Sırpça Meal — Rowad Tercüme Merkezi — Ra'd 13:1 – Hacc 22:78

Елиф-лам-мим-ра.[1] Ово су речи Књиге! А оно што ти се објављује од твога Господара је истина, али већина људи не верује. ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Аллах је небеса, видите их, подигао без стубова, и онда се узвисио над Престољем, и потчинио Сунце и Месец; свако се креће до одређеног рока. Он свиме управља и потанко излаже доказе како бисте у сусрет са својим Господаром били чврсто уверени.

И Он је Тај Који је распростро Земљу и на њој створио стабилне планине и реке и од сваког плода дао по пар, мушко и женско; Он дан застире ноћу. У томе, заиста, има доказа за људе који размишљају.

На Земљи има предела који се граниче једни са другима, и башта са грожђем, и њива, и палми; са више изданака и само са једним, и једном те истом водом се напајају; ипак плод неких чинимо укуснијим од других. У томе, заиста, има доказа за људе који разумеју.

А ако се чудиш, па - чудо су њихове речи: „Зар ћемо кад будемо прах, заиста поново да будемо створени?“ То су они који не верују у свога Господара. То су они на чијим вратовима ће да буду окови. То су становници Ватре; у њој ће да остану вечно.

Они те пожурују са Аллаховом казном, пре него са Аллаховим милосрђем, а било је казни и пре њих. Твој Господар људима прашта и упркос њиховом насиљу, али твој Господар, заиста, и жестоко кажњава.

А они који не верују говоре: „Зашто му његов Господар не пошаље какво чудо?“ Ти си, међутим, само онај који упозорава, а сваки народ је имао онога који га је на Прави пут усмеравао.

Аллах зна шта носи свако женско и шта материце краће носе, а шта дуже; код Њега све има меру.

Он је Зналац и оног што је недокучиво чулима и оног што је појавно, Он је Величанствени и Узвишени.

За Њега је једнак онај од вас који тихо говори и онај који то гласно чини, онај који се ноћу скрива и онај који по дану хода.

И уз сваког од вас су анђели, који се смењују испред њега и иза њега - по Аллаховом наређењу надзиру над њим. Сигурно је да Аллах неће да измени стање у којем се налази одређени народ све док се тај народ не промени. А кад Аллах одреди неком народу нешто што је лоше, нико то не може да спречи; без Њега им нема заштитника.

Он је Тај Који вам показује муњу, да се уплашите и понадате, и Он даје да изнова настају тешки облаци.

И грмљавина Њега велича и хвали, а и анђели, из страхопоштовања према Њему; Он шаље громове и њима погађа кога хоће, а они, и поред тога, расправљају о Аллаху, а Он жестоко кажњава.

Само Њему може истински да се моли. А они којима се поред Њега моле - неће да им се одазову, као што ни вода неће да стигне у уста ономе који према њој само своје дланове пружи; молба неверника засигурно је бескорисна.

Аллаху се клања све што је на небесима и на Земљи, добровољно или зато што морају, а и њихове сенке - ујутро и на крају дана.

Реци: „Ко је Господар небеса и Земље?“ - И одговори: „Аллах!“ Реци: „Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист да прибаве нити од себе какву штету да отклоне?“ Реци: „Зар су једнаки слепац и онај који види, или, зар су исто тмине и светло? Зар су Аллаху придружили божанства која стварају као што Он ствара, па им се стварање чини сличним?!“ Реци: „Аллах је Створитељ свега и Он је, Једини, Потчинитељ свега.“

Он воду са неба спуста, па сваком долином тече онолико колико може да прихвати и бујица носи пену која нараста. И оно што људи топе на ватри у жељи да добију накит или оруђе има, такође, отпад сличан пени. Тако Аллах наводи пример за истину и неистину: пена се распршује, док оно што користи људима остаје на Земљи. Тако Аллах наводи примере.

Онима који се одазову своме Господару - припада најлепша награда; а они који Му се не одазову - кад би све што је на Земљи било њихово, и још толико, радо би се тиме откупили. Њих чека ужас полагања рачуна, пребивалиште њихово биће Пакао, а грозно ли је он боравиште!

Зар је онај који зна да је истина оно што ти се објављује од твога Господара као онај који је слеп?! А поуку примају само они који имају разум,

Они који обавезу према Аллаху испуњавају и не крше обећање;

И они који одржавају оно што је Аллах наредио да се одржава и свога Господара се боје и плаше се ужасног обрачуна.

И они који трпе у жељи за лицем свога Господара, и они који обављају молитву, и који од онога што им дајемо удељују и тајно и јавно, и који узвраћају добрим на зло - њима ће да припадне леп исход овога света, њих чека најлепше пребивалиште.

Еденски вртови у којима ће да уђу и они и њихови родитељи и њихове жене и њихов пород - они који су били честити - а и анђели ће да им улазе на свака врата.

Мир Божји нека је над вама, зато што сте трпели, а дивно ли је ваше коначно боравиште!

А они који крше обећање према Аллаху, након што су се на то чврсто обавезали, и кидају оно што је Аллах наредио да се одржава, и чине неред на Земљи - њих чека проклетство и ужасно боравиште.

Коме жели, Аллах даје опскрбу у изобиљу, и ускраћује. Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према Будућем свету само је пролазно уживање.

Они који не верују говоре: „Зашто му од његовог Господара није спуштен какав знак?“ Реци: „Аллах одводи на странпутицу онога кога Он жели, а ка Себи упућује онога ко Му се покајнички обраћа.“

Оне који верују и чија се срца, кад се Аллах спомене, смирују - а срца се, заиста, смирују кад се Аллах спомене.

Онима који верују и чине добра дела - благо њима, њих чека дивно пребивалиште.

И тако смо те послали народу пре којег су били и нестали други народи, да им казујеш оно што ти објављујемо, а они у Свемилосног не верују. Реци: „Он је мој Господар, нема бога осим Њега, на Њега се ослањам и Њему се кајем.“

Кад би се каквом књигом покренула брда или искомадала земља или дозвали мртви, био би то Кур'ан! Аллаху све припада! А зар не знају верници да кад би Аллах само хтео, све људе би упутио? А невернике ће несрећа непрестано да погађа или ће у близини њиховог места да се дешава, због онога што раде - све док се Аллахово обећање не оствари. Аллах, заиста, не крши обећање.

И пре тебе су посланици били исмејавани, па сам Ја онима који нису веровали остављао времена, и после сам их кажњавао, а каква је само била Моја казна!

Па зар је Онај Који над сваким надзире, шта год да уради, као онај ко то није у стању да уради?! И узели су друга божанства поред Аллаха. Реци: 'Именујте их!' Зар да Га ви обавештавате о нечему што се на Земљи налази - што он зна да постоји, или их ви тако називате по своме нахођењу?! Онима који не верују чини се лепим сплеткарење њихово, и они су са правог пута залутали. А онај кога Аллах на странпутицу окрене неће наћи никога да га на Прави пут упути.

Они ће да пате у животу на овом свету, али ће патња на Будућем свету сигурно да буде тежа; нико неће да их одбрани од Аллаха.

Пример Раја обећан онима који се буду бојали Аллаха је: вртови са рекама, кроз њега теку реке, његови плодови и хладовина су трајни; то ће, на крају, да припадне онима који се боје Аллаха и клоне греха, а одредиште неверника је Пакао.

Они којима смо дали Књигу радују се свему што ти објављујемо, али неке групе међу њима поричу нешто од тога. Реци: „Мени је наређено да само Аллаха обожавам и да Њему никога у обожавању не придружујем; Њему ја позивам и Њему се враћам.“

И Ми га тако објављујемо усавршеног на арапском језику. А ако би се ти повео за њиховим прохтевима, након што ти је дошло знање, ти не би имао никога ко би те заштитио нити одбранио од Аллаха.

И пре тебе смо слали посланике, и давали смо им да имају супруге и потомке. И ниједан посланик није могао да иступи са неким чудом, осим са Аллаховом дозволом. Свако доба имало је Књигу.

Аллах уклања шта хоће, а оставља шта хоће; код Њега је главна Књига.

Било да ти покажемо део онога чиме им претимо, било да ти одузмемо живот, твоје је да обзнањујеш, а Наше да сводимо рачуне.

Зар они не виде да Ми сужавамо Земљу умањујући њене крајеве?! А Аллах суди и нико не може побити Његову пресуду, и Он брзо своди рачун.

Сплетке су плели и они пре њих, само, Аллах је Господар свих сплетки, и Он зна шта свако заслужује. А неверници ће сигурно да сазнају коме ће леп исход да припадне на крају.

Они који не верују говоре: „Ти ниси посланик.“ Реци: „Мени и вама Аллах ће да буде довољан као сведок, и они који знање из Књиге имају.“

Елиф-лам-ра.[1] Ово је књига коју ти објављујемо да људе дозволом њиховог Господара изведеш из тмина на светло, на пут Силнога и Хваљенога ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Аллаха, чије је оно што је на небесима и оно што је на Земљи. А тешко неверницима од жестоке патње,

онима који живот на овом свету више воле од Будућег света и који одвраћају од Аллаховог пута и настоје да га прикажу кривим! Они су далеко залутали.

Ми нисмо послали ниједног посланика а да није говорио језиком свога народа, како би им објаснио посланицу. Па Аллах у заблуди оставља онога кога жели а на Прави пут упути онога кога жели; Он је Силни и Мудри.

И Мојсија смо послали са Нашим доказима: „Изведи свој народ из тмина на светло и подсети га на Аллахове благодати.“ То су, уистину, докази за сваког ко је стрпљив и захвалан.

И кад је Мојсије свом народу казао: „Сетите се Аллахове благодати када вас је избавио од фараонових људи који су вас мучили најгорим мукама, који су вам клали мушку децу, а женску остављали у животу - то је било велико искушење од вашега Господара.“

И кад је ваш Господар објавио: „Ако будете захвални, Ја ћу сигурно још више да вам дам; будете ли незахвални, заиста ће жестока да буде Моја казна.“

И Мојсије је још казао: „Ако будете незахвални и ви и сви други на Земљи, па, Аллах је, заиста, независан и хваљен.“

Зар до вас није дошла вест о онима пре вас, о Нојевом народу, и о Аду, и о Семуду, и о онима после њих? Само их Аллах зна! Њихови Посланици су им доносили јасне доказе, али они су стављали на уста своје руке и говорили: „Ми не верујемо у оно што се по вама шаље и ми итекако сумњамо у оно у шта нас позивате.“

Њихови посланици су говорили: „Зар може да се сумња у Аллаха, Који је небеса и Земљу из ничега створио? Он вас позива да би вам опростио грехе и да би вас оставио до одређеног рока.“ Они су одговорили: „Ви сте људи као и ми; хоћете да нас одвратите од оних које су наши преци обожавали - па, донесите нам доказ јасни.“

„Ми јесмо људи као и ви“, говорили су им њихови посланици, „али, Аллах уздиже само оне Своје слуге које Он хоће; ми не можемо да вам донесемо доказ осим са Аллаховом дозволом – а верници нека се само у Аллаха уздају.“

„Зашто да се не ослонимо на Аллаха кад нас је Он путевима којим идемо упутио? Ми ћемо, заиста, стрпљиво да подносимо оно чиме нас узнемиравате - а они који се ослањају, нека се само на Аллаха ослањају!“

Они који нису веровали говорили су својим посланицима: „Или ћете у нашу веру да се вратите или ћемо, заиста, из наше земље да вас протерамо!“ А посланицима је њихов Господар објављивао: „Ми ћемо насилнике сигурно да уништимо.

И после њих вас на Земљи да настанимо. Биће то за оне који ће полагања рачуна преда Мном да се боје и који ће од Моје претње да страхују.“

И посланици су тражили помоћ, па је сваки охоли пркосник настрадао.

Пред њим ће да буде Пакао - и он ће да буде напајан течношћу од сукрвице.

Мучиће се да је прогута, али никако неће моћи да је прождере и смрт ће са свих страна да му прилази, али он неће да умре; а након тога га чека још тежа патња.

Дела оних који не верују у свога Господара налик су на пепео који разнесе вихор у олујном дану; неће моћи да очекују никакву награду за дела која су учинили, то је далека странпутица.

Зар не видиш да је Аллах небеса и Земљу створио са Истином? Ако жели вас ће уклонити и нова створења довести.

То Аллаху није тешко.

И изаћи ће сви пред Аллахом, па ће они који су били слабићи рећи својим главешинама, онима који су били охоли: „Ми смо били ваше присталице, па да ли сте у стању да нас бар мало заштитите од Аллахове казне?“ „Да је нас Аллах упутио“, одговориће они, „и ми бисмо вас упутили. Жалили се ми или трпели, свеједно нам је, нема нам више спаса.“

И када буде све решено, ђаво ће да каже: „Аллах вам је истинско обећање дао, а ја сам вам обећавао и своја обећања изневерио; али, ја нисам никаквог доказа над вама имао, само сам вас позивао и ви сте ми се одазивали; зато не корите мене, већ сами себе; нити ја могу вама да помогнем, нити ви можете да помогнете мени. Ја немам ништа са тим што сте ме, поред Њега, обожавали. Незнанобошце сигурно чека болна патња.“

А они који су веровали и чинили добра дела биће уведени, са дозволом њиховог Господара, у рајске баште кроз које теку реке и у њима ће да бораве вечно, њихов поздрав ће у њима да буде: 'Мир Божји'.

Зар не видиш како Аллах наводи пример - лепа је реч као лепо дрво: корен му је чврсто у земљи а гране према небу.

Оно свој плод даје у сваком моменту са дозволом свога Господара - а Аллах људима наводи примере да би узели поуку,

а ружна реч је као ружно дрво које је ишчупано са површине земље. Њему нема опстанка.

Аллах учвршћује вернике постојаном речју у животу на овом свету, а и на Будућем свету, а незнанобошце одводи у заблуду; Аллах ради шта хоће.

Зар не видиш оне који су уместо захвалности Аллаху на благодатима – узвратили незахвалношћу и народ свој довели у кућу пропасти,

у Пакао, у коме ће да горе - а ужасно је он пребивалиште!

И који су поред Аллаха друга божанства узели да би заводили са Његовог пута? Реци: „Уживајте, завршићете, сигурно, у Ватри!“

Реци Мојим слугама које верују да обављају молитву и да удељују и тајно и јавно из онога што им Ми дарујемо, пре него што наступи Дан у коме неће да буде ни трговања ни пријатељства.

Аллах је Тај Који је створио небеса и Земљу; Он спушта са неба воду и чини да помоћу ње рађају плодови којима се храните; и потчинио вам је лађе да морем плове по Његовој одредби, и потчинио вам је реке,

и потчинио вам је Сунце и Месец, који се стално крећу, и потчинио вам је ноћ и дан.

И даје вам од свега онога што од Њега тражите, и ако бисте Аллахове благодати бројали, не бисте их набројали. Човек је, уистину, итекако неправедан и незахвалан.

А када Аврам рече: „Господару мој, учини овај град Мекку сигурним и сачувај и мене и моје синове од тога да обожавамо кипове.

Они су, мој Господару, многе људе на странпутицу навели. Онај ко буде мене следио - моје је вере, а онај ко буде против мене устајао, па - Ти си, уистину, Онај Који опрашта грехе и милостив си.

Господару наш, ја сам неке своје потомке населио у котлини у којој се ништа не сеје, код Твоје часне Ка'бе, да би, Господару наш, обављали молитву; зато учини да срца неких људи за њима чезну и опскрби их разним плодовима да би били захвални.

Господару наш, Ти сигурно знаш шта ми кријемо, а шта на јаву износимо. А Аллаху ништа није скривено; ни на Земљи, ни на небу.

Хвала Аллаху, Који ми је у старости подарио Јишмаила и Исака; мој Господар молбе, уистину, услишава.

Господару мој, дај да ја и моји потомци у обављању молитве будемо устрајни; Господару наш, Ти услиши моју молбу!

Господару наш, опрости мени, и мојим родитељима и свим верницима – на Дан кад се буде полагао рачун!“

А ти никако не мисли да Аллах не мари за оним што раде неверници! Он им само одгађа до Дана када ће очи да им остану отворене!

Журиће, уздигнутих глава, укоченог погледа; а срца ће да им буду празна.

Ти опомињи људе Даном када ће казна да им дође, кад ће они који су неправедни били – да говоре: „Господару наш, остави нас још само кратко време, одазваћемо се Твоме позиву и следићемо посланике!“ А зар се пре нисте заклињали да са овог света нећете да одете?

И настанили сте се били у местима где су живели они који су се према себи огрешили, а било вам је познато како смо поступили са њима, и наводили смо вам примере.

И они лукавства своја плету, а Аллах зна за њихова лукавства, само што њихова лукавства не могу брда да покрену.

Немој ни да помислиш да Аллах неће да одржи Своје обећање Својим посланицима - Аллах је, уистину, силан и строг.

На Дан кад Земља буде замењена другом земљом, а и небеса, и кад сви изађу пред Аллахом, Јединим, Свемоћним.

Тог дана ћеш да видиш грешнике у оковима заједно повезане.

Одећа ће од катрана да им буде, а ватра ће обавијати њихова лица.

То је зато да Аллах свакоме да шта је заслужио - Аллах заиста брзо своди рачун.

Овај Кур'ан је обзнана људима, и да њиме буду опоменути, и да знају да је само Он Један Бог, и да приме поуку они који имају разум!

Елиф-лам-ра.[1] Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана! ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Неверници ће често да жале што нису били Аллаху предани.

Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они!

А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок.

Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време.

Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд!

Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”

Ми анђеле шаљемо само са истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају.

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.

И пре тебе смо слали посланике претходним народима.

И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали.

Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника.

Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим.

Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали,

опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“

Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили.

И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола.

А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен.

А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером.

И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните.

И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери.

Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите.

И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити

и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу.

А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући.

Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата.

А још пре смо створили духове од ужарене ватре.

И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата.

И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“

Па су се сви анђели скупа поклонили.

осим Сотоне; он је одбио да се поклони.

„О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“

“Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.”

„Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет!

И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“

„Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“

„Даје ти се време“, рече Он,

„до Дана већ одређеног.“

„Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем,

осим Твојих искрених верника међу њима.“

„Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах.

„Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих;

за све њих Пакао ће да буде одредиште,

он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“

Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити.

„Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“

Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других.

Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени.

Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви,

али да је и Моја казна, заиста, болна казна!

И обавести их о Аврамовим гостима,

када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!”

“Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.”

„Зар ми доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“

„Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“

„А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он.

И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“

„Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу,

изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо,

осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“

И кад изасланици дођоше до Лотове породице,

он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“

„Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају,

доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо.

Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“

И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени.

И дођоше становници града, весели.

„Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите,

и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“

„А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“

Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“

А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали.

И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило,

и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине.

У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају,

а насеље Содома је поред постојећег пута.

У томе су, заиста, знаци за оне који верују.

А и становници Ејке били су неверници,

па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог.

И становници Хиџра су посланике сматрали лажним,

а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали.

Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни,

па и њих у свитање задеси страшан глас,

и није им ни од какве користи било оно што су стицали.

Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости,

твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући.

Ми смо ти дали седам стиха, који се понављају, а и величанствени Кур'ан.

Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ,

и реци: „Ја само јавно опомињем.“

Као што смо следбенике Књиге опоменули.

Оне који Кур'ан поделише на делове.

И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност

за оно што су радили!

Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и незнанобожаца се клони.

Ми те чувамо од оних који ти се ругају.

који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они!

Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре,

зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају,

и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође!

Оно што је Аллах одредио – догодиће се; зато то не пожурујте! Хваљен је Он и врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Он шаље анђеле с Објавом, по вољи Својој, оним верницима Својим којима хоће: “Опомињите да нема бога осим Мене и бојте Ме се!”

Он је мудро небеса и Земљу створио; нека је Он врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Он ствара човека од капи семена, а он одједном – отворени противник!

И стоку Он за вас ствара; њоме се од хладноће штитите, а и других користи имате, њоме се највише и храните,

она вам је украс кад је враћате са испаше и кад је на пашу изгоните.

А носи вам и терете у места у која, осим уз велике муке, не бисте стигли. Ваш Господар је, уистину, благ и милостив.

И коње, и мазге, и магарце - да их јашете, и као украс - а створиће и оно што не знате.

Аллахово је да укаже на Прави пут, а има их и кривих путева; а да Он хоће, све би вас упутио.

Он је Тај Који са неба спушта воду коју пијете и она помаже да изникне биље којим стоку напасате.

Он вам даје да помоћу ње изникне жито, и маслине, и палме, и грожђе, и разноврсни плодови - у томе је, заиста, доказ за људе који размишљају.

Он вам је потчинио ноћ и дан, и Сунце и Месец, и звезде су потчињене по Његовој одредби. У томе су, уистину, докази људима који памети имају,

и све што вам је на Земљи разнобојно створио - у томе је, заиста, доказ људима који поуку примају.

И Он је Тај Који је потчинио море, да из њега једете свеже месо и да вадите накит који носите - ти видиш лађе како га секу да бисте нешто из обиља Његовог стекли и да бисте захвални били.

И по Земљи је стабилне планине поставио да вас она не потресе, и реке, а и путеве да се усмеравате,

а и путоказе, а и по звездама се они управљају:

Па је ли онда Онај Који ствара као онај који не ствара!? Уразумите се!

Ако бисте бројали Аллахове благодати, не бисте их набројали; Аллах, уистину, опрашта грехе и милостив је.

Аллах зна шта кријете, а шта јавно износите.

А они којима се они моле уместо Аллаха – ништа не стварају; они су сами створени;

мртви су, нису живи и не знају када ће да буду оживљени.

Ваш Бог је – један Бог! Срца оних који у Будући свет не верују поричу, они се охолошћу размећу.

Нема сумње да Аллах зна и оно што они крију, а и оно што јавно износе; Он, заиста, не воли оне који се охоле.

А када их неко упита: „Шта је то што ваш Господар објављује?“ Они одговарају: „Измишљотине народа древних!“

То је зато да би на Судњем дану носили своје грехе у потпуности и део греха оних које су, а да они нису били свесни, у заблуду довели. Ужасан је терет који ће они да носе!

И они пре њих су правили сплетке, па је Аллах порушио из темеља њихове грађевине, и кров се на њих срушио - стигла их је казна одакле нису ни очекивали.

А на Судњем дану Он ће да их осрамоти и упита: „Где су они које сте Мени у обожавању придруживали, они због којих сте се супротстављали?“ Они којима је дато знање ће да кажу: „Данас ће срамота и мука невернике, заиста, да снађе,

оне којима су анђели узели душе у тренутку када су незнанобошци били.“ И они ће тада да се покоре и да кажу: „Ми нисмо никакво зло радили!“ „Јесте, Аллах, заиста добро зна оно што сте радили.

Зато, улазите на капије Пакла, у њему ћете да останете вечно! О како ће да буде грозно пребивалиште оних који су се охолили!“

А онима који су се бојали Аллаха и клонили греха рећи ће се: „Шта је објављивао ваш Господар?“ „Велико добро!“ Одговориће. Они који чине добра дела имаће већ на овом свету лепу награду, а Будући свет је, сигурно, још бољи. О како ће да буде дивно боравиште оних који су се бојали Аллаха:

Еденски вртови у које ће да уђу, где теку реке, и где ће да имају све што пожеле. Тако ће Аллах да награди оне који Га се буду бојали,

оне којима анђели узимају душу док су честити, и којима говоре: „Мир Божји вама! Уђите у Рај због онога што сте радили!“

Зар незнанобошци чекају да им дођу анђели, или да дође одредба твога Господара?! Тако су поступили и они пре њих; њима није неправду учинио Аллах, они су сами себи учинили неправду.

И стигла их је казна за оно што су чинили, и са свих страна их је обузело оно чему су се ругали.

И говоре они који друге поред Њега обожавају: „Да је Аллах хтео, не бисмо ни ми ни наши преци, поред Аллаха, никога обожавали и не бисмо ништа, без Његове воље, забрањеним сматрали.“ Исто тако су и они пре њих поступали. А зар су посланици били дужни ишта друго него да јасно обзнане истину?!

Ми смо сваком народу посланика послали који им је наређивао: „Аллаха обожавајте, а ђавола се клоните!“ И било је међу њима оних које је Аллах упутио, а и оних који су заслужили заблуду. Зато путујте Земљом да видите какав је био завршетак оних који су посланике утеривали у лаж.

Ма колико ти желео да их упутиш, Аллах, заиста, неће указати на Прави пут оном кога је у заблуди оставио, и њима нико неће помоћи.

Они се заклињу Аллахом, најтежом заклетвом: „Аллах неће да оживи онога који умре!“ Напротив! То Његово обећање заиста ће да се испуни, али то већина људи не зна.

Да би им објаснио оно у чему су се разилазили, и да би сазнали они који нису веровали да су били лажови.

Ако нешто хоћемо, Ми само за то кажемо: „Буди!“ И оно буде.

Оне који су се иселили ради Аллаха, након што су били тлачени, Ми ћемо још на овом свету на лепо место да сместимо; а награда на Будућем свету биће још већа кад би само знали.

Онима који су били стрпљиви и на Господара свога се ослањали.

Ми смо и пре тебе само људе као посланике са објавом слали; ако за то не знате, питајте следбенике Књиге!

Слали смо их са јасним доказима и књигама, а теби објављујемо Кур'ан, да би објаснио људима оно што им се објављује, и да би они размислили.

А зар су сигурни они који подмукло праве зло - да Аллах неће у земљу да их утера, или да неће, одакле не могу ни да помисле, казна да им дође,

или да их неће на путовањима њиховим казнити – а они Му неће моћи умаћи.

Или да их неће казнити док у страху стрепе? Али, Господар ваш је заиста благ и милостив.

Зар они не виде да све оно што је Аллах створио сад десно, сад лево, пружа своје сенке клањајући се Аллаху и да је све то покорно?

Аллаху се клања све живо на небесима и на Земљи, и анђели, а они се не охоле,

боје се свога Господара који је изнад њих и чине оно што им се нареди.

Аллах каже: „Двојицу богова за обожавање не узимајте! Само је један Бог, и само од Мене страхујте!“

Све што је на небесима и на Земљи Аллахово је, и Њему треба увек послушан бити. Зар некога другог осим Аллаха да се бојите?!

Сваку благодат коју имате вам је од Аллаха, а чим вас задеси каква невоља, опет од Њега гласно помоћ тражите.

А потом, кад вам Он невољу отклони, неки од вас поред Господара свога друга божанства обожавају,

да би занегирали оно што смо им Ми дали. Па уживајте, али заиста, знаћете!

Незнанобошци својим божанствима која ништа не знају остављају део хране коју им Ми дајемо. Кунем се Аллахом, бићете сигурно питани за све што сте измишљали!

Они Аллаху приписују кћери - Узвишен је Он! - а себи оно што прижељкују.

И кад се неком од њих јави да му се родила ћерка, лице му потамни и постаје потиштен.

Крије се од људи због лоше вести која му је дојављена: да ли да је задржи уз понижење, или да је зарови у прашину? Како ружно они просуђују!

Они који у Будући свет не верују имају лоша својства, а Аллах има најузвишенија својства: Он је Силни и Мудри.

Кад би Аллах људе због грехова њихових кажњавао, ништа живо на Земљи не би оставио, али Он их до рока одређеног оставља, и кад рок њихов дође, ни за трен га један не могу ни одложити ни убрзати.

Они Аллаху приписују оно према чему сами осећају одвратност и њихови језици говоре лаж да њих чека најлепша награда; а њих, нема сумње, чека Ватра: они ће у њу први да буду потерани.

Кунем се Собом, Ми смо и пре тебе народима слали посланике, али им је ђаво улепшао њихове поступке, па им је он сада заштитник, и њих све чека болна патња.

Ми ти објављујемо Књигу само да би им објаснио оно у чему се разилазе, и да буде упута и милост верницима.

Аллах воду с неба спушта и њоме живот мртвој земљи враћа! То је, заиста, доказ за људе који хоће да чују.

Ви имате поуку и у стоци: „Ми вам дајемо да пијете оно што долази из њене утробе, што настаје између гризина и крви; то је млеко, укусно онима који га пију.

А од плодова палми и лозе припремате опојно пиће и пријатну храну. Ту је, заиста, доказ за људе који схватају.“

Твој Господар је надахнуо пчелу: „Прави себи куће у брдима, на дрвећу и у ономе што направе људи,

затим, храни се разноврсним плодовима, па онда иди стазама свога Господара, послушно!“ Из њихових утроба излази пиће различитих боја, у њему је лек људима. Ту је, уистину, доказ за људе који размишљају.

Аллах вас ствара и после вам душе узима. Има вас који дубоку старост доживите, па брзо заборавите оно што сазнате. Аллах је, заиста, Свезнајући и Свемоћни.

Аллах опскрбљујући вас даје једнима више него другима. Али они којима је дато више не дају онима који су у њиховој власти, а потребе су им једнаке. Зашто нису на Аллаховим благодатима захвални?!

Аллах вам од вашег рода ствара жене, а од жена ваших даје вам синове и унуке, и укусна јела вам даје. Па зашто у лаж они верују, а Аллахове благодати поричу?

И обожавају, поред Аллаха, оне који нису у стању да им дају било какву опскрбу, ни из небеса ни из земље, и који ништа не могу!

Зато ништа не поредите са Аллахом! Аллах, заиста, зна, а ви не знате!

Аллах наводи пример роба у туђем власништву, који ништа нема, и онога коме смо Ми дали лепу опскрбу и који удељује из тога, и тајно и јавно – зар су они једнаки?! Нека је хваљен Аллах! Али, већина њих не зна!

Аллах вам наводи као пример двојицу људи од којих је један глувонем, који ништа нема и који је на терету господару свом – куд год га пошаље, никаквог добра не донесе. Да ли је он једнак оном који тражи да се праведно поступа, а и сам је на Правом путу?!

Аллах зна тајне небеса и Земље! А Смак света ће у трен ока доћи, или још брже, јер је Аллах, уистину, Свемоћни!

Аллах вас из утроба ваших мајки изводи док још ништа не знате, и даје вам слух и вид и разум - да бисте били захвални.

Зар они не виде птице како без муке лете у пространству небеском?! Њих само Аллах држи. Ту су, заиста, докази људима који верују.

Аллах вам даје да у кућама својим станујете и даје вам од коже стоке шаторе које лако носите кад на пут идете и кад коначите, а од вуне њихове и длаке њихове и кострети њихове простирку и корисне ствари – све док се не истроше.

Аллах вам у ономе што је створио даје хлад, и даје вам склоништа у брдима, и даје вам одећу која вас чува од врућине, даје вам и оклопе који вас у борби штите - тако вам употпуњава Своју благодат да бисте били Њему предани.

А ако се они окрену од веровања, па твоја дужност је само да јасно доставиш поруку.

Они признају да је благодат од Аллаха, па је после поричу – већина њих су неверници.

А на Дан када из сваког народа доведемо сведока, неверницима неће да буде допуштено да се правдају, нити ће им се пружити прилика да се врате на Земљу, како би постали верници.

Кад они који нису веровали угледају казну, она им неће бити ни умањена ни одгођена.

А кад они који су, поред Аллаха, обожавали друга божанства виде своја божанства, рећи ће: „Господару наш, ово су наша божанства којима смо се, мимо Тебе, молили. “Божанства ће им одговорити: „Ви сте, уистину, лажљивци!“

И они ће тога дана Аллаху да се покоре, и нестаће лажи које су измишљали.

Онима који нису веровали и који су од Аллаховог пута одвраћали, Ми ћемо двоструком казном казнити зато што су правили смутњу.

А на Дан када из сваког народа доведемо по једног сведока који ће да сведочи против свог народа, а тебе доведемо као сведока против ових! Ми теби објављујемо Књигу као објашњење за све и као упуту и милост и радосну вест за оне који једино у Њега верују.

Аллах, заиста, наређује правду, доброчинство и помагање ближњих, а разврат, све што је одвратно и насиље забрањује; Он вас саветује како бисте узели поуку.

И испуњавајте обавезе на које сте се обавезали Аллаху и не кршите заклетве кад сте их чврсто дали, а Аллаха као јамца узели, јер Аллах зна оно што радите.

И не будите као она која би своју плетеницу распрела кад би је већ била чврсто уплела, и не служите се заклетвама својим да бисте једни друге преварили само зато што је једно племе многобројније од другог. Аллах вас тиме само искушава, а на Судњем дану ће вам, заиста, објаснити оно око чега сте се разилазили.

Да Аллах хоће, учинио би вас следбеницима једне вере, али Он у заблуду одводи оног кога хоће, а на Прави пут указује оном коме Он хоће; и ви ћете заиста одговарати за оно што сте радили.

И не служите се заклетвама својим зато да бисте једни друге варали, да се не би поклизнула нога која чврсто стоји и да не бисте несрећу искусили зато што сте од Аллаховог пута одвраћали; а патња велика вас још чека.

И не замењујте обавезу дату Аллаху за нешто што мало вреди - оно што је код Аллаха за вас је боље, ако знате!

Оно што је код вас - пролазно је, а оно што је код Аллаха - вечно је. Ми ћемо, сигурно, оне који су били стрпљиви наградити многоструком наградом за оно што су чинили.

Оном ко чини добро, био мушкарац или жена, а верник је, Ми ћемо дати да проживи леп живот и заиста ћемо их наградити бољом наградом него што су заслужили.

Када будеш хтео да учиш Кур'ан, затражи Аллахову заштиту од проклетог ђавола,

он заиста нема никакве моћи над онима који верују и који се уздају у свога Господара,

његова је моћ једино над онима који њега за заштитника узимају и који друге поред Аллаха обожавају.

Када Ми пропис заменимо другим - а Аллах најбоље зна шта објављује - они говоре: „Ти само измишљаш!“ А није тако, него већина њих не зна.

Реци: „Од твог Господара спушта га анђео Гаврило као истину, да још више учврсти вернике, и да буде упута и радосна вест онима који су Аллаху предани.“

Ми добро знамо да они говоре: “Поучава га један човек!” Језик оног због кога они криво говоре је језик неарапина, а овај Кур’ан је на јасном арапском језику.

Онима који неће да верују у Аллахове доказе Аллах, сигурно, неће указати на Прави пут, и њих чека патња несносна.

Усуђују се да лажи измишљају само они који у Аллахове речи не верују, и они су прави лажљивци.

Оног који занегира Аллаха, након што је у Њега веровао – осим ако буде на то приморан, а срце му остане чврсто у вери – чека Аллахова казна. Оне којима се неверство буде милило стићи ће срџба Аллахова и њих чека патња велика.

Зато што су више волели живот на овом свету од Будућег света, а Аллах неће да упути на Прави пут народ који не верује.

То су они чија је срца и слух и вид Аллах запечатио, и они су заиста немарни;

они ће, нема сумње, на Будућем свету бити изгубљени.

Господар твој ће онима који се иселе, након што су злостављани били, па се онда буду борили и све стрпљиво подносили – Господар твој ће им, после тога, заиста опростити и самилостан бити.

На Дан у којем ће сваки човек само о себи да брине и у коме ће се сваком човеку за дела његова пуна награда или казна дати, неправда им се неће учинити!

Аллах наводи као пример град, сигуран и спокојан, коме је у обиљу долазила храна са свих страна, а који је незахвалан на Аллаховим благодатима био, па му је Аллах дао да искуси и глад и страх због онога што су радили његови становници.

И њима је дошао посланик, један од њих, али су га они лажљивцем назвали, и њих је стигла казна зато што су неправедни били.

Храните се допуштеним и лепим јелима којима вас Аллах опскрбљује и будите захвални Аллаху на Његовим благодатима, ако само Њега обожавате.

Он вам забрањује једино стрв, и крв, и свињско месо, и ону стоку која је заклана у нечије друго, а не у Аллахове име. А оном ко буде приморан, али не из жеље, него само толико да утоли глад – па Господар твој ће, заиста, да опрости и самилостан да буде.

И не говорите неистине језицима својим: “Ово је допуштено, а ово је забрањено” – да бисте тако о Аллаху неистине износили. Они који о Аллаху говоре неистине неће успети,

кратко ће уживати, и њих чека страшна патња.

Јеврејима смо забранили оно о чему смо ти пре казивали; Ми према њима нисмо неправедни били, они су сами себи неправду нанели.

Онима који ураде зло из незнања, па се касније покају и поправе, твој Господар ће, после тога, сигурно да опрости и да буде милостив.

Аврам је био пример честитости, покоран Аллаху, прави верник, и није био од оних који су друге поред Аллаха обожавали.

И био је захвалан на Његовим благодатима; њега је Аллах изабрао и на Прави пут упутио.

и Ми смо му сачували леп спомен на овом свету, а на Будућем свету ће заиста бити међу онима добрима.

После смо теби објавили: „Следи Аврамову веру, праву веру, он није био од оних који су друге поред Аллаха обожавали!“

Светковање суботе прописано је онима који су имали о њој различита мишљења, и твој Господар ће на Судњем дану да пресуди у вези са оним у чему су се разилазили.

На пут свога Господара мудро позивај и лепим саветом, и са њима на најлепши начин расправљај! Твој Господар зна оне који су залутали са Његовог пута, и Он зна оне који следе Упуту.

Ако хоћете да на неправду узвратите, онда учините то само у оноликој мери колико вам је учињено; а ако се стрпите - то је, заиста, боље за стрпљиве.

Стрпљив буди! Али, стрпљив ћеш да будеш само уз Аллахову помоћ. И не тугуј за њима, и нека ти није тешко због њиховог сплеткарења.

Аллах је заиста на страни оних који се Њега боје и греха клоне и који добра дела чине.

Узвишен нека је Онај Који је у једном часу ноћи превео Свог слугу Мухаммеда од Часне џамије до Далеке џамије, чију смо околину благословили како бисмо му нека знамења Наша показали. Он, уистину, све чује и све види.

А Мојсију смо дали Књигу и упутом је Израиљевим синовима учинили и казали: “Поред Мене – Господара другог не узимајте,

о потомци оних које смо са Нојем у лађи превезли!“ Он је, заиста, био слуга захвални.

И Ми смо у Књизи објавили Израиљевим синовима: „Ви ћете заиста два пута неред на Земљи да учините и увелико да се охолите.“

Када дође време прве претње, послаћемо против вас Наше слуге жестоке снаге, они ће уздуж и попреко земљу вашу да прегазе, и обећање о казни ће да се испуни.

Затим ћемо да вам дамо победу против њих и повећаћемо вам имовину и синове и учинићемо вас бројнијим.

Све што чините – чините себи, добро и зло. А кад дође време друге претње, послаћемо их да на лицима вашим тугу и јад оставе и да у Храм као и први пут, поново провале и да све што освоје до темеља поруше.

И Господар ће вам се ваш опет смиловати; али ако се вратите нереду, вратићемо се и Ми казни. А Пакао смо за невернике учинили тамницом.

Овај Кур’ан води једином исправном путу, и верницима који чине добра дела доноси радосну вест да их чека награда велика,

а да смо за оне који у Будући свет не верују - припремили болну патњу.

Човек и проклиње и благосиља; човек је склон журби и брзим одлукама.

И Ми смо ноћ и дан као два знамења учинили: знак ноћи смо уклонили, а знак дана смо учинили видним како бисте могли да тражите благодати свога Господара и да бисте број година знали и да бисте време рачунали - и све смо потанко објаснили.

И сваком човеку је сачувано и забележено све што је урадио, а на Судњем дану показаћемо му књигу отворену:

“Читај своју књигу, доста ти је данас то што ћеш свој рачун да полажеш!“

Онај који иде Правим путем, од тога ће само он користи имати; а онај ко лута – на своју штету лута, и ниједна душа неће да носи туђе грехе. А Ми ниједан народ нисмо казнили док посланика нисмо послали!

Кад хоћемо да уништимо неко насеље, онима који су у њему на раскош навикли наредимо покорност, а они у њему буду непокорни и тако се над њима обистини Реч казне, па га до темеља разрушимо.

И колико смо само народа после Ноја уништили! А довољно је то што твој Господар у потпуности зна и види грехе Својих створења.

Ономе који жели овај краткотрајни свет, Ми му на њему брзо дајемо - шта хоћемо и коме хоћемо, али ћемо после да му припремимо Пакао, у коме ће да гори презрен и одбачен.

А онај ко жели Будући свет и труди се да га заслужи, а верник је, труд ће му хвале вредан бити.

Свим људима, и једнима и другима, Господар твој пружа Своје дарове; а дарови твога Господара нису никоме забрањени.

Гледај како некима дајемо предност над другима; а на Будућем свету ће да буде разлика у степенима и предностима, заиста, већа.

Не узимај уз Аллаха неког другог бога, па да будеш понижен и без помоћи!

Твој Господар заповеда да само Њега обожавате и да родитељима чините доброчинство. Кад једно од њих двоје, или обоје, код тебе доживе старост, не реци им ни: „Уф!“, и не одбиј их од себе, и обраћај им се речима пуним поштовања.

Буди према њима пажљив и понизан и реци: “Господару мој, смилуј им се, они су мене, кад сам био дете, неговали!”

Господар ваш најбоље зна шта је у вашим душама: ако будете доброчинитељи, па Аллах ће, заиста, да опрости онима који се кају.

Дај своме ближњем његово право, и сиромаху, и путнику, али нипошто не расипај.

Заиста су расипници ђавољева браћа, а ђаво је своме Господару итекако незахвалан.

А ако немаш ништа да уделиш, јер и сам од Господара свог милост тражиш и њој се надаш, онда им барем коју лепу реч реци.

Не држи руку своју стиснуту, а ни посве отворену, па да будеш укорен и да без ичега останеш.

Твој Господар, заиста, пружа обилну опскрбу ономе коме хоће, а и ограничава је. Он, уистину, у потпуности зна и види Своје слуге.

Не убијајте своју децу из страха од сиромаштва, и њих и вас Ми хранимо, њихово убијање је заиста велики грех!

И никако се не приближавајте блуду. Заиста је блуд разврат, и ружан пут!

И не убијајте никога кога је Аллах забранио, осим када је то законом оправдано! А ако је неко, ни крив ни дужан, убијен, онда његовом наследнику или старатељу дајемо власт, али нека ни он не прекорачује границу у убијању. Он је, заиста, од Аллаха потпомогнут.

И не приближавајте се имовини сирочета, осим ако желите да је унапредите, све док не постане пунолетно. И испуњавајте оно на шта сте се обавезали, јер ће за уговоре заиста да се одговара!

Употпуните меру када мерите и вагајте исправном вагом! То је боље и последице су лепше.

И не поводи се за оним што не знаш! И слух и вид и разум - за све то ће, заиста, да се одговара.

Не ходај по Земљи охоло! Земљу сигурно не можеш да пробијеш ни брда висином да достигнеш.

Све су то ружна дела, Господару твоме мрска.

То је мудрост коју ти твој Господар објављује. И не сматрај да поред Аллаха постоји друго божанство, да не би био бачен у Пакао, понижен и од милости одбачен.

Зар је вас ваш Господар обдарио синовима, а Себи, као кћери, узео анђеле?! Ви, заиста, изговарате крупне речи.

У Кур'ану смо мноштво опомена навели да би они поуку извукли, али њима Кур'ан само одбојност повећава.

Реци: „Да поред Њега постоји друго божанство, као што они говоре, они би онда потражили пут до Власника Престола.“

Слављен нека је Он и врло високо изнад оног што они говоре!

Њега величају седам небеса, и Земља, и они на њима; и не постоји ништа што Га не велича, хвалећи Га; али ви не разумете њихово величање. Он, заиста, не жури са казном и опрашта грехе.

А када учиш Кур'ан, између тебе и оних који у Будући свет не верују Ми ставимо невидљиви застор који раздваја,

а на њихова срца покриваче да га не би разумели, и учинимо их глувим. И када ти у Кур'ану споменеш свога Господара да је Једини, они из одбојности окрену леђа.

Ми добро знамо шта они желе да чују када долазе да те прислушкују, и о чему се сашаптавају кад неправедници говоре: „Ви следите само опчињеног човека!“

Погледај шта о теби они говоре, па онда лутају и не могу да нађу Прави пут.

Они говоре: „Зар кад се у кости и прашину претворимо, зар ћемо новим стварањем, заиста, да будемо оживљени?!“

Реци: “Хоћете, и да сте камење или гвожђе,

или било какво створење за које мислите да не може да буде оживљено!“ „А ко ће у живот да нас врати?“ Упитаће они. Ти реци: „Онај Који вас је и први пут створио“, а они ће према теби да одмахну главама својим и да упитају: „Када то?“ Ти реци: „Можда убрзо!“

На Дан када вас Он позове, ви ћете са захвалом да Му се одазовете, и помислићете да сте само мало времена на Земљи боравили.

И реци Мојим слугама да говоре само лепе речи: јер би Сотона могао посејати непријатељство међу њима, Сотона је, заиста, човеков отворени непријатељ.

Господар ваш вас најбоље познаје: ако хоће, Он ће вам се смиловати или ће вас, ако хоће, казнити. И Ми ти нисмо дали власт над њима.

Твој Господар најбоље зна оне на небесима и оне на Земљи; Ми смо једне веровеснике над другима одликовали, а Давиду смо Псаламе дали.

Реци: “Молите се онима које, поред Њега, сматрате боговима – али вас они неће моћи невоље ослободити нити је изменити.”

Они којима се они моле и сами траже начин како ће што више своме Господару да се приближе, и надају се Његовој милости и плаше се Његове казне. А казне Господара твог свако треба да се чува.

И не постоји ниједно насеље које Ми пре Судњег дана нећемо да уништимо или да га тешкој муци изложимо; то је у Књизи одређено.

А не шаљемо чуда само зато што древни народи у њих нису поверовали. Семуду смо као видљиво чудо камилу дали, али они у њу нису поверовали. А чуда шаљемо само да застрашимо.

И казали смо ти: “Сви су људи у власти твога Господара!” А сан који смо ти дали да усниш и дрво уклето, у Кур’ану споменуто, искушење су за људе. Ми их застрашујемо, али њима то само повећава ионако велику охолост.

И када смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ - Они се сви, осим Сотоне, поклонише. „Зар да се поклоним ономе кога си од глине створио?“ Рече.

“Реци ми”, рече онда, “ево овог кога си изнад мене уздигао: ако ме оставиш до Судњег дана сигурно ћу, осим малобројних, над потомством његовим загосподарити.”

“Одлази!” Рече Он. “Теби и онима који се за тобом буду повели следи потпуна казна у Паклу."

И заводи гласом својим кога можеш и сакупи против њих своју коњицу и своју пешадију, и имај удела у њиховој имовини и деци, и дај им обећања – а само је обмана то што им Сотона обећава.

Ти, заиста, нећеш да имаш никакве власти над Мојим слугама!“ А твој Господар је довољан као заштитник!

Господар ваш је Тај Који због вас покреће лађе по мору да бисте трагали за Његовим обиљем. Он је, заиста, према вама милостив.

Кад вас на мору невоља задеси, тад нема оних којима се иначе молите, постоји само Он. А кад вас Он на копно спаси, ви окрећете главе – човек је увек незахвалан!

Зар сте сигурни да Он неће Земљу да потресе па да вас у њу утера или да неће да пошаље на вас кишу камења, па да онда себи никаквог заштитника не нађете?!

Или сте можда сигурни да Он неће на море поново да вас изведе, и буру на вас да пошаље и потопи вас због ваше непослушности?! Тада не бисте никога нашли ко би Нас због вас на одговорност позвао.

Ми смо Адамовом потомству почаст указали: дали смо им да копном и морем путују, и опскрбили смо их укусним јелима, и дали Смо им посебну предност над многим створењима које смо створили.

А на Дан кад позовемо све људе с вођом својим, они којима се књига њихова да у десну руку њихову читаће књигу своју и неће им бити ни колико трун један учињена неправда.

онај ко је на овом свету био слеп за истину биће слеп и на Будућем свету и далеко од Правог пута.

И замало да те они одврате од онога што ти Ми објављујемо, да би против Нас нешто друго изнео, и тада би те они као пријатеља прихватили.

А да те нисмо учинили чврстим, готово да би им се мало приклонио,

и тада бисмо ти, заиста, дали да искусиш двоструку патњу у животу и двоструку патњу после смрти; тада не би никога нашао да те од Нас спаси.

А они су те толико на Земљи узнемиравали како би те из ње истерали, али тад ни они у њој не би дуго, после тебе, остали,

јер тако је било са свима онима који су посланике протерали, које смо пре тебе послали, и ни ти нећеш наићи на одступање од закона Нашег.

Обављај молитву кад сунце с половине неба крене, па до ноћне тмине, и молитву у зору, јер молитви у зору многи присуствују.

И пробди део ноћи у молитви – то је само твоја дужност; Господар твој ће ти на Будућем свету хвале достојно место даровати.

И реци: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, и поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, и даруј ми од Себе доказе и снагу која ће ми помоћи!”

И реци: “Дошла је истина, а нестало је лажи – лаж, заиста, нестаје!”

Ми објављујемо у Кур'ану оно што је лек и милост верницима, а неверницима он само повећава пропаст.

Кад човеку какву благодат дарујемо, он се окреће и охоло удаљава, а кад га задеси зло, онда очајава.

Реци: „Свако на свој начин поступа, а ваш Господар најбоље зна ко је на Правом путу.“

Питају те о души. Реци: “Шта је душа само Господар мој зна, а вама је дато само мало знања.”

А да хоћемо, Ми бисмо учинили да ишчезне оно што смо ти објавили, и ти, после, не би никога нашао ко би ти против Нас помогао,

али, твој Господар је према теби милостив и Његова доброта према теби заиста је велика.

Реци: „Кад би се сви људи и духови удружили да саставе један овакав Кур'ан, они, као што је он, не би саставили, па макар једни другима помагали.“

Ми у овом Кур'ану објашњавамо људима свакакве примере, али већина људи никако неће да верује.

И говоре: „Нећемо да ти поверујемо све док не учиниш да из земље извор потече;

или док не будеш имао врт од палми и лозе, па да кроз њега реке проведеш;

или док на нас небо у парчадима не обориш, као што тврдиш; или док нам Аллаха и анђеле не доведеш да их својим очима видимо;

или док не будеш имао кућу од злата, или док се на небо не успењеш; а нећемо да верујемо ни да си се успео све док нам не донесеш Књигу да је читамо.“ Реци: „Узвишен нека је мој Господар! Зар ја нисам само човек, посланик?!“

А људе је, кад им је долазила објава, одвраћало од веровања само то што су говорили: „Зар је Аллах као посланика послао човека?!“

Реци: „Кад би на Земљи анђели ходали смирено, Ми бисмо им са неба анђела као посланика послали.“

Реци: “Аллах је довољан сведок мени и вама, јер Он зна и види Своја створења.”

Онај кога Аллах упути - он је упућен, а онога кога на странпутицу одведе, томе, мимо Њега, нећеш да нађеш заштитника. Ми ћемо, на Судњем дану, да их сакупимо, лицем земљи окренуте, слепе, неме и глуве; боравиште њихово биће Пакао; кад год му пламен јења, појачаћемо им огањ.

То ће да им буде казна зато што у речи и доказе Наше нису веровали и што су говорили: „Зар кад постанемо кости и прах, зар ћемо као нова створења заиста да будемо оживљени?!“

Зар они не знају да је Аллах, Створитељ небеса и Земље, способан да створи њима сличне и да им је већ одредио час оживљења, у који нема сумње? Али неверници само поричу.

Реци: „Да ви поседујете ризнице милости мога Господара, и тада бисте шкртарили из страха да не потрошите; човек је заиста тврдица.“

Ми смо Мојсију девет очигледних знамења дали, па упитај Израиљеве синове кад је њиховим прецима дошао и када му је фараон рекао: „Ја мислим, о Мојсије, да си ти заиста опчињен“,

а Мојсије одговори: „Ти знаш да ово није дао нико други него Господар небеса и Земље, као очигледна знамења, и ја мислим да ћеш ти, о фараоне, сигурно да настрадаш.“

Фараон одлучи да их из земље истера, па ми потописмо и њега и све оне који су били са њим,

и после тога казасмо Израиљевим синовима: „Населите се по Земљи, па кад време Смака света наступи, све ћемо заједно да вас окупимо.“

Ми Кур’ан пун истинске мудрости објављујемо, и на истинит начин се он објављује. А тебе смо послали само зато да радосне вести доносиш и да опомињеш.

И као Кур'ан, све део по део га објављујемо да би га ти људима постепено казивао, и према потреби га објављујемо.

Реци: “Веровали у њега или не веровали, они којима је још пре објављивања његовог дато знање падају лицем на тло кад им се он чита.

И говоре: „Узвишен нека је наш Господар, обећање нашег Господара се испунило!“

И падају лицем на тло плачући, и он им увећава страхопоштовање.

Реци: „Зовите Га: 'Аллах', или зовите: 'Свемилосни', а како год Га будете звали, Његова су имена најлепша. Не изговарај на сав глас Кур'ан кад молитву обављаш, а и не пригушуј га; нађи средину између тога.“

И реци: „Сва хвала Аллаху Који Себи није узео детета и Који у власти нема сличног, и Коме не треба заштитник због немоћи“ – и истински Га величај!

Сва хвала припада Аллаху Који Свом слуги објављује Књигу, у којој нема искривљености,

тачна и потпуна, да тешком казном, коју ће Он дати, упозори, а да вернике који раде добра дела дивном наградом обрадује.

У којима ће вечно да бораве,

и да упозори оне који говоре: „Аллах има сина.“

О томе они ништа не знају, а ни њихови преци. Како крупна реч излази из њихових уста! Они не говоре осим неистину!

Па зар ћеш да уништиш себе од туге за њима, ако они у Кур'ан неће да поверују?!

Све што је на Земљи Ми смо створили као украс да би искушали људе чија ће дела да буду боља.

и заиста ћемо Ми све што је на њој у опустошено тло да претворимо!

Мислиш ли ти да су само становници пећине, чија су имена на плочи написана, били чудо међу чудима Нашим?

Кад се неколико момака у пећини склонило па казало: “Господару наш, дај нам Своју милост и пружи нам у овом нашем поступку присебност.”

И Ми смо их у пећини дубоким сном успавали за дуго година.

После смо их пробудили како би се видело која ће од две скупине боље оценити колико су времена ту провели.

Испричаћемо ти повест њихову – онако како је било. То су били момци, веровали су у Господара свог, а Ми смо им уверење још више учврстили.

Оснажили смо били њихова срца кад су се дигли и рекли: „Наш Господар - Господар је небеса и Земље, ми нећемо поред Њега другом богу да се молимо, јер бисмо тада лаж казали.

Овај наш народ обожава друга божанства мимо Аллаха, па зашто о њима јасан доказ не донесу? А има ли већег неправедника од онога који о Аллаху износи лаж?!“

Кад напустите њих и оне које мимо Аллаха обожавају, склоните се у пећину, ваш Господар ће Својом милошћу да вас обаспе и припремиће вам све оно што ће да вам буде корисно.

И ти си могао видети како Сунце, кад се рађа, обилази пећину с десне стране, а кад залази – заобилази је с леве стране, а они су били у средини њеној. То је доказ Аллахове моћи! Коме Аллах укаже на Прави пут, он ће Правим путем ићи, а кога у заблуду одведе, ти му нећеш наћи заштитника који ће га на Прави пут упутити.

И помислио би да су будни, али они су спавали; и Ми смо их превртали сад на десну, сад на леву страну, а пас њихов, опружених предњих шапа, на улазу је лежао; да си их видео, од њих би побегао и страх би те ухватио.

И Ми смо их, исто тако, пробудили да би једни друге питали. „Колико сте овде остали?“ Упита један од њих. „Остали смо дан или део дана“, одговорише. „Ваш Господар најбоље зна колико сте остали“, рекоше. „Пошаљите једног од вас са овим вашим сребрењацима у град, па нека види код кога је најчистије јело и нека вам од њега донесе храну и нека буде пажљив, и нека никоме не говори ништа о вама,

јер, ако они сазнају за вас, каменоваће вас или ће на силу у своју веру да вас обрате, и тада никад нећете да успете!“

И Ми смо, исто тако, учинили да они за њих сазнају, да би се уверили да је истинито Аллахово обећање и да у час оживљења нема никакве сумње, кад су се између себе о њима расправљали, и рекли: “Саградите на улазу у њу ограду, Господар њихов најбоље зна ко су они.” А онда они до чијих се речи највише држало рекоше: “Направићемо на улазу у њу богомољу!”

Неки ће да кажу: „Била су тројица, пас њихов је био четврти“, а неки ће да говоре: „Била су петорица, пас њихов је био шести“, нагађајући о ономе што не знају, док ће неки да кажу: „Била су седморица, а пас њихов био је осми.“ Реци: „Мој Господар најбоље зна њихов број, само мало њих то зна. Зато не расправљај о њима осим површно и лепо, и не питај о њима никога од њих!“

И ни у ком случају не реци: „Урадићу то сигурно сутра!“

Не додавши: „Ако Аллах да!“ А када заборавиш, сети се свога Господара и реци: “Господар мој ће ме упутити на оно што је боље и корисније од овог.”

А они су остали у пећини својој три стотине година, а томе додајте још девет.

Реци: “Аллах најбоље зна колико су остали; тајне небеса и Земље једино Он зна. Како Он све види, како Он све чује! Они немају другог заштитника осим Њега, а Он не узима никог у одлукама Својим као судруга.”

А ти казуј из Књиге свога Господара оно што ти се објављује, нико не може да измени Његове речи, и ти осим код Њега, нећеш наћи никакво уточиште.

Буди стрпљив уз оне који се своме Господару моле ујутру и навече у жељи за Његовим Лицем, и не окрећи се од њих из жеље за украсима живота на овоме свету, и не слушај онога чије смо срце учинили немарним да Нас слави, који страст своју следи и чији су поступци далеко од разборитости.

И реци: „Истина долази од вашег Господара, па ко хоће – нека верује, а ко хоће - нека не верује!' Ми смо неверницима припремили Ватру чији ће пламен да их обухвати са свих страна; ако замоле помоћ, помоћи ће им се течношћу попут растопљене руде која ће лица да испече. Ужасног ли пића и грозног ли боравишта!

Оне који буду веровали и добра дела чинили – Ми заиста нећемо допустити да пропадне награда оном који је добра дела чинио,

њих сигурно чекају еденски вртови, кроз које теку реке, у њима ће наруквицама од злата да се ките и у зелена одела од свиле и броката облаче, на софама ће у њима да буду наслоњени. Дивне ли награде и величанственог ли боравишта!

И наведи им као пример два човека: једном од њих смо дали два врта засађена лозом и опасали смо их палмама, а између њих смо поставили њиве.

Оба врта давала су свој плод, ничега није мањкало, а кроз њихову средину смо провели реку.

Он је и другог иметка имао. И рече другу свом, док је с њиме разговарао: “Од тебе сам богатији и јачег сам рода!”

И уђе у врт свој незахвалан Господару свом на благодатима, говорећи: “Не мислим да ће овај врт икад пропасти,

и не мислим да ће Смак света икада да дође; а ако будем враћен своме Господару, сигурно ћу да нађем нешто боље од овог мог врта.“

И рече му његов друг, док је са њим разговарао: „Зар не верујеш у Онога Који те је створио од земље, затим од капи семена, и најзад те учинио потпуним човеком?

Што се мене тиче, Он је Аллах мој Господар, и ја поред свог Господара не обожавам никога.

А зашто ниси, кад си у врт ушао, рекао: 'Машаллах! Сва снага припада само Аллаху!' Кад већ видиш да је код мене мање богатства и потомства него код тебе,

па мој Господар ми може дати бољи врт од твога, а на твој да пошаље казну са неба, па да остане само клизава ледина без ичега,

или да му вода у понор оде па да не можеш да је пронађеш никада.“

И пропадоше плодови његови и он поче кршити руке своје жалећи за оним што је на њега утрошио – а лоза се беше поваљала по подупирачима својим - и говораше: „Камо среће да своме Господару нисам никога у обожавању придруживао!“

И није имао никога ко би могао да му помогне, осим Аллаха; а сам себи није могао да помогне.

Тада може да помогне само Аллах Истинити, Он даје најбољу награду и чини да се све на најбољи начин оконча.

Наведи им као пример да је живот на овом свету као биље, које и после натапања водом, коју Ми спуштамо са неба, ипак постане суво и ветрови га разнесу. А Аллах над свиме има моћ.

Богатство и синови су украс у животу на овом свету, а добра дела, која вечно остају, биће од Господара твог боље награђена и оно у шта се човек може поуздати.

А на Дан кад планине уклонимо и кад видиш Земљу опустошену – а њих смо већ сакупили, ниједног нисмо изоставили.

Пред твојим Господаром биће они у редове поређани: „Дошли сте нам онако како смо вас први пут створили, а тврдили сте да нећемо да вам одредимо време за оживљавање.“

И Књига ће бити постављена и видећеш грешнике престрављене због оног што је у њој. “Тешко нама!” Говориће, “каква је ово Књига: ни мали ни велики грех није пропустила, све је набројала!” – И наћи ће уписано оно што су радили. Господар твој неће ником неправду учинити.

И када смо рекли анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Сви су се поклонули осим Сотоне, он је био један од духова, па је одбио послушност на заповест свог Господара. Па зар ћете њега и његов пород, поред Мене, као заштитнике да прихватите, кад су вам они непријатељи? Како је Сотона лоша замена неверницима!

Ја их нисам узимао за сведоке приликом стварања небеса и Земље, нити неке од њих приликом стварања других, и за помагаче нисам узимао оне који на пут заблуде одводе.

А на Судњем дану када каже: “Позовите оне за које сте тврдили да су божанства поред Мене!” – И кад их позову, они им се неће одазвати, и Ми ћемо их све увести у ватру Пакла.

И неверници ће угледати ватру и увериће се да ће у њу пасти, и да им из ње неће никад повратка бити.

У овом Кур'ану Ми на разне начине објашњавамо људима многобројне примере, али је човек, више него ико, спреман да расправља.

А људе, кад им долази упута, одвраћа од веровања и од тражења опроста од свог Господара, само то што очекују судбину древних народа, или то што очекују очиту казну!

Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да упозоре. А неверници се расправљају, служећи се неистинама, да би тиме оповргли истину, и исмејавају се доказима Мојим и Мојим опоменама.

И има ли неправеднијег од оног који, кад се доказима Господара свог опомиње, за њих не мари, и заборавља на последице оног што је учинио? Ми на срца њихова покриваче стављамо да Кур’ан не схвате, и глувим их чинимо; и ако их ти на Прави пут позовеш они, као такви, никад неће Правим путем поћи.

Твој Господар прашта грехе и милостив је; да их Он кажњава за оно што заслужују, одмах би их на муке ставио. Али, њих чека одређени час од кога неће моћи да побегну.

А она села и градове смо разорили зато што становници њихови нису веровали и за пропаст њихову бисмо тачно време одредили.

И када Мојсије рече помоћнику свом: „Нећу стати све док не стигнем до места где се састају два мора, или ћу дуго, дуго да идем.“

И кад њих двојица стигоше до места на коме се мора састају, заборавише на своју рибу, па она у море клизну.

А кад се удаљише, Мојсије рече своме помоћнику: „Дај нам нашу ужину, уморили смо се од овог нашег путовања.“

„Види!“ Рече он, „кад смо код оне стене свратили, ја сам заборавио ону рибу - сам ђаво је учинио да је заборавим, да ти је не споменем - па мора да је она склизнула у море; баш чудновато!”

„Е, то је оно што тражимо!“ Рече Мојсије, и њих двојица се вратише путем којим су били дошли,

и нађоше једног Нашег слугу којем смо Нашу милост даровали и ономе што само Ми знамо, научили.

„Могу ли да те пратим?“ Упита Мојсије, „али да ме подучиш ономе чему си ти исправно подучен.“

„Ти сигурно нећеш моћи са мном да се стрпиш“, рече онај,

„а и како би се стрпео у ономе о чему ништа не знаш?“

„Видећеш да ћу да будем стрпљив, ако Аллах да!“ Рече Мојсије, „и да нећу ни у чему да ти се супротстављам.“

„Ако ћеш већ да ме пратиш“, рече онај, „онда ме ни о чему не питај док ти ја о томе први не кажем.“

И њих двојица кренуше. И кад се у лађу укрцаше, он је пробуши. Мојсије рече: „Зар је пробуши да потопиш оне који на њој плове? Учинио си нешто, заиста, крупно.“

„Не рекох ли ја“, рече онај, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном?“

„Не замерај ми што сам заборавио“, рече, „и не отежавај ми.“

И њих двојица кренуше. И кад сретоше једног дечака па га онај уби, Мојсије рече: „Зашто уби безгрешно дете, које није никога убило! Учинио си, заиста, нешто врло ружно.“

„Не рекох ли ја теби“, рече он, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном.“

“Ако те и после овог за било шта упитам”, рече, “онда се немој са мном дружити. То је моје обећање!”

И њих двојица кренуше; и кад дођоше до једног града, замолише његове становнике да их нахране, али они одбише да их угосте. У граду њих двојица наиђоше на један зид који само што се није срушио, па га онај презида и усправи. „Могао си“, рече Мојсије, „за њега да узмеш награду.“

“Сад се растајемо ја и ти”, рече он, “па да ти објасним због чега ниси могао да се стрпиш.

Што се тиче оне лађе, она је припадала сиромасима који раде на мору, и ја сам хтео да је оштетим, јер је пред њима био један владар који је сваку исправну лађу отимао.

Што се тиче оног дечака, његови родитељи су били верници; побојали смо се да их не наведе на непослушност и неверовање,

па смо хтели да им њихов Господар, уместо њега, да бољег и честитијег, и милостивијег.

А што се тиче онога зида, то је био зид двојице дечака, сирочади из града, а под њим је закопано њихово благо. Њихов отац је био добар човек и твој Господар жели, из Своје милости, да они одрасту и изваде своје благо. Све то ја нисам урадио по своме нахођењу. Ето то је тумачење онога за шта ниси могао да се стрпиш.“

И питају те о Зулкарнејну. Реци: „Казаћу вам о њему неке вести.

Ми смо му дали власт на Земљи и омогућили смо му да изврши оно што жели.

И он је следио пут.

Кад је стигао до места где Сунце залази, учини му се као да залази у један мутан извор и нађе у близини његовој један народ. “О Зулкарнејне,” рекосмо Ми, “или их казни или с њима лепо поступи!”

“Оног ко остане незнанобожац”, рече, “казнићемо, а после ће се свом Господару вратити, па ће га и Он тешком муком мучити.

А оног ко буде веровао и добра дела чинио чека награда најлепша, и с њиме ћемо благо поступити.”

И он настави даље.

И кад дође до места где Сунце излази, он нађе да оно излази изнад једног народа коме Ми нисмо дали да се од њега било чим заклони.

Тако то би. А Ми обухватамо знањем све што је он поседовао.

И он опет настави.

Кад стиже између две планине, нађе испред њих народ који је једва говор разумевао.

„О Зулкарнејне“, рекоше они, „Гог и Магог чине неред по Земљи, па хоћеш ли да између нас и њих зид подигнеш, ми ћемо да те наградимо.”

„Боље је оно што ми је мој Господар дао“, рече он. „Него, само помозите ви мени што више можете, и ја ћу између вас и њих преграду да подигнем.

Донесите ми велике комаде гвожђа.“ И кад он изравна две стране брда, рече: „Распалите ватру!“ А кад га усија, рече: „Донесите ми растопљени бакар да га залијем.“

И тако они нису могли ни да га пређу нити су могли да га прокопају.

„Ово је благодат Господара мога!“ Рече он. „А кад се претња мога Господара испуни, Он ће са земљом да је сравни, а обећање мога Господара ће сигурно да се испуни.“

И Ми ћемо тада да оставимо да се једни од њих као таласи сударају са другима. И дувнуће се у рог, па ћемо све да их скупимо.

Тог дана ћемо јасно да покажемо неверницима Пакао,

онима чије су очи биле копреном застрте, да о доказима Мојим размисле, онима који нису хтели ништа да чују.

Зар неверници мисле да поред Мене за божанства могу да узимају Моја створења?! Ми смо, заиста, неверницима Пакао као место боравка припремили.

Реци: “Хоћете ли да вам кажем чија дела неће никако призната бити?

Чији ће труд у животу на овом свету да буде узалудан, а који ће да мисле да је добро оно што раде?“

То су они који у речи и доказе свога Господара не буду веровали и који буду порицали да ће пред Њим да изађу; због тога ће труд њихов да буде узалудан и они на Судњем дану неће имати никакву вредност.

Њима ће казна да буде Пакао, зато што су били неверници и што су се Мојим речима и Мојим посланицима исмејавали.

Онима који буду веровали и добра дела чинили припадају најузвишенији степени у Рају,

вечно ће да бораве у њему и неће да пожеле да га нечим другим замене.

Реци: „Када би море било мастило да се испишу речи мога Господара, море би пресушило, али не и речи мога Господара, па и кад бисмо га проширили морем попут њега.“

Реци: „Ја (Мухаммед) сам човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог - један Бог. Па ко се нада сусрету са својим Господаром, нека ради добра дела и нека поред свог Господара никога не обожава!“

Каф-ха-ја-ајн-сад.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ово је спомен о милости твога Господара према Његовом слуги Захарији,

кад је он свога Господара тихо замолио,

и рекао: „Господару мој, кости су ми оронуле и глава оседела, а никада нисам, кад сам Ти, мој Господару, молбу упутио, остао разочаран.

Бојим се мојих рођака по крви после мене, а жена ми је нероткиња, зато ми поклони сина наследника,

да наследи мене и породицу Јаковљеву, и учини га таквим, Господару мој, да будеш задовољан њиме.“

„О Захарија, јављамо ти радосну вест да ће ти се родити дечак, име ће да му буде Јахја (Јован), ником пре њега то име нисмо хтели да дамо.”

„Господару мој“, рече он, „како ћу да имам сина кад ми је жена нероткиња, а већ сам доживео дубоку старост?“

„Ето тако“, рече. Твој Господар је рекао: „То је мени лако, и тебе сам раније створио, а ниси ништа био.“

„Господару мој“, рече, „дај ми неки знак.“ „Знак ће да ти буде то што три ноћи нећеш моћи са људима да разговараш, а здрав ћеш да будеш.“

И он изађе из храма у народ свој и знаком им је дао на знање: “Славите Га ујутру и навече!”

„Јоване, прихвати Књигу одлучно!“ А дали смо му мудрост још док је био дечак,

и нежност и чедност, и богобојазан је био,

и родитељима својим је био послушан, и није био дрзак и непослушан.

Нека су мир и спас над њим на дан кад се родио и на дан кад је умро и на дан кад буде из мртвих устао!

И спомени из Књиге Марију: када се од укућана својих повукла на источну страну,

и од њих узела заклон, Ми смо ка њој послали Нашег анђела и он јој се показао у потпуном људском облику.

„Тражим заштиту Свемилосног од тебе, ако се Њега бојиш!“ Узвикну она.

„А ја сам управо изасланик твога Господара“, рече он, „да ти поклоним честитог дечака!“

„Како ћу да имам дечака?“ Рече она, „кад ме ниједан мушкарац није додирнуо, а ја нисам блудница.“

А он рече: „Ето тако, Господар твој је казао: 'То је Мени лако, и зато да га учинимо да буде знак људима и знак наше милости.' Тако је унапред одређено.“

И она занесе и бременита се склони негде далеко.

И порођајни болови присилише је да дође до стабла једне палме. „Камо среће да сам раније умрла и да сам потпуно у заборав пала!“ Узвикну она.

И он је испод ње зовну: „Не жалости се, твој Господар је дао да ниже тебе потече поток.

Затреси палмино стабло, посуће по теби свеже урме,

па једи и пиј и буди весела! А ако видиш неког човека, ти реци: 'Ја сам се заветовала Свемилосном да ћу да ћутим, и данас ни са ким нећу да говорим.'“

И дође она са њим своме народу, носећи га. „О Марија!“ Рекоше они, „учинила си нешто нечувено!

Хеј ти, која личиш на Арона, отац ти није био неваљао, а ни мајка твоја није била блудница!“

Она им показа на Исуса. „Како да говоримо са бебом у колевци?“ Рекоше они.

„Ја сам Аллахов слуга“, рече он, „мени ће Он Књигу да подари и веровесником да ме учини,

и учиниће ме, где год будем, благословљеним, и наредиће ми да док год сам жив, обављам молитву и да удељујем милостињу,

и да мајци својој будем добар, а неће ми допустити да будем дрзак и непристојан.

И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан кад будем проживљен из мртвих.“

То је Исус, Маријин син, то је права истина о њему, онај у кога они сумњају.

Незамисливо је да Аллах има дете, Узвишен је Он! Кад нешто одреди, Он за то само каже: „Буди!“- И оно буде.

И рече: " И Аллах је, уистину, и мој и ваш Господар, зато обожавајте само Њега! То је Прави пут."

И следбеници Књиге су се у погледу њега подвојили, па тешко онима који не верују када на Дану великом буду присутни!

Како ће добро чути и како ће добро видети оног Дана кад пред Нас стану! А неверници су сад у очитој заблуди!

И упозори их на Судњи дан кад ће бити с полагањем рачуна завршено, а они су немарни били и нису веровали.

Ми ћемо Земљу и оне који живе на њој да наследимо и Нама ће они да се врате.

И спомени из Књиге Аврама! Он је био истинољубив, веровесник.

Када је рекао своме оцу: „О оче мој, зашто обожаваш оно што нити чује нити види, нити може да ти буде од какве користи?

О оче мој, објављује ми се знање које ти не знаш; зато ме следи, па ћу те ја упутити на Прави пут.

Оче мој, не обожавај Сотону, Сотона је Свемилосном увек непокоран;

оче мој, бојим се да те од Свемилосног не стигне казна, па да будеш Сотони друг.“

Његов отац рече: „Зар си ти против мојих божанстава, о Авраме? Ако се не оканиш, заиста ћу те каменовати, зато ме заувек напусти.“

„Мир теби!“ Рече Аврам. „Молићу Господара свога да ти опрости, јер Он је врло добар према мени.

И напустићу и вас и све оне које мимо Аллаха обожавате, и само ћу своме Господару да се молим; Господар мој ме неће разочарати одбијањем моје молбе.“

Пошто их је напустио и оне које су, мимо Аллаха, обожавали, Ми му даровасмо Исака и Јакова, и обојицу веровесницима учинисмо,

и даровасмо им Нашу милост и учинисмо да буду хваљени и по добру спомињани.

И спомени из Књиге Мојсија! Он је био одабран и био је посланик, веровесник.

Ми смо га позвали са десне стране Синаја и приближили смо га Себи да чује Наше речи,

и даровали смо му, из Наше милости, као веровесника његовог брата Арона.“

И спомени из Књиге Јишмаила! Он је испуњавао дато обећање и био је посланик, веровесник.

Наређивао је својој породици да обављају молитву, и да удељују милостињу, и Господар је био њиме задовољан.

И спомени из Књиге Идриза (Хенока)! Он је био истинољубив, веровесник,

и Ми смо га уздигли на високо место.

То су веровесници које је Аллах обасуо благодатима, од Адамових потомака и оних које смо са Нојем на лађи спасили, и Аврамових и Јаковљевих потомака, и оних које смо упутили и одабрали. Кад би им се училе речи Свемилосног, они би ничице падали и плакали.

А њих сменише зли потомци, који молитву напустише и за пожудама пођоше – они ће сигурно зло проћи.

Али они који су се покајали, и веровали, и радили добра дела, њима се неће никаква неправда учинити, и они ће у Рај ући.

У еденским вртовима које је Свемилосни Својим верницима обећао иако их нису видели – а обећање Његово ће заиста да се испуни.

У њима празне приче неће да слушају, већ само: „Мир Божји!“ - И у њима ће ујутру и навече да буду опскрбљени.

Даћемо да такав Рај наследи сваки Наш богобојазни слуга.

„А ми анђели силазимо само по наредби твога Господара. Њему припада оно што је пред нама и оно што је за нама, и што је између тога. А твој Господар ништа не заборавља.“

Он је Господар небеса и Земље и онога што је између њих, зато само Њега обожавај и у томе буди устрајан! Знаш ли да има неко Њему сличан?

Човек говори: „Зар ћу, кад умрем, заиста да будем проживљен?“

А зар се човек не сећа да смо га још пре створили, а да није био ништа?

Кунем се Собом, да ћемо да скупимо и невернике и ђаволе, затим ћемо да их доведемо да клече на коленима око Пакла,

а онда ћемо из сваке групе да издвојимо оне који су према Свемилосном били најдрскији,

јер Ми најбоље знамо оне који су највише заслужили да у њој горе.

И сваки од вас ће до Пакла да стигне! Твој Господар се сигурно тако обавезао!

Затим ћемо да спасимо оне који су се бојали Аллаха и клонили греха, а невернике ћемо да оставимо у њему на коленима да клече.

Када су им се Наше јасне речи казивале, онда су неверници говорили верницима: “Шта мислите, ко је у бољем положају и ко има више поборника?”

А колико смо Ми пре њих народа уништили који су благом и изгледом дивљење изазивали!

Реци: „Ономе ко је у заблуди, нека Свемилосни дуг живот да!“ Али кад такви доживе да се претње остваре, било казна, било Смак света, заиста ће да сазнају ко је у горем положају и ко има слабију војску и помагаче.

А Аллах ће помоћи онима који су на Правом путу! А добра дела која вечно остају – од Господара твог биће боље награђена и лепше узвраћена.

Зар ниси видео онога који у Наше речи и доказе не верује и говори: „Засигурно ће ми бити дато богаство и деца!“

Или је он будућност прозрео или је од Милостивог обећање примио?

Ниједно! Ми ћемо да запишемо оно што он говори и патњу ћемо знатно да му продужимо,

а оно о чему он говори - наследићемо и сам лично ће да Нам се врати.

Они, уместо Аллаха, узимају лажна божанства тражећи од њих помоћ и славу.

Напротив! Божанства ће да порекну њихово обожавање, и биће им противници.

Зар не видиш да Ми невернике ђаволима препуштамо да их што више на зло навраћају?

Зато не тражи да што пре буду кажњени, Ми им полако одбројавамо дане.

На Дан када богобојазне, као делегацију, пред Свемилосним сакупимо,

а кад у Пакао потерамо жедне невернике,

нико се неће моћи ни за кога заузимати, осим онај коме Милостиви то допусти.

Они говоре: „Свемилосни је узео дете!“

Ви, заиста, говорите нешто страшно и гнусно!

Готово да се од тога небеса распадну, а Земља провали и планине здробе,

јер Свемилосном приписују дете!

Незамисливо је да Свемилосни има дете!

Па, сви ће они, и они на небесима и они на Земљи, да дођу Свемилосном као слуге.

Он их је све знањем обухватио и зна колико их има,

и сви ће Му на Судњем дану појединачно доћи.

Оне који верују и раде добра дела Свемилосни ће вољеним учинити.

Ми смо Кур'ан учинили лаким, на твоме језику, да би њиме обрадовао богобојазне, а упозорио пркосне грешнике.

А колико смо само народа пре њих уништили! Да ли иједног од њих видиш и да ли и најслабији глас њихов чујеш?!

Та-ха.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Не објављујемо ти Кур'ан да би туговао,

већ да буде опомена ономе који се Аллаха боји;

објављује га Створитељ Земље и небеса високих.

Свемилосни, Који се узвисио над Престољем.

Њему припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом.

И кад гласно говориш – знај да Он зна и шта другом тајно говориш и шта само помислиш!

Аллах, истинског бога осим Њега нема, најлепша имена има.

А да ли је до тебе дошла вест о Мојсију,

када је ватру угледао, па својој породици казао: „Сачекајте ме овде, видео сам ватру, отићи ћу до ње да вам можда донесем некакву потпалу или ћу поред ватре да нађем некога ко ће да ми покаже пут.“

А када до ње дође, неко га позва: „О Мојсије,

Ја сам, уистину, твој Господар! Изуј своју обућу, јер ти си, заиста, у благословљеној долини Тува.

Тебе сам изабрао, зато слушај оно што ти се објављује!

Ја сам, уистину, Аллах, другог истинског бога осим Мене нема; зато само Мене обожавај и молитву обављај да би Ме у њој славио!

Час оживљења сигурно ће да дође, од сваког га кријем, како би сваки човек према труду своме био награђен или кажњен.

И нека те зато од веровања у Судњи дан никако не одврати онај који у њега не верује и који следи своју страст, па да настрадаш.

А шта ти је то у десној руци, о Мојсије?“

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

„Баци га, о Мојсије!“ Рече Он.

И он га баци, кад он, змија која гмиже.

“Узми је и не бој се!“ Рече Он, „Ми ћемо да је вратимо у оно што је пре била.

И увуци руку под свој пазух, рука ће да се укаже бела, без икакве мане; и то је знамење друго,

како би ти показали неке Наше највеће знаке.

Иди код фараона, јер је у злу сваку меру превршио!”

„Мој Господару“, рече Мојсије, „учини пространим моја прса,

и олакшај мој задатак:

одреши чвор са мог језика

да би разумели мој говор

и подари ми помоћника из моје породице,

Арона мог брата;

учврсти ме њиме

и придружи ми га у мом задатку

да бисмо Те много величали и славили

и Твоје име много спомињали.

Јер нас Ти, уистину, видиш.”

„Удовољено је твојој молби, о Мојсије“, рече Он,

„а указали смо ти милост Своју још једном,

када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже:

Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим.

Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао,

и изабрао сам те за Свог посланика

Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети.

Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди.

И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“

„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије."

“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим.

Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту!

Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”

„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упита фараон.

“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”

„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он.

„Знање о њима је код мога Господара, у Књизи!“ Рече Мојсије, „Моме Господару није ништа скривено и Он не заборавља.“

Онај Који вам је Земљу прилагодио и по њој вам пролазе дао, и Он спушта кишу са неба, па Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче разноврсно биље.

Једите и напасајте своју стоку! Ту су докази за оне који имају памети.

Од земље вас стварамо и у њу вас враћамо и из ње ћемо да вас проживимо.

И Ми смо фараону све Наше доказе показали, али је он ипак порекао и одбио да поверује.

„Зар си дошао да нас помоћу своје враџбине из земље наше истераш, о Мојсије?“ Упита фараон.

„И ми ћемо, заиста, теби да припремимо враџбину сличну овој! Закажи нам време састанка којег ћемо се и ми и ти придржавати, на месту које свима одговара!“

„Нека време сусрета буде на дан вашег празника“, рече Мојсије, „и нека се народ ујутру сакупи.“

И фараон оде, сакупи своје чаробњаке и после дође.

„Тешко вама!“ Рече им Мојсије. „Не износите лажи о Аллаху, па да вас Он казном уништи, а сигурно неће да успе онај који износи лажи.“

И они су стали да се расправљају међу собом, тихо шапћући.

„Мојсије и Арон су чаробњаци“, рекоше једни другима, „хоће да вас својим враџбинама истерају из ваше земље и да униште вашу најчаснију веру;

зато паметно припремите своје лукавство, а онда у ред станите. Ко данас победи, сигурно ће да постигне оно што жели.“

„О Мојсије“, рекоше они, „хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце?“

„Баците ви!“, рече он, и одједном му се причини да се њихови канапи и њихови штапови крећу због њихове враџбине.

И Мојсије осети зебњу у себи.

„Не бој се!“ Рекосмо Ми, „ти ћеш, заиста, да победиш!

Баци штап, који је у твојој десној руци, прогутаће оно што су они направили, јер је оно што су они направили само варка чаробњака, а чаробњак, ма где био, неће успети."

И чаробњаци се поклонише лицем на тло говорећи: „Ми верујемо у Ароновог и Мојсијевог Господара!“

„Ви сте му поверовали“, викну фараон, „пре него што сам вам ја допустио! Он је ваш учитељ, он вас је научио враџбини и ја ћу, засигурно, унакрст ваше руке и ноге да вам одсечем и по стаблима палми да вас разапнем и сигурно ћете да знате ко је од нас у мучењу страшнији и устрајнији.“

„Нећемо ти дати предност над јасним доказима који су нам дошли нити над нашим Створитељем“, одговорише они, „па ради шта хоћеш, то можеш само у овосветском животу.

Ми верујемо у нашег Господара да би нам наше грехе опростио и враџбине на које си нас ти приморао. А Аллах најбоље награђује и казна Његова је вечна.”

Заиста, онога који пред својим Господарем дође као неверник - чека Пакао; у њему неће ни да умре ни да живи;

а оне који пред Њим дођу као верници, а радили су добра дела, чекају високи степени,

еденски вртови кроз које теку реке, у њима ће они вечно да остану, и то ће да буде награда за оне који се буду греха очистили.

И Ми објависмо Мојсију: „Ноћу изведи Моје слуге и с њима сувим путем кроз море прођи, и не страхуј да ће те они стићи, нити се плаши утапања.“

И фараон је са својим војскама за њима кренуо, па су их огромни таласи мора прекрили;

И фараон је одвео свој народ у заблуду, а није га упутио на Прави пут.

О Израиљеви синови, Ми смо вас избавили од вашег непријатеља, и на десној страни Синаја вас довели, и дали вам пиће као мед слатко и препелице укусне.

Једите укусна јела којима вас опскрбљујемо и не будите у томе незахвални да вас не би снашла Моја срџба; а кога снађе Моја срџба - настрадао је!

Ја ћу сигурно да опростим ономе ко се покаје и буде верник и ради добра дела, а затим устраје на Правом путу.“

„А зашто си пре народа свог пожурио, о Мојсије?“

„Ево иду за мном“, одговори он, „а пожурио сам ка Теби, мој Господару, да будеш задовољан.“

„Ми смо твој народ, после твог одласка, ставили на искушење“, рече Он, „и њих је завео Самирија.“

И Мојсије се своме народу врати љут и жалостан. „О мој народе“, рече, „зар вам ваш Господар није дао лепо обећање? Зар вам се време одужило, или хоћете да вас стигне срџба вашега Господара, па се зато нисте држали обећања које сте ми дали?!“

„Нисмо својевољно прекршили обећање које смо ти дали“, одговорише. „Били смо натоварени теретима, накитом фараоновог народа, па смо то бацили.“ А то је урадио и Самирија,

па им је излио теле које као да је мукало, и они су тада рекли: „Ово је ваш бог и Мојсијев бог, којег је заборавио.“

Зар они нису видели да им оно ни речи не одговара и да од њих не може да отклони никакву невољу нити може икакву корист да им прибави?

А њима је Арон још пре говорио: „О народе мој, ви сте тиме само стављени у искушење; ваш Господар је Свемилосни, зато следите мене и слушајте моја упуства.“

„Ми ћемо да га обожавамо све док нам се не врати Мојсије,“ рекоше они.

„О Ароне!“ Повика Мојсије. „Шта те је спречило, кад си их видео да су залутали,

па за мном ниси пошао? Зашто ниси послушао моје наређење?“

„Брате мој“, рече Арон, „не хватај ме за браду и за косу! Ја сам се плашио да не кажеш: 'Раздор си међу Изриљевим синовима посејао и ниси поступио онако како сам ти рекао.'“

„А шта си ти то хтео, о Самирија?“ Упита Мојсије.

„Ја сам видео оно што они нису видели“, одговори он, „а затим сам за анђелом узео шаку земље, па то после бацио, и ето, тако ме је моја зла душа навела на зло.”

“Губи се одавде!” Рече Мојсије. “Читавог свог живота говорићеш: ‘Нека ме нико не дотиче!’ – А чека те још и одређени час који те неће мимоићи. Погледај само ово твоје божанство које си обожавао; ми ћемо га, сигурно, спалити и по мору му прах расути.

Ваш Бог је Аллах, другог истинског бога осим Њега нема! Он све зна.“

Тако ти казујемо неке вести о онима који су били и нестали, и објављујемо ти од Себе Кур’ан.

Ко се окрене од Кур'ана, на Судњем дану ће, заиста, огромни грех да понесе;

вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе.

На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре,

и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“

Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“

А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути,

а места на којима су биле да остави равном ледином,

ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш.

Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат.

Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме.

Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате.

Људи ће се Живом и Вечном покорити, а настрадаће онај који је друге поред Аллаха обожавао.

а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити.

И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао.

Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“

А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био.

А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио.

„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш.

У Рају нећеш никад огладнити нити го бити,

нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“

Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“

И њих двоје поједоше са дрвета и указаше им се њихова стидна места па почеше да стављају по њима рајско лишће. Адам није свога Господара послушао, па је скренуо.

После га је његов Господар изабраником учинио, и опростио му је, и на Прави пут упутио.

„Напустите Рај сви“, рече Аллах, „једни другима ћете да будете непријатељи! Од Мене ће да вам долази Упута, и онај ко буде следио Моју Упуту неће да залута и неће да буде несрећан.

А онај ко се окрене од Моје Опомене, тај ће да живи тешким животом и на Судњем дану ћемо да га проживимо слепим.“

„Господару мој“, рећи ће, „зашто си ме слепог проживео кад сам имао вид?“

„Ево зашто“, рећи ће Он. „Наше речи и докази су ти долазили, али си их занемаривао, па ћеш данас тако и ти да будеш занемарен.“

И тако ћемо Ми да казнимо све оне који су у греху претеривали, и у речи и доказе свога Господара нису веровали. А патња на Будућем свету биће, уистину, болнија и вечна.

Зар њима није познато колико смо уништили народа пре њих, оних по чијим селима и градовима се они крећу! То су, заиста, поуке за разумне људе.

И да није реч твог Господара још пре одређена, стигла би их заслужена казна.

Зато отрпи њихове увреде и обављај молитву, славећи Господара свог, пре изласка и пре заласка Сунца, и обављај је у ноћним сатима, и на крајевима дана – да би постигао задовољство.

И никако не жуди за лепотама овог света које Ми као ужитак разним неверницима пружамо, да их тиме на кушњу ставимо, награда Господара твог је боља и вечна.

Нареди породици својој да молитву обављају и буди у томе стрпљив и устрајан! Ми не тражимо од тебе да сам себе опскрбљујеш, Ми ћемо те опскрбити! А само богобојазнима припада леп завршетак.

Незнанобошци говоре: “Зашто нам не донесе какво чудо од Господара свог?” А зар им не долази објашњење о оном што има у давнашњим објавама?

А да смо их каквом казном уништили пре њега, сигурно би казали: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да следимо Твоју Објаву пре него што смо понижени и осрамоћени у Паклу.“

Реци: „Сви ишчекујемо, па ишчекујте и ви, а сигурно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу.”

Људима се ближи њихово полагања рачуна, а они, немарни, окрећу се од истине.

И не дође им ниједна нова опомена од Господара њиховог којој се, слушајући је, не подсмехују,

немарних срца. И тихо рекоше незнанобожци: „Да ли је овај нешто друго до човек као и ви?! Зар ћете да се предате враџбини, а видите да то јесте?!“

“Господар мој зна”, рече он, “шта се говори и на небу и на Земљи. Он све чује и све зна!”

Они, чак, говоре: “То је само кошмар! Он га измишља! Он је песник! Нека нам донесе какво чудо као и претходни посланици!”

Ниједно насеље које смо Ми уништили пре њих није у чудо поверовало, па зар ће они да поверују?!

И пре тебе смо само људе као посланике слали и објављивали смо им, зато питајте следбенике Књиге, ако ви не знате!

Ми их нисмо створили као бића која живе без хране, нити су били бесмртни.

Затим би им обећање испуњавали, и њих, и оне које смо хтели спашавали, а невернике уништавали.“

Ми вам Књигу објављујемо у којој је слава ваша, па зашто се не опаметите?

А колико смо само уништили насеља која су била незнанобожачка и после којих би друге народе довели!

И када би казну нашу предосетили, из домова својих би се разбежали.

„Не бежите сад, и вратите се вашим уживањима и вашим домовима, можда ће вас неко шта упитати.”

“Тешко нама”, они би говорили, “ми смо, заиста, неверници били!”

И кукали би тако све док их не бисмо учинили, као жито пожњевено, непомичним.

Ми нисмо створили небо и Земљу и оно што је између њих да се забављамо.

Да смо хтели да се забављамо, забављали бисмо се онако како Нама доликује, али Ми то не чинимо.

Него истином сузбијамо лаж, истина је угуши и лажи нестане – а тешко вама због лажи које о Њему износите!

Његово је оно што је на небесима и на Земљи! А они који су код Њега не зазиру да Га обожавају, нити им то досади,

славе Га ноћу и дању, не малаксавају.

Зар божанства која они од земље праве могу да оживе мртве?!

Да на Земљи и небесима уистину постоје божанства поред Аллаха, пореметила би се. Па нека је слављен и узвишен Аллах, Господар Престола, од оног како Га описују!

Он неће бити питан за Своје поступке, а они ће бити питани.

Зар да они уместо Њега узимају богове!? Реци: “Дајте ваш доказ! У овом Кур'ану и књигама пре мене објављеним немате доказ.” Али већина њих не зна истину, па је зато не прихватају.

Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: „Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!“

Они говоре: „Свемилосни има дете!“, Узвишен и слављен је Он! А анђели су само слуге поштоване!

Они не говоре док то Он не одобри и поступају онако како Он нареди.

Он зна шта су радили и шта ће да ураде, и они се заузимају само за оног са којим је Он задовољан, а и сами су, из страхопоштовања према Њему, богобојазни.

А ако би неки од њих казао: „Ја сам, поред Њега, такође бог!“ Казнили бисмо га Паклом, јер Ми тако кажњавамо незнанобошце.

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раздвојили, и да Ми од воде све живо стварамо?! И зар неће да верују?!

Ми смо на Земљи створили стабилне планине да их она не потресе, и по њима смо учинили пролазе и стазе да би они стизали куда желе.

И створио је сигурни небески свод, а они се ипак окрећу од доказа која су на њему.

И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они у свемиру плове.

И Ми нисмо ниједном човеку пре тебе дали вечност; ако ти умреш, зар ће они довека да живе?

Свако живо биће смрт ће да окуси! Ми вас стављамо на искушење и у добру и у злу, и Нама ћете да се вратите.

Када те неверници угледају, само ти се исмејавају: „Је ли то онај који хули ваша божанства?“ А они сами, кад се спомене Свемилосни, не верују.

Човек је створен по природи нестрпљив. Показаћу Ја вама, заиста, доказе Своје, зато Ме не пожурујте!

Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

А кад би неверници само знали да тада неће моћи да отклоне ватру од својих лица и својих леђа, и да нико неће моћи да им пружи помоћ.

Напротив, казна ће изненада да им дође и они неће моћи да је отклоне, и неће им се дати прилика за покајање.

Посланицима су се и пре тебе исмејавали, па је оне који су им се исмејавали стигла казна којој су се исмејавали.

Реци: „Ко ће вас, ноћу и дању, заштитити од казне Свемилосног?!“ Па, ипак, се они од Објаве свога Господара окрећу.

Зар ће их њихова божанства од наше казне одбранити? Па она сама себи не могу да помогну, и нико невернике од Наше казне не може да сачува!

Ми смо неверницима, а и њиховим прецима, дали да уживају тако да им се живот у томе одужио. А зар они не виде да Ми Земљу са њених крајева умањујемо, па како да они буду победници?!

Реци: „Ја вас упозоравам Објавом!“ Али, глуви не чују позив када се упозоравају.

А када би их дотакнуо само мали део казне твога Господара, сигурно би повикали: „Тешко нама, заиста смо били неправедни!“

И на Судњем дану ћемо поставити тачне ваге за вагање дела, па никоме се неће учинити неправда. А ако дело буде тешко колико зрно горушице, нећемо га занемарити. А довољно је то што ћемо Ми рачуне испитивати.

Ми смо Мојсију и Арону дали оно што раставља Истину од неистине, светло и опомену за богобојазне,

за оне који се Господара свог боје и кад их нико не види, и који се брину због Часа проживљења.

Овај Кур’ан је благословљена поука коју објављујемо, па зар да га ви поричете?

Ми смо још пре Авраму дали разборитост и добро смо га познавали.

Кад он своме оцу и своме народу рече: „Какви су ово кипови које тако предано обожавате?“

Они одговорише: „Затекли смо наше претке како их обожавају.“

Аврам рече: "Заиста сте ви, а и преци ваши, у очигледној заблуди.“

„Говориш ли ти то озбиљно или се само шалиш?“ Упиташе они.

“Не!” Рече. “Господар ваш је Господар небеса и Земље, Он је њих створио, и ја ћу вам то доказати.

И нечујно рече: "Тако ми Аллаха, ја ћу, чим се удаљите, вашим идолима сплетку учинити!”

И поразбија их он у комаде, осим оног највећег, да би се њему обратили.

„Ко уради ово са нашим боговима?“ Повикаше они, „заиста је насилник.“

„Чули смо једног момка како их хули“, рекоше, „име му је Аврам.“

„Доведите га пред народ“, рекоше, „да људи посведоче.“

„Јеси ли ти урадио ово са нашим боговима, о Авраме?“ Упиташе.

„То је учинио овај највећи међу њима; питајте их ако могу да говоре“, рече он.

И они схватише, па сами себи рекоше: “Ви сте, заиста, неправедни!”

Затим се на своје вратише: „Ти знаш да ови не говоре!“

„Па зашто онда, уместо Аллаха, обожавате оне који не могу ни да вам користе нити могу од вас какву штету да отклоне?“ Упита он.

„Тешко вама и онима које, уместо Аллаха, обожавате! Зашто се не опаметите?“

“Спалите га и богове ваше осветите, ако хоћете ишта да учините!” Повикаше.

„О ватро!“ Рекосмо Ми, „буди хладна, и спас Авраму!“

И хтели су да му поставе сплетку, али их Ми учинисмо највећим губитницима!

И спасили смо њега и Лота и послали их у земљу коју смо за људе благословили,

и поклонили смо му Исака, и још Јакова као унука и све учинисмо честитим.

И учинили смо их веровесницима да упућују према Нашој заповеди, и објавили смо им да раде добра дела, и да обављају молитву, и да удељују милостињу, и само су Нас обожавали.

И Лоту мудрост и знање смо дали и из града га, у ком су становници његови одвратне ствари чинили, избавили – то је, уистину, био народ развратан и зао.

и у Нашу милост смо га увели; он је, заиста, од оних добрих.

И спомени Ноја - кад је још давно завапио, па смо Му се одазвали, и њега и његову породицу од јада великог спасили,

и заштитили смо га од народа који је сматрао Наше речи и доказе неистинитим. То су били опаки људи, па смо их све потопили.

И спомени Давида и Соломона, када су судили о усеву којег су по ноћи нечије овце опасле, и Ми смо били сведоци њиховом суђењу,

и учинили смо да Соломон проникне у то, а обојици смо дали мудрост и знање. И потчинили смо планине и птице да са Давидом Аллаха славе и величају: све то Ми смо учинили.

И научили смо га да израђује панцире за вас да вас штите у борби са непријатељем, па зашто нисте захвални?

А Соломону смо јак ветар послушним учинили, по његовој заповеди је дувао према земљи коју смо благословили; и Ми све добро знамо,

и потчинио му је неке ђаволе да због њега роне, а радили су и друге послове, и над њима смо Ми бдели.

И спомени Јова, када је своме Господару завапио: „Мене је снашла невоља, а Ти си од милостивих најмилостивији.“

И Ми смо му се одазвали и отклонили невољу која га је мучила и вратили смо му, милошћу Нашом, његову породицу, и уз њих још толико, и да буде узор онима који су Нама покорни.

И спомени Јишмаела, и Еноха, и Језекиља, а сви су они били стрпљиви.

И увели смо их у окриље Наше милости, они су заиста били добри.

Јону кад срдит оде и помисли да га нећемо казнити – па после у тминама завапи: “Нема бога, осим Тебе, хваљен нека си, а ја сам се заиста огрешио према себи!”

Па смо му се одазвали и тегобе га спасили; ето тако Ми спашавамо вернике.

И спомени Захарија, када је позвао свога Господара: „Мој Господару, не остављај ме самог, Ти си једини вечан."

Одазвали смо му се и, излечивши му жену, Јована му поклонисмо. Они су се трудили да што више добра ураде и молили су Нам се у нади и страху, и били су према Нама понизни.

И спомени ону која је сачувала чедност - своје девичанство, па смо у њу удахнули живот, и њу и њеног сина смо учинили да буду свим световима знамење.

Ова ваша вера – једина је права вера, а Ја сам ваш Господар, зато само Мене обожавајте!

Људи су се, међутим, разишли и поделили у вери, а сви ће се Нама вратити.

Ко буде радио добра дела а притом је верник, труд му неће остати лишен награде, јер смо га Ми сигурно записали.

А немогуће је да се становници било којег насеља које смо Ми уништили поново врате на овај свет!

И кад се ослободе Гог и Магог и кад се буду низ све стрмине журно спуштали,

и приближи се Истинита претња, тада ће погледи неверника да се укоче. „Тешко нама, ми смо према овоме били равнодушни, сами себи смо неправду учинили!”

И ви, и они које поред Аллаха обожавате, бићете гориво у Паклу, а у њему ћете сигурно да уђете.

Да су они богови, не би у Пакао ушли, и сви ће у њему вечно да бораве.

У њему ће да уздишу пригушено, у њему ништа неће чути.

А они којима смо још пре обећали лепу награду, они ће да буду далеко од Пакла.

Његову буку неће да чују, и вечно ће да уживају у ономе што им буду душе желеле.

Неће осетити страх због највећег ужаса, него ће их анђели дочекивати: „Ево, ово је ваш Дан који вам је обећан!“

На Дан кад смотамо небеса као што се смота лист папира за писање, онако како смо први пут из ништа створили, тако ћемо поново из ништа да створимо, то је Наше обећање, Ми ћемо, заиста, то да учинимо.

Ми смо у објавама, после Торе, написали да ће Земљу да наследе Моје честите слуге.

У овом је заиста поука за људе који буду само Аллаха обожавали,

а тебе смо послали само као милост световима.

Реци: „Мени се објављује да је ваш Бог један једини Бог, па хоћете ли му се предати?“

А ако они одбију, ти реци: „Ја сам вас све, без разлике, опоменуо, а не знам да ли је близу или далеко оно чиме вам се прети.“

Он зна шта гласно говорите и шта кријете,

а ја не знам, можда вам је то искушење, и препуштање световном уживању до одређеног времена.

“Господару мој, пресуди онако како су заслужили!” Рече он. “А од Господара нашег, Милостивог, треба тражити помоћ против оног што ви износите.”

О људи, Господара свог се бојте! Заиста ће потрес, кад Смак света наступи, велики догађај бити!

Тада када угледате Судњи дан, заборавиће свака дојиља своје дете, а свака трудница ће свој плод да побаци и ти ћеш да видиш пијане људе, а они неће да буду пијани, него ће тако изгледати због страшне Аллахове казне.

А међу људима има ко расправља о Аллаху без знања, и следи сваког ђавола пркосног.

За кога је већ прописано да ће сваког оног ко га узме за заштитника да заведе на странпутицу и да га одведе у огњену патњу.

О људи! Ако сте у сумњи према проживљењу - па Ми смо вас, заиста, створили од земље, затим од капи семена, потом од заквачка, затим од груде меса, обликованих и необликованих удова, да бисмо вам показали нашу моћ! А у материцама задржавамо шта хоћемо, до одређеног рока, затим чинимо да се рађате као дојенчад и да после до мужевног доба израстете; једни од вас умиру, а други дубоку старост доживљавају, тако да зачас, забораве оно што су знали. И ти видиш земљу како је замрла, али кад на њу спустимо воду, она устрепће и узбуја, и из ње изникне разноразно прекрасно биље.

Тако је јер Аллах постоји, и што Он може мртве да оживи, и што Он све може.

и што ће Час оживљења да дође, у то нема сумње, и што ће Аллах да оживи оне у гробовима.

Има људи који расправљају о Аллаху без икаквог знања, и без Упуте и без Књиге светиљке,

ходајући надмено, да би одвраћали од Аллаховог пута, њих на овом свету чека понижење, а на Судњем дану даћемо им да искусе патњу у огњу.

„Ето, то је због твојих дела, а Аллах, заиста, не чини насиље Својим слугама.“

Има људи који Аллаха обожавају, али без правог уверења. Ако га прати срећа, он је смирен, а ако западне и у најмање искушење, враћа се неверству – па тако изгуби и овај и Будући свет. То је, уистину, очити губитак.

Он, се поред Аллаха, моли ономе који од њега не може никакву штету да отклони нити може било какву корист да му прибави; то је, заиста, далека странпутица;

моли се ономе због чије ће молитве пре штету имати него корист; лош је то заштитник и зао пријатељ!

Аллах ће оне који верују и раде добра дела, заиста, да уведе у баште Раја, кроз које теку реке. Аллах ради оно што хоће!

Онај ко мисли да Аллах неће помоћи Посланику ни на овом свету ни на Будућем, нека растегне уже до таванице и нека га пресече, па нек види да ли ће његов поступак да отклони оно што га срди.

И Ми га тако у виду јасних стихова објављујемо, а Аллах ће оном коме Он хоће на Прави пут да укаже.

Аллах ће, заиста, на Судњем дану да одвоји вернике од Јевреја, Сабијаца, хришћана, поклоника ватре и незнанобожаца. Аллах је, заиста, свему сведок.

Зар не знаш да се и они на небесима и они на Земљи Аллаху клањају, а и Сунце, и Месец, и звезде, и планине, и дрвеће, и животиње, и многи људи, а многи казну заслужују. А кога Аллах понизи, нико га не може поштованим учинити; Аллах, заиста, ради шта хоће.

Ова два противничка табора споре се око Господара свог. Онима који не буду веровали биће одела од ватре скројена, а кључала вода биће сипана на главе њихове.

Од ње ће да се истопи оно што је у њиховим стомацима, и кожа,

а биће ударани гвозденим маљевима;

кад год покушају да због тешког јада из ње изађу, биће у њу враћени: “Ето вам патња у ужасној ватри!”

А оне који буду веровали и радили добра дела - Аллах ће сигурно да уведе у рајске баште кроз које теку реке; у њима ће се китити наруквицама од злата и бисером а одећа ће да им буде од свиле.

Они су били надахнути да изговарају најлепше речи и били су надахнути на пут Оног Који је хвале достојан.

Заиста ћемо онима који не верују и одвраћају од Аллаховог пута и Часне Кабе, коју смо одредили за све људе - једнако за мештанина и за посетиоца, и ономе ко у њој било какво насиље учини, дати да искуси болну патњу.

И кад смо Авраму показали место за изградњу Храма: “Не обожавај осим Мене никог, и нека овај Храм Мој буде чист за оне који ће га обилазити, који ће ту у близини његовој становати, и који ће молитву обављати.

И огласи људима хаџ - и долазиће ти пешке и на изнуреним камилама које долазе са далеког пута,

да би користи имали и да би у одређене дане, приликом клања жртвенице, којом их је Аллах опскрбио, Његово име спомињали. Једите то месо, а нахраните и тешког сиромаха!

Затим, нека са себе прљавштину уклоне, нека своје завете испуне и нека око Храма древнога обилазе.

Ето толико! А ко поштује Аллахове светиње, уживаће милост Господара свог. А дозвољена вам је стока, осим оне о којој вам је речено – па клоните се идола поганих и клоните се лажног говора!

Будите искрено Аллаху одани, не придружујући Му никога у обожавању! А онај ко Аллаху придружује некога у обожавању - као да је са неба пао, па су га птице разграбиле, или га је ветар у далеки предео одувао.

Тако је то! Па ко поштује Аллахове прописе - то је знак богобојазног срца.

Вама оне користе до одређеног рока, а после, њихово место је крај древног храма.

Свакој заједници прописали смо клање жртвенице да би спомињали Аллахово име приликом клања стоке коју им Он даје. Ваш Бог је један Бог, зато се само Њему искрено предајте! А радосном вешћу обрадуј послушне,

чија срца, кад се Аллах спомене, обузме страх, и оне који стрпљиво подносе невоље које их задесе, и оне који обављају молитву и који, од онога што им Ми дајемо, удељују.

А камиле смо вам учинили једним од Аллахових знамења и ви у њима имате добро; зато спомињите Аллахово име над њима, када буду за клање припремљене, а када се то заврши, једите месо, а нахраните и онога који не проси, а и оног који проси; тако смо вам их потчинили да бисте захвални били.

До Аллаха неће допрети њихово месо и њихова крв, али ће допрети ваша искрено учињена дела. Тако вам их је потчинио да бисте величали Аллаха јер вас је на Прави пут упутио. И обрадуј оне који раде добра дела!

Аллах, заиста, штити вернике, Аллах сигурно не воли ниједног издајника, незахвалника.

Допушта се одбрана онима које други нападну, зато што им се насиље чини – а Аллах је, заиста, способан да их помогне.

Онима који су бесправно прогнани из свога завичаја само зато што су говорили: „Господар наш је Аллах!“ А да Аллах не сузбије неке људе другима, до темеља би били порушени манастири и цркве, и синагоге, а и џамије, у којима се много спомиње Аллахово име. А Аллах ће сигурно да помогне оне који Њега помажу - Аллах је, заиста, моћан и силан;

оне који ће, ако им дамо власт на Земљи, да обављају молитву и удељују милостињу и који ће да траже да се раде добра дела, а одвраћају од неваљалих - а Аллаху се, на крају, све враћа.

А ако те они буду угонили у лаж, па и пре њих су народ Нојев, и Ад, и Семуд посланике угонили у лаж,

и народ Аврамов, и народ Лотов,

и становници Медена; а лажним је сматран и Мојсије, а Ја сам неверницима давао времена, затим сам их кажњавао, па каква је била Моја осуда?!

И колико смо насеља уништили, чији су житељи незнанобошци били, па су пуста у рушевинама остала! И колико бунарева има запуштених и колико високих палата празних!

Зашто они по свету не путују па да срца њихова схвате оно што требају да схвате и да уши њихове чују оно што требају да чују, али очи нису слепе, већ срца у грудима.

Они од тебе траже да их казна што пре стигне, а Аллах ће испунити претњу Своју; само један дан код Господара твог траје колико хиљаду година, по вашем рачунању.

И колико је било насеља чији су житељи били неправедни, којима сам Ја казну одлагао, да бих их најзад казнио! А Мени се све враћа.

Реци: „О људи, ја сам ту само да вас јасно упозорим!“

Они који буду веровали и радили добра дела имаће опрост и племениту опскрбу;

а они који се буду трудили да доказе Наше порекну, уверени да ће Нам умаћи, биће становници Пакла.

Пре тебе, Ми ниједног посланика и веровесника нисмо послали а да Сотона није, кад би он казивао, у његово казивање нешто убацио. Аллах би уклонио оно што би Сотона убацио, а затим би учврстио Своје речи, а Аллах све зна и мудар је.

Да би оно што је Сотона убацио учинио искушењем за оне у чијим срцима је болест и за оне чија су срца окорела. А заиста су неверници у бескрајној неслози.

И да би они који су знањем обдарени спознали да је Кур'ан истина од твог Господара, па у њега поверовали и да према Аллаху срца њихова буду понизна. Заиста оне који верују Аллах упућује на Прави пут.

А неверници неће да престану да у Кур'ан сумњају, све док им Час изненада не дође или док им не дође патња у страховитом Дану.

Тог Дана власт ће само Аллах имати, Он ће им судити: верници и они који су добра дела чинили биће у рајским баштама уживања.

А они који нису веровали и порицали су Наше речи и доказе, они ће бити у понижавајућој патњи.

Аллах ће, заиста, лепо да награди оне који су напустили свој родни крај да би се борили на Аллаховом путу, па затим погинули или умрли, а заиста је Аллах најбољи Опскрбитељ.

Он ће их у место којим ће они бити задовољни заиста увести! – А Аллах све зна и благ је.

Ето тако! А оном ко истом мером узврати за учињено зло и коме опет неправда буде учињена, Аллах ће, сигурно, да му помогне - Аллах, заиста, стално брише грехе и опрашта.

Ето тако! А Аллах смењује ноћ даном, а дан ноћу, и Аллах све чује и све види.

То је зато што је Аллах - истина, а они које они, поред Аллаха, моле - лаж, и зато што је Аллах Свевишњи и Велики.

Зар не видиш да Аллах с неба спушта кишу од које земља зазелени? – Аллах је заиста добар и све зна.

Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи! Аллах, заиста, није ни о коме овисан, и Он је једини хвале достојан!

Зар не видиш да вам је Аллах потчинио све што је на Земљи, па и лађе које, Његовом одредбом, морем плове?! Он чува оно што је на небесима да не падне на Земљу, осим са Његовом дозволом. Аллах је, уистину, према људима благ и милостив.

Он вам даје живот и затим ће да вам га одузме и после ће да вас опет оживи; човек је, заиста, прави незахвалник!

Свакој заједници прописали смо верозакон према којем је требало да се влада; и не дозволи, никако, да са тобом о томе расправљају. Ти позивај своме Господару, ти си, уистину, на Правом путу.

А ако се они буду са тобом препирали, реци: „Аллах најбоље зна оно што ви радите!“

Аллах ће да вам пресуди на Судњем дану о ономе у чему се разилазите.

Зар не знаш да Аллах зна све што је на небу и на Земљи?! То је све у Књизи, то је, уистину, Аллаху лако!

Незнанобошци, поред Аллаха, обожавају оне за које им Он није дао никакав доказ, и о њима сами ништа не знају. А незнанобошце неће имати ко да спаси.

А кад им се Наше јасне речи казују, ти примећујеш велико негодовање на лицима оних који не верују, који умало да не насрну на оне који им речи Наше казују. Реци: “Хоћете ли да вам кажем шта ће вам бити мрзније од тога? Ватра којом Аллах неверницима прети, а грозно ће она пребивалиште бити.”

О људи, ево једног примера, па га послушајте: „Они које ви, поред Аллаха обожавате, не могу никако да створе ни мушицу, макар се ради ње удружили. А ако би им мушица нешто уграбила, они то не би могли да избаве од ње. Слаб је онај који обожава и онај који се обожава!“

Они не величају и не познају Аллаха како треба, а Аллах је, уистину, моћан и силан.

Аллах одабира изасланике међу анђелима и људима - Аллах, заиста, све чује и све види.

Он зна шта су урадили и шта ће да ураде. А Аллаху се све враћа.

О верници, клањајте се и ничице падајте и свога Господара обожавајте, и радите добра дела да бисте постигли оно што желите.

И борите се, ради Аллаха, истински, онако како треба да се бори! Он вас је изабрао и у вери вам није ништа тешко прописао, у вери вашег претка Аврама. Аллах вас је одавно назвао муслиманима, и у овом Кур'ану, да би Посланик био сведок против вас, и да бисте ви били сведоци против осталих људи. Зато, обављајте молитву и дајте обавезну милостињу и Аллаха се чврсто држите. Он је Господар ваш, и то какав Господар и какав заштитник!