Serbian Mokhtasar — Enfal 8:1 – Yusuf 12:111

О Посланиче, следбеници те питају о томе како и ко дели ратне пленове? Реци: "Ратни пленови припадају Богу и Његовом Посланику. Бог и Његов Посланик суде како ће да се дели ратни плен, а ви морате то да прихватите и да се покорите том пропису. Бојте се Бога, о верници, и примените оно што је Бог наредио и клоните се онога што је забранио, и поправите ваше међусобне односе љубављу, спајањем, лепим опхођењем, опраштањем, и будите покорни Богу и Његовом Посланику ако сте прави верници, јер веровање изискује покорност и удаљеност од грешења." Ово питање је постављено након битке на Бедру.

Истински верници су они који, када се Бог Узвишени спомене - њихова се срца страхом испуне и заједно с телима се покоре, а када им се уче Божје речи размишљају о њима па им се веровање повећа, и они се само на свог Господара ослањају у прибављању онога што им користи и одагнавању онога што им штети.

Они који устрајно обављају молитву на потпун начин, у његовим одређеним временима, и који удељују добровољну и обавезну милостињу из иметка којим их Ми опскрбљујемо.

Такви су истински верници, јер су спојили унутрашње веровање са спољашњом покорношћу, и као награду ће добити узвишена места код свог Господара, опрост за грехе и племениту награду. То је уживање које им је Бог припремио.

Као што је Бог учинио да само Он преко Свог Посланика управља поделом ратног плена, након што сте се ви разишли око поделе и почели да се спорити, тако је Он објавио теби, о Посланиче, да изађеш из Медине у сусрет вишебошцима, иако то није било по вољи неким верницима.

О Посланиче, ова скупина верника се са тобом расправља о борби против вишебожаца након што је постало јасно да ће до борбе доћи, као да их неко у смрт води а они то гледају; то раде зашто што им је веома мрско да улазе у бој, и зато што се нису припремили за бој.

О верници, ви који се расправљате, сетите се када вам је Бог обећао да ћете победити једну од две вишебожачке скупине, или ћете освојити каравану са свим њеним иметком и узети га као плен, или ћете ући у бој са другом скупином која је спремна за бој па извојевати победу. И ви сте волели да освојите каравану јер то је било лако и није изискивало борбу, а Бог је хтео да уздигне истину тиме што вам је наредио да уђете у бој са другом скупином, спремном за бој, да бисте побили главешине вишебожаца и заробили многе од њих, и како би до изражаја дошла снага Ислама.

Да би Бог учврстио истину уздижући Ислам и муслимане, што је учинио испољавањем и уздизањем доказа истинитости те истине, и да би уништио заблуду, што је учинио испољавањем и уздизањем доказа њене неисправности, макар то било мрско вишебошцима.

И сетите се дана битке на Бедру, када сте од Бога тражили помоћ против вашег непријатеља, па вам се Бог одазвао и послао вам хиљаду анђела једне за другим.

Бог вам је помогао слањем анђела као радосну вест вама, о верници, вест о томе да ће вас помоћи против вашег непријатеља, и како би у ваша срца улио смирај и уверење у победу. Победа не долази од мноштва људства и опреме, већ од Бога Узвишеног. Бог је Силни, и нико се са Њим не може надвладавати, Мудри у Свом прописивању и одређивању.

О верници, сетите се када је Бог учинио да вас обузме сан, као спокојство након страха којег сте осетили од непријатеља, и када је на вас спустио кишу са неба да би очистио ваша тела од прашине и отклонио сумње које вам је ђаво уносио, и да би ваша срца смирио и учврстио како би и ваша тела била постојана у боју, и како би учврстио ваше стопе чинећи песковито земљиште чврстим да вам стопала у песак не би потањала.

О Посланиче, сети се када је твој Господар надахнуо анђеле које је, као помоћ, послао верницима на Бедру: "Ја сам са вама, о анђели, Својом помоћи, па ојачајте одлучност верника за борбу против њиховог непријатеља! Ја ћу у срца неверника убацити жестоки страх, па ударајте, о верници, вратове неверника како би умрли, и ударајте њихове зглобове како не би више могли да се боре против вас."

То што се десило неверницима, то што су убијани или рањавани, последица је њиховог супротстављања Богу и Његовом Посланику. Нису се покорили Божјим наредбама, нити су поштовали Његове забране, а ко се супротстави Богу и Његовом Посланику у томе - Бог ће га жестоко казнити, било на овом свету или на Будућем свету у Паклу.

То вам је казна, о ви који се супротстављате Богу и Његовом Посланику, па је искусите већ на овом свету, док вас на Будућем свету чека Ватра, ако умрете као неверници и инаџије.

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, ако се суочите са вишебошцима на бојном пољу, немојте бежати од њих, већ се постојано суочите са њима и будите стрпљиви, Бог ће да вас помогне.

А ко им леђа окрене и побегне, без да тиме жели тактичко повлачење да би их поново напао, или да жели да се прикључи присутној скупини муслимана која ће му бити помоћ, такав је на себе изазвао Божју срџбу, и биће кажњен у Паклу, а грозно ли је он боравиште.

О верници, нисте ви убили вишебошце у бици на Бедру захваљујући својој снази и моћи, већ вам је Бог у томе помогао. О Посланиче, ниси ти гађао - када си гађао многобошце - већ их је Бог гађао тиме што је учинио да их погоде твоје стреле. Бог је хтео да искуша вернике дајући им победу над непријатељем упркос њиховој малобројности и слабој опремљености, да би Му били захвални, а Бог чује ваше молитве и све што говорите, и зна оно што радите и шта је добро за вас.

Све претходно споменуто: убијање вишебошаца у боју, погађање вишебожаца стрелама све док нису поражени и док се нису дали у бег, и уздизање верника над њиховим непријатељима - то је од Бога, Он слаби сплетке неверника који сплеткаре против Ислама.

О вишебошци, ако сте тражили да Бог казни неправеднике и насилнике - ето казнио је вас и дао вам је оно што сте тражили, у чему је казна и упозорење за вас а поука за богобојазне. Ако се суздржите од тражења тога биће боље по вас, можда Бог одложи ваше уништење и подари вам времена да се покајете. Ако поново будете тражили да Бог казни неправеднике и насилнике и будете се борили против верника, и Ми ћемо вас поново казнити и даћемо победу верницима, а ваша скупина и ваши помагачи вам ништа неће помоћи, макар вас било много и макар били добро опремљени, а верника било мало. Бог је са верницима, даје им помоћ и победу, а онај уз кога је Бог - такав ће да победи.

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, покоравајте се Богу и Посланику чинећи наређено и клонећи се забрањеног, и немојте се супротстављати а чујете Божје речи како вам се уче.

О верници, немојте бити попут лицемера и вишебожаца који, када им се уче Божје речи, кажу: "Чујемо Кур'ан." Али не промишљају о њему и не ваде поуку из њега, због чега се ни не окористе тим слушањем.

Најгора врста створења код Бога су они који чују истину али је не прихватају, који знају истину али је не говоре. Они не схватају Божје наредбе и забране.

Да је у тим вишебошцима порицатељима било добра Бог би то знао и дао би да се окористе истином коју чују и да схвате Божје доказе, али је Бог знао да у њима нема добра, и да је Он дао да схвате - хипотетички речено - они би се окренули од веровања из ината.

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, одазовите се Богу у ономе што вам наређује и забрањује преко Свог Посланика, јер вас тиме позива истини која ће да вас оживи. Будите уверени да Бог све може, ако сада одбијете да прихватите истину - Бог може да спречи да ваша срца прихвате истину и покоре јој се онда када то будете желели, и будите уверени да ћете се само Богу вратити на Судњем дану, и да ће вас обрачунати за оно што сте радили на овом свету.

О верници, чувајте се казне која неће задесити само оне међу вама који су грешници, већ и оне који то нису. То ће да се деси када неправда постане јавна и када се нико не труди да је уклони! И будите уверени да Бог жестоко кажњава непокорне, па се чувајте непокорности!

О верници, сетите се када сте били у Мекки, малобројни, потлачени од стране њених становника, савладани, плашили сте се да вас непријатељ не победи одједанпут, па вам је Бог дао уточиште у Медини и ојачао вас Својом помоћи у биткама против ваших непријатеља од којих је и битка на Бедру, и опскрбио вас је многим благодатима од којих су и ратни пленови које сте узели од ваших непријатеља. Све вам је то дао да бисте били захвални на Његовим благодатима, па да вам их повећа, а не да бисте постали незахвални па да вам их одузме и казни вас.

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, немојте изневерити Бога и Посланика остављајући примену онога што вам је наређено и клоњење онога што вам је забрањено, и немојте проневерити ваше поверење попут чувања вере и других поверења, а знате да је то проневера и тиме бивате издајници.

О верници, знајте да су ваши имеци и ваша деца испит од Бога, и те благодати вас могу одвратити од тога да радите за свој оносветски успех и навести да проневерите поверење. Знајте да је код Бога велика награда, па немојте себи ускраћивати ту награду вршећи проневеру због својих иметака и потомака!

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, знајте да - ако будете чинили добра дела и клонили се лоших - Бог ће вам дати способност разлучивања између истине и заблуде, тако да вам не буде помешано, и избрисаће грехе ваше. Бог вам даје велико добро, у шта спада и Рај којег је припремио за све Своје вернике.

О Посланиче, спомени када су се вишебошци уротили против тебе разматрајући да ли да те ухапсе, протерају или убију, па је Бог уништио њихову сплетку и њима направио замку, а Он најбоље узвраћа на замке.

Када им се Божје речи казују они из ината и охолости одбијају истину и кажу: "Већ смо чули слично овоме, и да хоћемо ми бисмо дошли са нечим попут Кур'ана. Овај Кур'ан представља само лажи претходних народа и ми нећемо да верујемо у њега."

О Посланиче, спомени када вишебошци рекоше: "О Боже, ако је истина оно са чим је дошао Мухаммед, гађај нас камењима са неба која ће нас уништити, или нам дај неку другу жестоку казну." То су рекли ради истицања жестоког порицања.

Бог није хтео да казни твој народ тако да их искорени док си ти међу њима и док траже опрост за своје грехе.

Шта је то што може да спречи Бога да их казни ако буду радили оно што изискује кажњавање, попут спречавања људи да дођу у џамију око Ка'бе, они нису њени чувари већ су то богобојазни верници који чине добра дела и клоне се лоших, али већина вишебожаца то не зна, па су зато утврдили да су Божји миљеници и штићеници.

Молитва вишебожаца код Ка'бе се састоји од звиждања и пљескања, па искусите - о вишебошци - казну у виду убијања и заробљавања у бици на Бедру, због вашег неверства и утеривања у лаж Божјег Посланика.

Доиста они који не верују у Бога троше иметке своје да људе одврате од Божје вере! Трошиће али им се неће остварити оно што желе, а затим ће последица и коначница тог њиховог трошења бити горко кајање! Изгубили су иметке и циљ ради којег су трошили, а затим ће бити савладани од стране верника, док ће они, неверници, бити одведени у Пакао на Судњем дану, у којем ће заувек да бораве.

Ови неверници који су трошили иметке своје ради одвраћања од Божјег пута биће одведени у Пакао. Аллах ће раздвојити између покварене неверничке и добре верничке скупине, а затим ће покварене људе, покварена дела и покварене иметке згомилати и у Пакао бацити. То су прави губитници, јер су изгубили себе и своје породице на Судњем дану.

О Посланиче, реци онима из твог народа који не верују у Бога и Његовог Посланика да ако се окане свог неверства и одвраћања верника од Божјег пута - Бог ће им грехе опростити, јер Ислам брише оно што је било пре њега, а ако се врате неверству - Бог ће им убрзати казну, јер је то Божји закон за оне који порекну и устрају у свом неверству.

О верници, борите се против вашег неверничког непријатеља све док не нестане вишебоштво и одвраћање муслимана од Божје вере, и док не остане само Божја вера и покорност само Њему. Ако се неверници окану вишебоштва и одвраћања од Божјег пута ви их оставите, а Бог зна шта раде и ништа Му није скривено.

Ако се окрену од онога што им је наређено: од остављања неверства и одвраћања од Божјег пута, онда будите сигурни да ће вас Бог помоћи против њих. Диван је Он Заштитник ономе кога узме у Своју заштиту, и диван је Он Помагач ономе ко помаже Његову веру. Кога Он штити успео је, а кога Он помогне победио је.

Знајте, муслимани, да се ратни плен дели на пет делова; четири петине припадају борцима, а једна петина припада Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, а то је намењено за: опште користи муслимана, ближим Посланиковим сродницима из његовог племена, сирочади, сиромасима и путницима који сами путују. Тако ће поступити онај ко искрено верује у Кур’ан и у оно што је објављено Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, на Бедру, кад су се сукобили муслимани и многобошци и кад је Свевишњи Бог одвојио добре људе од Својих непријатеља, јер Он све може да уради.

Сетите се Битке на Бедру, кад сте се ви сместили у долини ближој Медини, неверници у оној даљој, у правцу Меке, а Ебу Суфјанова каравана је била ниже вас. Да сте се договарали с неверницима око времена почетка борбе, не бисте се договорили. Међутим, Узвишени Господар је одредио да се састанете и сукобите, унапред се не договоривши. То је учинио зато да би вас помогао против неверника и да би њих поразио и понизио. Био је у томе заиста доказ, после којег су неки остали неверници, а верници су се само учврстили у свом веровању. Бог чује тајне и јавне речи, зна тајна и јавна дела. Њему ништа није скривено, и сваком ће дати оно што је заслужио.

Једна од Божјих благодати према теби, Веровесниче, је и то што је учинио да, пре Битке на Бедру, усниш многобожачку војску малобројном, па сте се усудили да поведете борбу против њих и одушевили сте се сусрету с њима. Међутим, да ти их је Бог у сну показао многобројним и да си о томе обавестио муслимане, они би се подвојили и поколебали у погледу борбе. Ипак, Бог вас је спасио од разочарења, заштитио вас је од малаксалости и помогао и подржао анђелима, Својом војском па је победа била неупитна. Бог зна оно шта је у срцима и шта се у душама скрива.

И сетите се сукоба на Бедру! Учинило вам се да је неверничка војска малобројна, па сте били чврсти и одлучни за борбу, али се, такође, и многобошцима учинило да вас је мање него што вас је уистину било, па су се и они обрадовали борби. Да су вас видели у том броју, сигурно би одустали од борбе. Међутим, Бог је желео да се борба догоди, да помогне Своје пријатеље, а порази непријатеље, да узвиси веру Ислам, а понизи заблуду и њене поборнике. Нека је слављен Бог, Који чини оно што жели и Којем је све лако учинити. Његова се одлука и одредба у потпуности извршавају и само Њему ће се на крају све вратити па ће свако уживати или ће кажњен бити, сходно оном шта је чинио.

О ви који чврсто верујете у оно што је Бог објавио, у Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Његова обећања и претње, кад се сукобите с неверницима, будите постојани и стрпљиви, како би вам Господар подарио обећану победу! У томе се помозите честим спомињањем и слављењем Бога јер је Он најбољи помагач и од Њега зависи победа. Са спомињањем и слављењем Бога спушта се милост и благослов, а отклањају се тегобе.

Покоравајте се Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, извршавајући наредбе, а сустежући се од забрана. И никако се не разилазите, јер вас разилажење слаби, одузима вам снагу и онемогућује помоћ и победу. Стрпите се приликом искушења јер Бог, уистину, помаже, оснажује и уздиже стрпљиве.

Пазите се, верници, и не будите попут многобожаца који су из Меке на Бедр дошли пуни поноса, охолости и самољубља, да би изазвали дивљење код људи и одвратили их од Ислама. Бог зна све оно што они чине, ништа му није скривено, и за све ће да их обрачуна.

И сетите се, верници, кад је ђаво улепшавао многобошцима борбу против вас и гарантовао им помоћ, али их је преварио и обмануо. Већим него што у ствари јесте, представио је број њихових ратника и снагу, тврдећи да ће их он заштитити и помоћи приликом борбе. Међутим, кад су се две војске сукобиле и кад су сви спознали право стање свог непријатеља, ђаво је прекршио своје обећање и изневерио је безбожнике. Бежећи, у страху, повикао је: “Отказујем вам помоћ не могу да вас заштитим, јер ја видим строге и снажне анђеле, против којих се нико не може борити! Бојим се да ме Бог не уништи Својом казном, јер Он је непобедив и кажњава казном коју нико не може да поднесе.”

Такође се сетите кад су дволичњаци и они који су сумњали у веру казали: “Ови верници обманути су и заведени својом вером, мисле да ће победити све људе, а изузетно су бедни, малобројни и слаби!” Међутим, Свевишњи Бог извештава да ће помоћи и подржати сваког оног ко се на Њега ослони и ко Њему препусти своје потребе, и да ће му дати понос и власт, а да ће поразити душмане, макар били бројнији. Аллах је силан и непобедив, све мудро и прецизно уређује и одређује.

Верниче, када би видео кад анђели, снажно и грубо, чупају душе неверницима, кад их гвозденим маљевима по лицима и леђима ударају, кажњавајући их и понижавајући! И још им, омаловажавајући их, кажу: “Искусите жестоку и несносну казну у Паклу због оног што сте чинили!”

Анђели им кажу и ово: “То вам је казна зато што нисте веровали у Бога, зато што сте утеривали у лаж Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, борили се против Његових пријатеља и одвраћали од Његовог пута! Бог вас није неправедно казнио, већ сте казну заслужили. А Господар светова Своја створења никад не кажњава без разлога, него им пошаље доказе преко посланика и у виду објаве објасни им Прави пут, истину и заблуду, па их тек онда награђује и праведно кажњава.”

Оно што се догодило меканским многобошцима догодило се и фараоновом народу и онима који су били пре њих; сви су негирали Божје постојање, а посланике би угонили у лаж. Божји закон је да такве жестоко казни, због њихових недела.

Казна их је задесила зато што Узвишени Бог неће преиначити благостање и срећу у искушење и несрећу неком народу, све док се тај народ не удаљи од вере и престане да чини добра дела, а почне да чини лоша. Кад се то догоди, Свезнајући Бог одузме благодати том народу и расрди се на њих, понос замени понижењем, снагу слабошћу, богатство сиромаштвом, сигурност страхом. Бог, Узвишени, чује све и зна све, добро и зло. Он кажњава само непокорне и непослушне, по правди, а награђује добре, из Своје милости и доброте.

Дакле, оно што се догодило меканским вишебошцима догодило се и фараоновом народу и онима који су били пре њих, а који су порицали доказе Господара свог, Који их је створио, опскрбио и обасуо многим благодатима, а потом их је искоренио, због непослушности; фараона и оне с њим потопио је. Они су сами себи насиље чинили и тако су заслужили да их Бог, по правди, казни.

Најгора су створења на Земљи она која поричу Божје доказе и утерују у лаж Божје посланике. Такви људи не верују ни у какав Божји знак јер су огрезли у неверству, изгубили су могућност расуђивања и закључивања, и могућност спознаје Правог пута.

Ти си, Посланиче Ислама, склопио уговор с јеврејским племеном Курејза у којем су се обавезали да неће помагати многобошцима, али они су прекршили исти тај уговор, што је и карактеристично за њих. Они се не боје Бога нити страхују да ће бити кажњени прекрше ли уговор.

Кад се сукобите, на бојном пољу, ти ове примерно казни да тиме престрашиш многобошце који су иза њих, да те се боје и страхују од тебе, па више никад неће прекршити договор. Уколико застрашиш невернике, од твоје ће силе стрепети сви непријатељи.

Ако се увериш да твој непријатељ жели прекршити међу вама важећи договор, и ти јавно опозови исти тај уговор, да би обе стране истовремено знале да уговор више не важи. Ако га тајно прекршиш, оптужиће те за издају, а ако уговор желиш до краја да испоштујеш, бићеш неспреман за борбу. А након што откажеш уговор, поведи борбу против безверника. И знајте да Бог не воли оног који не оправда поверење и прекрши уговор.

Нека не мисле твоји непријатељи који су се спасили од смрти да су умакли Божјој казни, јер они то нису у стању учинити. Силни Бог казниће их у одговарајуће време.

Припремите се, муслимани, духовно и материјално, против свих непријатеља, како бисте снагом коју имате уплашили све Божје и ваше непријатеље: многобошце, атеисте, следбенике Књиге и све друге невернике. Тад ће се поштовати и ценити Ислам, муслимани и њихова обележја. Истина без моћи и снаге изгубљена је и страна, а постојање без части није вредно спомена. Слаб и понижен човек мета је и плен за непријатеља и противника. Обавеза је улагати труд на научном пољу како би муслимани имали фабрике, савремено оружје и способну војску, а тад ће их се бојати познати и непознати непријатељи. Иметак и труд који улажете на Божјем путу биће забележени код Њега.

Уколико неверници желе мир, ти пристани на мир, па склопи с њима уговор ако иде у прилог муслиманима, и ослони се на Бога. Свемогући Бог сачуваће те и улиће у теби сигурност, јер Он све чује и све зна.

Буду ли намеравали да те преваре, Бог ће да те заштити и сачува од њиховог зла; Бог те је помогао и оснажио верницима који те следе. Пошто се Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, у потпуности ослонио на Аллаха, Он је увек био с њим и помагао му, а потом му је дао војску верника, исељенике из Мекке и становнике Медине, да се боре уз њега.

Свевишњи је Бог ујединио срца муслимана након што су, пре појаве Ислама, била пуна мржње. Постали су браћа по вери, међусобно су се волели и уважавали. Да си ти, Посланиче, уделио сва богатства овог света, не би их ујединио у љубави, јер срца може ујединити искључиво вера у Свезнајућег Господара. Приликом недостатка вере јавља се егоизам, фракционаштво и фанатична љубав према породици и племену. Међутим, Бог је, из Своје доброте и милости, ујединио муслимане, и само Њему припада хвала и слава. Он је Силни и Његова се одредба мора провести, нико Њега не може потчинити, све што чини, чини на основу Своје савршене мудрости.

Божји Посланиче, Бог те чува и штити од зла твојих непријатеља и њихових сплетки, а чува и штити и искрене вернике који те следе, а које је Он упутио и одабрао и учинио твојим помагачима.

Веровесниче, потичи вернике на борбу против непријатеља међу неверницима који их нападају, подстичи их да буду стрпљиви и постојани у боју. Обрадуј их вешћу да ће они, ако их буде двадесет стрпљивих бораца, победити две стотине непријатеља, односно да ће, буде ли их стотину стрпљивих бораца, сигурно поразити хиљаду неверничких бораца. То је тако, јер неверник не разуме тајне и циљеве рата, па му је једини циљ превласт на овом материјалном свету. Док је прави смисао и циљ ратовања у Исламу Будући свет.

Данас вам је Милостиви Бог дао олакшицу, јер је тешко да се један човек бори против десет људи. И дужност је да се један од вас стрпи против двојице па ће, отуда, стотину ваших стрпљивих и искрених бораца победити, уз Божју помоћ, две стотине непријатеља, а хиљаду ће бораца, Божјом вољом, победити две хиљаде непријатељских бораца. Јер Бог је на страни стрпљивих верника, помаже им и подржава их.

Веровеснику није дозвољено да заробљава непријатељске војнике и да захтева искуп за њих све док се борба не заврши, како би исламска држава оснажила и била равноправна с другим државама; а ви, о верници, желите пролазна богатства овог света прихватајући искуп од заробљеника. Бог жели да својом борбом на Његовом путу заслужите узвишену победу и вечно уживање на Будућем свету. Бог је силан и непобедив, па помаже оном ко помаже Ислам, а уништава онога ко Му се супротстави. И мудар је у свему што чини, у Својим одредбама и оном што прописује.

Да вам Бог није дозволио узимање ратног плена и заробљавање, ви бисте сад били жестоко кажњени зато што сте узели од заробљеника искуп у замену за њихове животе. Они су се борили против Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и изашли у бој како би одвраћали људе од Божјег пута.

Трошите, о верници, иметак из ратног плена који вам је Узвишени Аллах допустио, у шта спада и искуп заробљеника, јер је то допуштена зарада. Чините оно што вам је Аллах узвишени наредио и клоните се оног што вам је забранио. Аллах много прашта грешницима који се кају и бескрајно је милостив, прашта онима који су чинили зло.

О Веровесниче, реци вишебошцима који су заробљени у бици на Бедру: “Ако Бог зна да у вашим срцима постоји љубав спрам веровања и жеља и спремност за прихватање истине, Он ће вам, из Своје доброте, дати више него што сте ви дали муслиманима, а на Будућем свету доделиће вам величанствену награду и опростиће вам грехе. Свевишњи Бог прашта и највеће грехе, јер Он је Свемилосни и Самилосни, а Његова милост и доброта је свеобухватна.” Ово Аллахово обећање обистинило се над онима који су прихватили Ислам, а један од њих био је Аббас, Послаников стриц.

Ако су ти се благо обратили само зато да те обмане и преваре, па и пре су обмањивали и варали. Ипак, Бог ти је помогао у бици на Бедру и омогућио ти је да их победиш. Свезнајући Бог зна све тајне света, мудро ствара и управља.

Они који верују у Бога, следе Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима својим и животима својим, како би Божја реч била горња (а то су исељеници из Мекке), и они који су им пружили уточиште, помогли им и с њима све једнако делили (а то су становници Медине) – сви су они помагачи своје браће, истине, борбе за правду, за добро. Што се тиче оних који верују али су остали у неверничкој земљи и нису се иселили, ви се с њима нисте братимили и нема уговора између вас и њих све док се и они не доселе код вас, у исламску земљу. Међутим, ако од вас затраже да им помогнете против неверника како би се заштитили од њиховог тлачења, ви им помозите, осим ако између тог народа и вас постоји уговор о ненападању. У том сте случају дужни да испоштујете тај уговор и нећете помоћи муслиманима против безверника с којима имате потписан уговор, јер исти ти муслимани живе у неверничкој земљи. Бог зна све, јавно и тајно, шта људи чине. Он ће сваком дати оно што је заслужио.

Неверници помажу и штите једни друге, они не помажу верницима, нити верници помажу њима. Ако ви, о верници, не будете помагали верницима, борили се против кривоверних и слушали Господара светова, доћи ће до велике смутње, па ће неверници бити снажнији од муслимана. Ислам ће тад ослабити, а неверници ће се ујединити против верника, и Земљом ће завладати неред, утолико већи јер ће власт имати безбожници и зато што ће одвраћати од Божјег пута.

Они који верују у Бога, Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу ради уздизања Ислама, па и естановници Медине, који су пружили уточиште исељеницима из Мекке и помагали им у Медини – сви су они честити верници и искрени према свом Господару. Бог ће им опростити грехе и даће им лепу и благословљену опскрбу, у вечним баштама уживања, где ће бити срећни, радосни и задовољни.

Они који верују исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу заједно с верницима, такви су ваша браћа по вери и дужни сте да им помажете и да их штитите. Рођаци су, према исламском верозакону, једни другима пречи од исељеника кад је реч о наслеђивању, јер само Бог зна у чему је корист за робове и коме шта треба да припадне. Он је прописе о наслеђивању објавио сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог све зна. Познато Му је у чему је добро за људе, па им то и пропише.

Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, немају ништа с многобошцима, а уговор који су они, вишебошци Арапског полуотока, потписали с муслиманима више не важи.

“Путујте по Земљи куд год хоћете у периоду од четири месеца, од тренутка ове обзнане. И ви, о вишебошци, будите уверени да вас неће мимоићи Божја казна, ако вас је мимоишло страдање у рату. То је тако, јер Бог, Узвишени, невернике кажњава на овом свету поразом и понижењем, а потом Пакленом ватром, на будућем свету.” Овај се одломак односи на оне вишебошце с којима је потписан уговор на неодређено време. Уговор који траје одређено време, па макар трајао и дуже од четири месеца, треба да се испоштује.

Јасан је и обелодањен проглас од Бога и Његовог Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, свим људима на дан Курбан-бајрама, кад се завршавају обреди хаџа – да уговор с многобошцима више није на снази. Али, ако се неверници покају, и напусте обожавање кипова и прихвате Ислам, то им је боље и на овом и на оном свету, а прече је да Ислам прихвате него да устрајавају на многобоштву. Ако пак окрену главе од Ислама и покоравања Милостивом Богу, нека знају да су у Божјој руци и да не могу избећи Његову казну. А ти, Веровесниче, обавести невернике да их, због лоших дела која су чинили на овом свету, чека болна патња у Паклу.

Из претходног прописа изузимају се незнабошци с којима имате потписан уговор, а који нису прекршили ниједан параграф истог тог уговора, нити су било кога помогли у борби против вас. Ето, одржите уговор који сте с њима потписали и будите доследни свом обећању, знајући да Бог воли оне који се држе уговора.

Кад прођу свети месеци у којима сте вашим непријатељима гарантовали сигурност - убијајте незнанобошце где год их нађете, опседајте њихове тврђаве и на њиховим путевима, заробљавајте их. Ако се покају од незнанобоштва, и почну обављати молитву и давати милостињу, постали су ваша браћа по исламу, па их оставите на миру. Заиста Бог пуно прашта онима који се кају и милостив је према њима.

Затражи ли неки многобожац од тебе сигурност, пружи му је како би му проучио нешто лако из Кур’ана, оно што ће да разуме, а потом га пошаљи тамо где ће да буде сигуран, јер неверници не знају у чему је добро и корист за њих, нису проницљиви да схвате вредност преласка на Ислам.

Не може постојати уговор између Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, с једне, и многобожаца, с друге стране, јер су многобошци вероломни. Али, ипак, држите се уговора који сте склопили на Худејбији, у близини Часног храма, све док га се они буду држали, јер Свевишњи Бог воли оне који Га се боје извршавајући верске наредбе, а сустежу се од верских забрана.

Како да се држите уговора с многобошцима кад су они порочни, па их, ако би вас победили и над вама завладали, ништа не би спречило да вас узнемиравају и кажњавају: ни савез, ни сродство, ни уговор!? Они вас придобивају слатким, умиљатим речима, а срца су им пакосна против вас, завиде вам, мрзе вас и заклети су вам непријатељи; већина њих грешници су јер не поштују уговор.

Божје речи и доказе замењују за нешто што је бедно, ниско и пролазно, па спречавају људе од уласка у Ислам. Лоше је оно што они чине!

Кад су у питању верници, они не поштују ни савез, ни сродство, ни уговор, па прелазе границе Божјег верозакона, неправедни су и насрћу на права других.

Али, ако се покају прихватајући Ислам, и почну да клањају намаз и да дају зекат, они су тад ваша браћа у вери, па имају иста права и обавезе као и ви. Уколико прихвате Ислам, њихови ће животи и имеци бити заштићени, као и ваши. Ето тако Бог објашњава Своје доказе онима који разумеју и имају памети.

Ако незнабошци прекрше обећања која су вам дали, повреде темеље ваше вере, то јест, обезвреде Кур’ан и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, тад казните и убијте њихове вође. У погледу њих не важе обећање и уговор о ненападању, тим више јер они никад неће одустати од безверства и убијања муслимана, па остаје да се покају прихватајући Ислам или да буду кажњени. Борите се против њих не би ли одустали од неверства и непоштовања уговора.

Зашто се не борите против мекканских безверника, који крше уговоре с вама и који су одлучили да прогнају Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, из Меке? Они вас узнемирују и убијају откад је Посланик добио посланицу и часни Кур’ан. Зар се бојите вишебожаца, о муслимани?! Само се Бога треба бојати, све је у Његовој руци, ако искрено верујете у Његово обећање, претњу, Књигу и Посланика, нека је мир над њим и Божја милост! Истински се бојте искључиво Бога, Узвишеног!

О правоверни, убијајте многобошце, Бог ће да их казни вашим рукама, понизиће их поразом и падањем у заробљеништво, док ће вама помоћи и излечити срца ваша од бриге и туге, проузроковане њиховим насртањем на вас. Ви учините оно чиме вас Ми задужујемо, а леп завршетак вама припада.

Бог ће дати да то буде разлог за отклањање срџбе и беса из верничких срца. А када се неко од противника покаје – па, Узвишени Бог зна да ли је његово покајање искрено, и од тога зависи хоће ли оно бити прихваћено. Бог мудро одређује кога ће да упути, а кога ће да остави у заблуду. Он је мудар и у оном што прописује.

Не мислите, о верници, да ће вас Бог, Зналац свих тајни, оставити а да вас неће искушавати, јер Он жели да вам покаже какви сте и какви можете бити, да се види ко је искрен у борби на Његову путу и ко од вас, уместо Господара и Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, није узео никог за присног пријатеља. Богу Свезнајућем су, о људи, позната сва ваша дела, јавна и тајна, Он их бележи и на Судњем дану даће вам у целости оно што сте заслужили; добре вернике ће да награди, а зле људе да казни.

Не приличи да безверци граде и одржавају џамије, јер испољавају неверовање и боре се против Ислама. Свемогући Бог ће да поништи сва њихова дела и они ће у пакленој ватри вечно да бораве.

О изградњи и одржавању џамија брину се искључиво они који верују у свог Господара, Бога, Узвишеног, покоравају се Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, клањају намаз, дају зекат, само од Бога страхују и ничијег се прекора не боје. За њих се може надати да ће их Милостиви Бог упутити, па ће бити брижни у одржавању џамија и склони чињењу других добрих дела. А кад је реч о многобошцима, они су веома далеко од тога.

Зар мислите, о многобошци, да је онај који ходочаснике напаја водом и води бригу о Часном храму једнак оном који верује у Бога и у Судњи дан и бори се на Божјем путу?! Они не могу бити једнаки: дела неверника ништавна су, а Бог је задовољан трудом верника.

Они који верују у Бога, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима и животима, на највећем су ступњу код Бога. Они ће на оба света остварити своје жеље и биће истински добитници.

Свевишњи Бог шаље им радосне вести да ће им, из Своје неизмерне милости, опростити грехе, бити задовољан њима и никад се на њих неће расрдити – то је најузвишенија благодат и велика почаст – а потом ће да их уведе у предивне, заносне, вечне Рајске баште, у којима ће да буду пресрећни.

Они ће у Рају бити вечно, без престанка, и нигде неће из њега бити измештени. Бог је за покорне и послушне вернике припремио велико добро и величанствену награду.

Верници, не узимајте своје очеве, нити своју браћу за присне пријатеље и помагаче у вери, ако су дали предност неверовању над Исламом. Ко њих, а не Бога узме за помагаче и пријатеље, такав је превршио границу у злу и непослушности према Богу, а тиме сам себи чини насиље и доводи се у безизлазан, безнадежан положај.

Реци, о Веровесниче, онима који више воле овај свет: “Ако су вам очеви, и синови, и браћа, и жене, и породице, и стечени имеци, и трговачка роба за коју стрепите да неће да се прода, и куће ваше у којима уживате – дражи од покорности Богу, исељења и борбе на Божјем путу ради уздизања речи истине, онда причекајте казну Силног Бога! А казна ће вас стићи јер сте изабрали оно што нисте требали изабрати и зато што сте дали предност ниском, земаљском и безвредном над оним што је лепо, вечно и драгоцено.”

Узвишени Бог био је уз вас, верници, па вам је помогао против незнанобожаца у многим биткама и походима, иако сте били слаби и малобројни, кад сте се на Њега ослонили и разлоге подузели, и када нисте били обманути својом бројношћу, јер бројност није узрок ваше победе. Што се тиче битке на Хунејну, где сте били понесени својом бројношћу и рекли сте: "Данас нећемо бити побеђени због малобројности.", није вам мноштво користило, па вас је непријатељ савладао и земља вам је постала тесна, ма колико пространа била, а онда сте се у бег дали, поражени.

Након тога је Племенити Бог спустио спокој на Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и на вернике, срца су им се сасвим смирила, па су се вратили на поприште и одлучно су се супротставили непријатељу. А послао је и анђеле да се боре на њиховој страни. Тад су муслимани победили, убијајући и заробљавајући безвернике. Ето то је вишебошцима била казна зато што су се борили против Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и што су чинили срамна дела.

Након што је у борби понизио невернике, Бог је упутио кога је хтео од Својих слугу, пошто што су се предали и покајали Богу. Свевишњи Бог опрости грехе покајнику, па му побрише све грехе, и милошћу Својом Бог обаспе сваког ко у Њега верује, јер је Свемилосни и Самилосни.

О правоверни, многобошци су у суштини нечисти и искварени, њихова су дела одвратна због многобоштва и неправде коју чине, а тела су им прљава јер се не купају и не чисте тело обредним чишћењем пре молитве. Зато им није допуштено да ступе у меккански храм после девете хиџретске године, у којој је Ебу Бекр, нека је мир над њим, обзнанио проглас у вези с тим. Зато не дозволите неверницима улазак у Храм! А ако се бојите сиромаштва због прекидања трговине с многобошцима – па Бог ће вам дати из обиља Свог, ако жели да вас учини богатим. И заиста, догодило се да је Свемогући Бог отворио муслиманима ризнице овог света, па су убрзо стекли велико богаство. Бог, Узвишени, зна шта треба људима, у чему је корист и штета за њих, и све мудро одређује и уређује; помоћу Свог знања одабире најбоље и, из Своје мудрости, даје најкорисније.

Верници, борите се против неверника, који поред Бога идоле обожавају, и који не верују Судњи дан, и који се не клоне онога што је забранио Бог преко Свог Посланика и који се не желе повиновати одредбама Божјег закона. Борите се против њих, све док не плате главарину поражени.

Јевреји измишљају и лажу говорећи да је Узејр Божји син, а хришћани, исто тако, измишљају и лажу тврдећи да је Исус Божји син, неосновано и без икаквог доказа то говорећи. Слично су измишљали и претходни многобошци који су говорили да су Лат, Узза и Менат женска божанства и да су анђели Божје кћери. Како се одмећу од истине, уништио их Свемогући Бог!?

Јевреји своје свештенике, а хришћани своје монахе сматрају боговима поред Бога, па им они дозвољавају оно што је Бог забранио и забрањују оно што је Бог дозволио. Хришћани верују да је Исус, син Меријин, бог којег треба обожавати поред Узвишеног Бога. Узвишени Бог је рабинима и монасима, и Узејру и Исусу наредио да само Њега, Јединог, обожавају, јер Он, Узвишени, је један једини Бог, и нико поред њега нема право бити обожаван. Он је далеко изнад тога да има судруга, како то тврде незнанобошци и њима слични.

Јевреји, хришћани и сви остали многобошци уздижу се вређајући Ислам и Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и лажући на њега. То чине како би људе одвратили од пута Кур’ана и од веровања. Знајте да се Свевишњи Господар обавезао да ће да чува, да помогне и уздигне веру Ислам и да ће да подржи Свог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, макар то не било по вољи безбожницима, који ће да остану понижени и презрени.

Бог је послао Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, с Исламом, вером која садржи корисно знање и постиче на чињење добрих дела, која упућује на вредности, а спречава чињење сваког зла. То је Свемогући Бог учинио да би уздигао Ислам изнад свих осталих вера и како би Ислам завладао и победио, на основу доказа, правде и добра, макар то не било по вољи онима који многобоштво чине.

О правоверни, већина јеврејских свештеника и хришћанских монаха узимају иметак од народа и служе се лукавством, то јест, варају народ, и узимају мито, а, уз све то, својим следбеницима забрањују прихватање Ислама. Оне који гомилају злато и сребро, а не дају зекат и добровољну милостињу на то, обрадуј жестоком и болном патњом.

На Дан кад се оно исто злато и сребро запале у Пакленој ватри па почну пржити њихова чела, која су окретали од сиромаха, и бокове, помоћу којих су се удаљавали од просјака, и леђа, која су окретали онима који су били у потреби, к томе се охолећи и уздижући изнад њих. Биће им речено: “Ово вам је казна за богатство које сте гомилали, па је искусите понижени и бедни! Ову сте казну заслужили јер сте људе лишавали њихових права!”

Према Божјој одредби коју је записао у Књизи брижно чуваној пре него што је створио небеса и Земљу, у години има тачно дванаест месеци, ни мање ни више. Од тога су четири света, и у њима је забрањено ратовање, а то су: зул-када, зул-хиџа, мухарем и реџеб. Свевишњи Бог не воли да се скрнави светост ових месеци грешењем, па забрањује да човек у њима себи чини неправду и да ратује. С друге стране, заповеда нам да се боримо против свих многобожаца, јер се и они сви боре против нас. Свезнајући Аллах опоручује нам да будемо уверени у Његову помоћ; ако се Њега будемо искрено бојали и пазили на границе верозакона, Бог ће да нам помогне.

Померање једног светог месеца у време неког другог месеца само повећава неверовање код многобожаца, јер су се усудили на мењање Божјег закона. Наиме, вишебошци су у једној години допуштали а у другој забрањивали споменуто померање, да обични месец има статус светог, па би у том случају ратовали без сустезања, а ратовање није допуштено у светим месецима. Ђаво им је улепшао ово гнусно дело, па нису видели икакве запреке у томе да померају свете месеце. Штавише, сматрали су то похвалним. А нека знате да Племенити Бог неће упутити безвернике на добро и корисно дело.

Због чега сте, о ви који верујете, кад сте били позвани у борбу на Божјем путу, оклевали и ипак сте се определили за останак код својих кућа? Зар више волите пролазна уживања над вечним благодатима!? Овај је живот кратак, бедан и ништаван у односу на Будући живот, знајте то. Зар онда разуман човек може да изабере оно што је пролазно, а запостави оно што је вечно!

Не будете ли се борили на Божјем путу, ради уздизања Његове речи, Он ће да вас казни понижењем, поразима, тегобама и разним искушењима, а затим ће да доведе Своје искрене вернике који ће да се боре на Његовом путу и да штите и помажу Ислам. И ви нећете нимало наудити Силном Богу, будући да је Он независтан о било коме. Он је уточиште свему, Његова се одлука неизбежно извршава, па лако може да уништи непослушне и да доведе оне који ће да Му се покоравају и боре на путу истине.

Ако ви не будете хтели да помогнете Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, па Бог ће сам да Му помогне, оснажиће га и подржаће, као што га је помогао онда кад су га неверници протерали из Мекке, па су њих двојица, Посланик и Ебу Бекр, били сами у пећини. Тад се Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, обратио Ебу Бекру: “Не брини се, Бог је с нама!” Постичући га на истинско ослањање на Свемогућег Бога. Затим је Господар светова спустио смиреност и сигурност у Веровесниково срце, а невернике је слепим учинио – нису га видели; а помогао га је и војском анђела коју ви нисте видели. Свевишњи Аллах уништио је неверничке сплетке и онемогућио их је у потери за Веровесником, нека је мир над њим и Божја милост, док су речи истинског веровања и Божја порука потпомогнути и уздигнути до Судњег дана. Бог је силан и несавладив, мудар је у оном што чини и што прописује.

Полазите у борбу на Божјем путу, о верници, пешице и јашући, били расположени или тужни. И трошите своје иметке на том путу и жртвујте своје животе како би Божја реч била горња. Ето то је дело за које следи величанствена награда и сигурно уживање, а то је несумњиво боље од пролазних и бедних овоземаљских ужитака. Ако сте тога свесни, онда поступајте у складу с тим.

Кад је у питању борба, да се, о Веровесниче, ради о материјалној користи до које је лако доћи, без умора и потешкоће, пошли би с тобом и они који иначе изостају. Међутим, њима, дволичњацима, тешко је путовати по врућини, јер је то за њих велики напор, па су, уместо да пођу у борбу, остали код куће. А кад се вратиш у Медину, они ће се појавити и заклињаће ти се Богом: “Да смо икако могли, пошли бисмо с вама у бој!” Они се овим лажним заклетвама излажу најжешћој казни, Бог зна да су њихове заклетве и исприке лажне и ништавне.

Бог ће ти, Посланиче, опростити и неће те казнити зато што си им дозволио да остану у Медини и не иду у Поход на Тебук. Иако си требао сачекати док се не увериш ко је од њих искрен а ко лаже, ти си пожурио и прихватио си њихова оправдања.

Људи који верују у Бога и у Судњи дан неће од тебе да траже допуштење да не иду у борбу. Напротив, они жуде да се повинују наредби Величанственог Бога, да се боре и жртвују. Бог зна онога ко Га се боји и ко жели да заслужи Његово задовољство, Он зна чија је намера искрена и чија су дела добра. Он такође зна који верници имају ваљан разлог што нису пошли у борбу.

Дозволу за изостанак из борбе тражиће само они који не верују у Бога и у Будући свет, они који сумњају у Божју награду и казну. Такви су збуњени и колебају се између неверства и прихватања Ислама.

Да су дволичњаци уистину желели да поћу у борбу с тобом, о Веровесниче, припремили би се онако како то доликује ратницима. Међутим, Бог није желео да они пођу у борбу јер су превртљиви, па их је спречио од одласка убацивши у њихова срца кукавичлук, лењост, страх и разочарење. Речено им је: “Седите у кућама, одбачени и понижени, с болеснима, сиромасима, децом и женама, а који су са оправдањем изостали јер такви не учествују у рату.”

Да су дволичњаци пошли с вама у борбу, само би вам донели зло, штету, међу вама би унели неред, разочарење и били би узрок пораза, јер само сметају и обесхрабрују друге људе. Пожурили би с преношењем туђих речи ради разбијања ваших редова, посијали би смутњу, раздор и страх од непријатеља. А међу вама, о верници, има слабића на које би негативно утицале њихове речи и које би их обмануле. Аллах зна понашање насилника међу дволичњацима, који сплеткаре против верника и наводе их на сумњу.

Дволичњаци су и пре похода на Тебук сијали смутњу, препадали вернике и изазивали неред и раскол, варали су и обмањивали су Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, све док Свевишњи Бог није помогао Ислам и Свога Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, а реч Своју уздигао и војску Своју подржао. А њима, дволичњацима, није било по вољи то што је Бог, Узвишени, помогао и узвисио Ислам.

Неки дволичњаци говоре ти: “Веровесниче, дозволи ми да не пођем у борбу с вама! Не разрешиш ли ме и пођем ли у борбу, зарадићу грех!” Остало је да се приповеда да су неки дволичњаци рекли и ово: “Пођем ли у борбу, бојим се да ћу бити искушан лепим византијским женама!” Они су, не опажајући, овим поступком упали у највећу смутњу – изостали су из борбе, отказали су послушност Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и лагали су га. А ватра ће бити њихово пребивалиште и неће јој моћи умаћи.

Ако ти се, Веровесниче, догоди нешто лепо, ако победиш или стекнеш ратни плен, дволичњаци се одмах растуже, а ако те погоди нека несрећа или ако доживиш пораз, они кажу да су били опрезни и да су се сачували оног што је погодило тебе и вернике. Радују се вашем поразу као што се радују свом успеху, одлазећи срећни због оног што вам се догодило.

Реци им Божји Посланиче: “Све што се догађа бива Божјом вољом и Његовим одређењем. Господар управља нама у свим стањима, и у благостању и у потешкоћи. У тешкоћи се треба стрпити, а у благостању захвалити.” Верници се увек требају препустити Богу, Узвишеном. Он је диван Помагач.

Божји Посланиче, реци дволичњацима: “Очекујете ли ви у погледу нас било шта друго осим два величанствена завршетка: победу и понос на овом свету, или смрт на Божјем путу и највећу награду на Будућем свету? Што се нас тиче, ми очекујемо да Бог на вас спусти какву казну с неба, или да вас ми казнимо. Ето, ви чекајте шта ће бити с нама, а и ми ћемо чекати шта ће догодити вама.”

Реци дволичњацима: “Бог неће прихватити вашу милостињу, давали је милом или силом, зато што сте Му непокорни и што сте напустили заједницу. Ви сте охоли и уображени!”

Њихова милостиња не може бити примљена јер они не верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. А кад клањају намаз, клањају га немарно, лењо и и само да би их људи видели, а таквима се дела не прихватају. Такође, кад нешто удељују, они то невољно чине, због лицемерства које им је прекрило срца.

Немој да се дивиш њиховим богатствима и њиховој деци! Аллах жели да им то буде узрок несреће, бриге и туге на овом свету, јер су им срца везана само за богатство и децу, а не за веровање и за Аллахово задовољство и захвалност Њему. На Будућем свету ће због тога бити кажњени Пакленом ватром, и зато што нису чистили своје иметке. Биће им жао кад буду умирали, па ће душе тешко испуштати и биће кажњени најболнијом казном јер у Бога и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, нису веровали. Они ће на самом дну Ватре бити, у којој ће заувек остати.

Дволичњаци вам се заклињу да су уз вас, о верници, и да вам помажу у рату, али они само лажу. Они вам говоре да вас воле, а у срцима осећају мржњу и непријатељство спрам вас; то чине из великог страха. Наиме, ако би јавно казали да су неверници, ви бисте их погубили.

Кад би дволичњаци нашли какву утврду, пећину или подземну одају, пожурили би да се сакрију у њу, из страха и узнемирености.

Неки дволичњаци ти Посланиче приговарају због расподеле обавезне милостиње и оптужују те да си неправедан у томе. Ако им даш онолико колико желе, задовољни су тобом и хвале те. Међутим, ако не добију колико желе, наљуте се на тебе и приговарају ти. Они су робови овом материјалном свету: кад имају, захтевају да им се да још, а кад немају, узнемирени су.

Кад би дволичњаци били захвални на ратном плену који им Бог, Узвишени, даје посредством Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, казали би: “Бог нам је довољан, неће нас занемарити и много ће нам дати, јер је Његова доброта неограничена, а Његов се поклон не одбија. И Посланик ће нам убудуће дати више и боље. Ми жудимо за Божјом добротом и желимо да нас обаспе Својом милошћу!” Када би овако говорили, лепо би мислили о Богу, и било би боље за њих.

Осам је категорија људи које полажу право на зекат, и то су: сиромаси, невољници, сакупљачи зеката, неверници које треба придобити за Ислам, робови које треба ослободити, презадужени, борци на Божјем путу и путници којима је нестало средстава за путовање. Ова је Божја одредба која важи до Судњег дана. Свевишњи Бог најбоље зна у чему је добробит и потреба људи и мудро уређује све ствари. То што се зекат треба поделити споменутим категоријама људи оличење је лепоте Ислама и правде.

Неки дволичњаци приговарају Посланику милости говорећи да слуша сваког и верује сваком. Узвишени Бог одговорио им је да Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, слуша само оно што је добро и што је истина, да верује у Бога и Његову књигу, и да има поверење у вернике кад га обавештавају о оном што говоре неверници и дволичњаци. Посланик је милост за своје следбенике, узрок спаса и предводник на Правом путу. И ко вређа Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, речима или делима, биће вечно кажњаван болном и страшном казном у Паклу.

Дволичњаци вам се заклињу Богом, о верници, да они не говоре оно што им се приписује, само зато да би стекли ваше задовољство, а прече је да жуде за Божјим и Посланиковим, нека је мир над њим и Божја милост, задовољством, ако су истински верници.

Зар лицемери не знају да ће они који поступају непријатељски према Богу и Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, скончати у Пакленој ватри и да ће у њој заувек остати? То је велико понижење и страшно страдање.

Дволичњаци страхују да се Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, не објави поглавље која ће њему и верницима открити неверовање и непријатељство које крију у својим срцима дволичњаци. Упозори их, Божји Посланиче: “Исмејавајте се колико хоћете, али ће Свевишњи Бог открити и изнети на видело оно што ви кријете!”

Ако их упиташ зашто су се исмејавали с тобом, Кур’аном и Исламом за време похода на Тебук, они ће одговорити да су се само забављали и траћили време. Кажи им: “Зар се исмејавате с Узвишеним Богом, мудрим Кур’аном и племенитим Послаником?! Зар нисте имали о чему другом да разговарате?”

“Не извињавајте се, дволичњаци, за исмејавање! Ваше извињење не вреди, починили сте грех и поново лажете. Ругајући се Богу, Посланику и вери Исламу, постали сте неверници”. Ако Милостиви Бог и опрости некима од вас који се врате у Ислам и покају се за дела која су чинили, Он ће казнити оне који устрају у неверовању и сакрију лицемерство и не покају се за злодела.

Лицемери и лицемерке једна су странка, јединствени су у неверовању у Бога, Узвишеног, сложно ратују против верника, позивају у чињење порока и зла, а забрањују и спречавају оно што је исправно и добро и шкртаре кад удељују. Занемарили су веровање, па их је Свемилосни Аллах препустио самима себи и одузео им је жељу за покајањем. Дволичњаци увек одступају од покорности Богу и Посланику, нека је мир над њим и Божја милост.

Свезнајући Бог обећава лицемерима и лицемеркама и неверницима да ће скончати у Паклу, где ће вечно да бораве, а патња им се нимало неће олакшати. То ће им бити довољно понижења. Бог је управо такве лишио Своје милости.

Дволичњаци чине управо оно што што су чинили претходни неверници, с тим што су они пре њих били много јачи, имали су више богатства и више деце, уживали су заиста у лепотама овог света. А ви се такође наслађујете пролазним и бедним овосветским чарима, као што су то и они чинили, расправљате о лажима, гресима и противите се заповестима, као и они. И ви и они лакомислени сте, играте се и наслађујете, непокорни сте Богу и одвраћате од Његовог пута... Порука овог ајета је: ко буде тако радио, његова ће дела и труд пропасти на оба света, па ће га Бог казнити, осиромашити и понизити.

Зар дволичњаци нису чули шта се догодило претходним неверницима? Нојев је народ потопљен, Ад је уништен леденим ветром, Семуд страшним гласом, Аврамов је народ остао без благодати и задесила га је Божја срџба, становници Медјена кажњени су страшним облаком, док су села у којима је живео Лотов народ изврнута и потом гађана камењем с неба… Свима њима су посланици доносили наднаравна чуда, дела која су изван искуствене стварности, и јасне доказе, али су они све то порекли. Господар их није казнио неправедно ни безразложно, већ су сами себи нанели неправду грешећи, сматрајући посланике лажовима, чинећи неправду једни другима и не верујући у Бога.

А верници и вернице су једно: помажу се у доброчинству и богобојазности, воле се међусобно, навраћају на лепо понашање, искреност у речима и чињење добрих дела, а забрањују, с друге стране, све што је ружно и лоше. Они, према томе, обављају намазе, онако како их треба обављати, и дају милостињу онима којима она припада, покорни су Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост. Једном речју, извршавају наредбе, а сустежу се од забрана. Заиста, њима ће се Свемогући Бог смиловати тиме што ће одржати Своје обећања, па их неће казнити, него ће их наградити, а даће им оно што буду тражили и благостање ће им подарити. Узвишени Бог све може, одржаће Своје обећање, а испуниће и претњу. Племенити Бог је мудар, мудрошћу својом обухвата и оно што ствара, и оно што прописује; Његова мудрост изискује награду за доброчинитеље, а казну за злочинце.

Бог је обећао верницима и верницама да ће ући у Рај, у којем реке теку испод дрвећа. Они ће у њему боравити вечно, без престанка, у узвишеним и заносним одајама. Ипак, Божје је задовољство веће од сваког уживања, тим веће јер је врхунац среће, благостања и изобиља. Ето то је ненадмашна победа и немерљива срећа: човек којим Бог буде задовољан биће сигуран и уживаће у рајским чарима.

Веровесниче, бори се против неверника и дволичњака иметком, животом и речима, а нека твој говор и поступци буду груби и жестоки спрам оних који су неправедни и насилни! Тако ће се заштитити истина. А они ће због својих недела вечно бити у Пакленој ватри. Како ће то бити лош завршетак!

Дволичњаци се заклињу да те нису вређали и нападали, а до тебе је допрло да јесу. Они лажу! Вређајући Посланика, мир над њим и Божја милост, и Божју веру Ислам, починили су дело неверства и изашли су из Ислама, а желели су нешто што им није успело – да убију Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, приликом повратка с Тебука. Уместо што приговарају Господару, требају да Му буду захвални на доброчинству које им чини – Он их је учинио богатим, а били су сиромашни. Ако се покају, верујући и покоравајући се Свевишњем Богу, боље им је у погледу овог и оног света. А ако одбију покајање и веровање, Свевишњи ће их Бог казнити на овом свету тако што ће их верници убити и заробити, а на Будућем ће вечно горети у ватри. Нека знају да их нико неће заштитити и сачувати, неко добро им дати и од зла их сачувати.

Неки дволичњаци обећају: “Ако нас Бог опскрби из ризница Својих, даваћемо обавезну милостињу и чинићемо само оно што Он воли, а сустегнућемо се од забрањеног!”

Али, кад им Узвишени Бог подари многе благодати, они шкртаре, због лицемерства у својим срцима, одбијају покорност Богу Узвишеном, и веровање у Њега.

А шкртост је имала за последицу чисто лицемерство у њиховим срцима, зато што су своја обећања, Богу дата, кршили, једно су мислили а друго говорили, лагали су и били склони варању.

Зар дволичњаци не знају да је Свезнајући Бог упућен у неверовање и непријатељство које они крију у својим грудима? Богу није непознато ниједно њихово злодело. Бог ће им дати оно што су заслужили.

Дволичњаци приговарају честитим верницима који удељују милостињу, па ако верник удели незнатну суму новца, они кажу: “Од овог нема никакве користи!” Ако пак удели много иметка, тад добацују и говоре да исти тај верник удељује иметак претварајући се пред светом. Не налазе оправдање оном који мало удељује, нити су захвални оном који много даје. Чак немају осећаја ни према оном који је јако сиромашан, па се снађе за незнатан износ новца и удели га на Божјем путу. У вези с њиме, с подсмехом говоре: “Бог нема потребе за твојом бедном милостињом!” Свевишњи Бог казниће их за то, јер се они исмејавају с Његовим добрим робовима. И нека знају да их чека болна патња на Будућем свету.

Молио ти, Божји Посланиче, за дволичњаке или не молио, они нису достојни Божјег опроста. Заправо, кад би за њих молио чак седамдесет пута, па и више, Бог им никад неће опростити њихове грехе. То је тако, јер они не верују у Бога и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост. Бог, Узвишени, неће упутити ниједног човека који се бори против Његових заповести и одбије Му покорност.

Дволичњаци који нису с Послаником, нека је мир над њим и Божја милост, пошли у поход на Тебук били су радосни што су остали код куће и сачували се напора путовања и тежине борбе; нису волели да жртвују иметке и животе како би Божја реч надвладала. Једни другима су говорили: “Не идите у борбу по овој неподношљивој врућини!” Посланиче, реци им: “Паклена је ватра много жешћа од ове врућине, кад бисте само знали! Ви не желите да пођете у борбу, бежећи од ватре, а казна за то јест Ватра, која вас чека.”

Нека се смеју у животу на овом краткотрајном свету, али ће много плакати на Будућем свету, зато што су били безобзирни у погледу граница Божјих заповести, и зато што су се ругали верским прописима и верницима. Ово је претња дволичњацима као својеврсна казна за недела и грехе које су чинили.

Ако те, о Посланиче, Свемогући Бог врати с Тебука у Медину па ти дволичњаци дођу тражећи допуштење да се боре други пут, ти им одговори: “Никад вам нећу дозволити да пођете у бој са мном, нити ћете се икад борити у мојој војсци против непријатеља Ислама! Ви сте погрешили према Богу и супротставили сте ми се уочи похода на Тебук, па нам је дужност да будемо на опрезу због вас. Останите у Медини, презрени и бедни, с болесницима, децом и женама.”

И не клањај, Божји Посланиче, молитву ниједном дволичњаку и немој да се молиш Богу за њих стојећи поред њихових гробова јер они не верују у Бога и Посланика. Они су одступили од послушности Богу, побунули се против Његове вере; они су, заиста, непријатељи Ислама. За такве се не клања молитва, нити се за њих моли.

Немој се дивити имецима и деци, које им је Узвишени Бог дао, јер Он жели да им то буде узрок потешкоће и тегобе, утолико више јер су незаситни, похлепни и незадовољни. А душе ће им излазити с муком и напором, умираће као неверници, па ће бити кажњавани у вечној Пакленој ватри. Ето тако је, а живели су несрећно и праву ће невољу и патњу искусити тек након смрти.

Кад је Свевишњи Бог објави неко кур’анско поглавље у којој позива дволичњаке да верују и да крену у борбу на Божјем путу са Послаником, способни, богати и угледни међу њима тражили су дозволу од Посланика да не пођу у борбу говорећи: “Остави нас с немоћнима, децом и женама!”

Дволичњаци су задовољни да буду са женама, које остају у кућама, па су изгубили особине мушкарца: храброст, постојаност и одлучност. Свемогући Бог запечатио је њихова срца на неверству, и они не могу да схвате истину, вредност борбе, не разумеју у чему је добро за њих, а у чему је зло.

Међутим, Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и верници жртвују своје иметке и животе борећи се да Божја реч стално буде горња. Њима припада свако добро на оба света: победа, понос, ратни плен – дозвољена опскрба, погибија на Божјем путу, опрост греха, задовољство и награда у Рају. Они су победници, они су спашени.

Милостиви Бог припремио је верницима који се боре на Његовом путу Рај, испод чијег дрвећа реке теку. Они ће у њему вечно остати, уживајући у многобројним благодатима, никад из њега неће бити изведени. Биће то велика радост и величанствен успех којем неће бити равног.

Долазили су и неки бедуини код Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, али с оправданим разлогом, да им допусти изостанак из похода на Тебук, а дволичњаци међу бедуинима изостали су без оправдања. Они су прекршили своје обећање дато Богу и Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, када су одбили послушност, јер не признају Ислам за своју веру. Бедуине који су имали лажне изговоре, и оне који су изостали без ваљаног разлога, чека болна и страшна казна у Паклу.

Старци, жене, деца, немоћни, болесни, сакати, слепи и сиромашни који немају средстава за рат, нису грешни због неодласка у борбу ако Богу искрено робују и ако следе Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и ако при себи немају лицемерства. Њима се, заиста, нема шта приговорити, јер им је Бог опростио, прихватајући њихово оправдање, а Он је милостив у односу на њих, утолико милостивији јер их није задужио преко њихових могућности.

Такође нису грешни, нити ће бити кажњени они који су ти дошли, Веровесниче, тражећи од тебе јахалице за борбу, па си им, пажљиво се према њима односећи, рекао да им јахалице не можеш осигурати. И они су се потом вратили својим кућама тужни, жудећи за борбом на Божјем путу и желећи да пођу с тобом. То је разлог што су остали у Медини а били су способни за борбу. Свима њима опроштено је и они заслужују сваку похвалу, с обзиром на то да су учинили све што су могли, и имали су искрену намеру и, изнад свега, туговали су због тога што нису могли да пођу у борбу.

Међутим, они који су од тебе тражили да им допустиш да не иду у бој, а имали су иметка да купе јахалицу и оружје, и били су способни за борбу, починили су грех и зато ће бити кажњени. Понижавајући сами себе, задовољили су се да остану у кућама, са женама. Изгубили су мушкост, храброст и одважност. Свевишњи Бог запечатио је њихова срца, па не схватају истину, нити знају у чему је корист за њих а у чему штета.

Лицемери који су кукавички изостали из борбе износиће муслиманима разна оправдања, када се врате из борбе. А Бог Узвишени указује своме веровеснику и верницима да лицемерима одговоре на следећи начин: Немојте износити оправдања заснована на лажима, јер вам ми нећемо поверовати, с обзиром да нас је Бог упознао са оним што у својим душама кријете. Бог и Његов Посланик сачекаће вас да се покајете, па да ваше покајање буде примљено, или ће вас оставити да наставите у своме лицемерству и непријатељству! Након тога бићете враћени Богу који све зна, па ће вас Он обавестити о ономе што се сте радили и наградити вас или казнити по заслузи. Зато пожурите ка покајању и добрим делима.

О верници, лицемери који су из борбе изостали, заклињаће се Богом, потврђујући заклетвом своја лажна оправдања, а све с циљем да их не кудите и не срамотите. Због тога их се оканите и пустите их, јер они су покварењаци чија је душа прљава. Њихово пребивалиште је Пакао, којим ће бити кажњени због лицемерства и неверства које су чинили.

О верници, они лицемери који су од борбе изостали, заклињаће вам се, како бисте били њима задовољни и како бисте оправдања њихова прихватили. Немојте да будете тиме задовољни пред њима, јер ако то учините, супротставили сте се своме Господару, јер Он није задовољан са онима који су Му непокорни и чине неверство и лицемерна дела. О муслимани, не будите задовољни са онима са којима Бог није задовољан.

Бедуини тј. номади који не верују и који лицемерна дела чине, жешћи су у своме неверовању и лицемерству од цивилизованих људи који испољавају неверовање и лицемерство и они су најпречи да не познају веру, верске обавезе и прописе које је Бог објавио своме Посланику. Разлог томе јесте њихова жестина и грубост, и издвојеност од осталог цивилизиваног света. Бог зна њихова стања, ништа му није скривено. Божје управљање светом и верски закони засновани су на мудрости.

Међу бедуинима има лицемера који сматрају да је удељивање на Божјем путу само губитак и вид намета, јер мисле да за то удељивање неће бити награђени и да због ускраћивање иметка неће бити кажњени. Ипак, неки од њих удељују претварајући се и на такав начин се штите. О верници, они чекају да вас какво зло задеси, па да вас се реше! Зло које желе верницима и лошу завршницу коју прижељкују Бог ће усмерити ка њима, а не ка верницима. Бог чује оно што говоре и зна оно што скривају.

Има бедуина који верују у Бога и Судњи дан и који удељују свој иметак на Божјем путу, желећи да се приближе Богу и да заслуже да Божји Посланик моли и тражи опрост за њих. За то удељивање којим желе да се приближе Богу, имаће добро дело и Бог ће да их прекрије својом огромном милошћу која обухвата опрост греха и улазак у Рај. Бог ће да опрости ономе ко се покаје и смиловаће Му се.

Бог је задовољан онима који су међу првима прихватили Ислам и који су се одселили из својих домова ради Бога, а задовољан је и онима који су помагали исељенике из Мекке, као и свима онима који их буду следили у исправном веровању и добрим делима. Од њих је Бог примио добра дела, а и они су задовољни Богом јер им је подарио велику награду, и припремио је за њих Рај испод чијих двораца теку реке. Они ће вечно боравити у рајским баштама, а то је, уистину, огроман успех.

Међу бедуинима око вас, у близини Медине, има лицемера, а има их и међу становницима Медине, и они су у лицермерству упорни и устрајни. Ти их, о Посланиче, не познајеш, али их Бог познаје. Њих ће Бог на двоструке муке да стави: први пут на овоме свету, тиме што ће њихово лицемерство да буде откривено, и гинуће и биће заробљавани, а други пут на Будућем свету, почев од патње у загробном животу. Затим ће на Судњем дану, у великој патњи бити уведени, и у најниже нивое Пакла бачени.

Међу становницима Медине има и других људи који су из борбе изостали без оправдања, па су признали да немају оправдања и нису измишљали оправдања. Они су своја добра дела, покорност Богу, придржавање верских прописа и борбу на Божјем путу, помешали са лошим делима, али се надају да им Бог опрости. Бог ће опростити онима који се покају и биће милостив према њима.

Прихвати, о Божји Посланиче, од иметака њихових обавезну милостињу и добровољну милостињу, да их тиме очистиш од греха и благословљеним их учиниш како би се њихов иметак увећао, и помоли се за њих након што иметак примиш, јер молитва твоја ће да их, заиста, смири и она је милост - а Бог је Онај Који све твоје молбе чује и све њихове поступке и намере зна.

Зар не знају лицемери који су из борбе изостали и они који се кају, да једино Бог прима покајање од људи који му се покају, да само Он прихвата милостињу, и да је Он независтан од свега тога, да ће Он да благослови милостињу онима који је удељују и да само Аллах стално прима покајања људи који се кају и да је према њима милостив?

И реци, о Посланиче, онима који су из борбе изостали, као и онима који се од греха кају: Трудите се на начин да поправите штету коју сте начинили, чините дела искрено у име Бога и радите оно чиме је Он задовољан, па ће Бог труд ваш видети, а и Посланик Његов и верници. Ви ћете бити враћени на Судњем дану Ономе Који зна све, Који зна шта сте скривали и шта сте јавно чинили, па ће вас о ономе што сте радили на овом свету обавестити и према томе ће да вас награди или казни.

Има оних који су изостали из битке на Тебуку, а немају оправдања. Они чекају Божју пресуду, а Он ће међу њима пресудити како жели: може их казнити ако се не покају, а може им и опростити, ако се не покају. Бог најбоље зна ко заслужује казну, а ако заслужује Његов опрост, јер је Његов верозакон и уређивање света засновано на мудрости.

Међу лицемерима се налазе и они који су џамију саградили како би тиме Богу непокорни били, а муслиманима штету нанели, и како би исказали неверство јачањем лицемера, и разјединили вернике, спремно ишчекујући оне који су се борили против Бога и Посланика, још пре градње џамије. Ови лицемери заклињаће вам се и правдати да им је циљ само олакшица и помоћ муслиманима, али Бог је сведок да они лажу.

О Веровесниче, не одазивај се позиву лицемера да обавиш намаз у споменутој џамији. Џамија Куба, која је већ од раније, на темељима богобојазности саграђена, преча је да у њој клањаш, од те џамије која је саграђена на темељима лицемерства и неверства. У џамији Куба налазе се људи који воле пуно да своје тело чисте водом, и да чисте своју душу покајањем и тражењем опроста. Бог воли оне који се много чисте од нечистоће и од греха.

Да ли је исти онај који је темељ зграде своје поставио на темељима богобојазности, извршавајући Божје наредбе и клонећи се забрана, желећи Божје задовољство кроз доброчинство, као онај који је џамију саградио с циљем наношења штете муслиманима, јачања неверства, и раскола међу верницима? Такви не могу никада да буду исти, јер у првом случају грађевина је чврста и не постоји бојазан да ће да се сруши, док је у другом случају, грађевина саздана на ивици јаме и обале која само што се није одронула и у Паклену провалију отишла. Бог неће помоћи и упутити неправеднике који се за неверовање, лицемерство и сваки други вид неправде боре.

Џамија коју су они саградили с циљем смутње и наношења штете муслиманима, стално ће уносити немир у срца њихова, све док им срца не пукну, док не умру или погину. Бог је Онај Који све зна све што чине створења и мудар је у својим одредбама награде за добро или казне за зло.

Бог је од верника купио животе њихове, и поред тога што је Он њихов Створитељ па тиме Њему све припада, као вид почасти, и то за велику цену, односно Рај. Они ће да се на Божјем путу боре против злочинаца, како би Божју реч уздигли, и да их у борбама убијају, а и гинуће од њихове руке. Бог је то, заиста, обећао у Тори коју је објавио Мојсију, и у Јеванђељу којег је објавио Исусу, нека је на њих мир и спас, и у Кур'ану којег је објавио Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја. А нико од Бога доследније не испуњава обећање своје? Зато се радујте и будите срећни, о верници, због погодбе своје коју сте са Богом уговорили, јер то је засигурно успех велики.

Они који ће добити споменуту награду, остављају дела која Бог презире а раде дела која доводе до Његове љубави и задовољства. Они су понизни и страхопоштавања према Њему пуни, па се труде да Му покорни буду, исказујући захвалу у свим ситуацијама, и ради Њега посте, клањају, и позивају на добра дела која су наређена од стране Бога и Његовог Посланика, а спречавају све оно што је вером забрањено, водећи бригу о Божјим заповестима и наредбама следећи их. Зато, о Божји Посланиче, обрадуј вернике који поседују ова својства радошћу и на овоме и на будућем свету.

Не приличи веровеснику и верницима да моле Бога за опрост многобошцима који су као такви умрли, па макар им били најближа родбина, након што им је постало јасно да ће због многобоштва бити у Пакао.

Аврам је за свога оца опрост молио јер је обећао да ће то да учини, надајући се да ће његов отац да прихвати Ислам. Када је Авраму постало јасно да је његов отац против Бога, да ли због његовог грубог одбијања савета, или је путем Објаве спознао да ће његов отац као неверник да умре, одрекао га се. Тражење опроста за свог оца било је његово размишљање и жеља, која није имала за циљ супротстављање Божјем пропису. Аврам је, нека је на њега Божји мир, био много Богу предан, и пуно је своме неправедном народу праштао.

Бог неће да донесе одлуку да неки народ буде у заблуди, након што га је упутио, све док им не појасни забрањена дела којих се морају чувати. Ако их буду чинили, након тог појашњења, донеће пресуду о њиховој заблуди. Бог све зна, ништа му скривено није и Он вас је подучио свему ономе што нисте знали.

Божја је власт и на небесима и на Земљи, Он у тој власти ни на Земљи ни на небу, нема судруга и ортака. Ни најскривенија појава није му скривена, Он коме хоће живот даје, а кога хоће усмрћује. О људи, ви поред Аллаха немате другог заштитника који ће да брине о вама, нити имате помагача који ће да вас од зла сачува и помогне против непријатеља.

Бог је опростио веровеснику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, када је лицемерима дозволио изостанак из битке на Тебуку, опростио је и исељеницима из Мекке и становницима Медине који нису изостали, него су га у том тешком часу, у походу на Тебук, следили, а тада је била велика врућина, мањак снаге, а непријатељ је био јак. У то време срца неких од њих замало се нису поколебала и напустила битку, јер су били у тешкој ситуацији. Бог их је затим учврстио и помогао у њиховој намери да крену у бој, па им је после и опростио. Он је према њима, заиста, милосрдан и милостив, а та милост се, уосталом, огледа и у чињеници да их је надахнуо покајању, а затим то покајање и прихватио.

Бог је опростио тројици која су изостала из битке на Тебуку и чије је покајање било одложено, а они су: Ка'б. Малик, Мерара б. Реб'а и Хилал б. Умејје. Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, је издао наређење да се они игноришу, па су били веома тужни, тако да им се Земља, и поред њене ширине и пространства, учинила скученом, а њихове душе су биле стиснуте због самоће коју су осећали. У том стању знали су да је једини спас од Бога, па им се Он смиловао и ка покајању их упутио, а онда им је покајање прихватио, јер Он много прашта верницима и милостив је према њима.

О верници, верујте у Бога, следите Његовог Посланика и радите по заповестима које је објавио, бојте се Бога и поступајте по Његовим наредбама клонећи се забрана, и будите са искреним верницима у њиховом веровању, јер без искрености нема спаса.

Становници Медине и бедуини из њене околине нису требали да изостану иза Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, када је кренуо у борбу и нису требали да своје животе чувају, запостављајући бригу о Посланиковом животу и безбедности, него им је обавеза била да своје животе у случају опасности заложе за његов, јер њих неће задесити ни жеђ, ни умор, ни глад на Божјем путу, нити ће ступити на неко место које ће невернике да наљути, нити ће икакву добит над непријатељем остварити, било да се ради о погибији, заробљавању, плену или поразу, а да им то све неће бити уписано као добро дело и код Бога примљено. Бог, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добро, него ће ту награду чак и да им повећа.

И неће уделити никакав иметак, мали или велики, нити ће икакву долину прећи, а да им то удељивање и мукотрпно путовање неће записано бити, да би им Бог узвратио бољом наградом на Будућем свету због добрих дела која су радили.

Верници не требају да сви иду у борбу, како их непријатељи не би напали и поразили, када се појаве. Из сваке групе, у борбу на Божјем путу треба да иде само одређени број људи, а остали треба да остану са Послаником, нека је мир над њим и милост Божја, и да уче веру од њега, и да затим подучавају оне који су отишли у борбу, када се врате, у нади да ће се на тај начин чувати од Божје казне, и тиме следити Његове наредбе а клонити се Његових забрана.

Бог Узвишени наређује верницима да се боре против оних неверника непријатеља који су у њиховој близини, јер им они представљају опасност. Наредио им је такође да укажу на своју снагу и строгост, како би на тај начин уплашили невернике и спречили њихове нападе и зло. Бог је уз вернике, помаже их и даје им потпору.

Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, има лицемера који, изругујући се, питају: "Коме је од вас ово објављено поглавље повећала веровање у оно што Мухаммед говори?" Када су у питању верници у Бога и Његовог Посланика, то поглавље им је повећало веровање поред веровања којег су имали и они се радују Објави која им долази, јер она доноси корист и добро, како на овоме, тако и на Будућем свету.

Лицемерима објава Кур'ана у којем се налазе прописи и казивања, само болест и сумњу повећава, јер они поричу Објаву која им долази. Болест им се повећава кад год Бог нешто објави, јер сваки пут у то сумњају, и они ће као такви умрети у неверству.

Зар ови лицемери не виде да искушења која им долазе од Бога једном или двапута у години откривају њихову слабост и срамоте их? И поред тога што знају да то Бог чини, они се на кају због свог неверовања, нити схватају своје лицемерство. Они не узимају поуку из онога што их задеси од искушења од Бога.

Када Бог објави неко поглавље своме Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, у којој се спомињу стања лицемера, они се једни у друге загледају и кажу: "Да ли вас ико види?" Уколико их нико не би видео, они би се удаљили са места окупљања, а Бог тиме њихова срца удаљује од упуте и опроста, јер они не желе да схвате нити разумеју.

О Арапи, дошао вам је Посланик који је од вас, Арапин као и ви, жао му је када вам је тешко и има велику жељу да кренете Божјим путем и на том путу улаже велики труд. И према верницима је посебно благ и самилостан.

Уколико се они окрену од тебе, и не поверују у оно у шта их позиваш, реци им, о Посланиче: Мени је довољан Бог који једини заслужује да буде обожаван, на Њега се само ослањам и Он је Господар величанственог Престола.

Елиф лам ра: Већ раније је о овим словима било речи у поглављу Ел-Бекаре. Ово су речи који се уче у овом поглављу су део мудрог Кур'ана, који је савршен и који садржи мудрости и прописе.

Зар је људима чудно то што спуштамо Објаву човеку који је од њих, наређујући му да их упозори на Божју казну?! Посланиче, обавести вернике и укажи им на оно што ће им срећу донети, односно да им припадају велики положаји, као награда за добра дела која су радили. Ипак неверници говоре да је тај човек који им преноси Божје речи, у ствари, очити чаробњак.

Зашто се чудите, па ваш Госоподар је створио небеса која су огромна и Земљу која је пространа, у року од шест дана, а онда се изнад Свог Престоља уздигао. Зар се поред тога чудите ако пошаље човека који је од вашег рода? Он једини управља и одређује у своме простаном поседу и царству, и нико се код Њега неће моћи заузимати ни за кога без Његове дозволе и задовољства. Он је ваш једини Бог, ваш Господар, па само Њега искрено обожавајте. Зар нећете да узмете поуку из ових доказа и аргумената и на основу тога спознате Његову једноћу? Онај ко и најмање жели поуку да узме, зна да је то тако и повероваће.

На Судњем дану само ћете се Њему једином вратити како би вам дао одговорајућу награду за ваша дела. Ово обећање људима је истинито и Он га неће прекршити, јер Он све може да учини. Он је отпочео стварање створења без претходног примера за то, а након смрти ће их поново у живот вратити, како би оне који су веровали у Бога и чинили добра дела праведно наградио, без умањивања добрих дела која су чинили и без додавања лоших. А онима који нису хтели да верују у Бога и Његовог Посланика, припада узаврело пиће које ће кидати њихове утробе и њих чека жестока казна јер су били неверници.

Он је тај који је дао да Сунце шири своје зраке, а Месец је учинио да уз помоћ Сунца буде осветљено. Одредио му је кретање према броју положаја којих је двадесет осам и путању коју пређе сваког дана и ноћи. То је, о људи, учинио да бисте помоћу Сунца знали број дана, а помоћу месеца број месеци и година. Бог је небеса и Земљу створио са истинским разлогом, како би испољио своју снагу и величину пред људима. Бог кроз ове јасне доказе и видљива знамења појашњава Своју једноћу онима који знају да у томе нађу доказ и знак.

Смена дана и ноћи и оно што их прати, попут таме и светлости, краткоће и дужине, и сва створења која се налазе на небесима и на Земљи, представљају знамења и доказе који указују на Божју свемоћ оним људима који се Бога боје а греха чувају.

Неверници који не очекују сусрет са Богом, који Га се не боје и не очекују полагање рачуна на Судњем дану, који су задовољни овим пролазним животом и и сматрају га јединим животом, негирајући будући вечни живот, па су због тога смирени и радосни због боравка на њему, а притом немарни и одбијајући Божје речи и доказе...

Они људи који су описани споменутим особинама су на путу ка своме сталном пребивалишту - Паклу, јер су то заслужили својим неверством и порицањем Судњег дана.

Оне који верују у Бога и чине добра дела, Бог ће да упути и да учврсти у чињењу добрих дела којима је Он задовољан, због њиховог искреног веровања, а затим ће и на Судњем дану да их уведе у вечне рајске вртове испод којих реке теку.

Молитве њихове у Рају биће величање и слављење Бога, а њихов поздрав и поздрав анђела биће мир Божји, а последња молитва коју ће упутити означаваће захвалу Господару свих светова и створења.

Када би се Бог одазивао молбама које људи чине када су у љутњи против себе, своје деце и иметака, као што се одазива када га моле за добро, они би били уништени. Бог оставља оне који не очекују сусрет са Њим, јер се они не боје казне и не надају се награди. Оставља их збуњеним и сумњичавим када је у питању Дан полагања рачуна.

Када човека који прелази границе задеси болест или лоше стање, он Бога дозива понизно и скрушено лежећи на боку, седећи или стојећи, надајући се да ће му Бог отклонити зло које га је задесило. Међутим, када му се Бог одазове и отклони штету и невољу која га је погодила, он настави да се понаша као и раније, као да му та штета није отклонута. Као што је оваквој неправедној особи лепо приказана заблуда у којој се налази, тако исто је улепшано неверовање и грешење онима који границе прелазе у неверовању и устрајавају на том путу.

О многобошци, ми смо уништили народе пре вас, јер су порицали истинитост Божјих посланика и чинили су грехе. Посланици које смо слали, долазили су им и доносили су јасне доказе и аргументе који су указивали да је истина све оно што преносе од њиховог Господара. Међутим, они нису поверовали јер нису били спремни да веровање прихвате, па их је Бог без подршке и упуте оставио. Као што смо казнили те неправедне народе, тако ћемо исто кажњавати и њима сличне, у сваком времену и месту.

Затим смо вас, о људи, учинили наследницима ових народа који су порицали истину и били су уништени, да бисмо видели како ћете да поступате и да се понашате, односно, да ли ћете да радите добра дела па да будете награђени, или ћете својим злим делима да заслужите казну?

Када им се уче кур'анске речи које указују на Божју једноћу, они који негирају проживљење и не очекују полагање рачуна, и не боје се казне, говоре: О Мухаммеде, донеси неки други Кур'ан мимо овог који не садржи осуду обожавања кипова или неки други у којем ће бити докинуто, делимично или потпуно, оно што не одговара нашим прохтевима. О Посланиче, реци им да ниси ти тај који може да измени Кур'ан, а поготово не можеш да донесеш други, него је само Бог тај који мења шта хоће. Ја могу да следим само оно што Бог објављује и бојим се великог Судњег дана, ако се одазовем вашем позиву, и на такав начин погрешим према Богу.

Реци, о Посланиче, да Бог није хтео да вам учим Кур'ан, ја га не бих ни учио нити бих вам га доставио. Да је Бог хтео, ја вас њему, преко свога језика, не бих ни подучио. Међу вама сам боравио много времена (четрдесет година), без читања и писања, нити сам то тражио и истраживао. Зар не можете да схватите да је оно што вам доносим од Бога и да то није од мене.

Нико не чини већу неправду од онога ко о Богу измишља лажи, па одакле онда мени право да мењам Кур'ан и измишљам на њега? Они који прелазе Божје границе и измишљају лажи, неће никад успети нити остварити свој циљ.

Они, поред Бога, обожавају измишљена божанства која им не могу ни наудити нити им могу какву корист прибавити. Само Аллах Који једино заслужује да се истински обожава, може штету или корист да учини када год пожели. Они говоре о својим божанствима: "Ово су наши заговорници код Бога и они се за нас заузимају, па нас Он неће казнити због наших греха. Реци Посланиче: "Зар да Бога Који све зна обавештавате да на небесима и на Земљи поред Њега постоји неко друго божанство? Узвишен је Он и врло високо у односу на оно што о Њему лажно говоре многобошци.

Људи су били једна заједница, сви су били верници, па су се разишли. Неки су остали верници, а други су постали неверници. И да није Божје одредбе да ће Он међу њима пресудити и на овоме и на ономе свету, они се не би разишли. На такав се начин раздвајају верници од заблуделих неверника.

Многобошци су говорили: Зашто Мухаммеду од његовог Господара не дође неко чудо као доказ и знак који указује на његову искреност? Реци им, о Посланиче: То је ствар невидљивог света и о томе само Бог има знање. Зато, причекајте да се деси оно што сте предложили, у виду појавног знака и чуда, а и ја ћу с вама заједно да чекам.

Када многобошцима дамо благодат у облику кише и плодне земље, након суше, они се изругују, сплеткаре и поричу наше речи и доказе. О Посланиче, реци многобошцима: Бог је најбржи у узвраћању на сплетке, јер вам припрема казну. Анђели чувари записују ваше лукавштине и ништа им не може промаћи, па како онда да то промакне Створитељу? Он ће вам дати оно што заслужујете због ваших сплеткарења.

Бог је Тај Који вам, о људи, омогућава да копном пешице и на јахалицама путујете и Он је Тај који вам омогућава да лађама морем путујете, па кад сте у лађама, и кад оне, уз благ поветарац заплове с путницима, путници се обрадују томе, а када наиђе силан ветар и валови навале на њих са свих страна, они тад помисле да ће настрадати, и тада се искрено моле Богу, и то само Њему, а не својим лажним божанствима, говорећи: "Боже, ако нас из ове невоље избавиш, сигурно ћемо бити искрени и захвални верници на благодатима које нам дајеш."

Када Бог услиша њихове молбе, и спаси их искушења, они након тога чине неред на Земљи, кроз неверовање у Бога и чињење греха. О људи, греси које чините, доносе зло само вама, а Богу ништа не можете да наштетите. Ви на овоме свету уживате, а он је пролазан, а затим ћете се нама вратити на Судњем дану и ми ћемо вас обавестити о гресима које сте чинили и за њих ћемо вам одговарајућу казну дати.

Живот на овоме свету у којем уживате, када је у питању дужина његовог трајања, сличан је киши која се помеша са биљем и плодовима које људи једу, као и са биљем којег животиње једу. Када земља добије своју боју и украси се разноврсним биљем, и људи помисле да то заувек поседују, деси се искушење и непогода која све то уништи, као да никада није било дрвећа и биља на њој. Појашњавањем стања овога пролазног света и брзину његовог нестанка, појашњавамо доказе оним људима који размишљају и поуку узимају.

Бог позива све људе у Рај који је место мира и спаса. У њему људи неће имати искушења и брига, неће умирати и неће патити. Бог упућује кога хоће од Својих створења ка Исламу, вери која једино води до куће мира и спаса.

Оне који буду чинили добра дела и испуњавали обавезе које им је Бог прописао, и буду остављали грехе, чека лепа награда, а то је Рај, а такође имаће и више од тога, а то је гледање у лице Племенитог Бога. Њихова лица неће бити прекривена тамом нити бригом као што ће то бити случај са неверницима.

Они који остану неверници и који буду чинили лоша дела, чека на Будућем свету одговарајућа казна. Њихова лица ће бити прекривена понижењем и бригама. Када их казна задеси, нико их од ње неће моћи сачувати. Њихова лица ће бити као да је део ноћне таме на њих пао, због велике количине дима и црнила које ће их обухватити. И као такви ће вечно боравити у Паклу.

О Посланиче, спомени Судњи дан када се буду скупила створења, а затим ћемо ми онима који су поред Бога на овом свету друга божанства обожавали, казати: О многобошци, останите на своме месту, и ви и ваша божанства која сте обожавали мимо једног Бога. Направићемо разлику и раздвојићемо њих и божанстава која су обожавали, тада ће их се њихова божанства одрећи, говорећи: Ви нас нисте на Земљи обожавали!

Тада ће се њихова божанства одрећи њих, говорећи: Бог је довољан сведок да ми нисмо били задовољни да нас обожавате и то вам нисмо наређивали, а нити смо за ваше обожавање знали, нити то осећали.

На том страшном месту биће свако испитан о ономе што је на Земљи радио, а многобошци ће бити враћени своме истинском Господару једном једином Богу Који ће их обрачунати за њихова дела. Оне које су као заговорнике међу идолима измишљали, отићи ће.

О Посланиче, реци овим многобошцима: Ко вас с небеса опскрбљује, спуштајући вам кишу? Ко вас из земље опскрбљује, дајући вам да биље из ње ниче и да из ње руду и богатства вадите? Ко је тај ко живо биће изводи из мртве материје, као што је човек настао од капи семена, птица из јајета и ко је тај ко мртво из живог изводи, попут семена које изађе из животиње или јајета које изађе из птице? Ко је тај ко управља небесима и Земљом, као и створењима која се међу њима налазе? Они ће да ти дају одговор да то све чини један Бог, а ти им реци: Зар нисте тога свесни, и зар се Бога не плашите?!

О људи, то вам је Бог, Он све то чини, Он је истина и ваш Творац који све уређује. Након спознаје истине, зар постоји нешто друго до удаљавање од ње?! Где су вам разуми да схвате ову јасну истину?!

Као што се истински потврдило да само Бог ствара и управља и да је Он Господар, тако исто, о Посланиче биће остварена одредба твога Господара над оним који су истину напустили из ината и они неће да верују.

Реци, о Посланиче, овим многобошцима: Да ли међу вашим божанствима које мимо Бога обожавате има неко ко ствара из ничега, без претходног примера за то, а затим га након смрти проживи? Реци им: Бог је тај који ствара без претходног примера, и Он оживљава након смрти, па како се онда, о многобошци, од истине удаљавате и неистину следите?!

Реци им, о Посланиче: Да ли међу вашим божанствима које обожавате има неко ко истини упућује? Реци им: Једино Бог води ка истини и Правом путу, па да ли је Аллах Који истини упућује и њој позива пречи да се следи него ваша божанства која ни себе не могу да упуте, осим када би их Аллах на пут истине упутио?! Шта вам је па неисправно просуђујете, сматрајући да су та божанства слична Богу?! Бог је високо изнад онога што они говоре.

Већина многобожаца следи оно за шта нема упориште у знању. Они следе само нешто што је засновано на претпоставкама и сумњама, а сумња не може да замени знање нити може да му користи. Бог зна све шта они раде, ниједно њихово дело није Му скривено и Он ће их за та дела казнити.

Није исправно сматрати да је овај Кур'ан измишљен, и не приличи да се приписује некоме мимо Богу, јер људи нису у стању на начине нешто слично њему. Он потврђује књиге које су пре њега објављене, и појашњава прописе који су у њима сажето казани. Нема сумње да је Кур'ан објава од Господара свих створења.

Зар ови многобошци да говоре да је Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, измислио Кур'ан, а затим га Богу приписао? Реци, о Посланиче, одговарајући на њихове речи: Ако сам га ја измислио, а ја сам човек попут вас, онда покушајте и ви да начините нешто слично њему, а позовите кога год можете да вам у томе помогне, ако је истина ваша тврдња да је Кур'ан измишљен. Сасвим је сигурно да то нећете моћи учинити, а ваша немоћ, као и немоћ песника и добрих познаваоца језика, доказ је да је Кур'ан објава од Бога.

Они се нису одазвали Божјем позиву него су пожурили да негирају Кур'ан пре него што су га схватили и пре него што су о њему размислили, и пре него што се деси казна којом су опомињани, а она је веома близу. На исти начин и претходни народи су порицали, па им је казна долазила. Због тога, о Посланиче, добро погледај и размисли какав је био завршетак народа који су порицали истину. Њих је Бог уништио.

Има многобожаца који ће да поверују у истинитост Кур'ана пре него што напусте овај свет, а има и оних који из ината и охолости неће да поверују. О Посланиче, твој Господар добро зна оне који су устрајни у неверовању и казниће их адекватном казном због тога.

Ако твој народ порекне истинитост онога што говориш, о Посланиче, реци им: Мени моја дела и награда за њих и само ћу ја ћу сносити последице својих дела, а вама ваша дела и само ћете ви сносити последице ваших дела. Ви немате ништа са обрачуном мојих дела, а ја немам ништа са обрачуном ваших дела.

О Посланиче, има многобожаца који слушају твоје учење Кур'ана, али на начин који не утиче да то приме и прихвате. Зар ти можеш без Божје дозволе да учиниш да чује онај ко нема слуха?! Исто тако нису у стању да упутиш оне који су се о истину оглушили па је не разумеју.

О Посланиче, међу многобошцима има оних који те само очима гледају, али не увиђају истину. Зар ти можеш без Божје дозволе да учиниш да прогледа онај ко је слеп? Ти то не можеш учинити, као што не можеш ни упутити онога ко је изгубио моћ разумевања.

Бог је чист од тога да Својим створењима чини неправду, па макар колико и трун, међутим, створења је сами себи чине, срљајући у пропаст због пристрасности неистини, охолости и ината.

На дан када Бог окупи људе како би им пресудио, њима ће се учинити као да су на овом свету и у загробном животу остали само део дана. Они ће једни друге препознати, а затим ће се, због страхота Судњег дана, њихово познанство покидати. На губитку ће бити сви они који су порицали сусрет са њиховим Господаром. Они на овом свету нису веровали у Дан проживљења, па им зато нема спаса.

О Посланиче, можемо да ти покажемо нешто од казне коју смо им обећали, пре него што умреш, а може и да се деси да одеш са овога света, пре него што то видиш. У сваком случају, они ће нама да се врате на Судњем дану и Бог ће да изнесе све оно што су радили, јер Њему ништа није скривено, а затим ће да их казни за њихова дела.

Сваком од ранијих народа долазио је посланик, па ако би они порекли оно што је достављено, било би међу њима праведно пресуђено. Њега би Бог из своје доброте сачувао, а њих би уништио. Њима, сходно делима која су чинили, на Судњем дану неће бити учињена никаква неправда.

Ови охоли неверници, изазивајући, говоре: Када ће то време наступити у којем нам је казна обећана, ако је истина оно што тврдите?

Реци им, о Посланиче: Ја сам од себе не могу штету да отклоним, нити себи какву корист да прибавим, па како онда да другима то учиним? Могу само оно што Бог хоће, а ја не знам невидљиви свет, нити га могу знати. Рок који је Бог одредио за уништење неког народа зна само Бог, а кад тај рок наступи, неће бити ни убрзан, ни одгођен.

О Посланиче, реци овима који пожурују казну: Обавестите ме, ако ће вас казна Његова у било које доба ноћи или дана задесити, зашто је онда пожурујете?

Зар да чекате да се деси казна којом вам се прети, па да тек тада поверујете? Тада вам веровање неће бити од користи, ако нисте веровали пре! Зар да сад верујете, а раније сте пожуривали казну, негирајући је?

Након што се оставри казна и након што затраже да из Пакла изађу, казаће им се следеће: Искусите вечну казну у Паклу. Да ли сте кажњени осим према ономе што сте зарадили својим неверовањем и гресима?

Многобошци те, о Посланиче, питају: Је ли ова патња која нам је обећана истина? Реци им: Јесте, тако ми Бога, то је истина и нико вас из ње неће моћи избавити.

Кад би онај ко је лажна божанства уместо Бога обожавао, поседовао све оно што на Земљи постоји вредно од иметка, све би он то дао само да се искупи од Божје казне. А када многобошци доживе патњу и виде казну која их чека Паклу, сакриће тугу због свог неверства и заблуде на Земљи, а биће им по правди пресуђено и неће им неправда учињена бити, него ће бити кажњени сходно својим делима.

Једино Богу припада власт на небесима и на Земљи и његово обећање да ће да казни невернике је истина у коју нема сумње, али већина људи не зна, па сумња.

Узвишени Бог оживљава мртве и усмрћује живе и само ће се Њему на Судњем дану вратити, па ће их Он за дела њихова по заслузи наградити или казнити.

О људи, Кур'ан вам је дошао, а у њему је опомена, подстицај и претња, он је лек за болести срца попут сумње и оно што човека тишти. Кур'ан указује на Прави пут, милост је за вернике, и у њему је само корист за човечанство.

О Посланиче, реци људима: Кур'ан који вам је објављен је само Божја доброта према вама и милост. Бог своју милост спушта, објављујући Кур'ан, па се због тога радујте. Оно што вам доноси посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, од Бога, боље је од свега што је материјално и чему стремите и скупљате.

Реци, о Посланиче овим многобошцима: Кажите ми о овој опскрби коју вам Бог даје па ви по својим нахођењима један део забрањујете, а други дозвољавате. Реци им: Да ли вам је Аллах допустио да дозвољавате то што сте дозволили или да браните то што сте забранили, или сте пак ви то сами измислили?

Шта мисле да ће се десити на ономе свету са њима, они који су лажи измишљали? Зар мисле да ће им бити опроштено? Далеко је то од њих. Узвишени Бог чини добро људима тако што им казну одгађа, али већина негира ту благодат и није Богу захвална.

О Посланиче, шта год да ти и верници радите, и када Кур'ан учите, Ми вас видимо, и све знамо и чујемо. Знању твога Господара не може да промакне ни оно што је мање или веће од атома, било да је то на небесима или на Земљи. Све је Он то забележио у јасној Књизи која је код Њега, и у којој је све записано.

Божји одабраници су сви добри и искрени верници, и њих Бог штити и чува, и као такви се не требају плашити за своју будућност и страхоте Судњег дана, нити треба да тугују због свега што их мимоиђе од овосветских материјалних добара.

То су они који искрено верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и који су богобојазни, придржавајући се Његових заповести и клонећи се Његових забрана.

Биће почашћени радосним вестима од свог Господара још на овоме свету, тиме што ће да сањају снове који ће их обрадовати, или тиме што ће их људи хвалити и поштовати. Такође, чека их пријатан и благ сусрет са анђелима када им буду узимали душу, у тренутку смрти, а и када буду сакупљени и проживљени на Судњем дану. Оно што је Бог обећао се не може променити. То је велики успех јер ће верници остварити оно чему су тежили, а сачувати се онога од чега су страховали.

Нека те, о Посланиче, не жалосте речи оних који нападају твоју веру! Уистину, сва моћ и снага припадају Богу, и Његову моћ ништа не може умањити. Он чује њихове речи и зна њихова дела, и казниће их онако како су заслужили.

Заиста, само у Божјој је власти све што је на небесима и на Земљи. Кога заиста следе многобошци када обожавају поред Бога друга божанства? У стварности, они следе само лажи и сумње, па поред Бога сматрају да постоје друга божанства, а Он је далеко изнад онога што они причају.

О људи, Бог је Тај који је дао ноћ да би у њој нашли смирај и починак, како бисте одморили од дневних активности, и Бог је Тај који је учинио дан видљивим како бисте радили и привређивали у вашу корист. У томе су јасни докази онима који чују и поуку прихватају.

Неки многобожци говоре како су анђели Божје ћерке, а Бог је узвишен и далеко од онога што измишљају. Он је, слава Њему, неовисан од Својих створења, Њему припада власт и на небесима и на Земљи. Ви, о многобошци немате никакав доказ за то што говорите. Зар да о Богу говорите тако опасне речи, приписујући му дете? Ви не знате истину о Богу, и немате доказ!

Реци им, о Посланиче, да они који о Богу лажи измишљају, приписујући му дете, неће да успеју и неће остварити оно што желе, нити ће да се сачувају од онога од чега страхују.

Немојте бити обманути са оним у чему неверници уживају на овоме свету, јер то је пролазно, а затим ће се Богу на Судњем дану вратити и Он ће им дати велику казну збо неверовања у Бога и порицања посланика Мухаммеда.

Испричај, о Посланиче, овим многобошцима који поричу истину, казивање о Ноји, мир над њим, који је своме народу рекао: Ако је вама тежак мој боравак међу вама, и ако вам је тешко што вас опомињем Божјим речима и доказима, и ако сте одлучили да ме убијете, па ја се само на Бога ослањам и од Њега тражим помоћ против ваших сплетки. Одлучите шта хоћете и слободно донесите одлуку о мом убиству, а у помоћ позовите и своја лажна божанства, и у тој одлуци о мом убиству се не устручавајте, нека буде јасна, а затим извршите то и не одгађајте нимало.

А ако се окренете од мог позива, па ви знате да ја од вас никакву надокнаду не тражим за посланицу коју вам достављам од мога Господара, мене ће само Бог да награди, без обзира да ли ви у то поверовали или не. Мени је наредио Бог да будем међу муслиманима - Њему преданим верницима који су покорни и који чине добра дела.

Његов народ га је у лаж утерао и није му веровао, па смо Ми њега и вернике у лађи спасили, па смо их наследницима за оне пре њих учинили, док смо оне који су порицали Божје речи и доказе потопили. Зато, размисли о томе, о Посланиче, какав је био свршетак оних које је Ној, мир над њим, упозоравао а који нису поверовали.

Затим смо, после Ноја, мир над њим, након одређеног времена слали посланике народима њиховим који су им јасне доказе доносили, али они нису хтели да верују због њиховог пријашњег негирања и у утеривања у лаж Божјих посланика. После је Бог њихова срца запечатио, а исто тако ће запечатити срца свих оних који не верују и границе Божје прелазе, у било којем времену и месту.

Након одређеног времена, после ових посланика, Ми смо послали Мојсија и његова брата Арона, фараону, владару Египта и угледницима из његовог народа. Послали смо их са јасним доказима који су указивали на њихову исправност, па су се они узохолили и нису поверовали и били су народ злочиначки јер су негирали Бога и порицали су Његове посланике.

Када је фараону и главешинама његовог народа дошла истина преко Мојсија и Арона, која указује на истинитост Мојсијевог посланства, они су казали да се ради о јасној враџбини и да то није истина.

Негирајући њихове тврдње, Мојсије је казао: Зар истину која вам долази сматрате враџбином? То никако није враџбина, а ја знам да врачар никада неће успети, па како онда да се тиме бавим?

Фараонов народ одговорио је Мојсију следећим речима: Зар си дошао с том враџбином да би нас од вере наших предака одвратио, па да ти и твој брат преузмете власт у Мисиру? О Мојсије, ми теби и Арону не верујемо да сте посланици од Бога нама послани.

Фараон је казао своме народу да доведу сваког способног врачара који добро зна свој занат.

Када је фараон довео чаробњаке, Мојсије им је, убеђен у победу, казао: Баците оно што сте планирани да баците.

Када су чаробњаци показали своју чаролију, Мојсије им је казао: То што сте приредили је чаролија и враџбина, а Бог ће да учини да ваше дело не успе, и биће уништено. Ви са вашим враџбинама чините смутњу по Земљи, а Бог неће дозволити да дела покварењака буду исправна...

Бог ће истину да утврди, својим наредбама и одредбама, и оснажиће је доказима, иако ће то злочинцима из породице фараонове да буде криво!

Народ је окренуо леђа од Мојсијевог позива. У њега су, и поред јасних доказа, поверовали само неки младићи из народа Израиљћана и поред страха од фараона и његових главешина и бојазни да их на силу не одврате од њиховог веровања, ако се открије да су прихватили истину. Фараон се био уздигао и узохолио над народом Мисира и прелазио је границе у неверовању, убијању и кажњавању Израиљћана.

Мојсије, мир над њим, казао је свом народу: О народе, ако истински верујете у Бога, онда се само на Бога ослоните, уколико сте Богу покорни и предани. Ослањање на Бога ће од вас да отклони зло и да вам подари успех.

Они су се одазвали Мојсију, мир над њим, и казали су: На Бога се једино ослањамо, Господару наш, не допусти да нама завлада неправедни народ па да нас одврате од наше вере, кажњавањем, убијањем и заблудом.

Сачувај нас, Господару наш, својом милошћу, од фараоновог неверничког народа, јер они су нас заробили, кажњавали и убијали.

Ми смо објавили Мојсију и његовом брату Арону, нека је на њих мир и спас, да своме народу саграде куће и богомоље у којима ће само Богу богослужење чинити и те куће да окрену према Јерусалиму, и намаз (молитву) у потпуности да обављају. "О Мојсије, обавести вернике радосном вешћу да их чека подршка и помоћ од Бога, и да ће Он уништити њихове непријатеље, а вернике учинити наследницима Земље."

Мојсије је рекао своме народу: "Господару наш! Ти си дао фараону и главешинама његовим украсе и иметке на овом свету, али они ти не захваљују на тим благодатима него их користе како би завели људе са Твога пута! Господару наш, уништи иметке њихове и запечати срца њихова, па нека не верују док не доживе патњу болну, када им њихово веровање неће од користи бити."

Бог је рекао: О Мојсије и Ароне, ваша молба против фараона и угледника из његовог народа је услишана, па останите постојани у вери и не скрећите са правог пута, и не следите пут незналица који не познају истину.

Олакшали смо потомцима Израиља да се спасе и да пређу море након што се оно раздвојило. Када их је фараон са својом војском скоро сустигао, желећи да их нападне, море се саставило и када је почео да се дави и да губи наду у спас, повикао је: верујем у Онога Који заслужује да буде обожаван, у Онога у Кога су веровали синови Израиљеви, и ја сам предан Богу, и покоравам Му се.

Зар да сада верујеш када си изгубио наду у спас, а пре тога си, о фараону, грешио према Богу и од Његовог пута си одвраћао, и неред си чинио због своје заблуде и друге си заводио?

О фараону, данас ћемо из мора да те извадимо и ставићемо те на површину Земље, да би поуку узимао свако ко после тебе дође, иако је већина људи немарна према нашим речима и доказима, не размишљајући о њима.

И Ми смо синове Израиљеве у часни предео и похвално место, у благословљеној Палестини, населили и лепом и дозвољеном храном их опскрбили, и тек кад им је дошло право знање у Кур'ану које потврђује истинитост Торе у којем је описан Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, они су се у мишљењу и вери разишли. А Господар твој ће им, сигурно, на Судњем дану пресудити о ономе у чему су се разилазили. Када су то занегирали одузета им је домовина. Твој Господар, о Мухаммеде, на Судњем дану ће им пресудити у вези њиховог разилажења, па ће онима који су били у праву и онима који су били у заблуди дати оно што заслужују.

А ако сумњаш, о Посланиче, у оно што ти објављујемо у Кур'ану, ти онда упитај Јевреје који читају Тору и хришћане који читају Јеванђеље, па ће ти они казати да је истина све што ти се објављује, јер они то налазе у својим књигама. Теби Истина у које нема сумње, од Господара твога долази, и никако не буди од оних који сумњају.

И не буди никако од оних који Божје речи, доказе и знамења поричу, па да настрадаш, као што су страдали они који су уништени због неверовања. Бог овим жели да нам укаже на опасност сумње у вери и порицања истине, а посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, је сачуван од таквих дела.

А они за које се испуни Божја реч и пресуда да умру у неверству јер су у њему устрајавали, заиста неће никада поверовати.

Макар им дошли сви докази, било да су верски докази или чудеса у природи, све док не доживе болну патњу. Тада ће поверовати, али то им неће бити од користи.

Није се десило да неко насеље којем смо послали посланика да поверује, па да му то веровање буде од користи и да му спречи заслужену казну, осим народа Јониног који је искрено поверовао, па смо од њих отклонили казну и понижење на овоме свету и дали смо им да уживају у благодатима овог живота.

О Посланиче, да Господар твој жели, на Земљи би сви људи били верници. Међутим, Он то неће из Своје велике мудрости, него по Својој правди оставља у заблуди кога хоће, а својом добротом упућује кога хоће. Ти не можеш да све људе присилиш да верују, ма колико то желео, јер је упута у Божјим рукама.

Ниједна особа не може да поверује без Божје дозволе. Веровање не може да се деси без Божје воље, па не изгарај од жалости за њима. Бог ће дати казну и пропаст онима који не размишљају о Његовим доказима, заповестима и забранама.

Реци Посланиче овим многобошцима који те питају о Божјим речима и доказима: Посматрајте и размишљајте о доказима на Земљи и на небесима који указују на Његову једноћу, савршености и моћ. Божји докази и посланици који долазе не користе онима који нису спремни да верују, јер су они устрајни у свом неверству.

Зар ови који поричу чекају да их снађе казна слична оној која је снашла оне који су пре њих порицали истину?! Реци им Посланиче: Чекајте Божју казну, а и ја ћу чекати обећање свог Господара.

Затим би невернике кажњавали, а посланике Наше и оне који су с њима веровали, спашавали. Њих не би задесило оно што би задесило народе њихове. Као што смо спасавали и помагали пријашње посланике и вернике, тако ћемо спасити посланика Мухаммеда и вернике који су са њим, јер то је наше обећање и обавеза.

Реци Посланиче: "О људи, ако сумњате у Ислам у који вас позивам, а то је вера у једног јединог Бога - знајте да сам ја убеђен у неисправност ваше вере и нећу да је следим, нити ћу да обожавам оне које ви мимо Аллаха обожавате. Ја обожавам и богослужење чиним само Богу који ће да вас усмрти и Који ми је наредио да будем искрени верник.

Бог ми је наредио да устрајан будем у Исламу - правој и чистој монотеистичкој вери, и да се удаљим од свих других вера, а забранио ми је да будем од оних који лажна божанства поред Бога обожавају.

О Посланиче, не моли се поред Бога киповима, идолима, свецима, иконама и осталим лажним божанствима који су у немогућности да ти користе и нешто допринесу, нити да ти штету учине. Уколико би обожавао друга божанства, знај да би био од оних који неправду чине и Божје границе прелазе.

Ако Бог одреди да те, о Посланиче, задеси нека жалост и несрећа, а ти будеш се будеш трудио да те она не задеси, знај да је нико од Бога не може отклонити. Ако Он буде желео да ти какво добро и благодат да, знај да нико Његову доброту не може спречити. Он Своју благодат и доброту дарује коме хоће и нико Га ни на шта не може присилити. Он прашта људима који се покају и самилостан је према њима.

О Посланиче, реци људима: Стигао вам је Кур'ан као објава од вашег Господара. Онај ко крене правим путем и поверује у Кур'ан, имаће личну корист од тога, јер Бог је независан и Њему не треба покорност створења. А онај ко буде кренуо путем заблуде, сам ће сносити негативне последице тог избора, јер Богу неће наштетити ничија непокорност и заблуда. Ја нисам ваш чувар који је задужен да се брине о делима вашим, нити ћу ја с вама да сводим рачун.

О Посланиче, следи Објаву која ти долази од твога Господара и поступај по њој, и буди стрпљив на узнемиравања која ти долазе од твог народа који ти се супротставља, и буди стрпљив у достављању Објаве која ти је наређена да је доставиш. Иди устрајно Правим путем док Бог не донесе пресуду и помогне те на овоме свету, и док њих, ако умру као неверници, не казни на Будућем свету.

Елиф лам ра: Већ раније је било речи о сличним словима у поглављу Ел-Бекара. Кур'ан је књига чије су речи савршено поређане и чија су значења потпуна. У тим речима не можеш видети грешку или мањкавост. Оне су после тога појашњене, и у њима се спомиње све што је дозвољено и забрањено, спомињу се наредбе и забране, радосне вести и упозорења, казивања и остало. Све ово је појашњено од Онога Који мудро све уређује и доноси прописе, Који зна стање свих створења и најбоље зна шта је добро и корисно за њих.

Ове речи које су обављене Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, обухватају забрану људима да обожавају некога поред јединог Бога. О људи, ја вас упозоравам на казну од Бога ако будете неверници и грешници, а доносим вам радосну вест да вас чека награда, ако будете веровали и радили по Његовим заповестима.

О људи, тражите од Господара вашег опрост за грехе, и покајте се за оно што сте пропустили од обавеза према Њему, па ће вам Он дати да до рока одређеног лепо на овоме свету проживите. Свакоме ко је радио добра дела и био Богу покоран, даће потпуну награду из Своје дарежљивости, и неће је нимало умањити. Ако напустите веровање које вам долази од Господара мога, ја вас онда упозоравам на страхоте великог Судњег дана.

О људи, на Судњем дану вратићете се само Богу, а Он Узвишени све може и ништа Га не може спречити да вас оживи, и да вас након смрти скупи и рачун с вама сведе.

Ови многобошци окрећу се од Посланика, како би сакрили своју сумњу и незнање које у вези Бога имају. Чак и када скрију главе своје одећом, Бог зна шта скривају и шта јавно износе, јер Он познаје све што срца њихова крију.

Сваком живом бићу на лицу Земље Бог је обезбедио опскрбу, као вид Своје племенитости, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће сахрањено бити. Све то је записано у Јасној Књизи, у Плочи помно чуваној.

Он, Узвишени, је Тај Који је створио величанствена небеса и Земљу и све што је на њима, а пре тога је Његов Арш (престо) био изнад воде. Све то је створио како би вас, о људи, искушао ко ће боље поступати, чинећи дела којима је Он задовољан, или ко ће горе поступати, чинећи дела која изазивају Његову срџбу. Затим ће Бог сваком дати оно што је заслужио. Ако им кажеш, Посланиче: "О људи, бићете проживљени након смрти ради обрачуна!" Они који не верују у Бога и Судњи дан ће ти рећи: "Овај Кур'ан којег он учи је јасна враџбина, и његова ништавност је јасна."

Ако ми вишебошцима одлажемо заслужену казну на овом свету до одређеног рока, они кажу, исмејавајући се и пожурујући казну: "Шта то спречава казну да нас задеси?" Доиста казна коју заслужују има свој рок код Бога, а када им дође - неће их ништа заштитити, и казна коју су пожуривали исмејавајући се - са сваке стране ће их окружити.

Ако човеку дамо неку благодат, попут здравља и богатства, а затим му је одузмемо - он пуно губи наду у Божју милост и веома је незахвалан на Његовим благодатима које заборави када му их Бог одузме, као да их никада није имао.

А уколико му дамо благодат иметка и здравља након што их није имао каже: "Отишло је зло од мене и нема више штете." А не захвали Богу на томе. Доиста је човек превише радостан и охол, уздиже се над људима и хвалише благодатима које му је Бог дао.

Осим оних који стрпљиво подносе тешкоће, устрајно чине добра дела и устрајно се клоне греха; такви неће упасти у очај, нити ће порицати Божје благодати, нити ће се охолити над људима. Таквима ће бити опроштени греси и њихов Господар ће им дати велику награду на Будућем свету.

О Посланиче, када се суочиш са њиховим неверством, инатом и тражењем доказа какве они хоће, можда би ти оставио део онога што ти је наређено да доставиш а што је њима тешко да примене, и можда су твоја прса стиснута за достављање тога да не би рекли: "Што му није спуштена ризница која ће га учинити богатим? Што није са њим дошао анђео који ће потврђивати оно што он говори?" Али ти немој због тога оставити ништа од онога што ти се објављује, јер си ти само опомињач, достављаш оно што ти је Бог наредео да доставиш и ниси дужан да долазиш са оним што они предлажу од доказа, а Бог све чува.

Вишебошци говоре: "Мухаммед је измислио Кур'ан и није објављен од Бога." А ти им реци: "Дођите са десет поглавља сличним Кур'ану које су измишљене, без обавезе да буду истините као Кур'ан за којег мислите да је измишљен, и позовите у помоћ кога год можете, ако истину говорите када тврдите да је Кур'ан измишљен."

Ако то не учине - а не могу учинити - онда будите уверени, о верници, да је Кур'ан Божја објава и да га је Бог објавио Свом Посланику, и да није измишљен. И знајте да нико не заслужује да буде обожаван осим Бог, па да ли ћете Му се покорити након ових категоричких доказа?

Ко чини дела ради овог света и његових пролазних уживања а не ради Будућег света - даћемо му награду за његова дела на овом свету у виду здравља, сигурности и обилне опскрбе, а да им ништа од те награде не буде ускраћено.

Они који имају тај ружан циљ неће на Судњем дану да имају осим ватру, док је њихова награда потрошена и њихова су дела ништавна јер нису изграђена на веровању и на исправној намери. Они својим делима нису желели Божје лице и Рај.

Нису Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и они који верују у њега једнаки са неверницима; Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је дошао са доказом од Господара Узвишеног и уз то са њим је и анђео Гаврило, а његовом веровесништву сведочи и претходна Објава - Тора која је објављена Мојсију као упута и милост, док неверници лутају у заблуди. верници верују у Кур'ан и у веровесништво Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, којем је објављен Кур'ан, а ко у његово веровесништво не верује - скончаће у Паклу на Судњем дану. Зато, о Посланиче, немој никада бити у сумњи око Кур'ана и рока који им је одређен, јер је он истина у коју нема сумње, али већина људи неће да верује упркос постојању јасних доказа.

Нико није већи неправедник од онога који Богу нешто лажно приписује, попут другог божанства, сина или кћери. Такви ће на Судњем дану да буду изведени пред својим Господаром Који ће да их упита о ономе што су радили, а анђели и посланици ће сведочити против њих. Рећи ће се: "Ово су ти који су лагали о Богу приписујући Му судруга и дете! Нека Бог неправеднике удаљи од Своје милости, јер су неправду себи учинили лажући на Бога!"

То су они који људе спречавају да иду правим путем, путем Божје вере, и желе да искриве Божју веру тако да нико у њу не поверује, а и они сами не верују у проживљење након смрти.

Они не могу на Земљи умаћи Божјој казни када буде одређено да их она задеси, и немају савезнике и помагаче мимо Бога како би се сачували Божје казне. На Судњем дану ће им казна бити умногостручена јер су скренули са Божјег пута и друге су од њега одвраћали. Они на овом свету нису прихватали истину и нису се окористили Божјим речима у Кур'ану и доказима у универзуму, због њиховог чврстог окретања од истине.

Они су себе у пропаст довели придруживањем лажних божанстава Богу Узвишеном, а сва та лажна божанства и лажни заговарачи су им нестали.

Уистину ће они на Судњем дану бити највећи губитници, јер су исправно веровање заменили неверством, Будући свет овим пролазним светом, а милост и опрост заменили казном.

Доиста они који верују у Бога и Божје посланике и раде добра дела, и који су понизни и скрушени пред Богом, биће становници Раја, и у њему ће вечно да бораве.

Неверници су попут глувог слепца, а верници су попут онога ко види и чује; зато што неверници не чују истину и не желе да је саслушају па је зато и не прихватају, нити је виде и не желе да сагледају доказе које би им користили у прихватању истине. Док су верници попут оних који чују и виде истину што их је довело до њеног прихватања. Па да ли су ове две скупине једнаке у свом стању и опису? Никако нису једнаке, па зар нећете из тога да извучете поуку?

Послали смо Ноју, мир над њим, као посланика његовом народу, па им он рече: "О народе мој, ја вас јасно упозоравам на Божју казну и објашњавам вам оно са чиме сам послат."

"Позивам вас да само Бога обожавате, и бојим се да вас казна не задеси на болном дану."

Главешине и угледници његовог народа, који су били неверници, рекоше: "Нећемо да се одазовемо твом позиву јер ти немаш никакве одлике над нама. Ти си човек исто као и ми, и тебе следи само наш најнижи слој друштва, колико видимо, и ви нисте часнији, угледнији нити богатији од нас, па да заслужите да вас следимо. Штавише, сматрамо да лажете у својим тврдњама."

Ноје им рече: "О народе мој, обавестите ме, шта ако имам доказ од мог Господара који сведочи да истину говорим, али су вам ти докази скривени због вашег незнања, да ли вас можемо присилити да верујете? Да ли можемо веровање убацити у ваша срца? Не можемо, јер у исправну веру упућује само Бог."

Народе мој, не тражим вам никакву надокнаду и иметак за моје достављање Објаве, награду очекујем само од Бога! Из мог друштва нећу да отерам сиромашне вернике како сте тражили, они ће да сретну свог Господара на Судњем дану и Он ће их наградити за њихово веровање, али видим да ви не разумете суштину мог позива па зато тражите да отерам вернике који су потлачени.

Народе мој, ко ће од мене одагнати Божју казну ако отерам ове слабашне вернике неправедно, без њихове кривице? Зар се нећете опоменути и тежити ономе што вам је боље и корисније?

Народе мој, ја вам не кажем да ја поседујем Божје ризнице опскрбе, па да вам дајем из њих ако поверујете, нити вам кажем да знам непознати свети и оно што је само Богу познато, нити вам кажем да сам безгрешан као анђео. Напротив, ја сам човек као и ви! Нити тврдим да сиромасима које ви потцењујете и ниподаштавате Бог неће дати упуту, напротив, Бог најбоље зна њихове намере и њихова срца, и ако бих ја због ваше жеље тврдио да им Бог неће дати упуту био бих неправедан и заслужио бих Божју казну.

Они рекоше охолећи се и пркосећи: "О Ноје, расправљао си се са нама и претерао си, па дај нека нас стигне та казна којом нам претиш ако истину говориш!"

Ноје им рече: "Не одређујем ја казну, већ Бог даје казну ако то жели. Уколико Он буде хтео да вас казни - никако нећете моћи да умакне Његовој казни."

Мој савет и моје опомињање вам неће користи ако Бог одреди да вас остави у заблуди, ускративши вам упуту због вашег неверства и пркоса. Он је ваш Господар у Чијим рукама је ваш живот, оставиће вас у заблуди ако буде хтео, и само Њему ћете се вратити на Судњем дану, и тада ће вас наградити или казнити на основу ваших дела.

Разлог неверства Нојевог народа је то што су мислили да је он измислио ову веру и лажно је приписао Богу, па га Бог усмерава да им каже: "Ако сам је измислио ја ћу сносити казну за мој грех, а ако нисам измислио - па ја не могу понети грехе вашег порицања истине, и ја сам чист од тога."

Бог је објавио Ноји: "Нико више од твог народа неће веровати, мимо оних верника који су већ поверовали, па немој туговати и жалити се због онога што су радили, због њиховог порицања и исмејавања током овог дугог периода."

Прави лађу пред Нашим очима и пажњом, Ми ћемо ти објавити како да то урадиш, и немој од Мене тражити да дам још времена неправедницима који себи неправду учинише својим неверством. Они ће, засигурно, бити потопљени великим потопом, који је казна за њихову устрајност у неверству.

Ноје је спровео наредбу свог Господара и почео је да гради лађу. Када год су главешине његовог народа пролазили поред њега исмејавали су се са њим због тога што то ради, јер је правио лађу у земљи где нема ни вода ни река. Након што се више пута поновило њихово исмејавање казао им је: "О великани, ако се ви данас нама исмејавате, док правимо лађу, па и ми ћемо се вама исмејавати због вашег ината и неверства онда када будете страдали."

"Знаћете коме ће да дође казна на овом свету која ће да га понизи, и ко ће на Будућем свету да буде вечно кажњаван."

Нојe, мир над њим, је зарвшио градњу лађе коју му је Бог наредiо, па када је дошла Божја одредба за потоп његовог народа и када је вода почела да куља из посуда у којима су правили хлеб, као знак наступања потопа, рекосмо Ноју, мир над њим: "Укрцај у лађу од сваке копнене животињске врсте по један пар, мушко и женско, и поведи своју породицу осим оних којима је прописано да буду потопљени због свог неверства. И поведи са собом све вернике из твог народа." Од његовог народа је поверовао само мали број људи током дугог периода његовог позивања у Божју веру.

Нојe рече верницима из своје породице и свог народа: "Укрцајте се на лађу која ће пловити и пристати Божјим именом, и заиста мој Господар прашта ономе ко се каје и милостив је према њему. Од Његове милости према верницима је и то што их је спасио од уништења."

Лађа је пловила носећи људe и све остало на великим валовима попут планина, а Ноје, из очинског осећаја, дозва свог сина који није веровао и који се одвојио од свог оца и од свог народа: "Синчићу мој, укрцај се са нама у лађу да би био спашен дављења, и немој бити са неверницима па да будеш уништен и потопљен као они!"

Син му рече: "Потражићу уточиште на високој планини која ће ме сачувати од воде." А Нојe му одговори: "Данас ништа не може спречити Божју казну у виду потопа, осим Бога, Који једини то може спречити и смиловати се коме жели." И талас раздвоји Ноја и његовог сина, који би потопљен због свог неверства.

Бог рече Земљи након завршетка потопа: "О Земљо, упиј своју воду." А рече небу: "О небо, заустави падање кише." Па се вода повуче и земља осуши. Бог је уништио невернике и лађа је пристала на планини ел-Џудијј, и би речено: "Нека је далеко и нека је уништен народ који је прешао Божје границе својим неверством."

Ноје, мир над њим, дозва свог Господара тражећи помоћ: "Господару мој, син мој је од моје породице, а Ти си обећао да ћеш спасити моју породицу и Твоје обећање је истина и Ти си најправеднији и најзнанији Судија."

Бог рече Ноју: "Твој син чије избављење си тражио од Мене није од твоје породице за коју сам ти обећао да ћу да је спасим, јер он је неверник. Та твоја молба за неверника не доликује једном посланику. Немој Ме молити за нешто о чему немаш знања, саветујем ти да не будеш од незналица па да молиш за нешто што се супротставља Мом знању и Мојој мудрости."

Ноје, мир над њим, рече: "Господару мој, утичем Ти се од тога да Ти тражим оно о чему немам знања. Ако ми Ти не опростиш и не смилујеш ми се бићу од страдалих, оних који су изгубили своју нграду на Будућем свету."

Бог рече Ноју, мир над њим: "О Ноје, искрцај се из лађе сачуван и безбедан, са великим благодатима које је Бог подарио теби, и потомцима оних који су били са тобом у лађи који су верници, а који ће доћи након тебе. Међу њиховим потомцима ће бити и неверничких народа којима ћу дати да уживају у пролазном животу, а затим ће да их по заслузи задеси Наша болна казна на Будућем свету."

Казивање о Ноју представља обавест о нечему непознатом, нечему што ти, Посланиче, ниси знао, нити је твој народ то знао пре ове објаве коју смо ти објавили, и зато се стрпи на одбијање и порицање твог народа као што се стрпео Ноје, мир над њим, а заиста ће победа припасти богобојазнима, који примењују Божје наредбе и клоне се Његових забрана.

И посласмо народу 'Аду њиховог брата Худа, мир над њим, који им рече: "Народе мој, само Бога обожавајте, нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван, и ви само лажете када Му друго божанство приписујете."

"О народе мој, ја од вас не тражим награду за оно што вам достављам од мог Господара и чему вас позивам. Моја награда је код Бога Који ме је створио, па зар то нећете схватити и одазвати се мом позиву?"

"О народе мој, тражите од Бога да вам опрости грехе и покајте се, а највећи грех је обожавати друго божанство поред Бога. Ако тако поступите, Он ће вас наградити спуштајући обилну кишу, и повећаће вам снагу и понос, увећати ваше потомство. Немојте се окретати од онога чему вас позивам, па да будете грешници због тога, и због вашег неверства у Бога и вашег порицања истине са којом сам дошао."

Његов народ рече: "О Худе, ти нам ниси донео јасан доказ због којег бисмо ти поверовали, и ми нећемо оставити наша божанства због твог говора који нема доказа, и нећемо ти поверовати да си посланик."

"Ми тврдимо да те је неко наше божанство погодило лудилом због тога што нам забрањујеш да их обожавамо." Худ рече: "Ја позивам Бога за сведока, а и ви посведочите да сам ја чист од вашег обожавања ваших божанстава која обожавате поред Бога, па ми спремите сплетку и ви и ваша божанства за која мислите да су ме погодила лудилом и немојте ништа одлагати."

"Ми кажемо само то да те је неко наше божанство погодило лудилом због тога што си нам забрањивао да их обожавамо." Худ рече: "Ја позивам Бога за сведока, а и ви посведочите да сам ја чист од вашег обожавања ваших божанстава која обожавате поред Бога, па ми спремите сплетку и ви и ваша божанства за која мислите да су ме погодила лудилом и немојте ништа да одлажете."

"Ја се ослањам на Бога Јединог у свим мојим пословима, Он је мој и ваш Господар и сва створења на Земљи су у Његовом власништву и Он њима управља како хоће. Заиста је мој Господар истинит и праведан и неће дати да овладате мноме јер сам ја на истини а ви сте на заблуди."

"Ако се окренете од истине са којом сам вам дошао - па мени је обавеза само да вам доставим све оно са чиме ме је послао Бог и чије ми је достављање наредио. Тиме је над вама успостављен доказ и мој Господар ће да вас казни и уништи, и створиће други народ након вас, а ви Богу никако не можете да наудите својим порицањем и окретањем, јер је Он апсолутно независтан од Својих створења. Заиста мој Господар све надзире и Он ме чува од зла којег ми спремате."

Након што је дошла Наша одредба да буду уништени, избавили смо Худа и вернике који су са њим били, из Наше милости, и тако их спасили Наше жестоке казне коју смо дали неверницима.

То је био народ 'Ад, били су неверници у Божје речи и доказе и непокорни Његовом посланику Худу. А притом су се покоравали наредбама сваког охолника неверника који је одбијао истину и прелазио Божје границе.

На овом свету их је сустигло понижење и удаљавање од Божје милости, а и на Судњем дану ће бити кажњени и удаљени од Божје милости. Све због њиховог неверства у Узвишеног Бога! Заиста их је Бог удаљио од сваког добра и казнио их сваким злом.

И дали смо народу Семуд да њихов брат Салих буде посланик, који им рече: "Народе мој, само Бога обожавајте, нико други не заслужује да буде обожаван. Он је вашег оца Адама створио од земље и дао је да на Земљи живите и градите, па тражите од Њега опрост за грехе и вратите Му се чињењем добрих дела и остављањем греха. Доиста је мој Господар близу онога ко Га искрено обожава и Он услишава молитве."

Његов народ му рече: "О Салих, пре овог твог позива си код нас био поштован, на високом степену, и очекивали смо да будеш разуман, као саветник и као онај који прима савете. Зар нам забрањујеш да обожавамо оно што су наши преци обожавали? Заиста ми сумњамо у оно чему нас позиваш, да морамо да обожавамо искључиво Бога, и зато сматрамо да лажеш и измишљаш."

Салих одговори свом народу: "Народе мој, обавестите ме, шта ако ја имам јасан доказ од мог Господара, и ако ми је Он дао милост Своју у виду веровесништва, ко ће ме сачувати Његове казне ако Му будем непокоран и не доставим оно што ми је наредио да доставим? Ви бисте ми само повећали заблуду и удаљеност од Његовог задовољства."

"О народе мој, ово је Божја камила као знак да истину говорим, па је пустите да пасе по Божјој земљи и немојте је узнемиравати, јер ће вас брзо стићи казна од Бога ако је закољете."

Они је заклаше, као крајњи вид испољавања њиховог порицања и непријатељства, па им Салих рече: "Уживајте у животу у вашој земљи још три дана, а затим ће вас стићи Божја казна. То је сигурно истинито обећање."

Након што дође Наша одредба да буду уништени, избависмо Салиха и вернике који су са њим, као вид милости Наше, и сачувасмо их казне и понижења тог дана. Доиста је твој Господар, о посланиче, Јаки и Силни, и нико Га не може зауставити и надвладати, и Он је уништио претходне народе.

Жестоки страшни глас уништи народ Семуд, тако што сви помреше од његове жестине и попадаше својим лицима на земљу.

Као да никада нису постојали у њиховим местима, као да никада нису уживали у благодатима, у лагодном животу. Доиста народ Семуд није веровао у Бога, свог Господара, и далеко нека су од Божје милости.

Анђели дођоше Авраму, мир над њим, у људском лику, доносећи му радосну вест, њему и његовој супрузи, да ће добити сина Исака, а од Исака Јакова. Анђели рекоше: "Мир Божји." А Аврам им одговори: "Мир Божји." И брзо оде како би донео печено теле и послужио госте, мислећи да се ради о људима.

Након што је Аврам видео да они не дирају храну, да ништа не једу, било му је то чудно и осетио је у себи страх од њих. Након што су анђели видели да се уплашио, рекоше: "Не бој се, нас је Бог послао да казнимо Лотов народ."

Аврамова жена Сара је стајала са стране па смо јој саопштили радосну вест: да ће да роди Исака и да ће Исак да добије сина Јакова. Она се насмејала јер се обрадовала ономе што је чула.

Након што је добила радосну вест од анђела, Сара зачуђено рече: "Како да родим дете а стара сам и неплодна и мој муж је старац? Рађање детета у тим годинама је нешто чудно јер то није нешто уобичајено."

Анђели јој рекоше: "Зар се чудиш Божјој одредби и моћи? Неко попут тебе сигурно зна да Бог то може. Нека је Његова милост и Његов благослов на вас, о породицо Аврамова. Доиста је Бог хвале достојан због савршенства Његових особина и дела, и доиста је Он слављен и узвишен."

Након што од Аврама, мир над њим, оде страх од његових гостију који нису јели храну коју им је принео, јер је сазнао да су анђели, и након што је добио радосну вест о рођењу Исака и његовог сина Јакова, почео је да се расправља са Нашим изасланицима око Лотовог народа, како би одложили казну и како би спасили Лота и његову породицу.

Аврам је био благ и нежан, волео је да се одлаже казна, и стално је понизно молио Бога, и пуно Му се кајао.

Анђели рекоше: "О Авраме, прођи се ове расправо око Лотовог народа, дошла је одредба твог Господара да се казне, и они ће бити жестоко кажњени. Њихово кажњавање не може одложити никаква расправа нити молитва."

Након што су анђели дошли код Лота у људском лику, тешко му је то пало и прса су му се стисла, јер се бојао за њих од свог народа који су имали настране односе са мушкарцима уместо са женама. Лот рече: "Ово је мучан дан!" Јер је мислио да ће га његов народ савладати и напаствовати његове госте.

Лотов народ дође Лоту, журећи, желећи да напаствују његове госте, јер су и пре тога су чинили разврат са мушкарцима. Лот им рече одбијајући их и извињавајући се својим гостима: "Ето вам моје кћери за брак, чистије вам је да њих ожените него да разврат чините. Бојте се Бога и немојте да ме брукате пред гостима! Зар нико од вас није разуман и разборит па да вас спречи од тог ружног дела?!"

Његов народ му рече: "О Лот, ти знаш да ми немамо потребе за твојим ћеркама нити за женама твог народа, нити имамо страсти према њима, и ти добро знаш шта ми желимо, а то су твоји гости мушкарци!"

Лот рече: "Камо среће да имам снаге да вас одбијем, или да имам племе које би ми помогло против вас па да сачувам моје госте од вас!"

Анђели рекоше Лоту, мир над њим: "О Лоте, ми смо Божји изасланици, твој народ не може да ти науди. Изађи са својом породицом из овог насеља у поноћ, када буде тама, и нека се нико од вас не осврће, осим твоје жене која ће се супротставити наредби и окренути па ће је стићи казна која че стићи твој народ. Рок њиховог уништења је ујутро, а зар јутро није ускоро?"

Након што дође Наша одредба да се уништи Лотов народ, Ми њихова насеља наопако окренусмо и на њих камење од чврсте иловаче посласмо, једно за другим.

Ово камење је код Бога посебно обележено, и таква казна није далека од неправедника племена Курејш и свих других неправедника, ако Бог одреди да се на њих спусти.

И Медену смо послали њиховог брата Јофора који рече: "Народе мој, само Бога обожавајте јер нико други не заслужује да буде обожаван, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа умањивати, када будете вагали и мерили, ја видим да уживате у великим благодатима, па немојте терати од себе Божје благодати непокорношћу Њему. Заиста се ја за вас бојим казне оног дана од којег нико не може побећи, која ће вас стићи, а од ње нећете наћи никаквог прибежишта нити склоништа."

"О народе мој, посуде за мерење и вагање праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово право варајући их, и немојте по Земљи ширити неред у виду убистава и других греха."

"Оно што вам претекне, а што вам је Бог дозволио, након што људима дате њихова права, корисније је за вас и са већим благословом него увећање иметка до којег долазите закидањем људима и ширењем нереда по Земљи. Ако сте истински верници будите задовољни тим што вам претекне, а ја нисам ваш надзорник који побројава ваша дела и који вас обрачунава, већ то све ради Бог, Који зна оно што кријете."

Шу'ајбов народ рече: "О Шу'ајбе, да ли твоја молитва коју обављаш Богу тражи да оставимо обожавање кипова које су обожавали наши преци и да оставимо поступање са нашим имецима онако како ми желимо и да их увећавамо онако како ми желимо? Доиста си ти обазрив и разборит, ми те знамо као разумног и мудрог пре твојег позива, па шта те је задесило?"

Шу'ајб рече свом народу: "Народе мој, обавестите ме какво ће вам бити стање ако ја имам јасан доказ од мог Господара, и ако ме је Он опскрбио дозвољеним иметком и веровесништвом? Мени није циљ да вам нешто забрањујем и да вам се супротстављам, већ само желим, колико могу, да вас поправим позивајући вас да само Бога, вашег Господара, обожавате и да Му се покоравате. Само Бог ме може упутити да то учиним, на Њега Јединог се ослањам у свим мојим пословима и Њему ћу се вратити."

"О народе мој, немојте дозволити да вас непријатељство према мени наведе да поричете оно са чим сам дошао, јер се бојим да вас не задеси казна попут оне која је задесила Нојев, Худов и Салихов народ. Лотов народ вам није далеко ни по времену ни по месту, а ви знате шта је њих задесило па узмите поуку!"

И тражите опрост од свог Господара и покајте Му се од греха. Доиста је мој Господар милостив према покајницима, и пуно их воли.

Шу'ајбов народ рече Шу'ајбу: "О Шу'ајбе, ми не схватамо много од тога са чим си дошао, и ми сматрамо да си ти код нас слаб јер је твој вид ослабио, и да није твоје родбине која је на нашој вери ми бисмо те убили каменовањем. Ти код нас не уживаш никакав углед па да се бојимо твог убиства, већ те нећемо убити из поштовања према твојој родбини."

Шу'ајб рече свом народу: "О народе мој, зар вам је моја родбина битнија од Бога? Не осврћете се на Бога јер нисте поверовали у Његовог посланика који вам је послат! Доиста мој Господар зна све што радите и Он ће вас на овом свету за то казнити уништењем, а на Будућем свету казнити патњом у Паклу."

"О народе мој, радите све што можете на начин којим сте задовољни, а и ја ћу радити на мој начин колико могу, па ћете видети кога од нас ће задесити казна, и ко је од нас лажов. Ви чекајте Божју пресуду, а и ја ћу са вама чекати."

Када је наступила наредба Наша да Шу'ајбов народ буде уништен, спасисмо Шу'ајба и вернике који су били са њим, као милост од нас, док неправеднике из његовог народа погоди жестоки глас који их поубија, и они освануше попадани на земљу, непомични.

Као да никада нису постојали на тој земљи! Нека је Меден далеко од Божје милости, и нека је на њих Божја казна, као што је било и са Семудом када је Бог спустио Своју срџбу на њих.

И Ми посласмо Мојсија са знаковима Нашим који указују на Нашу једноћу, и са нашим јасним доказима који указују на истинитост онога са чим је дошао.

Послали смо га фараону и угледницима његовог народа, па су ти угледници следили фараона у неверству у Бога, а фараон није био у праву нити на истини па да заслужи да буде слеђен.

Фараон ће на Судњем дану предводити свој народ до Пакла, а ужасно је то место до којег ће их предводити.

Бог је учинио да их на овом свету прати Његово проклетство, да буду далеко од Божје милости, уз њихово крајње уништење потапањем у мору, као што је учинио да их и на Судњем дану прати Његово проклетство. Ужасно је то што их је задесило, да их погоде два проклетства и две казне, и на овом свету и на Будућем.

Вести о тим насељима споменута у овом поглављу, Ми ти казујемо, о Посланиче, нека од њих су оставила своје трагове а нека су потпуно збрисана без икаквог трага.

Ми им нисмо нанели неправду уништењем, већ су они себи неправду учинили својим неверством у Бога. Њихова божанства која су обожавали поред Бога нису им нимало помогла када је дошла одредба твог Господара да буду уништени, штавише, та божанства су била узрок губитка и пропасти.

Тако Бог кажњава и искорењује многобожачка насеља која утерују у лаж Његове посланике, у сваком месту и времену, и доиста је болно и жестоко Његово кажњавање тих неправедних насеља.

Доиста је у Божјем жестоком кажњавању тих неправедних насеља поука и опомена за онога ко се боји казне на Судњем дану. То је дан у којем ће Бог окупити људе ради обрачуна, и то је дан у којем ће сви бити присутни.

Судњи дан ће наступити у тачно одређено време.

Када дође тај дан нико без Божје дозволе неће моћи да говори, било да износи свој доказ или се заузима. Тада ће људи бити подељени у две врсте, несрећни који ће да уђу у Пакао и срећни који ће да уђу у Рај.

Што се тиче оних који су несрећни - а несрећни су јер су били неверници и лоша дела су радили - они ће да уђу у Пакао у којем ће да се њихови гласови и уздисаји уздижу од жестине патње у његовом пламену.

У њему ће вечно да бораве и из њега неверници никада неће да изађу, док ће Бог, када то буде хтео, да изведе из Пакла грешнике монотеисте који су казну у њему заслужили. Заиста твој Господар, о посланиче, ради шта хоће и нико Га ни на шта не може присилити.

А што се тиче срећних, којима ће Бог подарити успех и спас јер верују и добра дела чине, они ће вечно да бораве у Рају, осим оних верника грешника који ће по заслузи провести део вечног живота у Паклу пре него што им се Бог смилује и уведе их у Рај. Благодат твог Господара за становнике Раја ће бити непрекидна.

О Посланиче, немој никако сумњати у ништавност онога што обожавају ти вишебошци, јер за то немају никакав разумски ни верски доказ, већ то раде само зато што слепо следе своје претке. Ми ћемо им дати казну потпуно, без икаквог умањивања.

Ми смо Мојсију дали Тору па су се људи око ње разишли, неки су поверовали у њу а други нису. Да Бог већ није одредио када ће бити кажњени, убрзао би им казну на овом свету, али ће је одложити до Судњег дана из Своје мудрости. Доиста неверници међу Јеврејима и вишебошцима сумњају у Кур'ан.

Бог ће свима њима дати оно што су заслужили, било добро или зло, и Бог детаљно зна све што раде, ништа му од онога што раде неће промакнути.

О Посланиче, стално се придржавај правог пута, онако како ти је Бог наредио, покоривши се Њему чињењем наређеног и клоњењем забрањеног, и нека тако поступе и верници покајници који су уз тебе. Немојте прелазити Божје границе тиме што ћете чинити грехе, а Бог види оно што радите и за све то ће вас обрачунати.

И не нагињите неверницима неправедницима чињењем забрањених дела ради њиховог задовољства или из љубави према њима, да вас ватра не би пржила због тога, јер мимо Бога немате заштитника, нити ће моћи ико да вас избави или помогне.

О Посланиче, обављај молитву на најпотпунији начин, на почетку и на крају дана, а клањај и по ноћи. Доиста добра дела бришу мале грехе, и у свему овоме је поука за оне који поуку примају и опомена за оне којима опомена користи.

И стрпи се на чињењу онога што ти је Бог наредио: на устрајности на правом путу уз остављање свега забрањеног и чување од прелажења Божјих граница, и чувај се слеђења многобожаца. Бог неће поништити награду добричинитељима, већ ће примити њихова дела, и наградити их бољим него што су заслужили.

Мало је било међу претходним народима, које је Бог казнио, добрих људи који су одвраћали од нереда на Земљи оличеног у неверству и гресима, и такве смо спашавали када бисмо уништили њихове народе који су следили своје страсти и који су због тог слеђења страсти и били неправедници.

О Посланиче, твој Господар није казнио ниједан народ који живи у неком насељу уколико би били од оних који поправљају стање и позивају на добро. Већ би уништавао насеља чији су становници били смутљивци због свог неверства, неправде и других греха.

О Посланиче, да твој Господар хоће могао би све људе да учини да буду на истини и у једној вери, али Он то није учинио из Своје мудрости. И људи су непрестано у разилажењу због слеђења страсти и неправде.

Осим оних којима се Бог смиловао упутивши их на прави пут. Такви су јединствени око Његове једноће. Искушавање људи разилажењем је један од разлога њиховог стварања, па они који иду правим путем буду срећни, а они који иду странпутицом буду несрећни. И испуниће се одредба Господара твога коју је у праискону одредио - Пакао ће испунити људима и џиннима који следе ђавола.

О Посланиче, сваку од ових вести о претходним посланицима казујемо ти да би твоје срце учврстили на истини и ојачали га. У овом поглављу је истина у коју нема сумње, савет и опомена за невернике, а и подсећање за вернике који ће да се окористе тим подсећањем.

О Посланиче, реци онима који не верују у Бога и који не обожавају Њега јединог: "Ви радите на вашем путу, окрећући се од истине и одвраћајући од ње, а ми ћемо радити на нашем путу, бивајући чврсти и стрпљиви на истини и позивајући у њу.

"И ишчекујте да видите шта ће бити са нама, а ми ћемо ишчекивати да видимо шта ће бити са вама."

Само Бог зна све тајно и скривено на небесима и на Земљи, и само Њему ће се све вратити на Судњем дану, зато само Њега обожавај - о Посланиче - и на Њега се ослони у свим својим пословима. Твој Господар није немаран према ономе што радите, Он све зна и сваког ће обрачунати за оно што је радио.

Елиф лам мим: Већ раније је о овим словима било речи у поглављу Ел-Бекаре. Ове речи који се уче у овом поглављу су део мудрог Кур'ана, који је савршен и који садржи мудрости и прописе.

Ми објављујемо Кур'ан на арапском језику, о Арапи, како бисте разумели његово значење.

О Посланиче, Ми ти казујемо о догађајима који су најлепши због своје истинитости, због исправности и високог стила изражавања, објављујући ти их у овом Кур'ану, а ти пре овог објављивања ниси знао за та казивања.

О Посланиче, Ми те обавештавамо о случају Јосифа, мир над њим, када је рекао свом оцу Јакову: "Татице мој, у сну сам видео једанаест звезда, и видео сам Сунце и месец, сви су ми се поклонили." Овај сан је био радосни наговештај Јосифу, мир над њим.

Јаков рече свом сину Јосифу: "Синко мој, немој тај сан спомињати својој браћи па да схвате шта се иза њега крије и осете завист према теби, па да ти због тога напакосте. Доиста је ђаво отворени непријатељ човеку."

О Јосифе, као што си видео тај сан, тако те твој Господар одабире и подучава тумачењу снова, и употпуњава Своју благодат према теби чинећи те веровесником, као што је то учинио и са твојим дедом Исаком и прадедом Аврамом. Доиста је твој Господар милостив према Својим створењима и мудар у њиховом управљању.

У казивању о Јосифу и његовог браћи налазе се многе поуке и поруке онима који питају о тим казивањима.

Када Јосифова браћа рекоше: "Јосиф и његов рођени брат су дражи нашем оцу него ми, премда смо ми скупина људи, па како је то могуће? Ми сматрамо да јасно греши у томе, јер за то не видимо никакав разлог."

"Убијте Јосифа или га одведите у далеку земљу, па ће се ваш отац вама посветити, и потпуно вас волети, и након тога ћете бити добри људи јер ћете се покајати од вашег греха."

Један од њих рече: "Немојте убити Јосифа већ га баците на дно бунара одакле ће га узети неки путници који пролазе поред тог бунара. То је мања штета од убиства, ако сте већ одлучили да урадите нешто."

Када су се сложили да га желе удаљити рекоше свом оцу Јакову: "Оче наш, зашто нам не повериш Јосифа? Ми ћемо га пазити и чувати од сваке штете, и ми смо искрени у нашем вођењу рачуна о њему све док ти се не врати здрав, па зашто га не пошаљеш са нама?"

"Дозволи нам да га узмемо са нама сутра да једе и разоноди се са нама, а ми ћемо да га чувамо од сваке штете."

Јаков рече својим синовима: "Биће ми, заиста, жао ако га одведете, јер се не могу стрпити без њега, а и плашим се да га не поједе вук док сте ви немарни у својој игри и разоноди."

Они рекоше свом оцу: "Ако га поједе вук и поред нас који смо скупина људи, онда у нама нема никаквог добра и пропали смо, јер смо били неспособни да га сачувамо од вука."

Јаков га посла са њима, па када одоше далеко бацише га у бунар. Ми тада објависмо Јосифу: "Сигурно ћеш их обавестити о овоме што су ти учинили, и неће те препознати када их будеш о томе обавестио."

И Јосифова браћа одоше свом оцу увече правећи се да плачу, како би им боље успела сплетка.

Рекоше: "Оче наш, ми смо отишли да се тркамо и такмичимо у стрељаштву оставивши Јосифа код наше одеће и наших ствари да их чува, па га је појео вук. Ти нам нећеш поверовати иако ти истину говоримо."

Они ту своју тврдњу потврдише једном сплетком; донеше Јосифову кошуљу умазану крвљу која није његова крв, како би тиме обманули Јакуба да га је стварно појео вук. Јакуб прозре њихову лаж, јер је видео да кошуља није поцепана, па им рече: "Није тако како кажете, већ су вам душе ваше улепшале ружну ствар коју сте учинили према њему. Ја ћу се стрпити, не очајавајући, а од Бога тражим помоћ у ономе што износите о Јосифу."

Једна каравана је путовала па послаше једног од њих да потражи воду, и он спусти кофу у бунар, па се Јосиф закачи за уже. Када тај човек то виде, рече усхићено: "Радосна вест, ево га дечак." И сакри га он са неким његовим друговима да га не види остатак караване, желећи да им он буде трговачка роба. Бог зна оно што су урадили са Јосифом, понизивши га и продавши, јер Богу ништа није скривено.

Онај који га је нашао и његови другови јефтино продадоше Јосифа у Египту, за неколико сребрењака, журили су да га продају како би га се што пре решили. Знали су, на основу његовог стања, да није роб и бојали су се за себе од његове породице. То је била Божја благодат према њему, како не би дуго остао са њима.

Човек из Египта који га је купио рече својој супрузи: "Учини му боравак пријатним и почасти га, можда нам буде користио у обављању неких наших послова, а можда га и усвојимо па нам буде син." Као што смо Јосифа спасили убиства и извадили га из бунара, и као што срце великана Египта учинисмо милостивим према њему, тако Јосифу учинисмо боравак у Египту пријатним, да бисмо га подучили тумачењу снова. Бог чини шта Он хоће и Његова се одредба неминовно спроводи, али већина људи - а то су неверници - не зна то.

Када је Јосиф достигао године у којима му је ојачало тело, Ми смо му дали разумевање вере и знање; на тај начин награђујемо оне који искрено Бога обожавају.

Жена египатског владара уз благост и сплетку затражи од Јосифа да почини блуд са њом, закључавши сва врата како би осигурала да су сами, и рекавши му: "Дођи к мени." На што он рече: "Богу се утечем од онога чему ме позиваш. Мој власник ми је приредио леп боравак у својој кући и ја га нећу проневерити, јер бих, у супротном, био неправедан, а неправедници су пропали."

Она је желела са њим да почини блуд, а да Јосиф није видео Божје знакове који га удаљавају од тога и он би помислио то, али му је Бог показао Своје знакове како би од њега удаљио зло, и удаљио блуд и издају. Доиста је Јосиф од Божјих добрих створења, одабраних за посланство и веровесништво.

Они потрчаше према вратима, Јосиф како би се спасио, а она како би га спречила да изађе. Она га ухвати за кошуљу да га заустави па му је поцепа одстрага, и затекоше њеног мужа код врати. Она, сплеткарећи, рече свом мужу: " Зар казна за онога ко жели учинити блуд са твојом женом може бити ишта друго до затвор или болно мучење?"

Јосиф, мир над њим, рече: "Она је та која је од мене тражила блуд, а ја то нисам хтео." Бог је тада дао да дете у колевци из њене породице проговори, па посведочи: "Ако је Јосифова кошуља поцепана напред, то је индиција да она говори истину, јер то значи да се она бранила и да он лаже."

"А ако је његова кошуља поцепана с леђа, то је индикација да он истину говори, јер то указује да га је она јурила док је бежао, тако да она лаже."

Када египатски владар виде да је Јусуфова кошуља поцепана с леђа увери се да Јусуф говори истину, и рече: "Ова оптужба је једна од ваших сплетки, о жене, а ваше сплетке су јаке."

Он рече Јосифу: "Јосифе, заборави овај догађај и немој га ником спомињати." А рече својој жени: "Ти тражи опрост за свој грех јер си од грешних, због твог навођења Јосифа на неморал."

Вест о њој се рашири у граду и скупина жена рече осуђујући је: "Супруга великашева позива свог роба да са њом почини блуд. Њена љубав према њему јој је срце обузела, и ми је зато сматрамо јасно заблуделом."

Када је владарева супруга чула како је жене осуђују и оговарају, послала је неког да их позове да виде Јосифа након чега ће је оправдати. Припремила им је место за седење, са простирком и јастуцима, и свакој је жени дала нож да сече храну. Након тога је рекла Јосифу, мир над њим: "Изађи пред њих." Када су га виделе биле су запањене његовом лепотом и повредиле су своје руке ножевима а да нису осетиле, услед запањености њиме. Рекоше: "Узвишен је Бог, ово није човек, јер овакву лепоту не поседује човек, већ је ово племенити анђео."

Владарева супруга рече тим женама, након што је видела њихово стање: "Ово је момак због којег сте ме брукале. Ја сам га позвала к себи и направила сам сплетку да га заведем али се сустегао. Ако не уради оно што тражим сигурно ће бити бачен у затвор и сигурно ће бити понижен."

Јосиф, мир над њим, упутио је молитву свом Господару: "Господару мој, тамница којом ми прете дража ми је од неморала у који ме позивају. Ако Ти од мене не отклониш њихове сплетке могу према њима наклоност да осетим и да будем од незналица, и могу да учиним оно чему ме позивају."

Бог услиша његову молитву и сачува га сплетке владареве супруге и локалних жена. Заиста Узвишени Бог чује молитву Јосифа и сваког другог човека, и зна свачије стање.

Након што власник и његови људи видеше доказе Јосифове невиности одлучише да га ипак затворе на неодређени период, како се не би открила брука.

Они га бацише у тамницу, а са њим и двојицу момака. Један од њих рече Јосифу: "Видео сам у сну како цедим грожђе све док не постане вино." А други рече: "Видео сам у сну како изнад главе носим хлеб којег једу птице." И рекоше: "Обавести нас о тумачењу ових снова, о Јосифе, јер ми сматрамо да си доброчинитељ."

Јосиф, мир над њим, рече: "Ниједна храна, од краља или неког другог, вам неће доћи а да вам ја пре тога не објасним његову суштину и каквоћу. То тумачење које знам је нешто чему ме је подучио мој Господар, и не спада у прорицање и астрологију. Ја сам напустио народ који не верује у Бога и Будући свет."

"И ја следим веру мојих очева: Аврама, Исака и Јакова, то је вера Божје једноће, и ми поред Њега друга лажна божанства не обожавамо. Тај монотеизам и то веровање на којем сам ја и моји преци представља једну од Божјих благодати према нама, јер нас је Он упутио на то, и то је Његова благодат према свим људима јер им је послао веровеснике да им то доставе. Међутим, већина људи не захваљује Богу на Његовим благодатима, штавише, поричу их."

Јосиф им затим рече: "Зар је обожавање више богова боље од обожавања Бога Јединог, Који нема судруга, Који је потчинитељ свега и Који ником не може бити потчињен?"

"Оно што обожавате поред Бога су само обична имена без суштине, и та имена сте ви и ваши преци назвали своја божанства, а она немају никаквог удела у божанствености. Суд над свим створењима припада само Богу, а не овим божанствима која сте измислили ви и ваши преци. Бог је наредио да само Њега обожавате и забранио је да Му ишта придружујете. Тај монотеизам је исправна вера у којој нема мане, али већина људи то не зна и зато Богу друге придружују и обожавају нека Његова створења."

"О вас двојица који сте у тамници, што се тиче онога који је сањао како цеди грожђе тако да постане вино, он ће изаћи из тамнице и вратити се свом послу, па ће напајати краља, а што се тиче онога који је сањао хлеб изнад своје главе којег једу птице, он ће бити убијен и разапет, па ће птице јести месо са његове главе. Оно о чему сте питали је већ одређено и сигурно ће се десити."

Јосиф рече ономе за којег је знао да ће бити спашен, ономе који ће да напаја краља: "Спомени мој случај краљу, можда ће ме извадити из тамнице." Али ђаво учини да тај човек заборави да исприча краљу за Јосифов случај па Јосиф остаде у тамници још неколико година.

Краљ рече: "Сањао сам седам дебелих крава како једу седам мршавих крава, и видео сам седам зелених класова и седам сувих класова. О прваци и угледници, обавестите ме о тумачењу мог сна ако знате да тумачити снове."

Они рекоше: "Твоје сновиђење је обична збрка и такви снови немају тумачење. Ми не знамо да тумачимо збркане снове."

Онај који је напајао краља, један од двојице који се спасио из тамнице, сетио се Јосифа, мир над њим, и његовог познавања тумачења снова, па рече: "Ја ћу да вас обавестим о тумачењу краљевог сна након што питам онога ко их зна тумачити, па ме пошаљи, о краљу, Јосифу да протумачи твој сан."

Када је тај момак стигао до Јосифа рече му: "О Јосифе, о ти који си увек искрен, обавести ме о тумачењу сна у којем је човек видео седам дебелих крава бивају поједене од стране седам мршавих крава, и у којем је видео седам зелених класова а након њих седам сухих класова. Обавести ме па да се вратим краљу и онима који су код њега, па да они сазнају тумачење краљевог сна и да спознају твоју вредност."

Јосиф, мир над њим, протумачи овај сан: "Сејаћете вредно, седам година узастопно, и оно што пожањете сваке од тих година оставите у класу како се не би покварило, осим што ћете узети мало колико вам је потребно за храну."

"Затим ће након тих седам плодних година у којима сте сијали доћи седам сушних и неплодних година у којима ће људи појести све што су складиштили у седам плодних година, осим мало што ће сачувати да им буде семење за каснију сетву."

"Након тих неплодних година доћи ће година у којој ће да пада обилна киша и у којој ће да никну усеви, и у којем ће људи да цеде оно што им треба попут грожђа, маслина и трске."

Краљ рече својим помагачима, када је сазнао за Јосифово тумачење његовог сна: "Извадите га из тамнице и доведите ми га." Када је краљев изасланик дошао Јосифу рекао му је: "Врати се краљу и питај га о случају жена које су повредиле своје руке." Желео је да његова невиност изађе на видело пре него што напусти затвор. И Јосиф дода: "Мој Господар, заиста, зна њихов покушај да ме заведу, јер Њему ништа није скривено."

Обраћајући се женама, владар рече: Зашто сте тражиле од Јосифа да на превару почини блуд са вама?“ Жене одговорише владару: „Не дај Боже да је Јосиф потворен, кунемо се да о њему ништа лоше не знамо." Тада жена његовог власника рече признајући шта је урадила: Сада ће истина изаћи на видело. Ја сам њега покушала да наведем на грех, а не он мене. Он је невин и истину говори када се брани од потворе која му је нанета.

"И да на основу мог признања да сам ја та која је покушала да заведе Јосифа и да је он искрен - мој муж увиди да га нисам преварила у његовом одсуству и да блуд није почињен. Заиста Бог неће да подржи онога ко лаже и сплеткари."

Великашева супруга је наставила да говори: "Ја не правдам себе, не тврдим да нисам хтела зло, не желим овим говором да похвалим себе, људска душа је веома склона злу, јер је склона прохтевима и јер је тешко зауставити је у томе, осим коме се Бог смилује па га сачува од склоности злу. Заиста мој Господар пуно прашта покајницима и милостив је према њима."

Краљ рече својим помагачима након што постаде јасно да је Јосиф невин и учен: "Доведите ми га и узећу га у своју свиту." Они га доведоше, па када краљ поразговара са њим увиде колико је Јосиф учен и паметан, па му рече: "Јосифе, ти си од данас код нас на високој позицији, угледан и поверљив."

Јосиф рече краљу: "Постави ме да водим бригу о ризницама иметка и хране у Египту, јер сам ја поверљив чувар, имам знање и проницљивост у ономе што ми се повери."

Као што смо Јосифу указали благодат обзнањујући његову невиност и избављајући га из тамнице, дали смо му власт у Мисиру, у којем је путовао и боравио где је хтео. Ми Нашу милост на овом свету дајемо коме хоћемо, и не уништавамо награду онима који добра дела чине, већ им у потпуности надокнађујемо њихову награду.

Заиста је Божја награда коју је припремио на Будућем свету боља од овосветске награде, и она припада онима који верују у Бога и чувају се Његове казне чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.

Јосифова браћа дођоше у Египат са својом робом, па када уђоше код њега он их препозна а они њега не препознаше, због тога што је прошло много времена и што се он пуно променио, пошто је био дечак када су га бацили у бунар.

Када им је дао залихе и опскрбу као што су тражили, и након што му рекоше да имају брата по оцу којег су оставили код оца, Јосиф им рече: "Доведите ми вашег брата по оцу и даћу вам за један товар камиле више. Зар не видите да ја пуну меру дајем и да најбоље гостопримство указујем."

"А ако ми га не доведете постаће јасно да сте слагали да имате брата по оцу, па вам више нећу давати храну и немојте долазити у моју земљу."

Његова браћа му рекоше: "Тражићемо од његовог оца да га пусти са нама и потрудићемо се у томе. Учинићемо онако како си нам наредио у потпуности."

Јосиф рече својим радницима: "Вратите им њихову робу како би при повратку схватили да им нисмо купили робу." Што ће их приморати да дођу са њиховим братом како би Јосифу доказали да су рекли истину и како би од њих прихватио њихову робу.

Када се вратише свом оцу и испричаше му како их је Јосиф почастио, рекоше: "Оче наш, бићемо ускраћени за меру с намирницама ако не поведемо са нама нашег брата. Пошаљи га са нама да бисмо добили меру са храном, а ми ти се заветујемо да ћемо га чувати док ти се не врати здрав."

Њихов отац им је рекао: "Зар да вам га поверим као што сам вам раније поверио његовог рођеног брата Јосифа? Поверио сам вам Јосифа и заветовали сте се да ћете да га чувате, али нисте испоштовали тај завет, тако да немам поверења у ваше заветовање да ћете чувати његовог брата. Само се у Бога уздам, Он је најбољи Чувар онога кога жели сачувати, и Он је најмилостивији према ономе коме се жели смиловати."

Када су отворили посуде са храном коју су донели видели су да им је новац враћен, па рекоше свом оцу: "Шта још хоћемо од овог великаша након што нас је овако почастио? Ово је новац који смо дали за храну а који нам је он вратио из своје почасти према нама. Дај нам нашег брата и ми ћемо донети храну за нашу породицу и чуваћемо нашег брата од онога чега се бојиш за њега, и добићемо један камилин товар више због тога што смо и њега повели са нама, а то је великашу лако."

Њихов отац им је рекао: "Нећу да га пошаљем са вама све док се чврсто Богом не закунете да ћете да ми га вратите осим ако сви онемогућени будете и нико од вас не остане с могућношћу да га пошаље или се са њим врати."

И опоручи им: "Немојте у Мисир улазити кроз једна врата заједно, већ уђите на различита врата, јер тако је прече да се сачувате ако би вас каква несрећа погодила заједно, или ако би неко хтео да вам нанесе штету. То не кажем да бих одагнао штету коју вам је Бог одредио, или да бих вам прибавио корист коју вам Бог није одредио, јер само Бог одређује судбину и само се Његова одредба спроводи. Ја се само на Њега ослањам у свим мојим пословима, и само на Њега нека се ослоне они којима треба ослонац, у свим својим пословима."

Они отпутоваше са Јосифовим рођеним братом, а затим уђоше на различита врата као што им је наредио. То их не би сачувало штете ако би Бог одредио да их задеси, али је то била Јаковљева милост према својој деци коју је испољио и због које им је то опоручио, и Јаков зна да само Бог одређује судбину, и зна оно што смо га подучили о веровању у Божје одређење, као и да треба подузимати узроке, али већина људи то не зна.

Када Јосифова браћа уђоше код Јосифа водећи његовог рођеног брата, Јосиф га загрли и рече му тихо: "Ја сам твој рођени брат Јосиф, немој бити тужан због лоших дела која су учинила твоја браћа према нама, попут узнемиравања, испољавања злобе и мојег бацања у бунар."

Након што је Јосиф наредио да се камиле његове браће натоваре храном, ставио је краљеву мерицу за храну, којом је мерио храну онима који су тражили опскрбу, у товар свога рођеног брата без знања остале браће, како би то био разлог његовог останка код Јосифа. Када су кренули назад чуше позив: "О власници камила натоварених залихама, ви сте лопови."

Јосифова браћа приђоше дозивачу и људима око њега и рекоше: "Шта сте изгубили па нас оптужујете за крађу?"

Дозивач и његови пратиоци рекоше Јосифовој браћи: "Нестала нам је краљева посуда за мерење. Ко је донесе пре него што ми све претражимо припада му награда, а ја то гарантујем."

Јосифова браћа им рекоше: "Тако нам Бога ви знате нашу невиност, као што сте могли да закључите на основу нашег стања. Нисмо дошли у Мисир да би чинили неред у њему, нити смо у нашем животу били лопови."

Дозивач и његови пратиоци упиташе: "Каква је код вас казна за онога ко је то украо, уколико се испостави да лажете да сте невини?"

Јосифова браћа им рекоше: "Код нас је казна за лопова у чијем се пртљагу нађе украдена ствар да он постаје роб ономе од кога је украо. Тако ми кажњавамо лопове."

Ови их вратише Јосифу како би претражио њихове товаре. Он поче са претрагом товара његове браће по оцу пре товара његовог рођеног брата, како би што боље сакрио сплетку, а затим претражи и његов товар и извади краљеву мерицу из њега. Као што смо у Јосифову корист дали да краљева мерица буде стављена у товар његовог брата, тако смо такође дозволили да своју браћу казни казном која важи у њиховој земљи, заробљавањем лопова, што се не би могло остварити да их је казнио казном египатског краља која се огледа у бичевању и новчаном кажњавању, али бива како Бог хоће, а Он све може. Ми подижемо углед коме Ми хоћемо, као што смо уздигли Јосифа, а изнад сваког зналца има знанији, а изнад сваког знања је Божје знање, јер Он све зна.

Јосифова браћа рекоше: "Ако је украо то није чудно, и његов рођени брат је раније крао." Мислећи на Јосифа, мир над њим. Јосиф је сакрио своје незадовољство тиме што су рекли, али је у себи помислио: "Ваша завист коју гајите и лоша дела која сте чинили је право зло у овој ситуацији, а Бог најбоље зна за ту лажну оптужбу коју сте изнели."

Јосифова браћа му рекоше: "О великашу, он има веома старог оца који га много воли, па узми неког од нас уместо њега. Ми сматрамо да си ти доброчинитељ у опхођењу према нама и према другима, па нам учини ту услугу."

Јосиф, мир над њим, рече: "Сачувај Боже да нанесемо неправду ономе ко је невин због туђег злочина, па да ухапсимо неког мимо онога код кога смо нашли краљеву мерицу. Ако бисмо то урадили били бисмо прави неправедници, јер смо казнили невиног а оставили преступника."

Након што су изгубили наду да ће Јосиф испунити оно што траже од њега, осамише се ради консултације. Њихов старији брат рече: "Подсећам вас да је ваш отац од вас узео чврсту заклетву Богом да ћете да му вратите сина осим да сви будете окупирани нечим што никако не можете да одагнате од себе, а и пре тога сте проневерили чување Јосифа и нисте испунили свој завет дат оцу. Ја нећу да напустим Мисир све док ми мој отац не дозволи да му се вратим, или док Бог не одреди да узмем мог брата. Бог најбоље одређује и Он одређује истину и правду."

Најстарији брат рече: "Вратите се свом оцу и реците му: "Твој син је украо па га је мисирски великаш заробио за казну. Ми ти само преносимо оно што знамо на основу тога што смо видели краљеву посуду како бива извађена из његовог товара. Ми нисмо знали да он краде, јер да смо знали не бисмо ти дали завет да ћемо да га вратимо."

"А да би се уверио у истинитост нашег говора ти упитај људе у месту у којем смо били, и упитај људе из караване са којом смо дошли и они ће ти рећи исто што и ми. Ми, заиста, истину говоримо када кажемо да је украо."

Њихов отац им рече: "Није тако како кажете, није он украо, већ су вам душе ваше улепшале да му сплетку приредите као што сте урадили са његовим братом раније. Ја ћу лепо да се стрпим и само ћу Богу да се жалим, надам се да ће Бог све да их врати, и Јосифа, и његовог рођеног брата и њиховог најстаријег брата. Заиста Он, Узвишени, најбоље зна моје стање и мудро управља мојом судбином."

Окрену се од њих и удаљи, а затим рече: "О моја туго за Јосифом." А црни део његових очију је постао бео од мноштва плача за њим. Био је веома тужан и забринут, али је то скривао од људи."

Јосифова браћа рекоше свом оцу. "Тако нам Бога, оче наш, ти и даље спомињеш Јосифа и патиш за њим да ћеш тешко да оболиш или умреш!"

Отац им рече: "Ја се за моју тугу и бригу жалим само Богу, и знам за Божју благост, доброту и Његово услишавање молитве ономе ко је у нужди, и Његову награде ономе кога је задесила несрећа, а ви то не знате."

Њихов отац им рече: "О синови моји, идите и сазнајте нове вести о Јосифу и његовом брату, и немојте губити наду у Божје отклањање несреће Његовим створењима, јер само неверници тако губе наду, јер неверници не знају величанственост Божје моћи и скривене аспекте Његових благодати према њима."

Они послушаше свог оца и одоше да траже Јосифа и његовог брата. Када уђоше код Јосифа рекоше му: "Задесило нас је тешко стање и велико сиромаштво, и донели смо мало вредне ствари, па нам измери пуну меру као што си и раније радио и удели нам преко тога, или занемари недостатке наше робе. Бог најлепшом наградом награђује оне који удељују."

Када чу њихов говор омекша му срце из милости према њима и откри им ко је рекавши: "Ви знате шта сте учинили са Јосифом и његовим рођеним братом када сте били лахкомислени, и знате последице таквог чина."

Они се изненадише и рекоше: "Ти си Јосиф!?" Он им рече: "Да, ја сам Јосиф, а овај којег видите са мном је мој рођени брат. Бог ми је дао велике благодати кад ме је избавио из тамнице и на овом свету нас уздигао. Ко се Бога боји чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио, и стрпи се на несрећама - такав је доброчинитељ, а Бог неће дозволити да пропадне награда доброчинитељима, већ ће је сачувати."

Његова браћа му рекоше извињавајући се за оно што су му урадили: "Тако нам Бога, Бог те је уздигао над нама племенитим особинама, а ми смо били неправедни због онога што смо ти урадили."

Јосиф прихвати њихово извињење и рече: "Нећете бити укорени нити ћете бити кажњени, молим Бога да вам опрости, а Он, Узвишени, је најмилостивији."

Он им даде своју кошуљу након што су му рекли шта је било са видом његовог оца, и рече: "Однесите ову моју кошуљу и баците је на очево лице, и поново ће прогледати. И доведите ми све ваше породице."

Када каравана напусти Мисир и удаљи се од насељеног места, Јаков, мир над њим, рече породици својој која је била код њега: "Осећам мирис Јосифов! И немојте рећи да сам малоуман или да сам сенилан постао, тврдећи да причам нешто што не знам."

Неко од његових синова рече: "Тако нам Бога, ти си и даље у твојој претходној обмањености око Јосифа и могућности његовог поновног виђења."

Када гласоноша с радосном вешћу дође баци Јосифову кошуљу на Јаковљево лице, и поврати му се вид. Тада Јаков рече својим синовима: "Зар вам нисам рекао да ја знам својства Божје благости и доброте која ви не знате?"

Његови синови рекоше извињавајући се због онога што су учинили Јосифу и његовом брату: "О оче наш, тражи од Бога да нам опрости претходне грехе, доиста смо били грешници и ружно смо поступили са Јосифом и његовим братом."

Њихов отац им рече: "Тражићу од мог Господара да вам опрости, а Он, заиста, прашта грехе покајника и милостив је према њима."

Јаков, мир над њим, и његова породица напустише своју земљу и отпутоваше за Мисир код Јосифа. Када уђоше код њега он пригрли своје родитеље и рече својој браћи и њиховим породицама: "Уђите у Мисир безбедни Божјом вољом. Овде вас нико неће узнемиравати."

Он је своје родитеље поставио да седе на место где је он седео, па они и његових једанаесторо браће му се поклонише поздрављајући га. То је било поклон из почасти и поштовања, а не вид обожавања. Тиме се испунила Божја одредба коју је Јосиф видео у сну, и зато Јосиф рече свом оцу: "Овај ваш поздрав поклањањем је остварење онога што сам видео у сну раније и оно што сам ти испричао. Бог је то учинио истином, и Он ми је доброчинство указао када ме је избавио из тамнице и када је вас довео из пустиње након што је ђаво покварио везу између мене и моје браће. Мој Господар је добар и благ у одређивању онога што Он хоће, и заиста Он зна стања Својих створења и мудар је у управљању свиме."

Јосиф затим дозва свог Господара и рече: "Господару мој, Ти си ми дао власт Мисира и научио си ме да тумачим снове; Створитељу небеса и Земље, Ти Који си све ни из чега створио, Ти одређујеш моју судбину и на овом свету и на Будућем, па Те молим да када дође час моје смрти да умрем као покоран и предан Богу, и да ме придружиш добрим веровесницима, од мојих предака и других мимо њих, у најузвишенијем делу Раја."

Споменуто казивање о Јосифу и његовој браћи Ми ти објављујемо, о Посланиче, а пре тога ниси о томе ништа знао, јер ниси био присутан када су Јосифова браћа одлучила да га баце у бунар, и када су сплеткарили против њега.

Већина људи неће бити верници ма колико се ти трудио да поверују, па не изгарај од жалости за њима.

Да су памети имали поверовали би у твоје посланство Мухаммеде, јер ти од њих не тражиш никакву надокнаду за Кур'ан и за оно чему их позиваш. Кур'ан је само опомена човечанству.

Пуно је знакова и доказа који указују на Његову једноћу, и ти докази су свуда на небесима и на Земљи. Неверници поред њих пролазе а да о њима не размисле и да узму поуку, већ се од њих окрећу не осврћући се.

Већина људи који верују у Бога као Створитеља, Опскрбитеља, Који живот и смрт даје, обожава поред Њега кипове и идоле, а неки Му приписују дете. Узвишен је Бог изнад онога што Му приписују.

Зар су ови вишебошци сигурни да им неће изненада доћи казна на овом свету која ће их све обухватити тако да неће моћи да се спасе, а за њу се нису припремили и нису верници били?

О Посланиче, реци онима које позиваш: "Ово је мој пут којем позивам људе, са јасним доказом. Позивам их ја, а позивају их и моји следбеници, они који следе моју упуту и мој праксу. Ја Богу никог не придружујем, и само Њега обожавам."

О Посланиче, Ми смо пре тебе слали само људе као посланике, а нисмо слали анђеле, и Ми смо тим посланицима објављивали као што и теби објављујемо. Ти посланици су били из тих градова, па ипак су их њихови народи у лаж утеривали, након чега смо их уништавали. Зашто твоји порицатељи не путују по Земљи па да размисле о томе како су скончали претходни порицатељи и да поуку узму? Уживање на Будућем свету је боље за оне који се Бога боје на овом свету, зар се нећете памети дозвати, па да се Божје казне причувате чињењем онога што је Он наредио - а највећа наредба је исправно монотеистичко веровање - и клонећи се онога што је забранио - а највећа забрана је вишебоштво.

Ми одлажемо казну непријатељима Наших посланика као вид обмане све док не помисле посланици да ти неверници неће бити уништени, и док не помисле неверници да су их посланици лагали претећи им казном која чека оне који посланике утерују у лаж - Наша помоћ посланицима би стигла и спасили бисмо их заједно са верницима од уништења које би задесило порицатеље. Нико не може невернике спасити од Наше казне када дође њено време.

У казивањима о посланицима и њиховим народима - од којих је и казивање о Јосифу и његовој браћи - поука је за оне који су здравим разумом обдарени. Кур'ан који садржи та казивања није лажно приписан Богу, већ је дошао као потврда претходних небеских књига, са детаљним појашњењем оних прописа који требају бити детаљно појашњени и он је водиља ка свему што је добро, и милост онима који верују у њега, јер они су ти којима Кур'ан истински користи.