земљу приковани? Зар вам је дражи живот на овом свету од оног света? А уживање на овом свету према оном свету је незнатно.

Ако не будете ишли у бој, Он ће да вас стави на несносне муке и другим ће народом да вас замени, а ви нећете нимало да Му наудите. А Аллах има моћ над свим.

Ако га ви не помогнете, па помогао га је Аллах онда кад су га они који не верују присилили да оде, кад је са њим био само његов друг, кад су њих двојица били у пећини, и кад је он казао свом другу: „Не брини, Аллах је са нама!“ Па је Аллах спустио Свој смирај на њега и помагао га војском коју ви нисте видели и учинио је да реч неверника буде доња, а Аллахова реч - она је горња. Аллах је силан и мудар.

Крећите у бој, били слаби или снажни, и борите се на Аллаховом путу залажући своја богатства и своје животе! То вам је, да знате, боље!

Да се радило о плену надохват руке и не толико далеком походу, лицемери би те сигурно следили, али им је пут изгледао далек. И они ће се Аллахом заклињати: „Да смо могли, заиста бисмо са вама пошли.“ Они упропаштавају сами себе, а Аллах, заиста, зна да су они лажљивци.

Нека ти Аллах опрости што си дозволио да изостану! Иначе би ти се открили они који говоре истину, а знао би и оне који лажу.

Они који верују у Аллаха и у Будући свет неће да траже од тебе дозволу да се не боре залажући своја богатства и своје животе – а Аллах добро зна богобојазне.

Од тебе ће да траже дозволу само они који не верују у Аллаха и Будући свет, и чија се срца колебају, па су неодлучни у својој сумњи.

Да су имали намеру да пођу, сигурно би за то припремили оно што је потребно, али Аллах није волео да у борбу пођу, па их је задржао и би им речено: „Останите са онима који остају.“

Да су пошли са вама, само би међу вама повећали раздор и брзо би међу вама убацили смутњу, а међу вама има и оних који их радо слушају. А Аллах добро зна неправеднике.

Они су и пре прижељкивали смутњу и смишљали су ти смицалице све док није дошла Истина и док није завладала Аллахова вера, а они то нису волели.

Има их који говоре: „Дозволи ми и не доведи ме у искушење!“ Ето, баш су пали у искушење! А Пакао ће сигурно да обухвати невернике.

Ако те задеси добро, то их ражалости, а кад те погоди несрећа - они говоре: „Ми смо и раније били опрезни“, и одлазе весели.

Реци: „Догодиће нам се само оно што нам Аллах одреди, Он је наш Господар, и нека се верници само у Аллаха поуздају!“

Реци: „Очекујете ли за нас шта друго већ једно од два добра?“ А ми очекујемо да вас Аллах Својом казном погоди, или да вас рукама нашим казни. Па чекајте! И ми ћемо, заиста, са вама да чекамо.

Реци: „Трошили милом или силом, од вас неће да буде примљено; ви сте, заиста, људи грешници.“

А милостиња њихова не може бити прихваћена јер не верују у Аллаха и Његовог Посланика, и зато што мрзовољно обављају намаз и само преко воље удељују.

Нека те не одушевљавају њихове имовине, а ни њихова деца! Аллах хоће да их због њих казни на овом свету и да им душе, док су неверници, изађу.

Они се заклињу Аллахом да су заиста ваши, а они нису ваши, него су кукавички народ.

Кад би нашли какво склониште, или какву пећину или јаму, они би тамо брзином побегли.

Има их који ти приговарају због расподеле обавезне милостиње. Ако им се из ње да, задовољни су, а ако им се не да, одједном се разљуте.

А да су задовољни оним што им дају Аллах и Његов Посланик и да кажу: „Довољан нам је Аллах, Аллах ће нам дати из Свога обиља, а и Његов Посланик, и ми, заиста, за сусрет са Аллахом жудимо“.

Обавезна милостиња припада само сиромасима и невољницима, и онима који је сакупљају, и онима чија срца треба да се придобију, и за откуп из ропства, и презадуженима, и у сврхе на Аллаховом путу, и путнику намернику. Аллах је одредио тако! А Аллах је свезнајући и мудар је.

Има их који узнемиравају Веровесника и говоре: „Он је као уво - верује у све што чује!“ Реци: „Он је као уво које чује оно што је добро по вас, верује у Аллаха и верује верницима, и милост је онима између вас који верују.“ А оне који Аллаховог Посланика узнемиравају чека болна патња.

Заклињу вам се Аллахом да бисте били задовољни, а прече би им било да Аллах и Његов Посланик буду њима задовољни, ако су верници.

Зар они не знају да онога који се супротставља Аллаху и Његовом Посланику чека ватра у Паклу, у којој ће да остану вечно? То је велико понижење.

Лицемери се плаше да се верницима не објави поглавље које би открило оно што им је у срцима. Реци: „Само се ви ругајте.“ Аллах ће, заиста, на видело да изнесе оно чега се ви плашите.

Ако их запиташ, они ће сигурно да кажу: „Ми смо само разговарали и забављали се.“ Реци: „Зар се нисте ругали Аллаху, Његовим речима, и Његовом Посланику?“

Не правдајте се! Јасно је да сте постали неверници након што сте веровали. Ако некима од вас и опростимо, друге ћемо да казнимо зато што су били кривци.

Лицемери и лицемерке слични су једни другима: траже да се раде неваљала дела, а одвраћају од добрих, и руке су им стиснуте, заборављају Аллаха, па је и Он заборавио њих. Лицемери су, заиста, прави неверници.

Лицемерима и лицемеркама и неверницима Аллах је обећао ватру у Паклу, вечно ће у њој да бораве, довољна ће им она бити! Аллах их је проклео, и њих чека непрестана патња.

Ви сте као и они пре вас. Они су били јачи од вас и више су имали блага и деце, и живели су слатким животом, а и ви живите слатким животом, исто онако, као што су живели они пре вас, и ви се упуштате у неваљалштине као што су се и они упуштали. То су они чија ће дела да буду поништена и на овом и на оном свету, и они су заиста губитници.

Зар до њих није допрла вест о онима пре њих: о Нојевом народу, и о Аду, и о Семуду, и о Аврамовом народу, и о становницима Медјена, и о онима чија су насеља преврнута? Њихови Посланици су им доносили јасне доказе и Аллах им није учинио никакву неправду, него су они сами себи чинили неправду.

А верници и вернице пријатељи и заштитници су једни другима: траже да се раде добра дела, а одвраћају од неваљалих, и обављају молитву и дају милостињу, и покоравају се Аллаху и Његовом Посланику. То су они којима ће Аллах сигурно да се смилује. Аллах је, заиста, силан и мудар.

Аллах је обећао верницима и верницама рајске баште, кроз које теку реке, у којима ће да бораве вечно, а дивног ли боравишта у еденским вртовима. А Аллахово задовољство веће је од свега тога: то ће, заиста, да буде велики успех!

О Веровесниче, бори се против неверника и лицемера и буди строг према њима. Њихово пребивалиште биће Пакао, а ужасно је то крајње одредиште!

Лицемери се заклињу Аллахом да нису говорили, а сигурно су говорили речи неверства и показивали су да су неверници, након што су јавно ислам били примили, и хтели су да учине оно што нису успели. А приговарају само зато што их је Аллах, из Свог обиља, и Његов Посланик, учинили богатим. Па ако се покају, биће им добро, а ако се окрену, Аллах ће да их стави на болне муке на овом и на Будућем свету, а на Земљи ни заштитника ни помагача неће имати.

Има их који су се обавезали Аллаху: „Ако нам из Свога обиља подари, удељиваћемо, заиста, милостињу и бићемо, заиста, добри.“

А кад им је Он дао из Свога обиља, они су у томе постали шкрти и окрећући се - од тога удаљили.

И надовезао им је Он на то и лицемерство у срцима све до дана када ће пред Њим да стану, а то је због тога што су изневерили оно што су обећали Аллаху, и зато што су стално лагали.

Зар они не знају да Аллах зна оно што они у себи крију и оно о чему се сашаптавају и да Аллах зна све скривено?

Оне који оговарају вернике, који добровољно дају милостињу, а ругају се и онима који је дају са муком – Аллах ће да извргне порузи, и њих чека болна патња.

Молио ти опрост за њих или не молио, молио чак и седамдесет пута, Аллах неће да им опрости - зато што у Аллаха и Његовог Посланика не верују. А Аллах неће да упути непослушне људе.

Они који су изостали за Аллаховим Послаником веселили су се у својим кућама - мрско им је било да се боре на Аллаховом путу залажући своја богатства и своје животе, и једни другима су говорили: „Не крећите у бој по врућини“, реци: „Ватра у Паклу је још врелија!“ Само да су они схватили!

Нека се сад мало смеју, а дуго ће плакати, биће то казна за оно што су зарадили.

И ако те Аллах поново врати некима од њих, па те замоле да им допустиш да пођу са тобом у бој, ти им реци: „Никад са мном у бој нећете да идете и никада са мном против непријатеља нећете да се борите! Били сте задовољни што сте први пут изостали, зато останите са онима који ионако не иду у бој.“

И ниједном од њих, кад умре, немој да обавиш молитву, и немој да молиш за њега над његовим гробом. Они, у Аллаха и Његовог Посланика, заиста, нису веровали и као неверници они умиру.

Нека те не усхићују њихова богатства и њихова деца! Аллах жели да их њима на овом свету намучи и да им душе - док су неверници - изађу.

А када је објављено поглавље да у Аллаха верујете и да се заједно са Његовим Послаником борите, најбогатији од њих су затражили одобрење од тебе и рекли: „Остави нас да будемо са онима који не иду у бој!“

Задовољавају се да буду са онима који не иду у бој, њихова срца су запечаћена, па они не схватају.

Али Посланик и они који верују са њим боре се залажући своја богатства и своје животе. Њима ће да припадне свако добро и они ће да успеју.

Аллах им је припремио рајске баште кроз које теку реке, у којима ће да бораве вечно. То је велики успех.

Долазили су и неки бедуини који су се извињавали и тражили су допуштење да не иду, и тако су изостали они који су лагали Аллаха и Његовог Посланика, а тешка патња погодиће оне међу њима који нису веровали.

Неће да се огреше немоћни и болесни, и они који не могу да нађу средства за борбу, само ако су искрени према Аллаху и Његовом Посланику. Нема разлога да се ишта приговара онима који чине добра дела - а Аллах опрашта грехе и милостив је.

Ни онима којима си казао, кад су ти дошли да им даш животиње за јахање: „Не могу да нађем за вас животиње за јахање“, па су се вратили сузних очију, тужни што немају ништа што би утрошили за борбу.

Заслужују казну они који од тебе траже дозволу да изостану из боја, а богати су. Задовољни су тиме да остану са онима који не иду у бој, а Аллах је запечатио њихова срца, па зато они не знају.

Кад се вратите међу њима, они ће да вам се правдају. Реци: "Немојте да се правдате, ми вам не верујемо, јер нас је Аллах о вама обавестио. А Аллах и Његов Посланик ће видети и ваша друга дела, а затим ћете бити враћени Ономе који невидљиви и видљиви свет зна, па ће вас Он обавестити о ономе што сте радили."

Кад се вратите међу њима, заклињаће вам се Аллахом, само да их пустите на миру, па пустите их. Они су, заиста, покварени и њихово пребивалиште биће Пакао, као казна за оно што су радили.

Они вам се заклињу зато да бисте били задовољни њима. Ако ви будете задовољни њима, Аллах сигурно није задовољан народом неверничким.

Бедуини су жешћи у неверовању и лицемерству, и најприличније је да не познају прописе које Аллах објављује Своме Посланику. А Аллах све зна и мудар је.

Има бедуина који оно што удељују сматрају наметом и једва чекају да вас стигну несреће - нека њих погоди несрећа, а Аллах све зна и мудар је.

А има бедуина који верују у Аллаха и у Будући свет и који сматрају да је оно што удељују пут да се Аллаху приближе и да заслуже Посланикове благослове. То им је, заиста, добро дело. Аллах ће да их обаспе Својом милошћу, Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.

Аллах је задовољан првим муслиманима, исељеницима из Мекке и становницима Медине, и свима онима који их следе радећи добра дела. А и они су задовољни Њиме. За њих је Бог припремио рајске баште, кроз које теку реке, и они ће вечно и заувек да бораве у њима. То је велики успех.

Међу бедуинима око вас има лицемера, а има их и међу становницима Медине, који су упорни у свом лицемерству - ти их не познајеш, али их Ми познајемо. Њих ћемо да ставимо на двоструке муке, а затим ће да буду враћени у велику патњу.

А има и других који су признали своје грехе, и који су помешали добра дела са лошим делима; њима ће Аллах да опрости - Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.

Прихвати од њиховог иметка милостињу, да их тиме очистиш од греха и учиниш их благословљеним, и помоли се за њих, молитва твоја ће, заиста, да их смири - а Аллах све чује и све зна.

Зар не знају они да једино Аллах прима покајање од слугу Својих и да само Он прихвата милостињу, и да Аллах стално прима покајања, и да је Он Милостив?

И реци: „Трудите се! Аллах ће да види ваш труд, а и Његов Посланик и верници, и ви ћете да будете враћени Ономе Који зна невидљиви и видљиви свет, па ће да вас обавести о ономе што сте радили.“

Има и других који су у неизвесности да ли ће Аллах да их казни или ће да им опрости. А Аллах све зна и мудар је.

А они који су саградили џамију да би нанели штету, и оснажили неверовање, и унели раздор међу верницима, припремајући је за онога који се још пре борио против Аллаха и Његовог Посланика, сигурно ће се заклињати: „Ми смо желели само најбоље", а Аллах је сведок да су они сигурно лажљивци.

Ти у њој немој никада да обавиш молитву! Џамија чији су темељи, већ од првог дана, постављени у страху од Аллаха, заиста више заслужује да у њој обавиш молитву. У њој су људи који воле често да се чисте, а Аллах воли оне који се много чисте.

Да ли је бољи онај који је темељ своје грађевине поставио у страху од Аллаха и желећи Његово задовољство, или онај који је темељ своје зграде поставио на руб подлокане обале која се нагнула, да се сруши заједно са њим у ватри Пакла? А Аллах неће да упути на Прави пут неправедне.

Грађевина коју су они саградили стално ће да уноси немир у њиховим срцима, све док им срца не попуцају - а Аллах све зна и мудар је.

Аллах је откупио од верника њихове животе и њихове имовине у замену за Рај који ће им подарити. Они ће да се боре на Аллаховом путу, па да у борби убијају и буду убијени. Он је то, заиста, обећао у Тори, Јеванђељу и Кур'ану. А ко од Аллаха доследније испуњава своје обећање? Зато се радујте својој погодби коју сте са Њим постигли, а то је засигурно велики успех.

Они се кају, и Њега обожавају, и Њега хвале, и ради Њега посте, и прегибају се и падају ничице, и траже да се раде добра дела, а одвраћају од неваљалих и придржавају се Аллахових прописа. А такве вернике обрадуј!

Веровеснику и верницима није допуштено да моле Бога да опрости незнанобошцима, макар им били и најближи род, кад им је јасно да ће они становници у Паклу да буду.

И једино због чега је Аврам тражио опрост за свога оца, јесте због обећања које му је дао. А чим му је било јасно да је он Аллахов непријатељ, одрекао га се. Аврам је, заиста, много Аллаху био посвећен и људима пуно праштао.

Аллах неће дати да залута народ којег је на Прави пут упутио пре него што им објасни оно чега треба да се чувају; Аллах, заиста, све добро зна.

Заиста је Аллахова власт на небесима и на Земљи, Он живот и смрт даје, и ви осим Аллаха немате ни заштитника ни помагача.

Аллах је опростио Веровеснику, и исељеницима из Мекке, и становницима Медине, који су га следили у тешком часу, у време када су се срца неких од њих умало поколебала: Он је после и њима опростио. Он је према њима, заиста, милосрдан и милостив.

А опростио је и оној тројици чије је покајање било одложено тако да им је Земља, колико год да је била пространа, постала тесна, и у душама њиховим им је било стиснуто, и схватили су да нема уточишта од Аллаха него само код Њега. Он им је после опростио, како би се и убудуће кајали, а Аллах, уистину, стално прима покајања, и милостив је.

О ви који верујете, бојте се Аллаха и будите са онима који су искрени!

Није требало да становници Медине ни бедуини у његовој близини изостану за Аллаховим Послаником и да чувају свој живот запостављајући његов, јер њих неће да задеси ни жеђ, ни умор, ни глад на Аллаховом путу, нити ће да дођу на неко место које ће невернике да наљути, нити ће да остваре икакву добит над непријатељем, а да то све неће да им буде уписано као добро дело; Аллах, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који раде добро.

И неће уделити иметак, било то мало или много, нити ће прећи неку долину, а да им то неће бити записано, да би их Аллах наградио бољим од онога што су радили.

Не треба сви верници да иду у бој. Нека се по неколико њих из сваке заједнице потруде да се подуче верским наукама и нека упозоравају свој народ када им се врате, да би били на опрезу.

О ви који верујете, борите се против непријатељских неверника који су у вашој близини и нека они осете вашу чврстину, и знајте да је Аллах са богобојазнима.

А кад буде објављено неко поглавље, има оних који говоре: „Коме је од вас ово поглавље повећало веровање? Што се тиче верника, њима је повећало веровање и они се радују.

А што се тиче оних чија су срца болесна, оно им је додало сумњу на сумњу коју већ имају и они ће умрети као неверници.

Зар они не виде да им сваке године једном или двапута долазе искушења, и опет се не кају, нити поуку примају!

А кад буде објављено које поглавље, само се загледају: „Да ли вас ко види?“ И онда се окрену и напусте. Аллах је скренуо њихова срца, зато што су они људи који не схватају.

Дошао вам је Посланик, један од вас, тешко му је што ћете искушења да имате, једва чека да пођете правим путем, а према верницима је благ и милостив.

А ако се они од тебе окрену, ти реци: „Мени је довољан Аллах, нема истинског божанства осим Њега; Само се на Њега ослањам, Он је Господар величанственог Престола!“

Елиф-лам-ра. Ово су речи мудре Књиге.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Зашто је чудно људима што Ми објављујемо једном између њих: „Опомињи људе! А оне који верују обрадуј да их искрена дела која су урадили чекају код њиховог Господара.“ Али, неверници говоре: „ Овај је, заиста, очити чаробњак!“

Ваш Господар је Аллах, Који је створио небеса и Земљу за шест дана а онда се узвисио над Престолом, Он све одређује. Нико неће моћи да се заузима ни за кога без Његовог допуштења. То је Аллах, ваш Господар, па само Њега обожавајте! И зашто поуку не примите?

Њему ћете сви да се вратите - то је Аллахово истинско обећање; Он, заиста, из ничега ствара, и после ће поново да вас проживи, да би по правди наградио оне који буду веровали и добра дела чинили. А оне који не буду веровали чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што су били неверници.

Он је Тај Који је Сунце учинио извором светлости а Месец сјајним, и одредио му је положаје да бисте знали број година и рачунање. Аллах је то са разлогом створио. Он потанко излаже доказе и знакове људима који знају.

У смени ноћи и дана и у оном што је Аллах створио на небесима и на Земљи заиста постоје докази за људе који се Бога боје.

Заиста онима који не очекују да ће пред Нама да полажу рачун, и који су задовољни животом на овом пролазном свету, који су у њему смирени, и онима који су равнодушни према нашим речима и доказима,

њихово пребивалиште ће да буде Пакао, због онога што су заслужили.

Оне који верују и раде добра дела њихов Господар ће, заиста, да учврсти и упути због њиховог веровања. Испод њих ће у Рају реке тећи у вртовима уживања.

Њихова молитва биће у Рају: „Узвишен нека си, Аллаху“, и поздрав њихов биће: „Мир Божји“, а њихова последња молба: „Хвала Аллаху, Господару светова.“

Када би се Бог одазивао молбама људи када траже зло онако брзо као што им се одазива када траже добро, они би, уистину, страдали. А Ми, ипак, остављамо да лутају у својој осионости они који не верују да ће пред Нама стати да одговарају за своја дела.

Када човека снађе невоља, он Нам се моли скрушено лежећи, или седећи, или стојећи. А чим му отклонимо невољу, он наставља да се понаша као да Нам се није ни обраћао молбом због невоље која га је задесила. Тако се неверницима чини лепим оно што су радили.

Ми смо народе пре вас уништавали зато што нису поверовали кад су им посланици њихови јасне доказе доносили. Нису хтели да верују. Тако Ми кажњавамо народ невернички.

Затим смо вас, после њих, учинили наследницима на Земљи, да бисмо видели како ћете да поступате.

А кад им се уче Наше јасне речи, онда они који не верују да ће да стану пред Нама говоре: „Донеси ти неки други Кур'ан, или га измени!“ Реци: „Није моје да га ја сам од себе мењам, ја следим само оно што ми се објављује, ја се бојим, ако будем непокоран своме Господару, патње на Великом дану.“

Реци: „Да Аллах није хтео, ја вам Кур'ан не бих учио нити би вас Он њиме подучио. Ја сам пре посланства дуго боравио међу вама - зар не разумете?“

Нико није неправеднији од онога који о Аллаху износи лажи или који Његове речи сматра неистинитим! Неверници заиста неће успети.

Они, поред Аллаха, обожавају оно што не може нити да им науди нити да им какву корист донесе, и говоре: „Ови се за нас заузимају код Аллаха.“ Реци: „Зар да Аллаха обавештавате да на небесима и на Земљи постоји нешто што Он не зна да постоји?!“ Узвишен је Он и врло високо у односу на оне које Му придружују.

Људи су били једна заједница, а онда су се разишли. А да није речи раније изречене од твога Господара, овима би већ било пресуђено о ономе у чему се разилазе.

Они говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти реци: „Само Аллах зна оно што је недокучиво чулима, па причекајте, и ја ћу, заиста, с вама заједно да чекам.“

А када им подаримо да осете милост после невоље која их задеси, они опет у вези са Нашим речима и доказима смишљају сплетке. Реци: „Аллах најбрже узвраћа на сплетке; Наши анђели, оно што ви сплеткарите, заиста записују.“

Он је Тај Који вам омогућава да путујетe копном и морем, кад сте у лађама, и кад оне заплове са путницима уз благ поветарац, па се они обрадују томе, а када наиђе силан ветар и валови навале на њих са свих страна и они тада уверени да ће да настрадају, искрено се моле Аллаху: „Ако нас из овога избавиш, сигурно ћемо да будемо од захвалних.“

А кад их Он избави, одмах чине насиље на Земљи потпуно неосновано. О људи, ваше насиље које чините ради уживања у овосветском животу само вама штети; Нама ћете после да се вратите и Ми ћемо о оном што сте радили да вас обавестимо.

Живот на овом свету сличан је земаљском биљу на које Ми спустимо воду са неба са којим се она измеша, којим се онда хране људи и стока. Па кад се Земља окити својим накитом и украсима, и кад становници њени помисле да они тиме располажу, дође Наша одредба, ноћу или дању, и Ми то покосимо као да пре ничега није ни било. Ето, тако Ми појашњавамо речи и доказе људима који размишљају.

Аллах позива у Рај, место мира и спаса, и упућује на Прави пут онога кога Он хоће.

Онима који чине добра дела припада лепа награда - Рај, а и више од тога! Њихова лица неће прекривати тама и потиштеност, они ће да буду становници Раја, у њему ће вечно да бораве.

А оне који чине лоша дела чека казна сразмерна оном што су чинили и њих ће прекривати потиштеност. Никога неће имати да их заштити од Аллаха, лица ће да им буду тамна као да су прекривена деловима мркле ноћи, они ће да буду становници Ватре, и у њој ће вечно да бораве.

А на Дан кад их све сакупимо, онима који су друге поред Аллаха обожавали рећи ћемо: „Останите на своме месту, и ви и ваша божанства!“ Па ћемо да их раздвојимо, а њихова божанства ће да кажу: „Нисте ви нас обожавали.“

Аллах је довољан сведок и нама и вама, ми, заиста, нисмо знали да сте нас обожавали.

Ту ће свако да се суочи са оним што је пре урадио, и биће враћени Аллаху, свом истинском Господару, а неће да им буде оних које су измишљали.

Упитај: „Ко вас опскрбљује са неба и из земље?“ Или: „Ко влада слухом и видом, ко изводи живо из неживог и из живог неживо, и ко управља свиме?“ „Аллах“, рећи ће они. А ти реци: „Па зар се Аллаха не бојите?!“

То вам је Аллах, ваш истински Господар! Зар после Истине има ишта осим заблуде?! Па куда се онда одмећете?

Тако се обистинила реч твога Господара над онима који су грешили, да неће да верују.

Реци: „Има ли међу вашим божанствима иједно које ствара из ничега, а затим то након смрти оживи?“ Реци: „Аллах ствара без претходног примера, а затим то оживи након смрти! Па куда се онда одмећете?“

Реци: „Може ли иједно ваше божанство да упути ка Истини?“ И одговори: „Само Аллах упућује ка Истини! Па, да ли је онда достојнији слеђења Аллах Који ка Истини упућује или онај који ни сам није на правом путу, осим ако га Аллах на прави пут не упути? Шта вам је, како расуђујете?“

Већина њих следи само претпоставке, али претпоставке нимало нису од користи истини. Аллах уистину добро зна оно што они раде.

Овај Кур'ан није измишљен, од Аллаха је - он потврђује оно што је објављено пре њега и објашњава прописе, нема сумње да је он Објава од Господара светова!

И зар они да говоре: „Мухаммед га измишља!“ Реци: „Па дајте ви једно поглавље као што је њему објављено, и кога год хоћете, од оних у које поред Аллаха верујете, у помоћ позовите, ако истину говорите.“

Заправо, они поричу пре него што темељно сазнају шта има у њему, а још им није дошло ни његово тумачење. Тако су и они пре њих порицали, па погледај како су завршили неверници.

Има их који верују у истинитост Кур'ана, а има их који не верују. А твој Господар најбоље познаје смутљивце.

И ако те они буду утеривали у лаж, ти реци: „Мени моја, а вама ваша дела; ви нећете да одговарате за оно што ја радим, а ја нећу да одговарам за оно што ви радите.“

Има међу незнанобошцима оних који те слушају. А можеш ли ти да учиниш да те глуви чују, ако још и не разумеју?!

А међу незнанобошцима има и оних који те посматрају, а можеш ли ти да упутиш на Прави пут слепе, ако још и не увиђају?!

Аллах, заиста, никакву неправду не чини људима, људи је чине сами себи.

А на судњем Дану када их Аллах сакупи, учиниће им се да су боравили само један кратак део дана на Земљи, и тада ће једни друге да препознају. Страдаће, засигурно, они који су порицали да ће пред Аллахом да стану и који нису Упуту следили!

Било да ти покажемо део казне коју смо им припремили, било да те пре тога усмртимо, Нама ће сви да се врате, а Аллах је сведок ономе што они раде.

Сваки је народ имао посланика, и кад њихов посланик дође међу њима на Судњем дану биће им праведно пресуђено, и неће им неправда бити учињена.

Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

Реци: „Сам од себе не могу никакву штету да отклоним, а ни неку корист себи да прибавим; бива онако како Аллах хоће!“ Сваки народ има одређени рок, а кад рок његов дође, ни за трен неће моћи ни да га одложе ни да га убрзају.

Реци: „Кажите ви мени: Ако ће Његова казна да вас задеси ноћу или дању, зашто је онда пожурују злочинци?“

Зар ћете тек онда, кад се казна догоди, да поверујете?! Зар тек тада, а раније сте је пожуривали?!

Затим ће онима који су били незнанобошци да буде речено: „Искусите вечну патњу; да ли сте кажњени осим према ономе што сте чинили?!“

Они те запиткују: „Да ли је истина та патња?“ Реци: „Јесте, Господара ми мога, заиста је истина, и ви нећете моћи да је спречите.“

Кад би онај ко је био незнанобожац имао све оно што постоји на Земљи, све то дао само да се казне искупи. А кад доживе патњу, сакриће тугу, и биће им по правди пресуђено и неће да им буде учињена неправда.

Зар једино Аллаху не припада све што је на небесима и на Земљи? Аллахово обећање је, заиста, истина, али већина људи не зна.

Он живот и смрт даје и Њему ћете да се вратите.

О људи, већ вам је стигао Кур'ан као опомена од вашег Господара, он је лек за ваша срца, и упута и милост верницима.

Реци: „Нека се зато због Кур'ана - Аллахове благодати и милости радују; то је боље од онога што гомилају.“

Реци: „Кажите ви мени зашто неку храну коју вам Аллах даје сматрате забрањеном, а другу допуштеном?“ Реци: „Да ли вам је то Аллах дозволио или о Аллаху износите лажи?!“

И, шта мисле они који о Аллаху износе лажи, шта ће на Судњем дану да буде? Аллах је, заиста, неизмерно добар према људима, али већина њих не захваљује.

Шта год ти чинио, и шта год из Кур'ана учио и какав год ви посао радили, Ми над вама надзиремо док год се тиме бавите. Твоме Господару није ништа скривено ни на Земљи ни на небу, ни колико трун један, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.

Заиста, Аллахови одабраници не треба да страхују и ни за чим не треба да тугују,

они који буду веровали и који се Аллаха буду бојали,

њима припадају радосне вести и на овом и на Будућем свету - а Аллахове речи не може нико да измени - то је, заиста, велики успех.

Нека те Посланиче не жалосте њихове увреде! Уистину, сва моћ припада Аллаху; Он све чује и све зна.

Заиста, у Аллаховој је власти све што је на небесима и на Земљи. А они који се, поред Аллаха, моле божанствима, поводе се само за претпоставкама и само измишљају лажи.

Он је Тај Који вам је дао ноћ да у њој нађете смирај, а дан да видите. У томе су, заиста, докази за људе који чују поуку.

Неки говоре: „Аллах је Себи узео дете!“ Узвишен је Он! Он ни од кога није зависан! Све што је на небесима и на Земљи Његово је! Ви за то никакав доказ немате. Зар о Аллаху да говорите оно што не знате?

Реци: „Они који о Аллаху измишљају лажи неће успети.“

Уживаће кратко на овом свету, а затим ће Нама да се врате и Ми ћемо им дати да искусе жестоку патњу зато што нису веровали.

Кажи им казивање о Ноји! Када он рече своме народу: „О народе мој, ако вам је тежак мој боравак међу вама, и ако вам је тешко моје опомињање Аллаховим речима и доказима, па ја се ослањам само на Аллаха, а ви се, заједно са својим лажним божанствима, одлучите, и нека вам одлука ваша не буде нејасна; затим је нада мном извршите и не одгађајте нимало!

А ако се окренете од мог позива, па ја од вас никакву награду не тражим, мене ће Аллах да награди, мени је наређено да будем од оних који су Аллаху предани и покорни.“

Али, прогласише га лажовом, па Ми у лађи њега и оне који су били уз њега спасисмо и учинисмо их наследницима а потописмо оне који су наше речи и доказе порицали, па погледај какав је био завршетак оних који су били упозорени!

Затим смо, после њега, посланике народима њиховим слали који су им доносили јасне доказе, али они нису хтели да верују у оно што су пре порицали. Тако Ми печатимо срца онима који прелазе Аллахове границе.

Затим смо, после њих, Мојсија и Арона послали са Нашим доказима фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили; били су народ злочиначки.

А када им је од Нас дошла Истина, казали су: „Ово је, заиста, права враџбина!“

„Зар за Истину која вам је дошла кажете да је враџбина?“ Казао је Мојсије, „а чаробњаци неће никад успети!“

А они рекоше: „Зар си дошао да нас одвратиш од онога на чему смо затекли наше претке, да би вас двојица добили власт у овој земљи? Ми нећемо да поверујемо вама двојици!“

И фараон рече: „Доведите ми сваког ученог чаробњака!“

И кад чаробњаци дођоше, Мојсије им рече: „Баците оно што имате да баците!“

И кад они бацише, Мојсије узвикну: „Оно што сте приредили чаролија је! Аллах ће заиста да је уништи, заиста, Аллах не дозвољава да дела покварењака буду исправна.“

Аллах ће Својим речима да утврди истину, макар то било криво неверницима!

И није поверовао Мојсију нико, осим мало њих из фараоновог народа, из страха да фараон и његове главешине не почну да их злостављају - а фараон је, заиста, на Земљи био насилник и заиста је био од оних који прелазе сваку границу.

И Мојсије рече: „О народе мој, ако верујете у Аллаха, поуздајте се у Њега ако сте Њему предани!“

„Ослањамо се на Аллаха“, рекоше они. „Господару наш, не учини нас искушењем за људе који чине неправду.

И спаси нас Својом милошћу од неверничког народа!“

И ми објависмо Мојсију и његовом брату: „У Мисиру своме народу изградите куће и учините их богомољама и у њима обављајте молитву! А ти обрадуј вернике радосном вешћу!“

И Мојсије рече: „Господару наш! Ти си дао фараону и његовим главешинама украсе и богатства на овом свету, да они, мој Господару, заводе са Твога пута! Господару наш, уништи њихова богатства и запечати њихова срца, па нека не верују све док не доживе болну патњу!“

„Услишена је ваша молба!“ Рече Он, „а вас двојица устрајте на Правом путу и никако не следите пут незналица!“

И ми преведосмо преко мора Израиљеве синове, а за петама су им били фараон и његова војска, прогонећи их из злобе и непријатељства. Па када фараон поче да се дави, узвикну: „Ја верујем да нема бога осим Онога у Кога верују Израиљеви синови и ја сам Њему предан!“

„Зар сада верујеш, а пре си непокоран био и неред си ширио?!“

„Данас ћемо да избавимо само твоје тело, да би био поучан пример онима после тебе, али многи људи су равнодушни према Нашим речима и доказима.“

И Ми смо Израиљеве синове населили у часни предео и опскрбили смо их лепом храном, и тек кад им је дошло право знање, они су се разишли у мишљењу. А твој Господар ће, сигурно, да им пресуди на Судњем дану о ономе у чему су се разилазили.

А ако сумњаш у оно што ти објављујемо, упитај оне који читају Књигу, објављену пре тебе. Теби истина од твога Господара долази, и никако не буди од оних који сумњају.

И никако не буди од оних који поричу Аллахове речи и доказе, па да будеш од оних који ће страдати.

А они за које се испуни Реч твога Господара заиста неће никад поверовати,

Макар им дошли сви докази, све док не доживе болну патњу.

Није било ни једно насеље које је поверовало свом посланику, и да им је то веровање користило како би се сачували казне, осим Јониног народа; када су поверовали, отклонили смо им тешку патњу на овом свету, и дали смо им да још одређено време уживају у животу.

Када би твој Господар то хтео, на Земљи би, заиста, сви људи били верници. Па зашто онда ти да нагониш људе да буду верници?

Ниједна особа не може да верује без Аллахове дозволе; а Он ће дати казну и пропаст онима који не размишљају.

Реци: „Посматрајте оно што је на небесима и на Земљи!“ А ни од какве користи неће бити докази и упозорења народу који не жели да верује.

Зар они чекају да их снађе нешто слично ономе што је снашло оне који су били пре њих и нестали?! Реци: „Па чекајте, и ја ћу са вама да чекам!“

Затим би спасили Наше посланике и оне који су веровали. Ето, тако је Наша обавеза да спасимо вернике.

Реци: „О људи, ако сумњате у моју веру - па, ја нећу да обожавам оне које ви, мимо Аллаха, обожавате, већ ћу да обожавам Аллаха, Који ће да вас усмрти и душе вам узме. Мени је наређено да будем од искрених верника.

И наређено ми је: „Потпуно и искрено се предај чистој вери монотеизма, и никако не буди од оних који друге поред Аллаха обожавају!

И поред Аллаха, не моли се ономе ко не може ни да ти користи ни да ти науди, јер ако би то урадио, уистину, би био међу неправедницима.“

Ако ти Аллах да какву невољу, нико осим Њега не може да је отклони, а ако ти Аллах жели добро, па - нико не може Његову благодат да спречи; Он њоме награђује онога кога хоће од Својих створења; Он прашта грехе, и милостив је.

Реци: „О људи, Истина вам је дошла од вашег Господара, и онај ко се упути Правим путем - упутио се за своје добро, а онај ко крене странпутицом, кренуо је на своју штету, а ја нисам задужен да се бринем о вашим делима.“

Ти следи Објаву која ти се објављује и буди стрпљив док Аллах не пресуди, Он је судија најбољи!

Елиф-лам-ра.[1] Ово је Књига чије су речи усавршене а потом разјашњене, од Мудрог и Оног Који све у потпуности зна, ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

„да само Аллаха обожавате - ја сам вам од Њега онај који упозорава и доноси радосне вести,

да од свога Господара тражите опрост и да се покајете, а Он ће да вам подари да на овом свету лепо живите до одређеног рока, и даће сваком вернику доброчинитељу потпуну награду из Своје дарежљивости. А ако напустите веровање - па, ја се, заиста, бојим за вас патње на великом Судњем дану.“

Аллаху ћете да се вратите, а Он Својом моћи све може да учини!

Ето, они своја прса окрећу да би се од Њега сакрили. А и кад се у одећу своју заогрћу, Он зна оно што скривају и оно што показују - Он, уистину, зна шта се у грудима крије.

На Земљи нема ниједног живог бића а да му Аллах није обезбедио опскрбу, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће умрети. Све је то записано у јасној Књизи.

Он је Тај Који је створио небеса и Земљу у шест дана - а Његов је Престо био изнад воде - да би вас искушао - који ће од вас боље да поступа. Ако ти кажеш: „После смрти бићете заиста оживљени“, неверници ће сигурно да кажу: „Ово није ништа друго до очигледна враџбина!“

Ако им Ми одложимо патњу до одређеног рока, они ће сигурно да кажу: „Шта је задржава?“ А онога дана кад им дође, неће да буде отклоњена од њих и са свих страна биће окружени оним чему су се ругали.

Ако човеку дамо да осети Нашу милост, па му је после ускратимо, тада он, заиста, постаје прави очајник и незахвалник.

А ако му дамо да након невоље која га је задесила осети благостање, он ће сигурно да каже: „Невоље су ме напустиле!“ Он је, заиста, превише радостан и хвалисав.

Осим они који су били стрпљиви и радили добра дела - њима припада опрост и велика награда.

Нећеш, ваљда, да изоставиш нешто од онога што ти се објављује, што тишти твоје груди, само зато што они говоре: „Зашто му није послато какво благо или, зашто са њим није дошао анђео?“ Ти си само онај који упозорава, а Аллах је свему Заштитник.

Зар они да говоре: „Он га измишља!“ Реци: „Па сачините ви десет Кур'ану сличних, измишљених поглавља, и кога год хоћете, од оних у које верујете поред Аллаха, позовите у помоћ, ако истину говорите!“

А ако вам се не одазову, онда знајте да се он објављује само са Аллаховим знањем и да нема истинског бога осим Њега - па јесте ли Му предани?!

Онима који желе само живот на овоме свету и овосветске украсе, Ми ћемо то наспрам њихових дела - у потпуности - да им дамо, и у томе неће да буду закинути.

То су они који ће на Будућем свету да добију само ватру; у њој ће да пропадне све оно што су чинили на Земљи и биће узалудно све што су радили.

Јесу ли они као они којима је јасно ко је њихов Господар - којима је дошао Кур'ан - Његов сведок, а још пре њега и Мојсијева Књига, водич и милост?! То су они који верују у њега. А ко год Кур'ан негира, међу разним групацијама, Ватра ће да му буде место где ће да сконча. Зато, ти никако не сумњај у њега, он је заиста истина од твога Господара, али већина људи не верује.

А има ли већих неправедника од оних који о Аллаху износе лаж?! Они ће пред својим Господаром да буду изведени, а сведоци ће да кажу: „Ови су измишљали лажи о своме Господару!“ Нека Аллахово проклетство стигне незнанобошце,

оне који одвраћају од Аллаховог пута и који га желе искривљеним, такви ни у Будући свет не верују.

Они на Земљи не могу да умакну Аллаховој казни, нити, осим Аллаха, имају другог заштитника. Њихова патња биће умногостручена. Они нису желели да чују истину, и нису желели да сагледају доказе.

То су они који су сами себе упропастили - а неће да буде ни трага од оних које су измишљали.

Без сумње, они ће на Будућем свету да буду највећи губитници.

Заиста, они који верују и раде добра дела и који су пред својим Господаром скрушени - то су становници Раја, у њему ће вечно да бораве.

Пример неверника је попут оног ко је слеп и глув, а пример верника је попут оног који види и чује. Да ли су они у истом стању?! Па зашто поуку не узмете?!

И Ноју смо послали његовом народу: „Ја сам вам, уистину, јасни упозоритељ,

да само Аллаха обожавате; ја се, заиста, плашим за вас патње на болном дану.“

Главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Сматрамо да си и ти човек као и ми, и видимо да те, без икаквог размишљања, следе само они који су наш најнижи сталеж; и сматрамо да ви никакве предности немате над нама. Штавише, мислимо да сте лажљивци.“

„О мој народе“, рече он, „реците ми, ако ми је Господар мој дао јасан доказ и ако ми је дао веровесништво као милост Своју, а ви тога нисте свесни, да ли можемо да вас присилимо на веровање ако вам оно није по вољи?!

О мој народе! За ово од вас не тражим иметак; ја само од Аллаха желим награду. И ја нећу да отерам оне који верују, они ће сигурно свога Господара да сретну; али, ја видим да сте ви неук народ.

О народе мој! Ко би ме од Аллаха одбранио кад бих их отерао? Зашто не размислите?!

Ја вам не кажем: 'Поседујем Аллахове ризнице' - нити: 'Мени је познато оно што је недокучиво чулима' - нити кажем: 'Ја сам анђео' - а не говорим ни о онима које ваше очи са презиром гледају: 'Аллах никакво добро неће да им да', Аллах најбоље зна шта је у њиховим душама - у супротном бих, сигурно, био међу неправеднима.“

„О Ноје“, рекоше они, „расправљао си са нама и претерао си у расправи. Дај, нека се оствари оно чиме нам претиш, ако си од искрених!“

„Само Аллах даје казну, ако то буде хтео“, рече Ноје, „и ви тада нећете моћи да умакнете казни.“

„Неће вам мој савет користити, ма колико ја желео да вас саветујем, ако Аллах одреди да вас остави у заблуду. Он је ваш Господар и Њему ћете да се вратите.“

Зар да говоре: „Он Кур'ан измишља!“ Реци им Мухаммеде: „Ако га измишљам, сам ћу сносити казну за мој грех, а ја се одричем вашег порицања истине.

И Ноји би објављено: „Нико више од твог народа неће веровати осим оних који су до сад веровали; зато не тугуј због онога што они чине,

и прави лађу пред Нашим очима и пажњом, и по Нашем упутству, и не обраћај Ми се молећи се за оне који су били неправедни - они ће сигурно да буду потопљени!“

И он је градио лађу. И кад год би поред њега пролазили поглавари из његовог народа, исмејавали би му се. „Ако се ви нама исмејавате“, говорио је он, „исмејаваћемо се и ми вама, као што се и ви нама исмејавате,

и сазнаћете, заиста, коме ће да дође казна која ће да га понизи и кога ће да снађе вечна патња."

И кад је стигла Наша одредба и кад је покуљала вода са површине земље, рекли смо: „Укрцај у лађу од сваке животињске врсте по један пар, и своју породицу - осим оних којима је прописано да буду потопљени - и укрцај вернике“, а мало је било оних који су са њим веровали.

И он рече: „Укрцајте се у њу, у име Аллаха, нека плови и нека пристане! Мој Господар уистину је Опростилац греха, Милостиви.“

И лађа их је понела на валовима великим као брда; и Ноје дозва свога сина који је био издвојен: „О синко мој, укрцај се са нама, не буди са неверницима!“

А он рече: „Склонићу се на неко брдо које ће да ме заштити од воде.“ „Од Аллахове казне данас нема спаса, осим ономе коме се Он смиловао!“ Рече Ноје, и вал их раздвоји, и син би потопљен.

И би речено: „О Земљо, упиј своју воду, а ти, о небо, престани!“ И вода се повуче и испуни се одредба, а лађа пристаде на планини Ел-Џудијј, и би речено: „Далеко нека је неправедни народ!“

А Ноје се пре тога обрати своме Господару и рече: „Мој Господару, мој син је, уистину, из моје породице, а обећање Твоје је, заиста, истинито и Ти си Судија најправеднији!“

„О Ноје“, рече Аллах: „он није од оних из твоје породице које сам обећао да спасим; он је, заиста, радио оно што не ваља, зато Ме не моли за оно што не знаш! Саветујем те да не будеш међу незналицама.“

„Мој Господару“, рече, „Уточиште код Тебе тражим да Те више никада не замолим за оно што не знам! Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, сигурно ћу да будем међу губитницима.“

„О Ноје“, рече Аллах „искрцај се спашен и у миру, и благословима подареним теби и народима који ће да се изроде од ових који су са тобом! Биће народа којима ћемо дати да уживају у пролазном животу, а затим ће их од Нас задесити заслужена болна казна."

То казивање спада у вести о нечему непознатом, које ти Ми објављујемо; ни ти Мухаммеде ни твој народ нисте пре овога ништа знали о томе. Зато буди стрпљив, победа ће, заиста, да припадне онима који су богобојазни.

И Аду - њиховог брата Худа посласмо. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, ви износите само неистине.

О мој народе, ја не тражим од вас награду за ово; награду желим само од Онога Који ме је створио! Зар не разумете?!

О мој народе, молите свога Господара да вам опрости, и покајте Му се, а Он ће да вам шаље обилну кишу и даће вам још већу снагу, уз ону коју имате, и не одлазите као они који чине зло!“

„О Худе“, говорили су они, „ниси нам донео никакав доказ и ми на саму твоју реч нећемо да напустимо своја божанства, јер ми теби не верујемо.

Ми тврдимо да те је неко наше божанство злом погодило.“ „Ја позивам Аллаха за сведока“, рече Худ, „а и ви посведочите да ја немам ништа са тим што ви друга божанства обожавате –

поред Аллаха; и зато сви заједно против мене лукавство смислите и немојте ништа да одлажете,

ја се уздам у Аллаха, Он је мој и ваш Господар! Све живо је потчињено само Њему; заиста је мој Господар истинит и праведан.

Па ако се окренете - а ја сам вам саопштио оно што вам је Аллах по мени послао - мој Господар ће уместо вас други народ да подари, и ви не можете ничим да Му наудите; мој Господар заиста надзире над свим.“

И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Худа и вернике са њим и поштедили смо их жестоке казне.

Ето, то је био народ Ад, они су доказе свога Господара порицали и били су непослушни својим посланицима, и покоравали су се наредби сваког силника и пркосника.

И сустигло их је проклетство и понижење на овом свету, а биће проклети и понижени и на Судњем дану. Ад, заиста, није веровао у свога Господара; далеко нека је Ад, Худов народ!

И народу Семуду смо послали њиховог брата Салаха. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте само Аллаха, ви другог истинског бога осим Њега немате! Он вас је створио од земље и дао вам је да живите на њој! Зато Га молите да вам опрости и покајте Му се! Мој Господар је, заиста, близу и одазива се на молитве.“

„О Салахе“, говорили су они, „ти си међу нама пре овог позива био цењен. Зашто браниш да обожавамо оно што су преци наши обожавали? Ми увелико сумњамо у оно чему нас ти позиваш.“

„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите: ако је мени јасно ко је мој Господар и ако ми је сам Он милост дао, па ко ће од Аллаха да ме одбрани ако Му не будем послушан? Ви бисте ми само повећали моју пропаст.

О мој народе, ево, ова Аллахова камила је знак вама, па је пустите нека пасе по Аллаховој земљи и не чините јој никакво зло, да вас не би убрзо задесила казна.“

Али, они је заклаше, па он рече: „Уживајте у животу у земљи својој још само три дана, то није лажна претња!“

И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Салаха и вернике са њим од казне тога дана - твој Господар је, уистину, Моћни и Силни,

а оне који су били неверници погодио је страшан глас и они су у својим домовима осванули мртви, непомични,

као да ту никад нису ни живели. Народ Семуд, заиста, у свога Господара није веровао; далеко нека је Семуд!

И Авраму су дошли Наши анђели да му донесу радосну вест. „Мир Божји!“ Рекоше. „Мир Божји!“ Одговори он, и убрзо им донесе печено теле.

А кад виде да се њихове руке не дотичу хране, он схвати да су необични и осети страх од њих. "Не бој се!" рекоше они, "ми смо послати Лотовом народу."

А жена његова стајаше ту, насмеја се, и Ми је обрадовасмо Исаком, а након Исака Јаковом.

„Јадна ја!“ Рече, „зар да родим овако стара, а и овај мој муж је стар?! Ово је заиста нешто необично!“

„Зар се чудиш Аллаховој одредби?“ Рекоше они, „Аллахова милост и Његови благослови нека су на вама, веровесничка породицо. Заиста је Он хваљен и слављен!“

И пошто Аврама прође страх и дође му радосна вест, он поче да расправља са Нама о Лотовом народу;

Аврам је, заиста, био благ, Аллаха је пуно молио и пуно се кајао.

„О Авраме, прођи се тога, стигло је наређење од твога Господара; њих ће да стигне неизбежна патња!“

И када Наши анђели дођоше Лоту, он се због њих нађе у неприлици и то му тешко паде, па рече: „Ово је мучан дан!“

И његов народ похрли њему - а пре су неваљаштине чинили. „О мој народе“, рече он, „ето вам за брак моје кћери, оне су вам чистије! Бојте се Аллаха и пред мојим гостима не срамотите ме! Зар међу вама нема разумног човека?“

„Теби је свакако познато да нам твоје кћери нису потребне“, рекоше они, „ти, заиста, знаш шта ми желимо.“

„Када бих само имао какву снагу да вас одбијем“, рече он, „или да могу код снажног заштитника да нађем помоћ!“

Анђели одговорише: „О Лоте, ми смо изасланици твога Господара, они теби не могу да науде. Ти крени са породицом својом у глуво доба ноћи без своје жене, њу ће да задеси исто што и њих, и нека се нико од вас не окреће! Рок им је јутро, а зар јутро није близу?“

И када је дошла Наша наредба, Ми њихова насеља наопако окренусмо, и на њих спустисмо кишу грумења од печеног блата, које је непрекидно падало,

обележено од твога Господара, а оно од неправедника није далеко.

И Медену - посласмо њиховог брата Јофора. „О народе мој“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате истинског бога осим Њега, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа да умањујете. Видим да заиста у обиљу живите и бојим се за вас казне на Дан који ће све да обухвати.

О мој народе! Посуду за мерење и вагу праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово, и не чините зло по Земљи неред правећи.

Оно што вам претекне, а што вам је Аллах дозволио, боље вам је, ако хоћете да будете верници; а ја нисам ваш чувар.“

„О Јофоре“, говорили су они, „да ли твоја молитва тражи од тебе да напустимо оно што су преци наши обожавали или да не поступамо са имањима нашим онако како нам је воља? Засигурно си обазрив и разуман!“

„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите, ако ја имам јасан доказ од мога Господара, а притом ми је Он дао и лепу опскрбу?! Ја не желим да чиним оно што вама забрањујем; једино желим да учиним добро колико могу, а мој успех зависи само од Аллаха; у Њега се уздам и Њему се обраћам.

О мој народе! Нека вас неслагање са мном никако не доведе до тога да вас задеси оно што је задесило Нојев народ, или Худов народ, или Салахов народ. А и Лотов народ није од вас далеко.

И тражите опрост од свога Господара, и онда Му се покајте! Господар је мој, уистину, милостив и Онај Који воли.“

„Јофоре“, рекоше они, „Ми не схватамо много тога што ти говориш, а видимо да си ти међу нама јадан; да није твоје родбине, ми бисмо те каменовали, ти над нама немаш моћ и не уживаш никакав углед.“

„О мој народе“, рече он, „зар родбина моја код вас има већи углед од Аллаха, а Њега сте иза себе одбацили?! Уистину мој Господар оно што радите знањем обухвата.

О мој народе, чините све што можете, а чинићу и ја. Ви ћете сигурно да сазнате кога ће казна да стигне која ће да га осрамоти и ко је лажов. Па, чекајте пресуду, и ја ћу са вама да чекам!“

И када је наступила Наша наредба, Ми смо, из Наше милости, спасили Јофора и оне који су са њим веровали, а оне који су били неправедни погодио је ужасан глас и они су осванули у земљи својој мртви, непомични,

као да на њој никад нису ни постојали. Далеко био Меден, као и Семуд!

И Мојсија смо послали са Нашим знаковима и доказом јасним,

фараону и његовим главешинама, али су они следили фараонову веру, а фараонова вера била је заблуда.

На Судњем дану он ће свој народ да предводи и у Пакао да га уведе, а ужасно је место у које ће да буде доведен!

На овом свету их је пратило проклетство а пратиће их и на Судњем дану; страшна је казна којом ће да буду кажњавани.

То су неке вести које ти казујемо о насељима; нека од њих још постоје, а нека су са земљом сравњена.

Ми им нисмо учинили неправду. Они су сами себи учинили неправду. Ништа им нису помогла њихова божанства која су молили мимо Аллаха кад је наступила наредба твога Господара, само су им пропаст њихову повећала.

Ето, тако твој Господар кажњава када кажњава она насеља која чине неправду. Његова казна заиста је болна и жестока.

У томе је, заиста, поука за оне који се плаше патње на Будућем свету; то је Дан када ће сви људи да буду сабрани и то је Дан кад ће сви да буду присутни,

а Ми га одлажемо до тачно одређеног времена.

А онда кад дође, без Његовог допуштења нико ни реч неће да изусти, а међу њима биће несрећних и срећних.

И несрећни ће у Ватру, у њој ће тешко да издишу и удишу;

У њој ће да остану док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди. Твој Господар, заиста, ради оно што жели.

А срећни ће у Рај; у њему ће вечно да бораве, док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди; биће то дар који ће да траје непрекидно.

Зато не сумњај да је лажно оно што незнанобошци обожавају; они обожавају управо оно што су, још пре, обожавали њихови преци. Ми ћемо, заиста, казну коју су заслужили - без умањивања да им дамо!

И Мојсију смо дали Књигу, па су се о њој у мишљењу подвојили. И да није речи твога Господара раније изречене, било би са њима свршено, јер они у њу много сумњају.

И свима њима ће твој Господар дати према делима, Он у потпуности зна оно што су радили.

Буди устрајан на Правом путу, као што ти је наређено, и нека тако поступе и верници који су уз тебе, и не будите охоли, Он добро види оно што радите.

И не нагињите незнанобошцима, па да вас Ватра пржи, јер ви осим Аллаха немате друге заштитнике, па да немате никог ко ће вам помоћи.

И обављај молитву почетком и крајем дана, и у првим часовима ноћи! Добра дела заиста поништавају рђава. То је опомена за оне којима опомена користи.

И буди стрпљив! Аллах, заиста, неће да ускрати награду онима који добра дела чине.

А да је барем међу народима пре вас било честитих који су бранили да се на Земљи чини неред, осим мало њих које смо Ми спасили! А они који су били незнанобошци одавали су се страстима у којима су уживали, и били су тешки грешници.

Твој Господар не би никада уништавао насеља због неправде ако би њени становници поправљали стање и позивали на добро.

А да је твој Господар хтео, све би људе учинио следбеницима једне вере. Међутим, они ће увек у веровању да се разилазе,

осим оних којима се твој Господар смилује. А зато их је и створио. И испуниће се реч твога Господара: „Напунићу, заиста, Пакао духовима и људима - заједно!“

А све ове вести које ти о појединим догађајима о посланицима казујемо је зато да тиме твоје срце учврстимо. И у овом поглављу дошла ти је права истина, и поука, и верницима опомена.

И реци онима који неће да верују: „Радите што год можете, и ми ћемо да радимо;

и чекајте, и ми ћемо, сигурно, да чекамо!“

Аллах зна тајне небеса и Земље и Њему се све враћа, зато само Њега обожавај и само се у Њега уздај! А Господар твој није немаран према ономе што радите.

Елиф-лам-ра.[1] Ово су речи јасне Књиге! ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Објављујемо га као Кур'ан на арапском језику, да бисте разумели.

Ми ти о најлепшим догађајима казујемо тиме што ти овај Кур'ан објављујемо, иако си пре њега, један од неуких био.

Кад Јосиф рече своме оцу: „О мој оче, сањао сам једанаест звезда, и Сунце и Месец, и у сну сам их видео како ми се поклонише.“

Он рече: „О синко мој, не казуј свој сан својој браћи, да ти не учине какву сплетку; ђаво је, заиста, човеку отворени непријатељ.“

И, ето тако, твој Господар ће тебе да одабере, и тумачењу снова научи, и Своју благодат теби и Јаковљевој породици да употпуни, као што је пре употпунио твојим прецима, Авраму и Исаку. Твој Господар, заиста, све зна и мудар је.

У причи о Јосифу и његовој браћи налазе се поуке за све који се распитују.

Када они рекоше: „Јосиф и његов брат су дражи нашем оцу од нас, а нас је читава скупина. Наш отац је, заиста, у очигледној заблуди.

Убијте Јосифа или га оставите у некој забити, ваш отац ће да се окрене вама, и после тога ћете да будете добри људи.“

Један од њих рече: „Ако баш хоћете нешто да учините, онда Јосифа не убијте, већ га баците на дно неког бунара, узеће га нека каравана.“

„О оче наш“, рекоше они, „зашто нам не повериш Јосифа? Ми му, заиста, желимо добро.

Пошаљи га сутра са нама да се забави и разоноди, ми ћемо, сигурно, да га чувамо.“

Он одговори: „Биће ми, заиста, жао ако га одведете, а плашим се да га вук не поједе кад ви не будете пазили на њега.“

Они рекоше: „Ако би га вук појео, а нас оволико, били бисмо заиста губитници.“

И када га одведоше и одлучише да га баце на дно бунара, Ми Јосифу објависмо: „Ти ћеш о овом њиховом поступку сигурно да их обавестиш, а они те неће ни препознати.“

И увече дођоше свом оцу плачући.

„О оче наш“, рекоше, „отишли смо били да се такмичимо, а Јосифа смо оставили код наших ствари, па га је вук појео. А ти нећеш да нам верујеш иако истину говоримо.“

И кошуљу његову окрвавише лажном крвљу. „У вашим душама је поникла зла мисао“, рече он, „а стрпљивост је лепа; од Аллаха тражим помоћ у ономе што ви говорите.“

И дође једна каравана, па послаше свог водоношу и он спусти своје ведро. „Гле среће!“ Викну он, „ево једног дечака!“ И они су га као трговачку робу сакрили, а Аллах добро зна шта су чинили.

И продадоше га јефтино, за неколико сребрењака; били су према њему равнодушни.

И онда онај из Мисира, који га је купио, рече својој жени: „Учини му боравак пријатним! Може да нам буде користан, а можемо и да га посинимо!“ И ето тако смо Ми дали Јосифу лепо место на Земљи и научисмо га тумачењу снова - а Аллах чини шта хоће, али већина људи не зна.

Кад он стаса, Ми му подарисмо мудрост и знање; тако Ми награђујемо оне који добра дела чине.

И поче да га наводи на грех она у чијој је кући био, па закључа сва врата и рече: „Приђи!“ „Аллахову заштиту тражим!“ Узвикну он, „Власник мој ме лепо пази; а неправедници никад неће успети.“

И она га је била пожелела, а и он би њу пожелео да од свога Господара није угледао јасан знак - тако би, да одвратимо од њега зло и блуд. Уистину је он међу Нашим одабраним верницима.

И њих двоје према вратима потрчаше - а она поцепа његову кошуљу страга - и затекоше њеног мужа крај врата. „Какву казну заслужује онај који је хтео твојој жени зло да учини“, рече она, „ако не тамницу или болну казну?“

„Она је покушала да ме заведе“, рече Јосиф. И посведочи један сведок из њене породице: „Ако је његова кошуља поцепана спреда, онда она истину говори, а он је међу лажљивцима,

а ако је његова кошуља поцепана страга, онда она лаже, а он говори истину.“

И кад он виде да је његова кошуља поцепана страга, рече: „То је једно од ваших женских лукавстава; ваша лукавства су, заиста, велика!

Ти, Јосифе, заборави и не спомињи ово. А ти тражи опроштење за свој грех; ти си, уистину, била једна од грешница!“

И жене у граду почеше да причају: „Управникова жена заводи младића, свог слугу, у њега се лудо заљубила! Ми мислимо да је она у очигледној заблуди.“

И кад је она чула за њихова оговарања, посла по њих, па им припреми наслоне, дала је свакој од њих по нож и рече: „Изађи пред њих!“ А кад га оне угледаше, његова лепота их занесе и по рукама својим се порезаше: „Сачувај Аллаху!“ Ускликнуше, „ово није човек, ово је племенити анђео!“

„Е, то вам је онај због кога сте ме критиковале“, рече она. „Истина је да сам га заводила, али се он сачувао. Ако не учини оно што од њега тражим, сигурно ће да заврши у затвору и биће међу пониженим.“

„Мој Господару“, рече он, „дража ми је тамница од овога на шта ме оне навраћају! И ако Ти не одвратиш од мене њихова лукавства, ја могу према њима да осетим наклоност и да постанем један од лакомислених.“

И Господар његов му услиша молбу и спаси га њиховог лукавства; Он, уистину, све чује и све зна.

После им на памет паде, иако су се били уверили да је недужан, да га за неко време баце у тамницу.

Са њим су у тамницу ушла још два момка. „Ја сам сањао да цедим вино“, рече један од њих. „А ја, опет“, рече други, „како на глави носим хлеб који птице кљују. Протумачи нам то, јер видимо да си, заиста, један од доброчинитеља.“

"Ништа од онога што једете неће да вам буде донесено, а да вас ја не обавестим о томе детаљно пре него што вам буде донесено“, рече Јосиф. „То је само део онога чему ме је научио мој Господар, ја се клоним вере народа који у Аллаха не верује и који Будући свет негира,

и следим веру својих предака, Аврама и Исака и Јакова; није на нама да поред Аллаха било шта обожавамо. То је из Аллахове дарежљивости према нама и осталим људима, али већина људи не захваљује.“

„О моји другови у тамници, да ли су разноразна божанства боља или Аллах, Једини и Свемоћни?

Они које, мимо Њега, обожавате - само су имена којима сте их насловили ви и ваши преци - Аллах о њима није објавио никакав доказ. Суд припада једино Аллаху, а Он је наредио да само Њега обожавате. То је једино права вера, али већина људи не зна.

О моји другови у тамници, један ће од вас свога господара вином да поји, а други ће да буде разапет, па ће птице главу да му кљују. Оно што сте питали већ је одређено!“

А ономе од њих двојице за којег је знао да ће да буде спашен рече: „Спомени ме своме господару!“ Али ђаво учини па он заборави да га спомене своме господару, и Јосиф остаде у тамници неколико година.

И владар рече: „Сањао сам како седам мршавих крава поједе седам дебелих, и сањао сам седам класова зелених и седам других, сасушених. О великани, протумачите ми мој сан, ако знате да тумачите снове?“

„Збрканих ли снова!“ Рекоше они, „ми снове не знамо да тумачимо.“

И тада један од оне двојице који се спасио, који се после толико времена сетио, рече: „Ја ћу да вам протумачим сан, само ме пошаљите!“

“Јосифе, о ти који си увек искрен, протумачи нам шта значи: седам мршавих крава поједе седам дебелих; и седам класова зелених и седам других сасушених - па да се вратим људима, да би они сазнали.“

„Сејаћете седам година узастопно“, рече, „па оно што пожањете у класу оставите, осим оно мало што ћете да једете.

Затим ће после да дође седам тешких које ће да поједу оно што сте за њих припремили, остаће једино оно мало што ћете за сетву да сачувате.

Затим, после тога, ће да дође година у којој ће људима кише у обиљу да буде и у којој ће да цеде.“

И владар рече: „Доведите ми га!“ И кад Јосифу дође изасланик, он рече: „Врати се своме господару и упитај га: 'Шта је са оним женама које су своје руке порезале? Мој Господар добро зна њихове сплетке!'“

„Шта је са вама било кад сте Јосифа заводиле?“ Упита владар. „Сачувај Аллаху!“ Рекоше оне, „ми о њему ништа ружно не знамо!“ „Сад ће истина да изађе на видело“, рече управникова жена, „ја сам га заводила, а он је, заиста, један од искрених.

То је зато да зна да га ја нисам преварила и да Аллах неће дати да се остваре сплетке издајника.

Ја не правдам себе, душа је заиста склона злу, осим оне којој се мој Господар смилује. Мој Господар, заиста, опрашта грехе и милостив је.“

И владар рече: „Доведите ми га, узећу га у своју свиту“, и пошто поразговара са њим, рече: „Ти ћеш од данас код нас да будеш утицајан и од поверења.“

„Постави ме“, рече, „да водим бригу о залихама у земљи, ја заиста знам да чувам и имам знање.“

И тако смо Ми Јосифу дали власт у земљи; боравио је где је хтео; своју милост Ми дајемо ономе коме хоћемо и не дозвољавамо да пропадне награда онима који чине добра дела.

А награда на Будућем свету је боља за оне који верују и који се боје Аллаха и греха клоне.

И дођоше браћа Јосифова и уђоше код њега, па их он познаде, а они њега не познадоше.

И кад их подмири намирницама и товаре им припреми, рече: „Доведите ми свога брата по оцу, зар не видите да пуну меру дајем и да најбоље угошћујем.

Ако ми га не доведете, нећете више од мене да добијете меру са намирницама и не приближавајте ми се!“

„Побринућемо се да га некако измамимо од његовог оца, заиста ћемо тако да поступимо“, рекоше они.

А Јосиф рече момцима својим: „Ставите њихове ствари за које су купили намирнице у њихове товаре, они ће, кад се својима врате, да их препознају и опет ће да се врате.

И пошто се вратише своме оцу, рекоше: „О оче наш, бићемо ускраћени за меру са намирницама. Зато пошаљи са нама брата нашег да бисмо добили меру са намирницама, а ми ћемо, заиста, да га чувамо.“

„Зар да вам га поверим као што сам пре поверио његовог брата?“ Рече он. „Али, Аллах је Чувар најбољи и Он је Најмилостивији!“

А када отворише своје товаре, нађоше да су им враћене њихове ствари, и рекоше: „О оче наш, шта можемо више да пожелимо? Ево, враћене су нам наше ствари, и нашу породицу ћемо храном да намиримо, и нашег брата ћемо да чувамо, а добићемо и додатни товар који камила може да понесе; то је за њега незнатан износ.“

„Ја нећу са вама да га пошаљем“, рече, „док се чврсто Аллахом не закунете да ћете заиста да ми га вратите, осим ако онемогућени будете.“ И пошто му се они заклеше, он рече: „Аллах је јамац за оно што смо казали!“

И рече: „О моји синови, не улазите на једну капију, већ на разне капије, а ја не могу да вас спасим од онога што вам Аллах одреди; власт припада једино Њему, ја се у Њега уздам, и нека се само у Њега уздају они који се уздају!“

И кад уђоше онако како им је наредио њихов отац, то им нимало није помогло да буду поштеђени онога што им је Аллах био одредио, једино се остварила жеља Јаковљева, коју је извршио, а он је, уистину, имао знање, зато што смо га Ми научили, али већина људи не зна.

И кад дођоше код Јосифа, он приви на груди свога брата и рече: „Ја сам, заиста, твој брат и не жалости се због оног што су они чинили.“

И пошто их намири потребном храном, стави пехар у товар свога брата, а после један гласник поче да узвикује: „О каравано, ви сте, заиста, крадљивци!“

Они им приђоше и упиташе: „Шта сте то изгубили?“

„Изгубили смо владареву посуду“, одговорише. „Ко је донесе, добиће товар хране који камила може да понесе. Ја за то гарантујем.“

„Аллаха нам“, рекоше они, „ви знате да ми нисмо дошли да чинимо неред у земљи, и ми нисмо крадљивци.“

„А каква је казна за таквог ако будете лагали?“ Упиташе.

„Казна за оног у чијем се товару то нађе – јесте сам он“, одговорише браћа. „Ето тако ми кажњавамо насилнике.“

И он поче са њиховим врећама, пре вреће свога брата, а онда извади пехар из вреће свога брата. Тако смо, ето, у Јосифову корист варку направили. Он, по владаревом закону, није могао да узме као роба свога брата, осим ако то Аллах жели. Ми уздижемо на веће положаје онога кога хоћемо. Све знанији од знанијег има, а Свезнајући је изнад сваког.

„Ако је он украо“, рекоше они, „па и пре је брат његов крао!“ И Јосиф то у себи затаји и то им не откри. „Ви сте у горем положају“, помисли у себи, „Аллах најбоље зна оно што ви спомињете.“

„О великану“, рекоше они, „он има врло старог оца, па узми једног од нас уместо њега! Ми уистину видимо да си доброчинитељ.“

„Сачувај Аллаху“, рече, „да узмемо неког другог до оног код кога смо нашли оно што је наше! Тада бисмо заиста били неправедници!“

И пошто у њему изгубише сваку наду да ће брата да спасу, одвојише се са стране да се посаветују. „Зар не знате“, рече најстарији међу њима, „да сте се заклели Аллахом своме оцу, а и да сте пре тога у вези са Јосифом учинили пропуст?! Нећу да напустим ову земљу док ми то мој отац не дозволи или док Аллах у моју корист не пресуди, а Он је Судија најбољи.“

„Вратите се свом оцу па реците: 'О оче наш, твој син је украо; ми тврдимо само оно што смо видели, а ми нисмо могли да знамо непознато.'“

Питај насеље у којем смо боравили и каравану са којом смо дошли. Ми, заиста, говоримо истину!

„Није тако“, рече Јаков, „у вашим душама је поникла зла мисао, а лепо је стрпити се. Надам се да ће Аллах све да ми их врати; уистину је Он Свезнајући и Мудри.“

И окрену се од њих и рече: „О Јосифе, туго моја!“ И очи му побелеше од јада, био је врло потиштен.

„Аллаха нам“, рекоше они, „ти толико спомињеш Јосифа да ћеш тешко да оболиш или умреш!“

„Ја своју тугу и свој јад износим само Аллаху, а Аллах ми је дао да знам оно што ви не знате“, рече он.

„О синови моји, идите и распитајте се за Јосифа и његовог брата, и не губите наду у Аллахову милост; заиста, наду у Аллахову милост губе само људи који су неверници.“

И кад они уђоше код њега, рекоше: „О великану, и нас и нашу породицу притисла је невоља; донели смо мало вредне ствари, али ти нам дај пуну меру и удели нам милостињу, јер Аллах, заиста, награђује оне који удељују милостињу.“

„А знате ли“, упита он, „шта сте урадили са Јосифом и његовим братом када сте били лакомислени?“

„А да ти ниси, уистину, Јосиф?“ Повикаше они. „Да, ја сам Јосиф, а ово је мој брат, Аллах нам је даровао милост; а ко год буде био богобојазан и стрпљив - па, Аллах, уистину, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добра дела.“

„Аллаха нам“, рекоше они, „Аллах ти је над нама дао предност, ми смо, заиста, грешили!“

"Данас вам неће бити укора", рече, "Аллах ће вам опростити, Он је најмилостивији!"

„Понесите ову моју кошуљу и баците је на лице мога оца; он ће прогледати; и сву своју породицу ми доведите!“

И кад каравана напусти Мисир, њихов отац рече: „Ја заиста осећам Јосифов мирис, иако ви то поричете.“

„Аллаха нам“, рекоше они, „ти си заиста још увек у претходној обмањености.“

А кад гласник дође са радосном вешћу, он стави кошуљу на његово лице и он прогледа. „Зар вам не рекох“, рече, „да ја знам од Аллаха оно што ви не знате.“

„О оче наш“, рекоше они, „замоли за опрост наших греха, ми смо, заиста, грешили.“

„Замолићу Господара свога да вам опрости“, одговори он, „јер Он прашта грехе и милостив је.“

И кад дођоше код Јосифа, он приви своје родитеље на груди и рече: „Настаните се у Мисиру, од свега, ако Аллах да, сигурни!“

И он своје родитеље постави на престо и сви му се поклонише, па он рече: „О мој оче, ово је остварење мог некадашњег сна. Мој Господар га је учинио истинитим. Он је био добар према мени кад ме је избавио из тамнице и вас довео из пустиње, након што је ђаво између мене и моје браће посејао раздор. Господар мој је, заиста, благ према ономе коме Он хоће, и Он је, заиста, Свезнајући и Мудри!

Господару мој, Ти си ми дао део власти и научио си ме тумачењу снова! О Ти Који си створио небеса и Земљу без претходног примера, Ти си мој Заштитник и на овом свету и на другом; дај да умрем као муслиман и придружи ме честитима!“

Ето, то су неке вести непознате које објављујемо теби, а ти ниси био са њима када су се они одлучили, и када су сплетке смислили.

А већина људи, ма колико ти настојао, нису верници.

Ти од њих не тражиш награду за то, то је само опомена свим световима.

А колико има доказа на небесима и на Земљи поред којих пролазе, и том приликом се од њих окрећу!

Већина њих не верује у Аллаха, осим тако што Му друге у обожавању придружује.

Зар могу да буду сигурни да невоља, као Аллахова казна, неће да их стигне или да суђени Час неће да их изненади, а да они то неће ни да примете?

Реци: „Ово је мој пут, ја позивам к Аллаху, имајући јасне доказе, ја, и сваки онај који ме следи, и нека је Узвишен Аллах, ја нисам од оних који друге поред Њега обожавају.“

А Ми смо и пре тебе само људе као посланике слали, који су били из насељених места и којима смо објаве достављали. Зашто ови не путују по свету, па да виде како су скончали они пре њих – а Будући свет је заиста бољи за богобојазне - зар не разумете?!

И кад би посланици готово наду губили и помишљали да ће за лажове да их прогласе, Наша помоћ би им дошла. Спасили бисмо оне које смо Ми хтели, а Наша казна не би мимоишла невернички народ.

У казивању о њима је поука за оне који су разумом обдарени. Кур'ан није измишљен говор, он признаје књиге пре њега објављене, и објашњава све, и упута је и милост народу који верује.