Serbian Mokhtasar — Ra'd 13:1 – Meryem 19:98

О словима "Елиф-лам-мим-ра" и њима сличним почецима поглавља је већ говорено на почетку поглавља ел-Бекара. Узвишене речи овог поглавља и цели Кур'ан који ти се објављује - о Посланиче - истина су у коју нема сумње, као што нема сумње да су од Бога, али већина људи из ината и охолости неће да верује.

Бог је створио небеса уздигнута без видљивих стубова, а затим се изнад Свог Престола уздигао онако како Њему Узвишеном доликује, верујемо у то без улажења у каквоћу и без поређења са створењима. Бог је Сунце и Месец потчинио на начин који користи Његовим створењима. И Сунце и Месец плове до рока којег само Бог зна. Он, Узвишени, управља небесима и Земљом онако како Он хоће, и објашњава Своје доказе који указују на Његову моћ, да бисте били уверени у сусрет са Њим на Судњем дану, па да се за тај сусрет припремите чињењем добрих дела.

Узвишени Бог је Тај Који је распрострао Земљу и на њој створио постојане планине како њена површина не би потресала људе. На њој је створио сваковрсне плодове и сваку врсту поделио на два рода, попут мушког и женског у свету људи и животиња. Он дан прекрива ноћу тако да тамно постане након што се видело. У свему томе су докази за оне који дубоко размишљају о Божјем стварању, уносећи се у то, јер такви ће се истински окористити доказима.

На Земљи има предела који се једни с другима граниче, и на њој има вртова грожђа, разних усева, корена из којих ниче више палми, као и корена из којих ниче по једна палма, а сваки од тих вртова и усева бива напајан једном водом. Ми различите плодове одликујемо једне над другима у укусу и другим користима премда су просторно једни поред других и напајају се једном водом. Заиста се у свему споменутом налазе докази за оне који разума имају, јер су они ти који поуку узимају.

Ако се ичему чудиш, о Посланиче, онда се чуди њиховом порицању проживљења и доказивању речима: "Зар да, када умремо и постанемо труле кости и прашина, будемо проживљени?" Ти порицатељи проживљења након смрти који не верују у свог Господара и поричу Његову моћ да проживи мртве - становници су Пакла и у њему ће вечно да пате.

О Посланиче, идолопоклоници те пожурују у спуштању Божје казне на њих пре него што се употпуне благодати које им је Бог одредио. А и пре њих су кажњени порицатељски народи попут њих, па зашто поуку не приме? О Посланиче, заиста твој Господар прелази људима преко насиља којег чине не журећи да их казни и дајући им времена да се покају Богу. Заиста Он жестоко кажњава оне који устрају у свом неверству и не покају се!

Неверници у Бога из ината говоре и поричу: "Зашто Мухаммеду није дато неко чудо од његовог Господара као што је дато Мојсију и Исусу?" О Посланиче, ти си само опомињач који људе упозорава на Божју казну и ти не можеш од себе доћи са чудесима већ Бог одређује када ће то да ти да. Сваки народ је имао веровесника који га је водио ка путу истине и указивао им на њега.

Бог зна све о ономе што у утробама носе труднице, зна који ће плод порасти или крњав бити, који ће здрав, а који болестан бити. Све је то прецизно одредио, и та се одредба не може умањити нити увећати.

То је зато што Он Узвишени зна све оно што је створењима недокучиво и докучиво, невидљиво и видљиво, јер Он поседује величанствена својства, имена и чини величанствена дела. Он је узвишен изнад свих створења, Својим особинама и Својим Бићем.

Он зна скривено и тајно, и Он зна све што говорите и радите, било да тајно или јавно нешто кажете, и било да нешто чините скривено од људских очију у тминама ноћи или пред свима усред белог дана.

Он Узвишени има анђеле који један за другим долазе човеку, па неки од њих ноћу, неки дању долазе, и чувају човека по Божјој наредби од многих одредби од којих је Он наредио да га сачувају, и записују оно што говори и ради. Заиста Бог неће променити стање једног народа из бољег ка горем све док они себе не промене од бољег ка горем, па од захвалних постану незахвални. Када Бог узвишени хоће да неки народ уништи, нико не може да их одбрани. О људи, ви мимо Бога немате заштитника ни помагача, па Њему се вратите тражећи да вас сачува од несреће.

О људи, Бог је Тај Који вам муњу показује, и који у вама спаја осећај страха од муње са осећајем наде да ће пасти плодоносна киша, и Он чини да се формирају облаци испуњени обилном водом која постаје киша.

Грмљавина слави свог Господара, хвалећи Га, а и анђели, из страха од Њега, штујући Га и величајући. Он шаље спаљујуће муње којима погађа кога Он хоће па га уништи, док се неверници расправљају о Божјој једноћи. Бог је Снажан и жестоко кажњава онога ко Му је непокоран.

Само Њему може да се упућује молба, док кипови којима се вишебошци моле поред Бога не могу никакву молитву да услише, и они личе на веома жедног човека који само пружа руке ка води како би тиме вода стигла до његових уста па да се напоји, а вода на тај начин никада неће доћи до његових уста. Молитва неверника упућена њиховим киповима је пропала и далеко је од исправног поступка, јер никакву корист не може да им прибави нити икакву штету од њих може да одагна.

Само се Богу клања све на небесима и на Земљи, у шта спадају и верници и неверници, с тим што се верници клањају својевољно у ономе у чему човек има избора, и мимо своје воље у оном аспекту у којем човек нема право избора (покоравањем Божјим космичким законима), док се неверници Њему клањају само мимо своје воље, тј. у оном аспекту у којем човек нема право избора, с тим да га његова исконска природа позива да се Њему покори и поклони и својевољно. Њему се покорава и сенка свега што има сенку, почетком и крајем дана.

О Посланиче, реци неверницима који друге обожавају поред Бога: "Ко је то створио небеса и Земљу, и ко управља свиме?" Одговори: "Бог! Само Он је све створио и свиме управља, и ви то потврђујете!" Затим им реци: "Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист прибавити нити од себе какву штету отклонити, па како да другима помогну? Да ли су исти онај који не верује и чије је срце слепо и онај који верује и чије је срце исправно? И да ли је исто неверство, које представља тмине, и веровање, које представља светлост?" Да ли су Богу друге придружили тврдећи да они стварају као што Бог ствара, па су помешали између онога што су они створили и онога што је Он створио? Реци им: "Само Аллах ствара, Он нема сличног у стварању, само Он је Бог, Онај Који заслужује да буде обожаван, и Њему је све потчињено."

Узвишени Бог наводи пример нестајања заблуде и остајања истине спомињући воду кише која се спушта са неба све док не напуни долине којима вода потече, различитих величина, па бујица на својој површини односи пену и отпад. И наводи други пример спомињући драгоцене руде које људи топе на ватри у жељи да добију накит а које су у почетку прекривене рђом и нечим безвредним. Са ова два примера Бог објашњава истину и заблуду. Заблуда је попут пене која прекрива воду, и попут рђе или нечега безвредног што прекрива драгоцене руде, а што бива отклоњено њеним топљењем и обрадом, док је истина попут чисте и питке воде која узрокује ницање плодова и траве, и попут обрађене драгоцене руде којом се користе људи. Па исто као што су ова два примера на исти начин Бог наводи примере људима да би им истина и заблуда постали јасни.

Оним верницима који су се одазвали свом Господару када их је позвао да само Њега обожавају, и да се само Њему покоравају, припада лепа награда - Рај, док неверницима који се нису одазвали Његовом позиву у монотеизам и покорност само Њему припада казна, чак када би имали иметка колико је цела Земљина површина, и још толико, па све покушали да уделе како би се искупили - неће бити спашени казне. Ти неверници, пошто се нису одазвали Божјем позиву, биће кажњени за сва лоша дела и њихово ће боравиште бити Пакао, а грозно ли је то боравиште.

Онај ко зна да је несумњива истина оно што ти је Бог објавио, о Посланиче, и који верује у то, покоравајући се, није попут онога чије је срце слепо за истину, и ко не верује у Бога нити Му се покорава. Поуку и поруку примају они који имају здрав разум.

То су они који су се Богу одазвали и верно испуњавају оно на шта су се Богу или људима заветовали;

И они који спајају родбинске везе које је Бог наредио да се спајају, и који се боје свог Господара што их подстиче да примењују оно што је Он наредио и клоне се онога што је забранио, и који се боје полагања рачуна пред Богом за сваки свој грех, а са киме буде расправљано о његовим делима пропао је;

И они који су стрпљиви у покорности Богу, и који стрпљиво подносе све оно што им је Бог судбински одредио, било угодно или тешко, и који се стрпљиво клоне греха желећи Божје задовољство, и који обављају намаз на најпотпунији начин, и који удељују иметак којим их опскрбљујемо, у шта спада и обавезно удељивање и добровољно, и то чине тајно како би се сачували лицемерства, а некада то раде јавно како би били подстрек другима на то добро дело, и они који на ружне поступке узвраћају доброчинством - такви ће имати лепу завршницу на Судњем дану.

Ова лепа завршница је вечни боравак у Рајским лепотама, а у потпуност тог уживања у Рају јесте и то што ће са њима тамо бити и њихови родитељи, супружници и деца који су били на правом путу, и сусрет са њима ће им само радост повећати. Анђели ће код њих улазити са свих врата њихових Рајских станишта, честитајући им.

Анђели ће их, када год уђу код њих, поздравити речима: "Мир Божји нека је над вама - спашени били од сваког зла, јер сте устрајно били Богу покорни, стрпљиво сте подносили несреће које вам је одредио, и константно сте се клонили онога што вам је забранио. Дивно ли је ваше коначно боравиште."

А они који крше чврсто обећање дато Богу, и који прекидају родбинске везе које је Бог наредио да се одржавају, такви су далеко од Божје милости, несрећни, и чека их ружна завршница, а то је ватра у Паклу.

Бог даје обилну опскрбу коме Он хоће, а умањује је ономе коме Он хоће, и обилна опскрба није знак да је такав од срећних нити да га Бог воли, нити је мала опскрба знак да је неко од несрећних. Неверници се радују животу на овом свету и њему су се предали, иако је овосветски живот само незнатно пролазно наслађивање.

Они који не верују у Бога и Његове речи кажу: "Зашто Мухаммеду није дато осетилно чудо од његовог Господара које би било доказ његове искрености?" Реци им, о Посланиче: "Заиста Бог у заблуду праведно одводи кога Он хоће, а упуту даје ономе ко Му се врати покајањем, из Своје милости. Упута није у њиховим рукама па да је повезују са чињењем чуда."

Бог посебно упућује вернике чија срца налазе смирај у спомињању Бога, у Његовом слављењу и величању, и у учењу и слушању Његовог говора. Заиста се уз спомињање Бога срца смирују, и она то и заслужују.

Људи који верују у Бога и чине добра дела која их Њему приближавају имаће леп живот на Будућем свету и лепу завршницу: Рај.

Као што смо претходним народима слали посланике тако смо и тебе, о Посланиче, послали твом народу, да им учиш Кур'ан којег смо ти објавили. Кур'ан је довољан доказ твоје искрености, али твој народ пориче тај доказ јер су неверници у Свемилосног Којем придружују лажна божанства. Реци им: "Свемилосни Коме лажна божанства придружујете је мој Господар, и нико мимо Њега нема право да буде обожаван. На њега се ослањам у свим својим пословима и Њему се враћам и кајем."

Када би од особина Божјих књига било то да померају планине, цепају земљу и чине да извори и реке потеку, и да оживљавају мртве када им се читају - онда би овај Кур'ан био најпречи тим особинама, о Посланиче, јер он је јасни доказ који би на њихова срца оставио траг када би та срца била богобојазна. Међутим, они поричу! Бог је Тај Који одлучује када ће се које чудо десити, и када ће се било шта десити. Зар верници не знају да - ако би Бог хтео - све би људе упутио без потребе за икаквим чудима? Међутим, Он то неће! И невернике ће непрестано да погађају несреће због њиховог неверства и њихових греха или ће у близини места њиховог да се несреће дешавају све док Бог не пошаље коначну казну. Заиста, Бог не крши Своје обећање када дође време његовог испуњења.

Ниси први посланик који је утериван у лаж од свог народа и са којим су се исмејавали, већ се то дешавало и са претходним народима и посланицима које су у лаж утеривали, па сам давао времена неверницима толико да би помислили како неће бити уништени, а затим сам их на разне начине кажњавао, па шта мислиш каква је била казна Моја? Доиста је то била жестока казна.

Да ли је пречи да се обожава Онај Који опскрбљује сва створења и Који бдије над оним што раде, а затим их за то награђује или кажњава, или ови кипови која ни на који начин не заслужују обожавање? Неверници су их учинили божанствима која имају Божја својства, неправедно, а ти им реци, о Посланиче: 'Именујте та божанства која обожавате мимо Бога, ако истину говорите, или ви Бога обавештавате о нечему што не зна на небесима и на Земљи? Или Га обавешавате о празном и безвредном говору? Неверницима је ђаво улепшао зло које чине па су узневеровали у Бога, и одвратио их је од упуте и правог пута. А кога Бог остави у заблуди - нико га упутити не може.

Њима припада казна на овом свету у виду несрећа и страдања која ће их погађати у рату или миру, а казна Будућег света је жешћа од овосветске, због њене тежине и вечности. Они на Судњем дану неће имати заштитника.

Рај којег је Бог обећао онима који се Њега боје чињењем наређеног и клоњењем забрањеног је такав да испод његових двораца и дрвећа реке теку, плодови никада не нестају, за разлику од плодова на овом свету, а и заштита од врућине у Рају не пролази нити се смањује. То је Рај у којем ће завршити они који су се Божје казне чували чињењем онога што им је Он наредио и клонећи се онога што им је Он забранио, док ће неверници скончати у Паклу у којем ће вечно боравити.

Јевреји, којима смо дали Тору, и хришћани, којима смо дали Јеванђеље, радују се ономе што је теби објављено, о Посланиче, јер се поклапа са делом онога што је њима објављено, али неки од њих поричу део онога што је теби објављено, а што се супротставља њиховим прохтевима, или открива њихово искривљавање објављених књига. Реци им, Посланиче: "Мени је Бог наредио да само Њега обожавам, само Њему позивам и само ћу се Њему вратити." Са тим су објављени и оригинална Тора и Јеванђеље.

Као што смо објавили књиге посланицима на језицима њихових народа, тако смо и теби - о Посланиче - објавили Кур'ан, који објашњава јасну истину, на арапском језику. О Посланиче, када би ти следио прохтеве Јевреја и хришћана који ти траже да избришеш оно што се не слаже са њиховим прохтевима, након што ти је дошло знање од Бога, нико од Бога не би могао да те заштити, нити да те помогне против твојих непријатеља и спаси те од Његове казне.

Ми смо пре тебе слали посланике, од људи, и давали смо им да имају супруге и потомке, као и остали људи. Ми нисмо посланике учинили анђелима који се не жене и немају децу. Ти си један од посланика, као људско биће, који се жени и има потомство, па зашто се многобошци чуде томе? Ниједан посланик не може својом вољом да учини неко чудо, већ ако му Бог дозволи. Свака ствар коју је Бог одредио је записана у књизи, јасно одређена, не дешава се ни пре ни после тренутка који јој је записан.

Бог уклања оно што Он хоће, било добро или зло, срећа или несрећа, а оставља оно што Он хоће. Код Њега је Плоча помно чувана, у којој је све то записано, и све оно што Бог уклања или оставља - у складу је са оним што је њој записано.

О Посланиче, само Ја одређујем да ли ћу пре смрти да ти покажем део казне којом им претимо или не, а твоје је само да доставиш оно што ти наређујем, и није на теби да их обрачунаваш или кажњаваш. То је на Нама!

Зар ови неверници не виде како места неверника полако с крајева њихових сужавамо ширењем Ислама и дајући муслиманима да ослободе та места? Бог одређује оно што Он хоће међу Својим створењима, и нико не може поништити нити изменити Његову одлуку. Он, Узвишени, брзо своди рачуне, и Он ће обрачунати и прве и последње генерације у једном дану.

Претходни народи су правили сплетке и замке својим веровесницима, порицали су оно што су им ти веровесници достављали, па шта су на крају тиме постигли? Ништа, јер само Божје управљање бива спроведено, само Он зна оно што су стекли и само ће их Он обрачунати за то. Тада ће они знати колико су само велику грешку направили што нису веровали у Бога, и колико су верници били у праву, који су тиме постигли Рај и леп завршетак.

Они који не верују говоре: "Ти, Мухаммеде ниси послат од Бога." Реци им, о Посланиче: "Довољан је Бог сведок да сам Његов посланик вама, а сведоци су и они који познају небеске књиге у којима је дошао мој опис. Коме је Бог сведок истинитости, не штети му порицање порицатеља."

Елиф-лам-ра. Већ смо говорили на почетку поглавља ел-Бекаре о отпочињању поглавља овим харфовима. Овај Кур'ан је књига коју теби објављујемо - о Посланиче - како би људе извео из неверства, незнања и заблуде у веровање, знање и упуту, у Ислам који је пут Бога Силног, Бога Којем нико раван није и Који поседује све особине савршенства.

Бога Коме једино припада сва власт над свим што се налази на небесима и на Земљи, и Који једини заслужује да буде обожаван, а да му се не приписује друго божанство од Његових створења. А невернике ће стићи снажна казна.

Они који не верују дају предност овосветском животу и пролазном ужитку над Будућим и вечним уживањем, и људе одвраћају са Божјег пута којег, ради тога, искривљавају у њиховим очима, како нико њиме не би ишао. Такви су, заиста, у заблуди, далеко од истине и правог пута.

Ми нисмо ниједног посланика послали да позива осим на језику народа којем је послат, како би лакше разумели оно што им доставља од Бога. Ми посланике нисмо слали како би људе присиљавали на веровање, јер Бог у заблуди оставља кога Он хоће, на основу Своје правде, а на прави пут упућује кога Он хоће, из Своје доброте. Он је Силни Којег нико не може надвладати, и Он савршено мудро ствара и управља.

Ми смо послали Мојсија и помогли смо га доказима који указују на његову истинитост, који су доказ да је послат од свог Господара. Наредили смо му да свој народ изведе из неверства и незнања у веровање и знање, и да их подсећа на дане у којима им је Бог даровао Своје благодати. Заиста су у тим данима јасни докази Божјег монотеизма, Његове велике моћи и Његових великих благодати према верницима. Из овог се могу окористити верници који су стрпљиви на покорности Богу, и који су Му стално захвални на благодатима које им је даровао.

О Посланиче, спомени када је Мојсије применио наредбу свог Господара рекавши свом народу, Изриљћанима, подсећајући их на Божје благодати: "О народе мој, сетите се Божјих благодати према вама када вас је спасио од фараона и његових следбеника, сачувавши вас њихове срџбе и силе. Они су вас жестоко мучили, клали су ваше синове, како се међу вама не би родио неко ко ће преузети власт од фараона, а у животу су остављали ваше кћери, како би их понижавали. У тим њиховим делима је велики испит за вас, како бисте стрпљиви били, па вас је Бог наградио за ваше стрпљење спашавањем од силе фараона и његових следбеника."

Мојсије им је рекао: "Сетите се када вам је Господар ваш јасно поручио: 'Ако будете Богу захвални на благодатима које вам је дао - Он ће вам их још повећати, а уколико не будете захвални - па заиста је Његова казна жестока за оне који поричу благодати Његове и не захваљују на њима.'"

И Мојсије је казао свом народу: "О народе мој, ако ви и сви други народи на Земљи будете неверници, штету сами себи чините, јер Бог је, уистину, апсолутно независтан и хвале достојан због свог савршенства. Он нема никакве користи од веровања верника, нити Му штети неверовање неверника."

О неверници, зар вам није дошла вест о уништењу претходних народа који су порицали: Нојевог, Худовог, Салиховог и других народа који су дошли после њих. Били су многобројни, само Бог зна колико их је било! Долазили су им њихови посланици са јасним доказима, а они су своје руке гризли из злобе према посланицима и говорили: 'Ми не верујемо у оно са чим сте послати. Ми, заиста, сумњамо у оно у шта нас позивате.'"

Посланици су им одговарали: "Зар има сумње у Божју једноћу и искључиво право да буде обожаван, а Он је створио небеса и Земљу ни из чега? Он вас позива да верујете у Њега како би вам грехе опростио, и како би вас оставио да живите до рока који вам је одређен на овом свету." Њихови народи рекоше: "Ви сте људи као и ми, ништа нисте бољи од нас. Ви само желите да нас одвратите од обожавања онога што су обожавали наши преци, па донесите нам јасан доказ да је истина да сте ви нама послати од Бога."

Њихови посланици им одговорише: "Ми смо само људи, као и ви, и ми то не поричемо, али из тога не проистиче истоветност у свему. Бог даје Своје посебне благодати коме Он хоће од Његових слуга, па од њих одабире посланике које ће слати људима. Ми не можемо доћи са доказима које нам тражите осим ако Бог то буде хтео, јер то није у нашој моћи. Само Бог може тако нешто учинити, и само се на Њега ослањају и уздају верници у свему што раде."

"И шта може бити препрека да се ослонимо на Бога? Он нас је упутио на најбољи и најјаснији пут, и ми ћемо се стрпити на вашем узнемиравању који се огледа у утеривању у лаж и исмејавању, а верници се у свим својим пословима ослањају и уздају само у Бога Јединог."

Неверници из народа којима су ови посланици послати, након што више нису могли да се расправљају са својим посланицима, рекоше: "Ми ћемо да вас истерамо из нашег места, или ћете да се вратите у нашу веру!" Тада Бог објави посланицима, оснажујући их: "Ми ћемо, заиста, уништити неправеднике, а то су они који не верују у Бога и Његове посланике."

"И после њиховог уништења ћемо вас, посланике и оне који вас следе, уместо њих, на Земљи да настанимо." То је обећање онима који величају Бога, који се труде да увек буду свесни Његовог надзора, и који се боје Његових претњи.

Посланици су тражили од свог Господара да их помогне против непријатеља, па је пропао сваки охолник који се борио против истине, не следећи је, иако му је постала јасна.

Испред овог охолника ће на Судњем дану бити Пакао, који му је стално у заседи, и када у њега буде ушао биће напајан гнојем и сукрвицом становника Пакла, што му неће жеђ утолити. Непрекидно ће бити кажњаван жеђу и разним другим врстама казне.

Мучиће се да то прогута, покушавајући, што ће тешко да му пада због горчине, врелине и смрада, па неће моћи да прогута, а смрт ће га окруживати са свих страна, због жестине казне, али неће моћи да умре па да се одмори. Остаће жив, у патњи, а испред њега је и друга жестока казна која га чека.

Пример добрих дела која чине неверници, попут милостиње, доброчинства, помагања сиротиње, је као пример пепела којег распршују снажни ветрови на сваком месту, не оставивши му трага. Њихова дела је распршило њихово неверство, па им на Судњем дану неће ништа користити. Свако дело које није утемељено на веровању у једног Бога представља велику заблуду, далеко од пута истине.

О човече, зар не знаш да је Бог створио небеса и Земљу с Истином, а не узалуд? Да је Он хтео да вас збрише са лица Земље, о људи, и створи друга створења која ће да Га обожавају и која ће да Му се покоравају уместо вас, Он би то урадио, јер то је Њему лако.

Њему није немогуће да вас уништи и створи друга створења, јер Он је свемоћан.

На Судњем дану ће створења изаћи из својих гробова пред Бога, па ће слабићи који су следили своје великане и прваке рећи: "Ми смо вас следили, о прваци, и вашим смо се наредбама и забранама покоравали, па да ли ћете од нас да одагнате ишта од Божје казне?" Њихови великани ће рећи: "Да нас је Бог упутио - и ми бисмо вас упутили и сви бисмо били спашени, али ми смо у заблуду били па смо и вас у заблуду одвели. Свеједно нам је да ли можемо или не можемо да поднесемо казну, никако не можемо да се спасимо и да побегнемо."

Након што становници Раја уђу у Рај, а становници Пакла у Пакао, Сотона ће рећи: "Бог вам је дао истинито обећање, које је испунио, а ја сам вам давао неистинита обећања, која сам прекршио. На пролазном свету ја нисам могао да вас присилим да будете неверници и да будете у заблуди, већ сам вас позивао у неверство и улепшавао сам вам грехе, па сте ми се одазивали. Зато немојте мене да кривите за вашу заблуду већ кривите себе. Ви сте пречи да себе кривите! Ја не могу да вас спасим од казне, нити ви можете да спасите мене. Ја немам ништа с тиме што сте ме учинили божанством и обожавали поред јединог истинског Бога. А они који поред Бога друга божанства обожавају и у Њега не верују биће жестоко кажњени на Судњем дану."

Насупрот завршнице неправедника, Бог ће вернике који су чинили добра дела увести у Рај кроз чије баште реке теку, испод двораца и дрвећа, у којем ће вечно да бораве дозволом и моћи Господара свога. У њему ће једни друге поздравом Божјег мира да поздрављају, и анђели ће да их поздрављају, а и Господар њихов ће да их поздравља.

О Посланиче, зар не знаш како Бог наводи пример за речи монотеизма, речи исламског сведочења Бога: Нема истинског бога осим Аллаха. Он их пореди са лепим дрветом, палмом, чији је корен дубоко у земљи из које црпи воду својим квалитетним корењем, а њена крошња је високо, ка небу, где се на њој формира роса, и где удише чист ваздух.

Ово лепо дрво даје своје лепе плодове у сваком времену, одредбом свога Господара, и Он наводи људима примере како би поуку примили.

Лоше речи, речи многобоштва, су попут лошег дрвета ишчупаног из корена, није постојано на земљи, нити је уздигнуто ка небу. Као такво, оно вене и ветрови га распршују. Такве су речи неверства, на крају ће нестати, а добра дела неверника не успињу се ка Богу и не бивају примљена.

Бог учвршћује вернике постојаним говором монотеизма, даје им чврсто веровање на овом свету тако да остану верници до смрти, а након смрти, у гробовима својим, учиниће их постојаним при одговарању на питања анђела, као што ће их учинити постојаним и на испиту на Судњем дану. С друге стране, Бог многобошце одводи у заблуду, јер су неправду учинили тако што су били многобошци или неверници у Бога, и не даје им разборитост. Узвишени Бог чини оно шта Он хоће, неке људе одводи у заблуду, из Своје правде, а неке упућује, из Своје милости и племенитости, и Њега нико ни на шта не може да присили.

Видиш ли стање оних Курејшија који не верују у Бога и Његовог Посланика, а који су Божју благодат сигурности у мекканском храму и благодат слања Мухаммеда као посланика заменили порицањем Његових благодати и незахвалношћу на њима, тиме што су утерали у лаж оно са чим им је Посланик дошао од свог Господара, одводећи своје следбенике у вечну пропаст.

Вечна пропаст је Пакао, у који ће ући, у којем ће патити од врелине, а грозно ли је он боравиште.

Многобошци су поред Бога друга лажна божанства сматрали сличним Богу како би своје следбенике одвратили од правог пута након што су и сами с њега скренули. Реци им, о Посланиче: "Уживајте у својим прохтевима на овом свету, ширећи вашу заблуду, заиста ћете скончати у Ватри, и од ње не можете да побегнете."

О Посланиче, реци верницима: "О ви који верујете, обављајте молитву на најпотпунији начин, удељујте део онога чиме вас је Бог опскрбио, кроз обавезне и похвалне видове удељивања, некада тајно, да бисте се сачували претварања, а некада јавно желећи тиме да друге подстакнете на добро. Чините ово пре него што дође дан у којем неће бити купопродаје нити ће се ико моћи искупити и сачувати Божје казне, дан у којем се друг за друга(без Божје дозволе неће моћи заузимати."

О људи, Бог је Тај Који је створио небеса и Земљу ни из чега, и Он с неба спушта кишу коју чини узроком рађања разноврсних плодова, који представљају вашу опскрбу, и Он вам је подредио ваше лађе, омогућивши да по води плове, сходно Његовим законима, и Он вам је подредио реке из којих пијете и из којих напајате своју стоку и своје усеве.

И Он је учинио да се користите Сунцем и Месецом који непрестано плове, и да се користите ноћу и даном тако што ноћу спавате и одмарате, а дању имате разне активности и послове.

Бог вам даје од свега што од Њега тражите и што не тражите, и када бисте Божје благодати бројали не бисте их могли набројати, због њиховог мноштва и њихове разноврсности. Оно што вам је овде споменуо су само неки примери благодати, а човек је заиста неправедан према себи, и пуно пориче Божје благодати.

О Посланиче, спомени када је Аврам, након што је настанио свог сина Јишмаила са својом женом Хаџером у мекканској долини, рекао: "Господару мој, учини ово место у којем сам настанио своју породицу, Мекку, сигурним местом, у којем се неће крв проливати, у којем се ником неправда неће чинити, и удаљи мене и моје потомство од обожавања кипова."

"Господару мој, заиста су идоли многе људе у заблуду одвели, јер су помислили да ће се они за њих код Тебе заузимати, па су у смутњу упали и обожавали их поред Тебе. Ко ме буде следио у монотеизму и покорности Теби, такав је припадник моје скупине и мој истински следбеник, а ко ме у томе не буде следио - па Ти, Господару, пуно прашташ грехе ономе коме Ти хоћеш, и ти си милостив према њима."

"Господару наш, Ја сам неке своје потомке, Јишмаила и његово потомство, населио у долини, Мекки, у којој нема усева нити воде, поред Твог светог храма. Господару наш, ја сам их ту настанио како би молитву успоставили, па учини да срца људи чезну за њима и за овим местом, и опскрби их плодовима како би Ти били захвални на Твојим благодатима."

"Господару наш, Ти знаш све оно што кријемо и шта јавно чинимо, ништа Ти није скривено на небесима ни на Земљи, тако да знаш нашу потребу и зависност за Тобом."

"Сва захвалност и хвала припадају Богу Узвишеном, Који је услишао моју молбу и подарио ми добро потомство, Који ми је са Хагером дао Јишмаила, и поред моје старости, а са Саром ми је дао Исака, а заиста Бог чује молитве молитеља."

"Господару мој, учини мене и моје потомство од оних који обављају молитву на најпотпунији начин, Господару наш, услиши моју молбу и прими је."

"Господару наш, опрости ми грехе моје и опрости грехе мојих родитеља." Ово је Аврам рекао пре нешто што је сазнао да је његов отац Божји непријатељ, а када је то сазнао - одрекао га се. "И опрости верницима грехе њихове на дан када ће људи устати ради обрачуна пред Господаром својим."

О Посланиче, немој мислити да Бог не мари за оним што раде неправедници када им одлаже казну, они поричу истину и одвраћају од Божјег пута и чине друга зла, и Бог све то зна, јер Њему ништа скривено није. Он им одлаже казну до Судњег дана у којем ће људи подигнути своје погледе од страхоте онога што ће да виде.

Када људи журно устану из својих гробова ка анђелу који ће их позвати, подигнутих глава, гледајући панично ка небу, укочених погледа, од страхоте онога што ће да виде. Срца ће да им буду празна, без разума и разумевања, од страшне ситуације у којој су се нашли.

О Посланиче, упозори твој народ на Божју казну на Судњем дану, када ће они који су себи чинили неправду неверством и многобоштвом рећи: "Господару наш, одложи нам казну, врати нас још мало на Земљи, да у Тебе поверујемо и да посланике које си нам послао следимо", па ће им бити одговорено: "Зар се на пролазном свету нисте заклињали да се нећете преселити на Будући свет, поричући проживљење након смрти?"

"Зар нисте били настањени у местима где су живели они који су према себи неправду учинили не верујући у Бога, попут Худовог и Салиховог народа, и било вам је јасно како смо их уништили? Ми смо вам примере наводили у Нашој књизи како бисте поуку примили, али ви то нисте учинили."

Ти становници неправедног народа праве сплетке да убију Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, и стану у крај његовом позиву, а Бог зна шта сплеткаре, јер Њему ништа није скривено. Њихове су сплетке слабе, јер оне не могу уништити планине нити нешто друго, због своје слабости, за разлику од казне коју је Бог њима припремио.

О Посланиче, немој да помислиш да ће Бог да прекрши обећање које је дао посланицима, обећање да ће коначна победа да припадне посланицима и истинској вери. Заиста је Он Силни, Онај са Ким се нико не може надјачавати, и Он ће почастити и уздигнути Своје добре вернике, а жестоко казнити Своје непријатеље, непријатеље Његових посланика.

Ово кажњавање неверника ће да се деси на Судњем дану, када Земља буде замењена другом, беле боје, чиста, и када небеса буду замењена другим, и када људи устану из својих гробова, са својим телима и делима, и стану пред Бога, Коме једином припада власт и величанство, пред Свемоћног Потчинитеља, Коме је све потчињено и Који ником не бива потчињен.

О Посланиче, на дану када Земља буде замењена другом, и када небеса буду замењена другим, видећеш невернике и вишебошце свезане, видећеш како су им ноге и руке ланцима свезане за врат, и како је њихова одећа од катрана, а њихова смркнута лица прекрива ватра.

О Посланиче, на дан када Земља буде замењена другом, и када небеса буду замењена другим, видећеш невернике и вишебошце једне с другим повезане, видећеш како су им ноге и руке ланцима свезане за врат, и како је њихова одећа од катрана, а њихова смркнута лица прекрива ватра.

То је зато да Бог свакоме да оно што је заслужио, добро или лоше, а доиста Бог брзо обрачунава.

Овај Кур'ан који је објављен Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, је обзнана људима од Бога како би били опоменути страшном претњом која се у њему налази, да би знали да само Бог заслужује да буде обожаван, да Га обожавају и да Му не приписују лажна божанства, да би поуку примили они који имају здрав разум, јер само такви поуке примају.

О кур’анским скраћеницама смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Ово су речи часног и узвишеног Кур’ана, који је објавио Узвишени Бог и у њему објаснио исправно веровање и прописе верозакона.

Кад им на Судњем дану буде јасно да су на пролазном свету били у заблуди, да су веровали у неистину, неверници ће да зажале.

Посланиче, пусти порицатеље нека једу, пију и нека се наслађују овоземаљским, пролазним ужицима који им уливају дугу наду и одвраћају од веровања и чињења добрих дела. Знаће они у какву ће невољу да се увале кад буду враћени Господару.

Ми смо градове и села чији су становници били неправедници уништавали управо онда кад би дошао њихов крај, ни пре ни после.

Нека неправедници не буду обманути тиме што им Бог даје времена. Онда кад је одређено, одређени народ биће уништен.

Мекански многобошци су говорили Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост: “Еј ти који тврдиш да ти се објављује Књига, тврдећи то ти се понашаш као што се луди људи понашају!”

Зашто нам не доведеш анђеле да ти посведоче ако истину говориш да си послани пророк и да ћемо бити кажњени?

Побијајући овај захтев неверника, Господар је рекао: “Анђеле шаљемо у складу с мудрошћу која то изискује, и то онда кад дође време да одређени народ буде кажњен. Уколико пошаљемо анђеле да их униште као невернике, нећемо им дати рока, него ћемо тренутно да их уништимо.”

Ми, уистину, Кур’ан објављујемо Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, књигу која садржи опомену људима, и заиста ћемо Ми над њим бдети, тј. чуваћемо га од додавања и одузимања, мењања и искривљавања.

Веровесниче, пре тебе слали смо посланике неверничким заједницама, али они су их у лаж утеравали. Дакле, ти ниси први посланик кога његов народ сматра лажовом.

Неверничким заједницама ниједан посланик није дошао, а да га нису прогласили лажовом и да га нису исмејавали.

Као што смо порицање увели у срце претходних народа, тако ћемо га увести у срце меканских вишебожаца, тим пре јер главе окрећу и пркосе истини.

Они неће да поверују у Књигу која је објављена Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, а зна се да је Господар кажњавао народе који су порицали оно што су им посланици њихови доносили. Нека они који поричу узму поуку из твог посланства.

Кад би Узвишени Бог дао да се пркосници, на темељу јасних и непобитних доказа, увере у истину, и да им на небу отвори капију кроз коју би се успињали, они опет не би поверовали.

Дакле, не би поверовали, него би рекли: “Онемогућени смо да видимо! Ово што видимо јесте чаролија, и ми смо опчињени!”

На небу смо величанствена сазвежђа створили како би се људи према њима управљали на путовањима, на мору и на копну. Украсили смо их како би била показатељ Божје моћи.

Свевишњи Бог сачувао је небо од сваког ђавола, који је удаљен од Божје милости.

Оног ђавола који крадом прислушкује небеске вести стигне светлица и уништи га.

Земљу смо прострли, да би људи на њој живели, и по њој чврсте планине разбацали, како се не би потресала. Такође, на Земљи смо учинили да расте биље, онолико колико треба и оно које треба, у складу с Нашом мудрошћу.

Људи, створили смо на Земљи храну и пиће, који су вам на располагању све док живите. Ми хранимо људе и животиње, а не ви.

Једино Ми стварамо све чиме се користе људи и животиње. Оно што дамо, дамо у одређеној мери, сходно Нашој мудрости и хтењу.

Ми стварамо кишу у нагомиланим облацима, и ви ту воду, коју вам спуштамо, не можете да похраните у Земљи у виду река и бунара – Ми то чинимо.

Ми ћемо мртве да проживимо након смрти, као што живима, онда кад им дође час смртни, узимамо душе. Ми смо вечни, Ми ћемо да наследимо Земљу и све што се на њој налази.

Ми знамо ко се пре вас родио и умро, а знамо и ко ће се после вас родити и умрети. Ништа нам од тога није скривено.

Посланиче, твој Господар ће све људе да сабере на Дану судњем, како би добре наградио, а злочесте казнио. Он мудро одређује. Он све зна и ништа Му не промиче.

Ми смо створили Адама од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања.

А пре него што ћемо створити Адема, створили смо духове од ватре ужарене.

Сети се и спомени, веровесниче, кад се Господар обратио анђелима, а и Сотона је био с њима заједно: “Ја ћу да створим човека од суве иловаче, тј. од блата чији се мирис променио услед дугог стајања...”

И кад му дам лик и у њега удахнем душу коју сам створио, ви му се поклоните, покоравајући се тиме Мени и исказујући поштовање Адаму!

Анђели су спровели ову Божју заповед, сви, нико није изостао...

Али Сотона, који је био с анђелима, али не и један од њих, није се поклонио Адаму.

“Зашто се ниси покорио с анђелима, који су послушали Моју заповест?” Упитао је Бог Сотону.

Сотона је, охолећи се, одговорио: “Не приличи ми да се поклоним човеку кога си створио од блата устајалог!”

Тад је Бог протерао Сотону из Раја, и удаљио га од Своје милости.

И рекао му је да ће да остане у проклетству до Судњег дана.

Сотона рече: “Господару мој, дај ми времена, немој ме усмртити до Смака света!”

“Ето, бићеш један од оних којима ћу дати рок”, Бог рече.

Даћу ти рок до првог дувања у рог, до тренутка кад ће помрети све што постоји.

Сотона рече: “Боже, због тога што си ме у заблуду одвео, ја ћу људима на Земљи пороке лепим приказивати, и зацело ћу их одводити с Правог пута!”

“Али нећу моћи завести Теби одане вернике”, рече Сотона.

Бог је рекао: “Ове ћу се истине Ја држати”, а то значи: ово је пут који Мени води.

Ти, Сотоно, нећеш имати никакве власти над оним Мојим верницима који буду искрени и Мени одани, већ ћеш једино моћи да заводиш оне залутале.

Пакао ће да буде место одредишта за Сотону и за све оне који га буду следили.

Пакао има седам капија и кроз сваку ће капију проћи одређен број Сотонових следбеника.

Они који су се Бога бојали, па су извршавали верске наредбе, а сустезали су се од оног што им је било забрањено, они ће у Рајским баштама поред извора бити.

Пре него што у Рај ступе, њима ће бити речено: “Уђите у Рај сигурни, страха и сваког недостатка ослобођени!”

И Ми ћемо злобу, непријатељство и мржњу из груди њихових да одстранимо, па ће као браћа на диванима седити и једни у друге ће гледати.

У Рају их неће дотицати умор. Они из Раја неће бити изведени, него ће у њему заувек остати.

Посланиче, обавести људе да сам Ја Онај Који прашта покајницима, и да сам према њима милостив.

И обавести их да је Моја казна веома болна, па нека се покају да би Мој опрост заслужили и Моје се казне сачували.

Посланиче подучи људе о Авраму, мир над њим, коме су анђели донели радосну вест да ће добити сина и вест да ће Лутов народ бити уништен.

Анђели су ушли код Аврама и поздравили су га Божјим миром, а он им је узвратио на лепши начин. Затим им је понудио печено теле, мислећи да се ради о људима. Пошто нису хтели да једу, Аврам је рекао: “Ми смо вас се уплашили.”

„Не плаши се!“ Казаше, „доносимо ти радосну вест, имаћеш сина који ће да буде учен.“

Чудећи се тој радосној вести, коју су донели анђели, Аврам упита: “Ја сам остарао и онемоћао, па како је могуће да сад добијем дете?”

Анђели изасланици рекоше Авраму: “Ми ти доносимо истиниту радосну вест, у коју нема никакве сумње. Зато немој бити један од оних који губе наду!”

“Наду у Божју милост могу изгубити само они који су скренули с Правог пута”, каза Аврам.

Затим Аврам упита: “Изасланици Божји, шта ви хоћете?”

Они одговорише: “Нас је Господар послао да уништимо Лотове сународнике који су огрезли у злу и који увелико ремете ред на Земљи.”

Додали су да ће те казне да буде поштеђен Лот и верници. Они ће, дакле, да буду спашени.

А жена Лотова, она ће да буде кажњена.

Пошто анђели изасланици у људском лику дођоше Лотовој породици...

Лут им рече да су они људи које нико не познаје.

Изасланици рекоше: “Не бој се! Ми доносимо казну у коју сумњају твоји сународници.”

И казаше да су донели истину, у којој нема шале, и да истину говоре.

Заповедили су му да изведе своју чељад у глуво доба ноћи, па му рекоше да се нико не окреће да би видео какве су казне допали неверници. Казаше му да иде онамо куда им је Господар заповедио.

Ставили смо Лоту до знања, посредством објаве, да ће његов невернички народ да буде уништен у свитање.

Становници Содоме дођоше весели због Лотових гостију, очекујући да ће с њима да чине неморал.

Лот им рече: “Ово су моји гости, и немојте да ме срамотите пред њима тиме што ћете да покажете да с њима желите полно да општите.”

Додао је: “Бојте се Господара, па се сустегните од неморала, и немојте да ме својим гнусним делом понижавате!”

Лотови сународници повикаше: “Зар ти нисмо забранили да ма кога угостиш?”

Лот им се обратио пред гостима, ограђујући се: “Ето вам жена из мог народа, ступите у брак с њима ако желите да удовољавате својим страстима.”

Тако ми живота твог, Посланиче, Лотов народ беше дубоко огрезао у злу и опијен страстима.

Кад се Сунце изашло, Лотове је сународнике задесио страшан глас.

Затим смо њихова насеља изврнули, па смо учинили да оно што је горе буде доле. Потом смо на њих сручили камење од тврде глине.

О казни која је погодила Лотове сународнике налази се поука за оне који о томе размишљају.

Насеља у којима је живео Лотов народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.

То што се догодило садржи поуке онима који верују.

Јофоров народ, који је живео у Ејки, селу у којем се налазило бројно густо дрвеће, био је насилнички народ, јер нису веровали у Бога и сматрали су посланика Јофора лажовом.

Казнили смо Јофоров народ. Насеља у којима су живели Лотов и Јофоров народ налазе се поред пута, виде их путници који туда пролазе.

Становници Хиџра, тј. Семуд, порицали су све посланике тиме што су порицали Салаха, посланика који је њима послат.

Становницима Хиџра дали смо јасне доказе да је истина оно у што их Салах позива и што им од Господара доставља. Један од тих доказа јест стварање камиле из стене. Па ипак, они те знаке нису узимали у обзир и нису им придавали никакву пажњу.

Салахови сународници клесали су куће у брдима, верујући да ће им оне пружити заштиту од свега од чега страхују.

Међутим, њих у свитање задеси страшан глас.

Ни имеци које су стекли ни њихове настамбе у брдима нису их могли сачувати од казне.

Ми смо небеса и Земљу и оно што је између њих мудро и с истином створили. Час оживљења зацело ће да дође, зато се ти, Посланиче, од вишебожаца окрени и великодушно им опрости.

Посланиче, твој Господар све ствара и Он све зна.

Ми смо ти објавили поглавље ел-Фатиха, која се састоји од седам одломака. И цео Кур'ан величанствени.

Веровесниче, не пружај погледе своје на оно што Ми дајемо на уживање неким неверницима међу њима и не буди тужан због тога што они поричу истину, а према верницима буди благ!

И реци, Божји Посланиче: “Ја само јавно упозоравам на казну!”

Опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су у један део поверовали, а други део су порекли.

Дакле, опомињем вас како вас не би задесило оно што је задесило оне који су поделили Божју књигу, па су казали да је чаролија, односно поезија, односно пророчанство.

Посланиче, тако Ми твог Господара, ти ће људи бити позвати на одговорност за то што су Књигу поделили у делове.

Такође ћемо да их позовемо на одговорност због неверства и греха које су чинили на овом свету.

Веровесниче, достављај веру и позивај Богу, а немој се обазирати на оно што говоре и раде многобошци.

Немој их се бојати. Ми ћемо те, Посланиче, ослободити сплетки неверника међу Курејшијама који ти се ругају.

Они који поред Бога друга божанства узимају, такви ће сазнати зле последице многобоштва којег чине.

Посланиче, Ми добро знамо да ти је тешко у души због тога што те заблудели утерују у лаж и ругају ти се!

Зато ти слави Бога тиме што ћеш негирати све оно што Му не приличи и хвали Га износећи Његова савршена својства. Уз то обожавај Господара и обављај молитву. Па ћеш помоћу тога да одстраниш тугу и бол у души.

И буди устрајан у обожавању Бога, све док те на томе смрт не затекне.

Ближи се казна коју вам је Господар припремио, неверници. Зато немојте да је пожурујете. Хваљен нека је Бог и нека је врло високо изнад тврдње многобожаца да поред Њега постоје друга истинска божанства!

Бог шаље анђеле с Објавом, по вољи Својој, оним верницима које одабере за посланике: “Опомињите људе, о посланици, и одвраћајте их од чињења многобоштва, јер сам Ја једини коме се треба клањати. О људи, бојте Ме се извршавајући наредбе и сустежући се од забрана!”

Узвишени Бог створио је небеса и Земљу с мудрошћу и без преседана. Није их створио без сврхе, него зато да буду очит доказ и показатељ Његове величине. Слављен нека је Он и узвишен изнад многобожачких божанстава које поред Њега обожавају!

Свевишњи Бог ствара човека од капи семена, постепено, а не одједном, кад, гле, он одједном отворени Божји противник: позива се на неистину како би помоћу ње побио истину.

И стоку, камиле, краве и овце, Он за вас ствара. Ви се кожом и крзном стоке од хладноће штитите, а и других користи имате, као нпр. јахање, преношење товара, млеко, а њоме се и храните.

Стока вам је и украс кад је, навече, враћате с испаше, а и кад је на испашу гоните, ујутру.

Стока, коју смо зарад вас створили, служи вам и за ношење терета у далеке пределе у које без велике муке не бисте стигли. Бог је, о људи, према вам благ и милостив јер вам је све потчинио.

Људи, Бог вам је створио коње, мазге и магарце за јахање и преношење терета, а и као украс којим се дичите пред људима. А Господар ваш ће створити и оно што ви не знате.

Божје је да укаже на Прави пут, који Њему води, а то је Ислам. Битно је знати да има и кривих, ђавољевих путева, који су далеко од истине. Мимо Ислама, сваки је пут погрешан. Да хоће, Узвишени Бог може да учини да сви људи буду верници.

Бог спушта из облака воду коју пијете и којом појите стоку. Помоћу исте те воде натапа се растиње којим стоку напасате.

Бог чини да помоћу те воде, коју спушта с неба, расте жито, маслине, палме, грожђе и сваковрсни плодови. У спуштању те воде и оном што настаје услед тога доказ је Божје моћи, и то за људе који размишљају о Његовом давању и величини.

Милостиви Бог чини да се ноћи користите, па током ње спавате и одмарате се, као и даном, током којег радите и зарађујете. Он вам је потчинио Сунце, чијом се светлошћу користите, и Месец, који вам као светиљка служи, а и звезде вам је потчинио, које вам служе као путокази на копну и мору, те помоћу њих, између осталог, и време рачунате. У свему томе налазе се непобитни знакови Божје моћи за људе који користе разум па проникну у мудрост истих тих знакова.

И потчинио вам је Свемогући Бог разноврсне ствари које је створио, као нпр. руде, животиње, биље, жито. У свему томе јасни су докази Божјег давања и моћи, и то за оне који схватају да само Бог даје благодати и да све може да учини.

Бог вам је и мора потчинио, па вам је омогућио да њиме пловите и да из њега ловите рибу, и да накит, којим се ви и ваше жене украшавате, вадите. Видиш како лађе, на којима путујете како бисте тргујући зарађивали, секу површину воде. А све то да бисте били захвални Господару на тим благодатима и да једино Њега обожавате.

Господар је на Земљи створио непомичне планине, како се Земља не би тресла. На њој је дао реке чију воду људи пију, којом стоку напајају и усеве наводњавају. Такође, учинио је да на Земљи постоје путеви којима се људи усмеравају и, не губећи се, стижу куда су наумили.

Бог је на Земљи створио јасне путоказе по којима се руководите дању, а створио је и звезде, помоћу којих се орјентишете ноћу.

Па је ли онда Онај Који ствара све то, а и друго што није споменуто, као онај који не ствара!? Зар нећете да имате на уму Божју моћ? Зар нећете да имате на уму да је Бог једини Створитељ и да само Њега требате да обожавате, и да Му не придружујете лажна божанства која ништа не могу да створе?

Људи, ако бисте покушали да избројите Божје благодати којима вас је обасуо, нећете их набројати јер их је пуно. Бог је Опроститељ греха, тим пре јер вас не кажњава кад заборавите благодати које вам је дао, и самилостан је према вама: и поред ваше незахвалности није вам Своје благодати ускратио.

Бог зна шта тајите, људи, а зна и шта јавно износите. Њему ништа није скривено. Он ће да вас награди за оно што сте чинили.

А она божанства која многобошци уместо Бога обожавају – ништа не стварају, макар се радило о нечем незнатном. Штавише, они су сами створени, тј. направљени су; направили су их они који их обожавају. Зар није изван разума да човек направи божанство и обожава га?!

Осим тога, иста та лажна божанства су мртва, или су неживе ствари, ништа не знају, нису живи и не знају кад ће бити оживљени с онима који их обожавају на овом свету. Тад ће заједно с њима бити у Ватру бачени.

Један је ваш Бог, Он је Један Једини, нико осим Њега не полаже право на то да буде обожаван! Они који не верују у проживљење и полагање рачуна на Судњем дану, такви негирају Божју једноћу, јер не страхују од казне. Они су охоли, не прихватају истину и њој се не повинују.

Заиста, Бог зна њихова тајна и јавна дела, јер Њему ништа није скривено. Он ће им дати оно што су заслужили. Бог не воли оне који се охоле, па Га не обожавају и не повинују Му се. Управо такве Господар највише мрзи.

Кад неко упита оне који поричу Божју једноћу и проживљење: “Шта то Господар ваш посланику Мухаммеду објављује?” Они одговарају: “Ништа му не објављује!Мухаммед доноси измишљотине народа древних!”

То је тако да би они на Судњем дану носили читаво бреме своје, неумањено, и део бремена оних које су, а да они нису били свесни, у заблуду одвели и од Ислама одвратили. А грозно је то што ће они да носе!

И неверници који су пре њих живели сплетке су плели, па је Бог из темеља зграде њихове порушио, и кров се на њих срушио – стигла их је казна одакле нису очекивали. Веровали су да ће зграде њихове да их сачувају од казне – а у њима су уништени.

А на Судњем дану Бог ће их понизити и осрамотити. Упитаће их: “Где су они за које сте тврдили да су божанства и да заслужују обожавање, и због којих сте ратовали против веровесника и њихових следбеника?” Учењаци међу верницима ће рећи: “Данас ће брука и мука да задеси невернике...”

То су они којима су анђели душу узели у часу кад су себи неправду учинили јер су неверници били. И они ће да се покоре и да кажу, верујући да ће то да им користи: “Ми нисмо никакво зло чинили!” Биће им речено: “Лажете! Били сте неверници и зло сте чинили! Бог, доиста, добро зна оно што сте радили на овом свету! Њему ништа није скривено. Он ће да вас казни за све што сте чинили.”

Биће им речено да уђу на капије Пакла, у којем ће вечно да остану; свако ће да буде кажњен према оном што је радио. О како ће пребивалиште оних који су се охолили, и нису Бога обожавали, грозно бити!

А онима који су се Бога бојали, који су извршавали Божје наредбе, а сустезали се од Божјих забрана, рећи ће се: “Шта је посланику Мухаммеду, објављивао Господар ваш?” “Велико добро му је објављивао!” Одговориће. Они који чине добра дела имаће још на овом свету лепу награду, као нпр. помоћ од Бога и обилну опскрбу, а награда коју им је Бог припремио на будућем свету је још боља. О како ће боравиште оних који су се Бога бојали дивно бити!

Они ће боравити у еденским перивојима у које ће ући, кроз које реке теку, и у којима ће све што зажеле имати, па ће имати храну и пиће које пожеле. Таквом наградом, којом ће да награди припаднике Ислама, и наградиће и оне који су били Богу покорни из претходних народа.

Оним верницима којима ће анђео смрти и његови помагачи душе узети – а они чисти од неверства – анђели ће говорити: “Мир Божји вама! Сачували сте се и спасили! Уђите у Рај због тога што сте на Земљи исправно веровали и добра дела чинили!”

Зар мекански многобошци порицатељи чекају да им дође Анђео смрти са својим помагачима да им душу узме, приликом чега ће да их удари по лицима и плећима, или пак чекају да их Господар потпуно уништи? Тако како поступају мекански вишебошци поступали су и многобошци пре њих, па их је Бог уништио. Бог није био неправедан према њима, они су сами према себи били неправедни тако што су паганством сами себе у пропаст довели.

Ето тако, стигла их је казна за ружна дела која су чинили, и са свих страна их је снашло оно чему су се ругали.

Они који поред Бога друге обожавају кажу: “Да је Бог хтео, не бисмо ни ми ни преци наши, поред Бога, никог обожавали, него једино Бога. Такође, да је хтео, не бисмо ништа забрањеним сматрали.” Исто то ништавно оправдање износили су и они пре њих. А зар су Божји посланици били дужни нешто друго већ јасно да истину обзнане? Једино то је њихова дужност. Бог је онима који не верују дао слободну вољу и могућност избора, па им је послао посланике да их позивају у веру, и због тога они, неверници, немају право да се правдају судбином, Божјим одређењем.

Ми смо сваком народу посланика послали који им је наређивао да само Бога обожавају, а да напусте обожавање идола, ђавола и свега другог што људи обожавају. Било је међу њима оних којима је Бог на Прави пут указао, а и оних који су остали неверници у Бога и посланике. Зато путујте по свету да видите како су завршили они који су посланике у лаж утеривали, и видите каквом су казном кажњени.

Посланиче, ма колико ти желео да они буду на Правом путу и шта год у вези са тим чинио, Бог неће указати на Прави пут оном кога је са разлогом у заблуди оставио, и њима нико неће помоћи, нити их ко може од Божје казне одбранити.

Они који поричу проживљење заклињу се Богом, најтежом заклетвом, и ту своју заклетву потврђују, па говоре: “Бог неће да проживи оног ко умре!” Ето тако говоре, а не расположу баш никаквим доказом. А хоће, Бог ће умрле да проживи, то је Његово обећање које ће, заиста, да испуни – само што то већина људи не зна.

Свемогући Бог ће на Судњем дану да проживи умрле да би им објаснио оно око чега су се разилазили и да би сазнали они који нису веровали да су лажови били кад су поред Бога друга божанства обожавали, и кад су проживљење негирали.

Кад будемо хтели умрле да проживимо, ништа Нас у томе неће спречити. То је тако, јер Ми само наредимо: “Буди!” – И оно неизоставно буде.

Оне који се иселе Бога ради, па оставе свој иметак и породицу, напусте земљу неверства и оду у земљу Ислама, и то након што су их многобошци прогонили и живот им отежавали, такве ћемо још на овом свету на лепо место да сместимо и понос ћемо да им дамо. А награда на оном свету биће још већа. Кад би они који се сустежу због исељавања само знали колика за то награда следи, не би се сустезали него би се преселили тамо где имају слободу да исправно практикују своју веру.

Господар ће дати велику награду онима који се иселе на Божјем путу и стрпљиво буду подносили растанак од вољене и родне груде, па буду стрпљиви кад је реч о послушности Богу, и буду се на Бога ослањали.

Ми смо и пре тебе, Посланиче, само људе, а не анђеле, као посланике са објавом слали. То је закон који се не мења. Ако у то сумњате, питајте следбенике Књиге, и они ће да вам кажу да смо као посланике само људе, а не анђеле, слали. Ако не знате то, њих упитајте.

Наиме, слали смо људе као посланике и давали смо им непобитне доказе и књиге. А теби, Посланиче, објављујемо Кур’ан да би објаснио људима оно што им требаш објаснити, и да би они користили свој разум и да би извукли поуку из садржаја Књиге коју смо ти објавили.

А зар су сигурни они који ружне подмуклости раде да их Бог неће у земљу утерати, као што је Каруна из фараоновог народа у земљу утерао, или да им неће, одакле не могу ни помислити, казну послати?!

Односно, зар мисле да их неће казнити кад буду на путовањима или кад отпутују негде ради трговине? А они Му неће моћи умаћи.

Односно, зар мисле да их неће стићи Божја казна док у страху стрепе од ње? Али, Бог је благ и милостив према људима, па не жури да их казни; даје им времена не би ли се покајали.

Зар мекански порицатељи не виде да све оно што је Бог створио сад десно, сад лево пружа сенке своје, и то на сунцу кад је дан, односно на месецу кад је ноћ? И зар не виде да је то Богу послушно и покорно, и да Му се у правом смислу те клања?

Богу се клања све што се налази на небесима и све што се на Земљи налази, у првом реду анђели, који се не охоле кад је реч о падању ничице пред Богом и покоравању.

Поред тога што су увек покорни и предани Господару, анђели су пуни страхопоштовања према Богу, Који се налази изнад њих Својим Бићем и влашћу, и к томе они извршавају Божје заповести.

Свим људима и џиннима Бог каже: “Двојици се богова не клањајте – само је један Бог, Који нема саучесника – и само се Мене бојте!”

Све што је на небесима и на Земљи Божје је, све је Он створио и свиме Он управља. Зато Му треба увек послушан бити. Зар неког другог, осим Бога, да се бојите? Само се Бога бојте!

Људи, од Бога је свака благодат, духовна и материјална, коју уживате. Људи, чим вас каква невоља задеси, као нпр. болест или сиромаштво, опет од Њега гласно помоћ тражите не би ли од вас отклонио недаћу. Онај Који даје благодати и отклања непријатности, Тај је, и нико други, достојан да једино буде обожаван.

Након што вам Бог услиши молитву и отклони невољу, неки међу вама исти час Господара свог с другим божанством изједначи и њих обожава. То је непојмљива нискост!

То што порицатељи верују у лажна божанства навело их је на порицање Божјих благодати које им је указао, а једна од тих благодати јест отклањање невоље у којој се налазе. Зато им се каже да уживају у благодатима у којима се налазе, све док их на задеси Божја казна, овоземаљска и оносветска.

Многобошци својим божанствима, која ништа не знају, не доносе добро нити чувају од зла јер су нежива материја, остављају део хране коју им Бог даје па им се помоћу тога умиљавају. Кунем се, бићете сигурно питани о многобошци, у вези с лажима које износите да су кипови којима се клањате богови, и да им припада удео у вашем иметку.

Многобошци међу Арапима приписују Богу кћери и тврде да су то анђели, а себи приписују синове, којима теже и које воле. Ето тако Богу приписују оно чиме ни сами нису задовољни и што сами не желе. Нека је слављен Бог и веома високо изнад оног што Му приписују! Постоји ли већа неправда од тога?!

Кад се неком од меканских многобожаца јави да му се родила ћерка, лице му потамни од презира и срце му се испуни тугом и бригом. Али, ипак, Богу приписује ћерке, а сам њима није задовољан.

Након те вести крије се од људи због несреће која му је јављена и двоуми се хоће ли тако презрен да је задржи или ће у земљу да је зарови? Како ружно многобошци просуђују тврдећи да Бог има ћерке, а сами ћеркама нису задовољни!

Неверници који не верују у Будући свет поседују својства мањкавости, и притом су незналице и у заблуди, и њима као људима су потребна деца, а кад је реч о Свемогућем Богу, Он поседује узвишена својства, савршенство, славу, лепоту, независност, величанственост, силу, непобедивост и несавладивост. Он мудро ствара и прописује.

Кад би Бог кажњавао оне који не верују, искоренио би све што се налази на Земљи. Међутим, Бог, узвишен и слављен нека је Он, даје времена људима до рока унапред одређеног; кад то време наступи, Бог их брзо кажњава, а они не могу ни да одложе тај тренутак нити могу да га убрзају.

Вишебошци, дакле, приписују Богу ћерке, а сами их не желе, и још тврде да их чека леп завршетак на Будућем свету. Уистину, они ће у ватри вечно да горе, остављени и заборављени.

Кунем се Собом, да Сам слао и пре тебе Мухаммеде посланике њиховим народима, па је истим тим народима ђаво улепшавао идолопоклонство и одвраћао их је од обожавања Узвишеног Бога. Ђаво је управљао њима, одводећи их у заблуду и спречавајући их да пођу Правим путем, и постао је њихов лажни заштитник. Због тога их чека болна и жестока патња.

Бог ти је објавио Кур’ан, Веровесниче, да би својим следбеницима објаснио оно око чега се разилазе кад су у питању веровање и прописи, и како би разјаснио истину и успоставио доказ против њих. Бог упућује оног кога жели, а овим Кур’аном указује милост оном ко верује у њега, размишља о њему и примењује га у пракси. У Кур’ану су спас, срећа, упута и милост.

Само је Бог Онај Који спушта воду из облака, па чини да расте зелено растиње из суве неплодне земље. То је доказ Божје моћи за оне који слушају Божје опомене и размишљају о њима, па проводе у праксу оно што се од њих тражи.

Ви, о људи, имате поуку у камилама, кравама, овцама и козама, па размислите о томе како вам Бог даје чисто, бело, слатко млеко из њихових вимена. Премда млеко настаје у стомаку животиње, чисто је и слатко онима који га пију.

Једна од Божјих благодати према вама, о људи, и то је што се користите плодовима палми и винове лозе, па правите опојна пића, која уништавају разум, па су зато забрањена, а добијате од истих плодова и лепу и укусну храну, као нпр. датуле, грожђице, сокове, сирће итд. Ове су благодати очит доказ Божје моћи за људе који размишљају и узимају поуке.

Свезнајући Бог је Тај Који је надахнуо пчелу да прави себи куће у брдима, на дрвећу и у оном што човек изгради, то јест, у кошницама од дасака и томе слично.

Такође је Узвишени Бог надахнуо пчелу да се храни свим лепим плодовима које жели и да одлази и враћа се путевима које јој је Господар одредио. Феномен је да пчела не може да залута у одласку и повратку. Бог даје да излази чист мед из утробе пчеле, који може да буде разних боја. Мед је сладак онима који га једу, лек је за многе болести. У свему томе велики је доказ моћи Мудрог Бога, али само за оне који желе да размисле.

Бог вас је створио без преседана, потом ће сваког да усмрти онда кад наступи његов смртни час. Неки од вас остаре па постану попут детета: не знају оно што су знали, заборављају оно што су памтили, не познају оног кога су познавали. Божје је знање свеобухватно и ништа Му није скривено; моћан је да створи из ничег, да усмрти живог и да га оживи.

Бог неком даје више, а неком мање опскрбе, па су једни богати, а други сиромашни, једни су владари надређени, а други су поданици подређени. Међутим, владари и надређени не дају удела својим поданицима и подређенима у положају, угледу и богатству јер нису задовољни да поданици имају статус попут њих. Па како су онда задовољни да Богу приписују саучеснике међу створењима и сматрају их Богу равним?! То је највећа неправда и негирање Божјих благодати, доброте и милости!

Бог вам, од вашег рода, ствара жене како бисте с њима живели и уз њих се смирили, да би се људска врста одржала. Затим, од жена вам даје децу, а од деце унучад. Бог вас такође опскрбљује укусним јелима, слатким пићима, воћем, поврћем, месом, да бисте се тиме потпомогли у покорности и послушности Њему. Па зар неверници и након тога обожавају кипове и нису захвални Богу уместо да само Њега обожавају јер то само Он заслужује?! Па зашто Богу нису захвални?!

Неверници обожавају идоле и кипове који не могу ништа да им подаре, не могу да им спусте кишу са неба, нити да их опскрбе воћем и поврћем из земље. Та њихова божанства ништа не поседују, већ су само немоћна и мртва материја.

Пошто са сигурношћу знате, о људи, да идоли и кумири не могу донети добро нити отклонити зло, не сматрајте их онда сличним и једнаким Богу! Господар зна да је савршен, а то ви не знате, па због вашег незнања и чините многобоштво и тврдите да су ваша божанства слична Господару.

Бог наводи пример помоћу којег објашњава одвратност многобожачког веровања говорећи о немоћном човеку који је у туђем власништву и који ничим не располаже, и слободном човеку који располаже својим иметком како хоће, делећи га тајно и јавно. Јесу ли, дакле, једнаки њих двојица? Исто тако, Бог, Створитељ, Опскрбитељ и Онај Који управља свиме што постоји није једнак нејаким, мањкавим и сиромашним робовима. Па како онда, о неверници, изједначавате створења и Бога, Јединог, Силног?! Само Богу припада сва хвала и слава, али већина људи то не зна и није свесна да је само Племенити Бог достојан обожавања.

Свезнајући нам Бог наводи још један пример ништавности многобоштва говорећи о глувонемом човеку који ништа не може да схвати и, отуда, не користи ни себи ни другима, а усто је на великом терету свом скрбнику – кад му се додели неки задатак, он га не обави и од њега се, напослетку, ништа не може очекивати. Други је човек, наведен у примеру, без мане, користи и себи и другима, сам обавља своје послове и дужности, а поред тога је на Правом путу, исправно верује и лепо се понаша. Хоће ли разуман човек рећи да су ова двојица људи једнаки? Па како онда, о неверници, изједначавате идоле од камена с Богом?! Идол од камена је нежива ствар, не може никакву корист да донесе, нити може било какво зло да отклони.

Бог добро познаје све тајне небеса и Земље, ништа Му није скривено. А Судњи дан догодиће се брзо, попут трептаја ока, или још брже. То је тако, а Бог све може учинити и Он Своју заповест спроводи наредбом: “Буди!” И то буде.

Бог је Онај Који вас, кад се заврши период трудноће, изводи из мајчиних утроба – тад нико од вас ништа не зна, па вам Он даје чула помоћу којих спознајете: слух, вид и срце, да бисте Му били захвални и само Њега обожавали.

Зашто неверници не промисле о птицама, које је Бог надахнуо да, Његовом моћи и вољом, лете небом? Ко их, ако не Бог, држи да не падну на Земљу? У стварању птица, њиховом летењу и задржавању у зраку јасан је доказ Божје моћи за људе који верују у Божју једноћу и размишљају о савршенству Његовог давања.

Само је Бог Онај Који је припремио за вас куће у којима спокојно живите и одмарате се са својим породицама, у месту сталног боравка. А кад је у питању путовање или сељење, даје вам шаторе које правите од крзна и коже, који се лако носе на путовања, а лако се постављају и у месту боравка. Бог чини да од овчије вуне, камилине коже и козије кострети производите простирке и многе корисне ствари: одећу, огртаче, прекриваче, ћебад, шаторе. Све вам је то изузетно корисно у животу.

Бог вам је дао оно помоћу чега се штитите од сунчеве топлоте, као нпр. дрвеће, а у планинама подарио вам је пећине и скровишта где се можете склонити у случају преке потребе. Омогућио вам је да правите одећу од памука и вуне која вас штити од топлоте и хладноће, а од гвожђа правите панцире који штите ваша тела у борби. Као што вас је Свемилосни Бог обдарио многим добрима у погледу ваших тела, исто тако вас је почастио и лепотом вере и упуте, објављујући славни Кур’ан. Добри Бог, хваљен и слављен нека је Он, чини све то како бисте Му били послушни и како би само Њега обожавали и никог Му у обожавању не придруживали.

Веровесниче, ако пак неверници окрену главе од веровања и након што си им донео јасне доказе, не буди тужан због тога, твоја је дужност да доставиш поруку, а Бог ће њих да казни зато што те утерују у лаж. Ти позивај, а Бог је Онај Који указује на Прави пут.

Неверници су свесни колика је благодат то што те је Бог, Посланиче, послао међу њима, па опет негирају и поричу твоје посланство. Већина људи упорно пориче Наше благодати.

И сети се, Посланиче, великог Дана у којем ће Бог довести по једног посланика из сваког народа да посведочи у корист верника, а против неверника. Неверницима неће бити допуштено да траже изговор пред Силним Богом за своја недела и неће да им се подари друга прилика за покајање, касно ће бити за то. Будући свет је, дакле, место у којем ће људи полагати рачун, а није место у којем ће моћи да добра дела да чине.

Кад неверници угледају казну у Паклу и увере се да јој неће умаћи – неће им бити ни умањена ни одгођена, и неће им се дати времена, биће болно и страшно кажњени. У Паклу ће вечно да остану.

Неверници ће сусрести на Судњем дану и оне које су обожавали мимо Бога у виду идола, људи и светаца. И тада ће казати: “Господару наш, ми смо ове обожавали, а не Тебе; они су то тражили и тиме били задовољни!” То ће рећи како би на њих пребацили одговорност. Тада ће Бог омогућити божанствима да утерају у лаж своје обожаваоце, па ће рећи: “О неверници, ви сте били у заблуди обожавајући нас поред Бога Јединог! Бог није имао и нема саучесника!”

Тад ће неверници показати покорност, понизност и потчињеност Господару светова, Узвишеном, а нестаће лажи које су измишљали на пролазном свету, и тврдња да ће им њихова божанства бити од користи и да ће се заузети за њих.

Оне који не верују у Бога и одвраћају људе од прихватања Ислама Бог ће двоструко казнити; казниће их због неверовања и због одвраћања људи од Правог пута и навраћања на заблуду, у чему је ремећење реда на Земљи.

Сетите се Дана у којем ће Бог довести по једног посланика из сваког народа, да буде сведок у корист оних који су веровали у њега и сведок против оних који су га порицали. Посланик ислама, нека је мир над њим и Божја милост, довешће се да буде сведок против своје заједнице, па ће да посведочи за оне који су га следили, а против оних који су му се супротстављали. Милостиви Бог објавио је посланику Мухаммеду Кур’ан, у којем објашњава веровање, прописе, правила лепог понашања, величину награде у Рају и страхоту казне у Паклу. Посланик позива уз помоћ Кур’ана на Прави пут, самилостан је према онима који искрено верују у Бога, и доноси радосне вести за оне који следе кур’анску упуту – да их чека леп завршетак, велика и вечна награда у Рају.

Бог наређује Својим створењима да буду праведни према Богу, тј. да искључиво Њега обожавају и да Му никог не придружују. И Бог заповеда да се поступа праведно према свим створењима тако што ће се сваком у потпуности дати његово право. Бог нам је опоручио да будемо добри, пре свега према Њему, тако што ћемо Му искрено и доследно бити покорни и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, следити, али и према другим људима тако што ћемо им бити од користи и помагати им на разне начине. Бог нам наређује и да одржавамо родбинске везе чинећи добро својој родбини. Он забрањује све што је ружно, све што је вером забрањено, неверовање, грешење, чињење неправде. Зналац свих тајни упозорава и опомиње исламским верозаконом, да би људи знали шта је наређено извршавајући обавезе, сустезали се од греха и новотарија у вери, и били богобојазни и покорни.

Испуњавајте све обавезе и заклетве које су између вас и Бога, али и оне између вас и других људи, ако нису у супротности са исламским верозаконом. Нипошто немојте кршити заклетве које сте потврдили позивајући се на узвишено Божје име и Бога као јамца узели за оно што сте обећали. Бојте се Бога, Он добро зна оно што чините и поуздано знајте да ћете одговарати за своја дела!

Немојте кршити договоре, да не бисте били попут жене која је темељито уплела своју плетеницу па је затим распрела и свој труд поништила. Немојте својим заклетвама, које сте изговорили приликом склапања договора и уговора, варати и обмањивати своје ортаке, па макар они били богати! Бог вас искушава заповедајући вам доследно извршавање уговора. Свезнајући Бог објасниће вам на Судњем дану све оно око чега сте се спорили, кад ће изаћи на видело ко је био на истини, а ко је неистину следио, ко је истину говорио, а ко лагао.

Да Бог жели, све би људе учинио следбеницима једне вере и не бисте се делили и разилазили, већ бисте били покорни верници. Међутим, Господар је хтео да одведе у заблуду она Своја створења која су изабрала заблуду уместо упуте, па им, на темељу Своје правде и мудрости, не дозвољава да крену Правим путем. С друге стране, она створења која су одабрала упуту, надахнуо је, из Своје доброте, да прихвате истину. Он ће све људе питати о њиховим делима на Судњем дану, добрим и лошим.

Немојте својим заклетвама обмањивати и варати оне којима се заклетвом обавезујете, па да вам они поверују, а ви, у ствари, лажете. Будете ли тако поступали, страдаћете након што сте били сигурни и заштићени, као што посрне нога стабилног човека. У том ћете случају бити кажњени још на овом свету, јер одвраћате од Божјег пута, а на Будућем свету чека вас болна патња због варања.

Немојте кршити обавезе и договоре због ситне и бедне користи – а сва су овосветска богатства безвредна. Награда која вас чека код Бога за извршавање обавеза боља је и вреднија од незнатних користи које извлачите поништавајући договоре.

Људи, све што имате на овом свету пролазно је и ништавно, а оно што је код Бога, велика награда и вечно уживање, трајно је и стабилно. Зар онда можете дати предност оном што је пролазно над оним што је вечно? Оне који буду брижни у погледу уговора Ми ћемо наградити бољом наградом него што су својим делима заслужили, па ћемо им дати десетероструку награду или седам стотина пута више, па чак и више од тога.

Ко год буде чинио добра, исправна дела, ради Бога, био мушкарац или жена, и верује у Бога, Његовог Посланика, Божје обећање и претњу – Бог ће му дати да има леп, угодан, срећан и сигуран живот на Земљи, макар имао мало иметка и нимало угледа. А даће им на Судњем дану бољу награду него што су заслужили.

Кад хоћеш, о верниче, да учиш Божју књигу, затражи уточиште код Бога од проклетог ђавола речима: “Тражим Божју заштиту од проклетог ђавола!”

Бог није дао власт ђаволу над Својим верницима који се ослањају на Њега и који Му се у потпуности покоравају.

Међутим, Бог му је дао власт над онима који огрезли у греху следе ђавола, покоравају му се и поред Бога обожавају друге.

Кад Бог неки пропис дерогира другим прописом – а Створитељ најбоље зна у чему је добробит за људе – неверници кажу: “Ти, Мухаммеде, лажеш на Бога и говориш оно што ти није наређено!” Већина њих не зна да дерогирање садржи огромну мудрост.

Реци им, веровесниче: “Ја вам не говорим да измишљам Кур’ан од себе, већ је он објава од Бога, коју доноси поверљиви анђео Гаврило. У њему не постоји никаква грешка, нити било каква мањкавост. Кур’ан треба да учврсти вернике, упути невернике, донесе радосну вест богобојазним и буде милост доброчинитељима.”

Свевишњи Бог зна да неверници говоре: “Кур’ан није објава, већ га је Мухаммед научио од неког човека!” Говорећи то, неверници износе лажи и очито противречје: човек којем приписују да поучава Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Кур’ану не познаје изворни и чисти арапски језик, странац је, а Кур’ан је врхунац речитости и јасноће, на арапском језику је објављен. Па је ли могуће да кур’анске речи изговара особа која неправилно говори арапски језик?!

Бог неће упутити на Прави пут невернике који поричу Његове доказе, и њих чека болна и жестока казна у Ватри. Ружног ли пребивалишта у безданима Пакла!

Лажи и беспослице измишљају они који не верују у Бога, Његове доказе и сусрет с Њим. Они лажу кад говоре о Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, и о Кур’ану. А Божји Посланик је, нека је мир над њим и Божја милост, искрени, истинити посланик који поверљиво доставља посланицу и ништа не скрива.

Лажи измишља и онај који изговори речи неверства а био је муслиман – на овом свету чекају га Божја срџба и проклетство, а на Будућем свету болна казна у Пакленој ватри. Али ипак, опроштено је оном ко под присилом изговори речи неверства, под условом да му срце остане непоколебљиво у Исламу.

Од Ислама се окреће онај који више воли пролазни свет и његове лепоте од Будућег света и награде коју ће Бог, хваљен и слављен нека је Он, дати правовернима у Рају. Бог неће упутити невернике који не желе да верују, него ће их оставити у заблуди.

Узвишени је Бог затворио све прилазе упути неверницима, па светло веровања не може да дође до њих, с обзиром на то да више воле овај свет од Будућег света. Запечатио им је уши, па не чују кур’анске поруке; учинио их је слепим, па не виде јасне доказе који упућују на Божју једноћу. Они се немарно односе према оном што им може вечну срећу осигурати. Они су немарни према казни којом им Бог прети.

Уистину су неверници прави страдалници јер ће вечно боравити у Ватри, а како да и не буду страдалници кад су изабрали пут заблуде, отуђивши се од Праве стазе, помоћу које би стигли до Раја.

Твој ће се Господар, Посланиче, смиловати и опростити потлаченим верницима које су неверници кажњавали у Меки па су били принуђени да изговоре речи неверства, али срца су им остала чврста у Исламу. Чим су били у могућности да побегну за Медину, то су учинили па су се потом борили уз Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, како би истина победила. Они су били изузетно стрпљиви у чињењу добрих дела и сустезању од лоших поступака. Стога им је Бог опростио све претходне грехе и указао им је велику милост упутивши их на покајање, претходно их не казнивши.

Спомени Посланиче Судњи дан, у којем ће свака особа доћи и препирати се у своју корист, тражећи оправдање за неке грехе, а негирајући нека зла дела која је починила. Тог Дана ће свако бити награђен или кажњен сходно оном што је припремио; доброчинитељи ће бити награђени, а злотвори кажњени. Бог ником неће неправду да нанесе, па ничија добра дела неће умањити, нити ће нечије грехе умногостручити.

Бог наводи као пример град Меку који је био сигуран од непријатеља, Он га је заштитио, а његовим је становницима опскрба долазила у обиљу и са свих страна. Пошто су међутим занегирали Божје благодати, постали су многобошци и свог посланика су у лаж утерали, Господар их је искушао сиромаштвом, глађу, страхом, смутњом и патњом јер нису веровали.

Племенити Бог послао је Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, меканским неверницима, који су били свесни његове искрености, и поверења, и порекла, па су и поред тога одбили оно што им је понудио и нису га следили него су веровали у многобоштво. Бог их је због тога искушао потешкоћама и несрећама у виду глади, страха, страдања, заробљавања, срамоте и понижења.

Једите, о људи, укусну допуштену храну којом вас је милостиви Бог почастио, а клоните се оног што је забрањено и одвратно! Будите захвални Господару светова покоравајући Му се, ако једино Њега обожавате.

Бог вам је забранио да једете месо оних животиња које су умрле, а нису заклане, и крв која истекне приликом клања животиње, свињско месо, оно што је заклано у нечије друго, а не у Божје име, као нпр. ради идола, кипова, гатара и врачара. Ипак, ако се човек боји да ће умрети од глади не поједе ли нешто од споменутог меса, то му тад постаје допуштено, под условом да је у прекој потреби и да узме само онолико колико ће га одржати у животу. Нека зна да ће Бог да му се смилује и да му опрости.

Не говорите, о неверници, измишљајући лажи: “Ово је Бог дозволио, а ово забранио!” Приписујући Богу саучесника, о којем ништа није објавио. Они који приписују Богу оно што Он није рекао неће постићи добро ни на овом свету ни на Будућем, нити ће избећи казну у Паклу.

Њихово је уживање на овом свету безазлено и краткотрајно, а на оном их свету чека болна патња у страшној Пакленој ватри.

Бог је јеврејима забранио оно о чему је још пре известио Свог миљеника, Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. Забранио им је птице које имају канџе, лој, осим оног с леђа или с црева или оног помешаног с костима… Бог им тиме није учинио неправду, већ су они развратно живели и непријатељство су показивали, па су заслужили да их Господар светова казни забрањујући им споменута јела.

Твој је Господар, Посланиче, опростио онима који су згрешили не знајући за последице које грешење изазива, а који су се затим покајали и постали бољи верници чинећи бројна добра дела. Бог им је опростио, након што су се покајали и поправили, па им је указао Своју милост и примио је њихова добра дела.

Аврам, Божји пријатељ, био је предводник у добру и пример моралног живота, покоран и скрушен је био пред својим Господаром. Био је уверен у Божју једноћу, и никад није обожавао друго божанство поред Бога јединог.

Аврам је био истински захвалан Узвишеном Богу на неизмерним благодатима којима га је почастио. Узвишени Бог почастио је Аврама посланством и упутио га на Прави пут.

Подарио му је Свемилосни Бог вођство, леп спомен, знање и мудрост на овом свету, а на Будућем свету чекају га узвишени ступњеви у друштву добрих и одабраних верника.

Касније је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и наредио му да устрајно и одано следи веру Ислам, као што је то чинио посланик Аврам, истински монотеиста који није никад веровао у многобоштво у ма којем облику.

Бог, хваљен и слављен нека је Он, прописао је јеврејима светковање суботе кроз неке обреде, јер су се разишли са својим послаником у погледу тога. За разлику од Јевреја, Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, његовој заједници одредио је петак као посебан дан. Бог ће на Судњем дану пресудити између оних који су се разишли око истине, па ће да награди покорне, а казниће непокорне, по правди.

Веровесниче, ти и твоји следбеници позивајте у веру Ислам, њене прописе и узвишен морал, најлепшим и најблажим методама. Говор мисионара треба да буде умиљат, благ и нежан, а никако груб, суров или одбојан. Мисионар мора да олакшава, а не да отежава; и да обвесељава, а не да плаши. Муслиман подстиче на добро, упозорава на зло, благо саветује, мудро расправља. Господар добро познаје оног који скрене с Његовог пута, али и оног који хода стазама спашених. И немој, Посланиче, изгарати од туге за онима који не желе да верују.

Уколико желите да се осветите оном ко вам је учинио неправду, учините му оно што је и он вама учинио, а ако се стрпите и опростите, то вам је боље – победићете на овом свету и бићете награђени на Будућем.

Стрпи се, Посланиче милости, на искушењима и проблемима с којима се сусрећеш, а то ћеш успети само уз Божју помоћ. Бог ће да те надахне стрпљивошћу, пружиће ти помоћ, подршку и даће ти олакшање. Не буди тужан због оних који ти се супротстављају и неће да те следе, не бој се њихових сплетки и не буди забринут, ти ћеш сигурно победити, а они ће бити губитници.

Узвишени Бог помаже оном ко Га се боји извршавајући наредбе и сустежући се од забрана. Бог таквог чува, штити и брине се о њему.

Бог је узвишен, величанствен и свемогућ, Он има лепа имена и савршена својства, нема истинског божанства које заслужује да се обожава осим Бога Јединог. Бог је пренео Свог слугу, веровесника Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, из Храма часног који се налази у Меки у Храм далеки који се налази у Јерусалиму, у једном делу ноћи, телом и душом, у будном стању. Околина Храма далеког благословљена је овосветским добрима, различитим плодовима, житарицама, воћем, и он је био станиште многих веровесника. Бог је Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, пренео из Меке у Јерусалим како би му показао чуда Своје моћи и очите доказе који упућују на Његову једноћу. Узвишени Бог чује молбе Својих створења и види шта раде, ништа Му није скривено нити недокучиво.

Као што је почастио веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, преневши га из Меке у Кудс, Бог је почастио Мојсија објавивши му Тору, јасну, савршену упуту синовима Израиљевим; забранио им је многобоштво, позвао их у обожавање искључиво Бога и ослањање само на Њега, а не на идоле и кипове.

“О потомци оних које је Бог избавио од свеопштег потопа и сачувао на лађи заједно с Нојем”, обраћа им се Бог, Узвишени, “искрено се покоравајте свом Господару и никог Му не сматрајте равним! Будите захвални на Божјим благодатима, као што је Ној био захвалан!” Ној је био познат као изузетно побожан и захвалан верник; Захвалност је један од најузвишенијих ступњева обожавања Бога Узвишеног.

Бог је објавио јеврејима у Тори да је већ одређено да ће они два пута чинити неред у Кудсу, убијајући веровеснике, пролевајући крв и чинећи насиље и неправду.

Пошто јевреји изазову први неред на Земљи, Бог ће дати власт над њима једној изузетно моћној, бројној и веома припремљеној војсци која ће их победити, заробљавати, убијати и прогонити. Ова ће војска харати јеврејским насељима уништавајући све до чега дође. Ово истинито обећање остварило се, због непослушности јевреја.

Потом ће Бог да помогне јеврејима и учиниће их бројнијим од непријатеља те ће их благословити због њиховог доброчинства, покајања и повратка Свезнајућем Богу.

Будете ли добри и честити, о синови Израиљеви, покоравајући се Господару, лепо се односећи према Божјим створењима и бојећи се Бога у погледу речи и дела, то ће вам се доброчинство вратити и бићете награђени. Богу нисте потребни ни ви, ни ваша дела, поуздано знајте. А будете ли чинили грехе, чека вас казна и понижење. Кад почините неред, о јевреји, други пут, Силни ће вас Бог препустити многобројном страшном непријатељу који ће вас убијати, понижавати, срамотити и побеђивати, па ћете бити сиромашни и бедни. Ваш ће непријатељ упасти у Јерусалим и потпуно ће га срушити, као и први пут.

Можда ће вам се ваш Господар, Узвишени Бог, о синови Израиљеви, смиловати ако Му се вратите и покајете за неред и неправду коју сте учинили, уколико лоша дела добрим замените. Али, вратите ли се грешењу, наношењу неправде људима и чињењу нереда по Земљи, Бог ће вас поново казнити и понизити. Што се тиче оног света, Бог је припремио ватру као затвор неверницима, из које никад неће изаћи.

Овај Кур’ан, који је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, Свом миљенику, садржи радост, срећу, победу и спас за оног који верује у њега и руководи се његовим упутама. Кур’ан упућује вернике на све што је добро и исправно, а забрањује им свако зло и одвраћа од заблуде. Он је радосна вест онима који верују и чине добра дела, јер им је Милостиви Бог припремио велику награду у Рају.

Онима који поричу Судњи дан и оживљење након смрти, Бог је припремио болну и страшну казну у ватри, складно њиховим злоделима.

Човек некад, у љутњи или срџби, куне себе, своју децу или иметак, па Бог, из Своје милости, не пожури да му се одазове на ту његову клетву. А Бог се одазива човеку који Га моли за оно што је добро, а све то из Своје доброте и милости. Човек је по природи склон журби и брзим одлукама, а ретко размишља о последицама својих дела.

Створили смо ноћ и дан учинивши их знаковима Божје једноће и моћи. Поука је у њиховом константном мењању дужине и температуре, у томе што смо ноћ учинили тамном, да би се људи одмарали, а дан светлим, да би у њему привређивали, и учинили смо да се стално смењују па да помоћу тога рачунате време: сате, дане, месеце, године. Све смо потанко објаснили, како би се раздвојило између ствари и како би било јасно ко говори истину, а ко неистину.

Сва човекова дела су сачувана и забележена. Њему припада искључиво оно што сам учини, било добро или зло, и Бог га неће казнити због туђих греха, нити ће друге људе казнити због његових преступа. Бог ће сваком човеку показати књигу његових дела, добрих и лоших, на Судњем дану, и он ће је лично читати.

Рећи ће се човеку: “Читај књигу својих добрих и лоших дела која си починио на пролазном свету!” И он ће читати, па макар да је на пролазном свету неук био. Биће сваком човеку довољно бриге што ће тог Дана имати увид у сва своја дела.

Ко буде на Правом путу следећи истину, награду за то добиће лично он, а ко окрене главу и крене путем заблуде, сам ће одговарати за своје поступке. Нико неће одговарати нити ће бити кажњен за туђе грехе, осим ако буде узрок нечије заблуде. Бог човека не кажњава док му не укаже и објасни Прави пут шаљући посланике и објављујући књиге.

Кад Бог одлучи да уништи неки град, због греха његових становника, нареди богаташима и првацима међу њима да Му буду покорни; ако они буду непокорни, остали се људи угледају на њих и одају се грешењу, тек тад Свевишњи Бог уништи читав тај град и казни његове становнике.

Бог је већ искоренио многе неверничке народе који су живели након посланика Ноје. А довољно је то што је Бог обавештен о добрим и лошим делима Својих створења, и сваком ће дати оно што је заслужио.

Оном ко чини добра дела зарад пролазних уживања и ништавних украса овог света, притом не мислећи о Будућем животу и не припремајући се за полагање рачуна, Бог ће дати оно што Он хоће, што му је већ одређено као опскрба, а затим ће бити бачен у Ватру јер је изабрао пролазни живот, понижен, презрен и далеко од Божје милости.

Међутим, човек који чини добра дела како би заслужио награду коју је Бог припремио у Рају и труди се у погледу Будућег света, руководећи се Кур’аном и Посланиковом, мир над њим, праксом, може очекивати награду. Бог ће да прихвати његово залагање и труд, и обилно ће да га награди.

Свим људима, и верницима и неверницима, Бог даје опскрбу: Својим добрим верницима даје дозвољену и лепу опскрбу која им олакшава чињење добрих дела, а такође неверницима и грешницима даје на овом свету разноразна добра и благодати у којима уживају.

Размисли о томе како Бог неким људима даје више богатства него другима, неке учини богатима, а друге сиромашнима! Давање предности на Будућем свету биће веће и боље, па ће најбољи верници имати величанствену награду, најбоље и најчасније место; зато нека се верници док су живи међусобно надмећу у томе ко ће постићи већу награду.

Не сматрај, о човече, никог равним Узвишеном Богу, ни идоле, ни кипове, ни свеце, јер ће се за то кајати и бићеш понижен, осрамоћен и презрен! Тад ти нико неће помоћи.

Бог је наредио човеку да само Њега обожава и да Му никог у божанству не придружује, и да својим родитељима чини што више добра, посебно кад остаре. Човек никад не сме да одустане од доброчинства и лепог односа према родитељима, нити себи сме да допусти да им каже нешто ружно, макар то и незнатно било. Родитељи морају да се слушају, поштују, уважавају, према њима мора да се буде благ, нежан и милостив.

Буди, човече, послушан и покоран својим родитељима, укажи им милост и развесели их, моли Бога да им се смилује, док су живи, и након што умру.

Бог зна све ваше намере и тајне, па ако ваш циљ, о људи, буде да заслужите Божје задовољство и близину, а уз то, будете искрено чинили добра дела и будете чинили добро родитељима – Он ће опростити грехе оном ко се нада Његовом опросту. Бог ће опростити оном ко се покаје због мањкавости у послушности Богу и чињењу доброчинства родитељима.

Дај рођацима њихово право: посећуј их, чини им доброчинство, угости их и стрпи се ако те узнемирују. Дај и сиромасима део оног чиме те је Бог почастио, а што је њима неопходно за достојан живот. Такође, срдачно угости и почасти оног којег је пут одвојио од породице и куће. А кад удељујеш иметак, чини то искључиво Бога ради, не троши у сврхе у које се не треба трошити и немој расипати већ се држи умерености приликом удељивања.

Они који деле своје иметке у забрањене сврхе или дају више него што могу поднети слични су ђаволима, у грешењу, неправди и насиљу. А ђаво по својој природи пориче Божје благодати и заборавља доброчинство.

Ако неко од тебе затражи а ти немаш ништа да му даш, и сам очекујући да те Бог опскрби иметком, онда му барем кажи нешто лепо и племенито. Можеш да замолиш Бога да му да оно што је му потребно или му можеш рећи да ћеш му помоћи кад то будеш могао.

Немој стиснути своју руку и не буди шкрт, али немој ни претеривати у удељивању! Људи ће ти приговорити ако будеш шкртица; будеш ли расипник, нестаће твој иметак, па нећеш имати шта да уделиш.

Узвишени Бог обилно даје опскрбу неким људима, док другима да врло мало, сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог добро познаје тајне и Он најбоље зна за кога је добро да буде богат, а за кога је боље да буде сиромашан.

Ако сте уверени да једино Бог даје опскрбу, онда не убијајте своју децу бојећи се сиромаштва. Не тражи се од вас да их храните – то чини искључиво Бог, Господар светова, Који опскрбљује и децу и родитеље. Убијање деце велики је злочин и страшан грех!

Нипошто се не приближујте оном што води блуду, јер постоји велика могућност да га почините! Блуд је најгори порок. Последица блуда је да се не зна ко је коме родитељ и рођак, и тај грех води Божјој казни.

Не убијајте верника нити оног чији је живот заштићен, осим ако за то постоји оправдан разлог, по правди Божјој. У случају сваког другог убиства, Бог је дао право наследницима убијеног, или владару да, у виду одмазде, погуби убицу, или да тражи крварину од њега. А нико нема право да прелази границу у одмазди. Бог ће помоћи породици убијеног.

Није вам допуштено располагати иметком сирочета, осим ако је у томе корист за сироче, па да се његов иметак инвестира и увећа, а никако да се упропасти или излаже ризику. Кад сироче достигне пунолетност, тад му уручите његов иметак и нисте више одговорни за њега. Такође сте обавезни да извршавате сваку обавезу коју сте преузели на себе, јер ће Бог питати човека за све обавезе. Ако човек испуни обавезе, Бог ће га наградити, а ако буде лагао и варао, казниће га.

Употпуните меру кад мерите на литру и никад је не умањујте, а кад вагате на кантару, будите праведни и доследни. То вам је боље на оба света, и то има лепе последице, за разлику од кривог мерења и варања.

Немој се поводити за оним што не знаш и у шта ниси сигуран, већ све проверавај како би отклонио сваку сумњу! Човек ће одговарати пред Богом за слух, вид и разум, па буде ли их користио у добро, биће награђен, а у противном ће бити кажњен.

Не ходај, човече, надмено и охоло по Земљи, јер си беспомоћно створење и својим ходом не можеш пробити земљу, нити својим можеш досегнути растом планине. Човече, ти си мален, ситан и незнатан, и на Земљи пролазан. Чему се онда охолиш?

Сва ружна дела, споменута у претходним одломцима, Богу су мрска и није задовољан њиховим чињењем, па их је зато и забранио.

Оно што ти Бог објашњава, веровесниче – корисни прописи, лепо и узорно понашање, је Божја објава. Не обожавај никог поред Бога или ћеш бити бачен у Пакао, сам себе корећи, а и људи ће те корити, и бићеш лишен Божје милости и сваког добра.

Зар је вас, о неверници, Једини и Силни Бог обдарио синовима, а Себи узео анђеле да Му буду кћери?! Ове ваше речи представљају велику безобзирност, ружноћу и големо неверство, с обзиром на то да приписујете Богу нешто што Му не приличи.

Бог објашњава прописе и наводи казивања и примере у Кур’ану како би се људи окористили и извукли поуку. Нажалост, то само повећава непослушност и заблуду код неверника и насилника, тим више јер су одступили од урођене вере.

Реци безбожницима, Посланиче Ислама: “Кад би постојали други богови поред Бога, они би сви, уистину, тражили начин да надвладају Бога, Господара престола величанственог, и настојали би да завладају Његовим царством.”

Бог је врло високо изнад оног што Му неверници приписују.

Бога величају седам небеса, и Земља, и створења која су на њима, хвале Га, поштују, уважавају и славе онако како Њему приличи; Њему припада слава и захвала на почетку и на крају. Али то ви, о људи, не разумете, јер Бога свако слави на свом језику и на свој начин. Бог је благ и не жури да казни грешнике, већ им даје времена, и много прашта онима који се искрено покају и затраже опрост.

Божји Посланиче, кад учиш Кур’ан, који садржи опомене и упозорања, и неверници те слушају, Бог постави невидљив застор који их онемогућује у разумевању кур’анских одломака, јер они не верују у Будући свет. То им је казна од Силног Бога зато што су отуђени од вере.

Бог је ставио прекриваче на срца неверника како не би схватили значења Кур’ана, те их је учинио глувим и они га не чују. Кад споменеш Бога у Кур’ану, Посланиче милости, а не споменеш њихова божанства, многобожци беже од тебе не желећи да признају да је Аллах једини Бог и не желећи да Му искрено веру исповедају.

Посланиче, Ми знамо како главешине многобошци слушају твоје учење Кур’ана. Они су злонамерни јер те не слушају да би прихватили истину нити да би се окористили. Бог је добро обавештен о њиховим сашаптавањима кад, између осталог, говоре: “Човек којег следите опчињен је и није паметан!”

Размисли и закључи да је чудно то што вишебошци лажу да је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, опчињен, да је песник, врачар или лудак! Многобошци су у заблуди, далеко од истине.

Негирајући оживљење после смрти, неверници се позивају на следећу сумњу: “Како ћемо бити оживљени након што постанемо смрвљене, труле кости?! То је, заиста, немогуће!”

Реци Посланиче многобошцима: “Да, и да сте чврсти и тврди као камен или гвожђе!”

И додај: “Или, ако сте у стању, претворите се у створења која су већа и јача од вас. Господар, Који вас је први пут створио, оживео би вас.” Пошто им докажеш да је Бог моћан да их оживи након смрти, они ће ти, поричући, казати: “А ко је тај ко ће нас вратити у живот након што умремо?!” Одмах им одговори: “У живот ће вас после смрти вратити Онај Који вас је први пут из ничег створио!” Они ће се тад ругати и затресће својим главама, не верујући и сматрајући немогућим Судњи дан, и казати: “Кад ће бити то оживљење?!” Реци им: “Сигурно је да ће се догодити, и то убрзо; све што ће се догодити је близу!”

На Дан кад вас Бог позове да устанете из својих гробова, ви ћете Му се одазвати славећи Га и хвалећи. На Судњем дану ће бити тако страшан призор да ћете помислити како сте на пролазном свету живели врло мало времена.

Реци, Веровесниче, Мојим богобојазним слугама да кад разговорају и дискутују с другим људима, говоре лепо, благо и умиљато, а не грубо и сурово, јер се ђаво труди да међу верницима унесе непријатељство и мржњу. Наиме, ружан говор буди непријатељство и може имати ружне последице на оба света. Ђаво је човеку непријатељ и не жели му добро и успех, нити жели да верници буду јединствени и сложни као браћа. Због тога се треба чувати ђавола.

Бог зна шта јавно и тајно чините: ако буде желео, смиловаће вам се упутиће вас на Прави пут, а ако буде желео, одвешће вас у заблуду и казниће вас. Ми те нисмо послали, Божји Посланиче, да бдијеш над људима и да их присилиш да верују и да им пребројаваш дела, већ је твоја мисија да им доставиш посланицу од Бога.

Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.

Посланиче реци неверницима: “Ова ваша божанства, која молите кад сте у невољи и потреби, не могу отклонити од вас несрећу и тешкоћу! Такође, то не могу приуштити ни ником другом, јер су немоћна. Не може бити божанство онај ко је немоћан.”

Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.

Не постоји ниједно насеље чији становници нису веровали у Бога и Његове посланике, а да га Бог неће уништити и разорити пре наступања Судњег дана, или ће их казнити проблемима, несрећама, болестима, сиромаштвом. Бог је тако одредио и записао у Књизи помно чуваној.

Бог не шаље чуда као нпр. враћање умрлих у живот која траже неверници, а која указују на то да Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и Божја милост, говори истину, само због тога што су претходни народи порицали чуда која су њима долазила, па их је Господар светова уништио. Семуду, Салаховом народу, Бог Узвишени, дао је камилу која је настала из стене, очит доказ и чудо, али су они то порекли те их је Бог искоренио. Племенити Бог је слао веровеснике, давао им је чуда и очите доказе да застраши Своја створења, не би ли се покајали и вратили исправном путу.

И сети се, Посланиче, дана у којем ти је Господар објавио да Он Својим знањем и моћи обухата све људе! Чуда која су ти показана на Исрау тј. ноћном путовању само су искушења за људе; она су показала ко је искрени верник, а ко је лажов. Такође, уклето дрво Зеккум, споменуто у Кур’ану, опомена је људима. Једини и Свемоћни Бог застрашује невернике различитим врстама казни и знацима чуда, па и поред тога, они су још већи неверници и грешници.

И сети се кад је Бог наредио анђелима да се поклоне Адаму, из поштовања и уважавања, па су Га послушали и поклонили се, изузев Сотоне који није био анђео, и који није послушао, већ се узохолио и одбио Божју заповест и пркосећи рекао: “Како да се поклоним Адаму, беспомоћном човеку створеном од земље?! Ја сам бољи од њега!”

Тад охоли бунтовни ђаво рече: “Можеш ли да ме оставиш у животу до Судњег дана како бих завладао потомством овог беспомоћног створења које си одликовао нада мном? Одводићу их у заблуду и потицаћу их на смутње, и одвратићу их од Божјег пута. А то нећу моћи успети једино са онима који искрено верују и раде добра дела.”

Претећи проклетом Сотони и његовим следбеницима до Судњег дана, Бог је одговорио: “Иди и чини шта ти је воља – тебе и Адамове потомке који те послушају чека тешка казна и несносна патња у Паклу!”

“И помоћу грешења обмањуј кога год можеш од људи и џинна, и сакупи против њих сву своју војску и послушнике међу џиннима и људима, и имај удео у њиховим имецима тако што ћеш их подстицати на стицање харам-недозвољеног иметка, и у њиховој деци тако што ћеш их наводити на то да негирају очинство, и на грешење, блуд и разврат, и тако што ћеш их наводити да деци дају имена која их подстичу на неверство. Својим следбеницима и поклоницима дај лажна обећања и пусте наде... А све што им ђаво обећава су само лажна обећања и превара.

Ђаво не може да заведе Божје истинске и искрене вернике који Му се покоравају и следе Његове посланике, јер је Бог Заштитник Који чува, штити, брине се о њима и подржава их.

Ваш Господар, о људи, је Онај Који вас је почастио и олакшао вам да пловите морима како бисте међусобно трговали, путовали и стицали опскрбу. То је оличење Божје милости према вама.

О људи, кад се нађете у невољи на мору и смрт вас сколи са свих страна, тад заборавите друга божанства која сте обожавали, на уму вам је Бог, Један Једини, Њега молите да вас спаси и сачува. Пошто вас Он искрца на копно, живе и здраве, ви се опет окрећете од веровања и обожавања Бога јединог, и враћате се многобоштву, неверству и грешењу. Човек у великој мери негира Божје благодати.

Јесте ли сигурни да Бог неће уздрмати Земљу под вашим ногама, па да пропаднете у њу?! Или, јесте ли сигурни да Свемогући Бог неће излити кишу камења на вас, која би вас раскомадала?! Ви тада не бисте нашли никог да вас спаси и заштити од Његове казне.

О људи, имате ли какву гаранцију да вас Силни Бог неће вратити на море па на вас послати страшни ветар који ће поломити ваше чамце и потопити ваше лађе, јер сте незахвални Богу? Након што страдате, Богу нећете моћи ништа да приговорите нити да се жалите.

Свезнајући Бог је одликовао људе над осталим створењима, почев од стварања Адама када је затражио да му се сви анђели и Сотона поклоне из поштовања. Бог је, такође, људима потчинио све што постоји на Земљи: животиње на копну, лађе на мору, како би се пребацивали с места на место. Такође их је почастио разним врстама хране, пића и одеће. Човек је најчасније створење на Земљи, и дужност му је да буде захвалан на Божјем давању.

И сети се Судњег дана, у којем ће Бог сакупити све људе, прве и последње, па ће свака скупина бити позвана, са својим вођом којег су следили. Што се тиче добрих људи, њима ће Господар дати књигу њихових добрих дела у десну руку, и они ће је читати радосни и весели. Награда за њихова добра дела неће им бити умањена ни колико један трун.

Ко на овом свету буде слеп у односу на доказе и знакове Божје једноће и моћи, и не буде веровао у Божје речи које су објављене Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост – на Судњем дану неће бити у стању да пронађе пут до Раја, управо зато што је на Земљи био далеко од Правог пута. И биће кажњен како је заслужио.

Неверници су настојали да те Посланиче одврате од славног Кур’ана, књиге која ти се објављује, како би ти измислио на Бога оно што Он није објавио. Да си их послушао учинивши оно што су тражили, тада би те прихватили као искреног и драгог пријатеља.

Да те Бог није учврстио на истини, Веровесниче, и спасио те од заблуде, ти би се готово приклонио њиховим речима и одустао би од неких ствари, а све из жеље да ти се одазову и крену Правим путем.

Да си се и мало прилагодио и приклонио неверницима, Бог би дао да искусиш двоструку казну на пролазном свету и на Будућем. Посланиче Ислама, тад не би никог нашао да те спаси и поштеди од Божје казне!

Покушавали су неверници, Божји Посланиче, да те сталним узнемиравањем протерају из Меке; да су то учинили, ни они се у њој не би дуго задржали.

Тако је Бог уништавао народе који би протерали свог веровесника. То је Божји закон и он се не мења променом времена и места.

Прописно обављај молитву од тренутка кад сунце крене с половине неба па до ноћне тмине, тј. подневску, после подневску, предвечерњу и вечерњу молитву, а обављај и јутарњу молитву учећи у њему Кур’ан дуже. Анђели присуствују учењу Кур’ана на јутарњој молитви.

Посланиче, након што мало одспаваш, устани и проведи део ноћи у молитви и учењу Кур’ана, како би учинио што више добрих дела и, одатле, добио више ступњеве код Бога. Бог ће те учинити, веровесниче, заговорником људи на Судњем дану, па ће им олакшати патњу доношењем пресуде; а ти ћеш добити место које заслужује похвалу претходних и последњих генерација.

Реци Посланиче, молећи свог Господара: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, на лепо понашање, истину и Прави пут. А поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, било да се ради о месту, речима или делима, и подари ми чврсте доказе против мојих непријатеља!”

Божји Посланиче, кажи неверницима: “Дошао је Ислам, а нестало је идолопоклонства! Нестало је ваших одвратних и подлих лажи о Богу које је истина победила, јер је истина чврста, постојана, потпомогнута и увек побеђује!”

Милостиви Бог објављује Кур’ан у којем је лек за свако болесно срце које болује од сумње, неверовања, лицемерства, као и од страсти и порока; Кур’ан је лек и за све друге болести. Њиме се најлакше заслужи Божја милост, постиже исправно веровање, мудрост и разумевање вере. Кад су у питању неверници, њима Кур’ан само повећава неверовање и заблуду, јер поричу и негирају истину од Бога.

Кад Племенити Бог подари човеку неку благодат као што је здравље и иметак, он се окрене од захвалности и покорности Богу, удаљавајући се охоло. С друге стране, уколико га задеси невоља, у виду сиромаштва или болести, изгуби наду у Божју милост, богатство и здравље.

Кажи људима, Посланиче милости: “Свако од вас ради оно што одговара његовом стању и што му је одређено. Бог савршено зна ко је на Правом путу.”

Веровесниче, неверници из реда следбеника Књиге питају те о суштини душе. Обавести их да је суштина душе знана само Богу, а људима је дато веома мало знања у односу на оно што Бог зна.

Да Бог хоће, Он би повукао Кур’ан из твог срца, Посланиче, јер Бог све може, и у том случају не би нашао никог ко би ти помогао да не заборавиш Кур’ан, нити би те ико поново Кур’ану поучио.

Међутим, теби се Бог смиловао, Веровесниче, па је похранио Своју књигу у твојим прсима. Божја доброта према теби је, уистину, велика: почастио те веровесништвом и Кур’аном, учинио је да будеш последњи посланик.

Реци, Посланиче: “Кад би се сакупили сви људи и духови, и кад би покушали да се супроставе Кур’ану доносећи књигу која би по речитости и прецизности у изражавању била слична Кур’ану, они то, заиста, не би успели. Па чак и кад би једни другима у томе помагали, опет би били беспомоћни пред лепотом и савршенством Божјег говора.”

Узвишени Бог наводи многе примере, поуке и савете у Својој књизи, како би се људи окористили и прихватили кур’анске упуте. Али ипак, већина људи пориче и негира истину те устрајава у заблуди.

Казали су: “Нећемо ти веровати, Мухаммеде, нити ћемо следити оно што си донео све док не учиниш да потече извор питке воде у долини Меке!”

“Или нам покажи врт у којем има различитог дрвећа и плодова, а кроз који протичу широке реке!”, рекли су такође.

И тражили су да Посланик обори на њих део неба, као што то тврди да може да се деси, или пак да им доведе Бога и анђеле како би их видели својим очима!”

И рекли су: “Или док не будеш имао кућу од злата, или док се степеницама не попнеш на небо. Чак кад би се и попео на небо, не бисмо ти веровали ако нам, такође, не би донео Књигу од Бога у којој пише да си ти Божји посланик!” На ово им је Посланик Мухаммед, чудећи се њиховом негирању, порицању, охолости и тврдоглавости, само казао: “Слава припада мом Господару! Ја сам само Божја слуга којем је Он наредио да достави посланицу, и не могу сам од себе донети никаква чуда! Моја је дужност да доставим истину и да је објасним!”

Неверници неће да поверују у Свемогућег Бога Јединог, и неће да следе веровесника одабраног, који им је донео Кур’ан од Бога, зато што из охолости не могу да прихвате да им је као Божји посланик послат човек, а не анђео.

Кажи им Веровесниче: “Кад би анђели боравили на Земљи и кад би се кретали смирено, Бог би им послао као посланика анђела, једног од њих, који најбоље познаје њихове прилике. Али, с обзиром на то да на Земљи живе људи, њима је најкорисније да им Бог пошаље човека као посланика који познаје њихове потребе и начин живота, да би могли да разумеју његов говор и упуства, како би га следили у покорности Богу.

Реци неверницима, Божји Посланиче: “Бог је довољан као сведок да сам доставио Објаву. Он савршено добро зна шта Његова створења раде, ништа Му није скривено, зна све њихове тајне.”

Кога Бог упути да Му буде покоран и да следи часног Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, тај је на истини и на Правом путу, а коме Бог одреди заблуду, понизи га и препусти самом себи, нико га неће моћи упутити. Сакупиће Бог све невернике на Дан у који нема сумње и довешће их на место полагања рачуна – оборених лица, па ништа неће видети, неће ништа говорити, неће ништа чути. Они ће вечно боравити у пакленој ватри и никад из ње неће изаћи – кад год ватра згасне, разбуктаће се и распалити.

Ето тако ће Божји непријатељи неверници бити кажњени зато што су порицали посланство и одбијали послушност Свемогућем Богу. Кад би им се споменуло оживљење на Судњем дану, они би на овом свету, из охолости и ината, упитали: “Како да поново будемо оживљени кад наше кости иструну и кад нас источе црви и поједе земља?!”

Како се мекански неверници одмећу и неће да размисле о Божјој моћи, о једином Богу, Који је без преседана створио небеса и Земљу и сва остала невероватна створења?! Зар Он не може створити створења слична њима након што нестану?! Бог је одредио рок до којег ће неверници да живе, па ће да умру и биће кажњени. И поред видљивих знакова и јасних доказа, неверници поричу, негирају и охоло се понашају.

Веровесниче, кажи многобошцима: “Да су Божје неизмерне ризнице и богатства, којима нема краја, у вашим рукама и да с њима ви располажете како хоћете, засигурно бисте били шкрти и не бисте ником ништа дали, бојећи се сиромаштва! Човек је тврдица, осим оних које Бог упути да удељују и учини их дарежљивима.”

Бог је посланику Мојсију подарио девет очитих чуда која сведоче његову искреност и аутентичност његове посланичке мисије: штап, бела рука, суше, мањак плодова, поплаве, скакавци, крпељи, жабе и крв. Питај јевреје, веровесниче, о овим чудима с којима је дошао Мојсије, кад му је фараон рекао: “Ти си зачарани лудак који доноси чуда, и ти ниси посланик!”

Мојсије је одговорио фараону: “Ти знаш да је Бог послао ова чуда као потврду моје искрености и истинитости мог посланства и да буду доказ Божје једноће – људима који имају памети. Ја сам уверен да ћеш ти, о фараоне, бити поражен, уништен, проклет, потучен и понижен.”

Фараон тад одлучи да застраши Мојсија и његове следбенике и да их све скупа протера из Мисира. Међутим, Бог је потопио у море фараона и његове војске.

Након што су фараон и његове војске уништени, Бог је објавио синовима Израиљевим да се настане у земље Шама, а кад наступи Судњи дан, Он ће их довести на окупљалиште.

Уистину је Узвишени Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, часни Кур’ан, који не садржи никакве девијације, нити се може изменити. Веровесниче, послат си да обрадујеш Рајем оне који су богобојазни и да застрашиш Ватром невернике и грешнике.

Кур’ан је раздељен у делове, подробно објашњен и у њему је јасно подвучена разлика између истине и лажи, Праве стазе и заблуде. Бог, Узвишени, објавио је часни Кур’ан, такође, да га Божји веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, објасни својим следбеницима полако, без журбе – то је чинио по потреби, сходно захтевима времена, простора и расположењу људи.

Посланиче, кажи неверницима: “Веровали ви или не веровали у Божју књигу, ваше веровање у њу неће јој повећати вредност, савршенство и потпуност – она је ионако савршена и потпуна. С друге стране, ваше порицање Кур’ана не значи никакву мањкавост, пропуст и недостатак самог Кур’ана, јер је он чист од свега тога. Кад се Кур’ан учи пред побожним учењацима који познају претходне небеске књиге, Тору и Јеванђеље нпр., буду ганути, страхују од Господара и падају Му лицем на тле, славећи Га и величајући.”

И додај: “Они притом говоре: ‘Бог је узвишен и врло високо изнад оног што Му приписују безбожници! Божје обећање да ће наградити послушне, а казнити непослушне апсолутна је истина у коју нема нимало сумње!’”

“И они услед слушања кур’анских одломака падају лицем на тло пред Богом и плачу, а то им само повећава понизност, покорност и скрушеност.”

Посланиче, неверницима који оспоравају твоје молбе које упућујеш речима: “О Боже, о Милостиви!” Слободно реци: “Молите Бога, или молите Милостивог – Он је један једини Бог и поседује многобројна лепа имена којима се моли и позива!” Не учи Кур’ан превише гласно у молитви, јер ће те неверници чути, али ни превише тихо, јер те клањачи иза тебе неће чути, већ између то двоје тежи средини.

И реци, веровесниче: “Богу припада сва хвала и похвала, Он је савршен, није Себи узео дете, јер није родио и није рођен, нема саучесника у управљању, нема заштитнике међу Својим створењима да Му помажу и штите Га! Бог је силан, свемоћан и независтан, а људи су беспомоћни и зависни о Њему. Стога, величај свог Господара, хвали Га и слави, и искрено Га обожавај!”

Богу припада хвала и захвала, на почетку и на крају, Који је Свог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, почастио објављујући му Кур’ан, књигу у којој нема отуђивања од истине ни занемаривања правде.

Кур’ан је истинит, тачан, потпун, савршен и прецизан, те у њему нема контрадикције. Задатак Кур’ана је да запрети казном и ватром неверницима, а да доброчинитеље обрадује неизмерном наградом у рајским вртовима.

верници ће вечно да уживају и да се наслађују у благодатима Раја којима ће их Свевишњи Бог почастити.

Кур’ан упозорава Јевреје и хришћане, и све оне многобошце који говоре да Бог има дете.

Мекански неверници, њихови преци и сви остали који то тврде нису ни свесни шта приписују Богу кад кажу да Он има дете. Њихова је лаж велика, бедна и одвратна. Оно што говоре нема никакво упориште.

Зар ћеш ти, Божји Посланиче, патити и туговати због тога што они окрећу главе од тебе и поричу овај Кур’ан? Твоја је обавеза само да доставиш оно што ти Бог објављује.

Бог је на Земљи створио разна прелепа створења, планине и котлине, дрвеће и реке, у чему је огромна корист за људски род, како би људе искушао хоће ли Му бити захвални и искрени верници доброчинитељи, или незахвални и неверници који зла дела чине. Како би Бог свима дао оно што заслужују од награде или казне.

Бог ће након Смака света учинити да Земља буде пуста, без усева, плодова, украса, лепоте и обележја. Нека зато из тога извуку поуку.

Немој мислити, веровесниче, да је казивање о становницима Пећине и о плочи на којој су била исписана имена оних младића чудо и необичност од Бога; Његова је моћ већа од тога, Њему ништа није тешко. Величанственије је то што је Господар створио небеса и Земљу.

Веровесниче, спомени када су неколико младића верника ушли у пећину бежећи од сународника многобожаца који су их хтели одвратити од веровања у Бога и навести на обожавање идола и ђавола. Тад су замолили Узвишеног Бога: “Господару наш, подари нам Своју милост тако што ћеш нас учврстити у веровању и спасити нас од сваког зла, људског и џиннског! Упути нас на Прави пут и на оно што је разумно у свим стварима, како бисмо Ти били покорни и чинили оно што си наредио, а немој нас одвести у заблуду и на странпутицу!”

Потом их је Бог успавао, па су тврдо у пећини спавали дуго година.

Након тога их је Бог пробудио како би указао која од две скупине боље рачуна, то јест, знају ли колико су времена провели спавајући – јесу ли остали у пећини дан, или део дана, или пак дуго времена?

Посланиче, Бог ће ти испричати истинито казивање о њима. То су били младићи који су само Бога обожавали и послушни Му били, па им је Он увећао упуту, уверење и постојаност на истини.

Бог је њихова срца учврстио веровањем и оснажио их одлучношћу кад су дошли пред неправедног и охолог владара који им је замерао због тога што једино обожавају Милостивог Бога, а не идоле, кипове, свеце и иконе. Младићи рекоше владару: “Наш Господар је један Бог и само Њега обожавамо, Он је створио небеса и Земљу! Никад нећемо обожавати лажна божанства! Када би казали другачије били бисмо лажљивци и далеко од истине.”

Један од тих момака рече другима: “Овај наш народ обожава друга божанства мимо Бога, немајући никакав доказ за оно што чини! Наши сународници само лажу и измишљају, а нема веће неправде од тога да се износи лаж на Бога тако што ће Му се придруживати лажна божанства у обожавању.”

И предложио је: “Напустите свој народ и сва њихова божанства којима се клањају мимо Бога, и склоните се у пећину како бисте сачували своју веру и спасили се смутње и зла. Бог ће вам заузврат, из Своје неизмерне милости, дати оно чиме ћете постићи добро овог света и Будућег, и олакшаће вам све оно за чиме будете имали потребу док сте у пећини.”

Пошто су се одазвали Божјој наредби, Он их је надахнуо, и у миру заспали, сигурни од својих непријатеља. Да си их видео, видео би да се Сунце, кад излази с истока, удаљује од њих с десне стране, а кад залази, удаљује се од њих с леве стране. Њима је било удобно у пећини, није им сметала сунчева топлота а имали су довољно зрака. То што им је Милостиви Бог дао, доказ је Његове савршене моћи. Кога Бог, Узвишени, упути на истину, тај је, заиста, упућен, а кога Он одведе у заблуду, нећеш наћи никог ко би га упутио на Прави пут. Искључиво Бог даје упуту и оставља у заблуду.

Ко би их видео, помислио би да су будни и да не спавају. Бог се обавезао да ће се бринути о њима, па их је, док су спавали, час окретао на десну, час на леву страну, како влага не би нагризла њихова тела. А њихов је пас лежао испред пећине, испружених шапа. Да си их видео, уистину би побегао од страха и језе јер су страшно изгледали.

Као што их је Свевишњи Бог успавао и сачувао толико времена, тако их је и пробудио у истом стању, па су један другог питали: “Колико дуго спавамо овде?!” Неки од њих рекоше: “Остали смо дан, или део дана.”, док други одговорише: “Препустите то Богу, само Он зна колико смо времена провели у овој пећини. Него, нека један од нас пође у град, с овим сребрењацима, па нека купи храну. Нека буде крајње опрезан у свом одласку и пажљив у послу, како нас не би разоткрио и одао властима, што би имало штетне последице по нас.”

“Уколико наш народ сазна за нас, каменоваће нас, или ће нас вратити у своју лажну веру; ако се вратимо у неверство, тад нећемо ући у Рај, нећемо се спасити од паклене ватре! Тад бисмо били велики губитници”, закључио је.

Као што их је Бог много година држао успаване, одржао их у животу, а нису се променили па их је након тога пробудио из дубоког сна, исто тако, Он је учинио да њихов народ сазна за њих. Наиме, продавач је препознао порекло сребрењака које је донео онај младић којег су послали. Бог је тако учинио како би њихов народ спознао да је Бог у могућности да оживи људе након што умру, и да ће се Судњи дан, без имало сумње, догодити, јер су се они спорили око тога. Дакле, чињеница да је Бог пробудио становнике Пећине након толико година, била је доказ у корист оних који су веровали у оживљење, а против оних који су га порицали. Након што су околности у вези са становницима Пећине постале свима јасне, Бог је младиће одмах усмртио. Тад неки људи предложише да се затвори улаз у Пећину, подизањем неке грађевине – а само је Богу било знано ко су били они младићи. Прваци и главешине рекоше да ће на том месту да направе богомољу из поштовања и из сећања на те младиће.

Неки ће људи који се разилазе у погледу броја становника Пећине казати да их је било тројица, а да је пас био четврти, док други тврде да их је било петорица, а да је пас био шести. Наравно, ни за једно од ова два мишљења не постоји доказ, већ су резултат нагађања. А дотле неки људи кажу да их је било седам, а да је пас био осми. Реци, веровесниче: “Само Бог зна колико их је било, а мало је људи који то знају.” Стога не расправљај са следбеницима Књиге о броју становника Пећине, осим формално, не дајући значај детаљима, како не би дошло до сукоба и разилажења. Довољно је да им испричаш казивање онако како ти је објављено, а немој њих питати о становницима Пећине, о појединостима тог догађаја и броју оних младића, будући да они то не знају.

Кад пожелиш и одлучиш нешто учинити, нипошто немој казати: “Сигурно ћу то сутра да урадим!” Док се не позовеш на Божју вољу. Човек није сигуран да се између његове воље и оног што жели неће нешто испречити. Овај одломак садржи препоруку сваком муслиману.

Наиме, требаш казати: “Ако Бог да, учинићу то и то.” Ако и Бог не буде желео да се нешто догоди, то се неће ни догодити. Заборавиш ли ипак, сети се свог Господара и додај “ако Бог да!” Зато требаш често спомињати Божје име јер спомињање Бога отклањава заборав од човека. Моли свог Господара, па ће те Он упутити на пут који је најлакши и најближи истини, пут упуте и среће.

Младићи су спавали у пећини три стотине и девет година.

Ако те неко, Посланиче, упита колико су времена боравили они младићи у пећини – а Бог ти о томе не буде ништа објавио – немој журити с одговором, већ кажи: “Само Бог зна колико су остали у пећини, као што зна тајне небеса и Земље. Само Бог све чује и све зна, искључиво Он управља свим створењима, влада и прописује. Он нема саучесника у стварању и власти.”

Казуј, веровесниче, из Кур’ана оно што ти Бог објављује и следи све оно што у њему пише, јер је то Књига чије се речи не мењају а чуда вечно остају. Кур’анска су казивања истинита, прописи које он садржи воде правди. Само код Бога можеш наћи уточиште, па се Њему предај и на Њега се ослони!

Увек буди стрпљив и устрајан, Веровесниче, са сиромашним верницима који Бога искрено обожавају, који Га спомињу и моле јутром и вечери; они се надају награди код Господара и страхују од Његове казне. Стално се дружи с њима и саветуј их, јер дружење с њима доноси свако добро и благослов. Немој им ускраћивати своју пажњу и сусретљивост због Божјих непријатеља неверника и пролазних овосветских добара. Такође, никад се немој потчинити онима чија су срца немарна према спомињању и слављењу Бога, онима која следе своје страсти и који су непокорни и незахвални Богу, чија су дела безвредна и ништавна.

Реци неверницима, Божји Посланиче: “Објава која ми долази сушта је истина, а није заблуда. Стога, ко хоће да верује и следи ме, нека то чини, па ће бити обилно награђен. С друге стране, ко жели порицати и окретати главу, нека то и чини, само ће себи наштетити.” Бог је припремио неверницима разбукталу ватру која ће их обавијати са свих страна. Кад неверници у Паклу затраже воду да се, због силне жеђи, напију, даће им се вода у виду растопљеног олова који ће спалити њихова лица. О, како је то грозно пиће за невернике! О како је Пакао лоше станиште за злочинце и многобошце!

Искрене вернике чека неизмерна награда код Милостивог Бога, и она неће изостати, биће потпуна, сходно добрим делима која су као верници чинили на пролазном свету.

Верници ће бити уведени у рајске баште у којима ће вечно уживати, у којима испод дрвећа и двораца тихо жуборе реке. Улепшаваће се златним наруквицама и облачиће заносно лепу одећу од дибе и кадифе, наслоњени на блиставе диване. Лепе ли награде и величанственог ли станишта за добре вернике!

Божји Посланиче, наведи неверницима пример двојице људи, верника и неверника, који су некад давно живели; Узвишени је Бог невернику дао два врта грожђем засађена и многобројним палмама ограђена, у чијем је средишту успевало разноврсно биље.

Оба су врта процвала и излистала и ничег није недостајало, а Бог је дао да између њих тече река чија је вода била слатка, за пиће и за напајање истих тих вртова.

Онај неверник, осим вртова, имао је и многа друга добра, па свом другу вернику једном приликом охоло рече: “Ја имам више иметка од тебе, а моја породица, помагачи, поданици јачи су и угледнији од твојих!”

Једном приликом тај неверник уђе у свој врт, чинећи сам себи неправду јер је био неверник и порицао је Судњи дан, па поносно и задивљено узвикну: “Уверен сам да овај мој врт никад неће пропасти, јер сам с тим у вези подузео све потребне кораке!”

На то је додао: “Такође сам уверен да се Дан проживљења неће догодити, а ако се пак догоди и ја се вратим Богу после смрти, на Будућем свету ће ме чекати нешто боље од мог врта, управо због мојих заслуга и угледа.”

Онај му верник, искрено га саветујући, рече: “Како не верујеш у Бога, а Он је створио твог праоца Адама од земље, тебе је формирао од капи семена, а затим ти је најлепши облик дао?! Онај Који је у стању да створи из ничег, може и да те проживи након смрти.”

“Ја нисам као ти, ја не поричем оживљење нити негирам Божје благодати, већ сматрам да је Бог једини Створитељ и дарежљиви Опскрбитељ, и ја Њему никог равним не сматрам, нити друга божанства обожавам”, објаснио је верник.

“Зашто ниси, када си угледао свој прелепи врт, дивећи се, казао: ‘Машаллах! Сва моћ и снага припада само Богу!’ Наиме, Бог ти је, Својом моћи и вољом, омогућио да имаш све то, а Он ради оно што жели! Ето, ја имам мање богатства и потомства од тебе”, подсетио је верник неверника.

Наставио је затим: "Знај да је Бог у могућности, иако сад имам мање од тебе, да ми да иметка и потомства, па да имам више него ти, јер ја сам Богу, Узвишеном, захвалан. Имај на уму и то да ти Свевишњи Бог може одузети све што ти је дао, јер си незахвалан, а у стању је и да пошаље казну с неба на твој врт која би га уништио и учинио пустим и бескорисним земљиштем."

“Или може учинити да нестане вода која се налази у врту, којом напајаш плодове, и не би је могао пронаћи па би врт твој пресушио”, закључио је.

И заиста, догодило се баш онако како је то верник предвидео: Свемогући је Бог уништио неверников врт, спалио је његове плодове, па је безбожник почео кршити своје руке кајући се и жалећи за својим некадашњим богатством. И рече: “Камо среће да сам био захвалан свом Господару, и да сам само Њега обожавао!”

И невернику тад није било помоћи, нико није могао да спаси његов врт, а није био у стању ни сам себи помоћи јер је био слаб и беспомоћан.

Приликом искушења и несреће снага и помоћ припадају искључиво Богу, Који најбоље награђује вернике доброчинитеље. Њима припада добар завршетак.

Веровесниче, наведи људима пример овог света, чији су их украси, игра и забава обманули и завели; пример његове пролазности и безвредности јесте као пример кише коју Бог спушта с неба па помоћу ње никне разноврсно, зелено, бујно растиње. Ипак, убрзо наиђе ветар који све то поломи и сасуши, па постане безвредна рушевина. Бог све може и ништа се не може супротставити Његовој моћи и одлуци. Бог оставља у животу оно што жели, а уништава оно што жели.

Иметак и деца су нешто добро и лепо на овом пролазном свету, али иметак нестаје, деца умиру, живот пролази, а једино остају добра дела, хваљење, слављење и величање Бога. Човек ће за добра дела бити боље награђен него за иметак и за децу, па стога треба чинити што више добрих дела како би се заслужила вечна награда у Рају.

Сети се Дана у којем ће Свевишњи Бог уклонити планине с њихових места па ће Земља постати пуста и равна. Бог ће затим сакупити сва Своја створења и нико неће изостати.

Сви ће људи бити доведени пред Бога, Зналца свих тајни, и у редове ће бити поређани; нико неће моћи никог сакрити. И људи ће се вратити Свевишњем Богу на Дану судњем онакви какви су се родили: без иметка, деце и било чега другог; а били су уверени да их Бог неће оживети и позвати на одговорност.

Поставиће се Књига у којој су записана дела сваког човека, добра и лоша, па ће је узети у десну или у леву руку. Видећеш развратнике грешнике престрављене и уплашене због лоших дела која су чинили, па ће, угледавши Књигу, узвикнути: “Тешко нама! Шта је с овом Књигом! Ниједно дело, ни мало ни велико, она није пропустила, све је забележила!” Твој Господар неће учинити ни трун неправде било којем створењу; доброчинитељу неће одузети нити једно добро, а грешнику неће додати ни један грех.

Посланиче, сети се дана у којем је Бог наредио анђелима и Сотони, да се поклоне Адаму, искључиво из поштовања. Сви су анђели послушали и поклонили се, осим Сотоне који је одбио послушност и није се поклонио Адаму. Сотона је био један од џинна, који је одбио послушност из охолости и зависти према Адаму. Зар сте задовољни њиме, о људи, и његовим породом? Њих сте узели за своје заштитнике, а не Бога; слушате их и следите, а они су вам највећи непријатељи?! Како је ружно то што су неки људи покорност Богу заменили покорношћу ђаволу и његовим следбеницима!

Ђаво и његови помагачи нису били присутни кад је Бог стварао небеса и Земљу, нити је Он у томе тражио помоћ од њих. А они нису били сведоци стварању њих самих, већ је Свемогући Бог створио све сам, без помагача и саучесника. Бог, Узвишени, не узима заблуделе ђаволе међу џиннима и људима као своје помагаче. Јер Бог је независтан и све може.

Бог ће на Судњем дану казати неверницима: “Позовите оне које сте мимо Мене обожавали, да вам помогну и од казне вас спасе!” Вишебошци ће позвати своја божанства, али им се она неће одазвати. Бог ће тад увести у Паклену ватру и многобошце и њихова лажна божанства, где ће сви заједно остати у вечној казни.

Грешници ће угледати ватру и увериће се да у њу морају да уђу, и да се, након што попадају у њу, никако и никад неће моћи избавити.

Узвишени Бог људима објашњава многобројне корисне примере у часном Кур’ану, не би ли послушали савет и извукли поуку. А човек је најсклонији расправљању и полемици.

Људе не одвраћа од веровања у Бога, слеђења Његовог веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, и тражења опроста од Њега за грехе ништа друго осим охолост и тврдоглавост коју показују према Посланику, тражећи да их задеси оно што је задесило претходне неверничке народе или очекују да их снађе казна коју ће лично видети и наочиглед целог света.

Бог је слао посланике људима да вернике обрадују опростом и Рајем, а да невернике упозоре на казну и Пакао. Међутим, поред јасних знакова и доказа, неверници су у полемици из ината и непријатељства и без икаквог доказа, како би помоћу лажи одбацили истину коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост. Такође се исмејавају и ругају Божјој Књизи, Његовим доказима и казни којом им се прети.

Нема неправеднијег човека на свету од оног који буде саветован и опомињан јасним Божјим доказима, али се ипак одбије покорити, окрене главу и заборави недела која је починио не покајавши се. Бог је поставио застор на срца неверника због њихових злодела, како се не би окористили Кур’аном и како га не би разумели. Учинио их је и глувим, па не чују упуту; њима савети нису од користи. Посланиче Мухаммеде, ако ли позовеш невернике у веровање, они ти се неће одазвати јер су њихова срца окорела у греху и јер су немарни према истини.

Да Посланик, мир над њим, не би ишчекивао казну порицатеља, Бог му је рекао: Твој Господар прашта грехе онима који Му се искрено покају и веома је милостив дајући времена грешницима. Да Бог кажњава невернике према заслугама њиховим, пожурио би им казну још на овом свету, али Он им даје времена и одгађа казну до Дана који нико неће моћи избећи и у којем ће сви људи полагати рачун.

Ова ваша суседна села и градове, попут Еберовог, Салаховог, Лотовог и Јофоровог насеља, Бог их је уништио и њихове житеље је искоренио након што су занегирали Бога и Божје посланике. Бог је одредио тренутак казне и упозорио их на њу, па је то и учинио.

Сети се, веровесниче, тренутка кад је Мојсије, мир над њим, казао свом слуги Јошуи б. Нуну: “Ићи ћу све док не стигнем до места где се састају два мора, или док не сретнем мудрог човека који ће ме поучити многим стварима.”

Кад су посланик Мојсије и његов слуга Јошуа стигли до места где се састају два мора, сели су код једне стене, али су заборавили рибу која им је требала бити храна у путу. Јошуа ју је носио у корпи, али је Свемогући Бог дао да она оживи и клизне у море.

Пошто су наставили да пешаче напустивши место у којем су заборавили рибу, Мојсије огладни и затражи оброк од Јошуе, након исцрпног пута.

Јошуа одговори Мојсију: “Ђаво је учинио да заборавим да те обавестим да нам је риба оживела и побегла у морска пространства, док смо седили код оне стене. То је, заиста, веома зачудно!”

Мојсије му тад рече: “Ово је оно што сам тражио! Нестанак рибе знак је да смо у близини мудрог човека.” Потом су се, идући истим путем, вратили код те стене, код које је риба клизнула у воду.

Мојсије и Јошуа нађоше мудрог човека по имену Хидр којем је Бог указао Своју милост и дао му корисно знање. Наиме, уз милост иду благост, нежност, доброћудност и стрпљивост, а знање прати моћ, оштроумност и мудрост.

Мојсије га поздрави и одмах упита: “Дозволи ми да ти правим друштво како бих се окористио твојим знањем и равнао се према оном што од тебе научим?”

Хидр му је међутим одговорио: “Ти се нећеш моћи стрпити у мом друштву, с обзиром на то да ћеш видети неке ствари које нећеш моћи да разумеш и да схватиш, а нећеш моћи ни да прећутиш моје поступке.”

“А и како би се стрпео у ситуацијама које нису онакве како изгледају, осим ако ниси упућен у суштину ствари?” Објасни Хидр.

Мојсије на то рече: “Бићу стрпљив, ако Бог да, и нећу се супротстављати твојим наредбама, видећеш.”

Хидр прихвати да га посланик Мојсије прати на путу, али му је напоменуо да га не пита о оном што му није јасно све док му он сам не објасни.

Они, тако, кренуше обалом и наиђоше на лађу на коју се укрцаше ништа не плативши: власници лађе указали су њима двојици почаст. Хидр затим одвали једну подну даску те настаде рупа због које лађа умало не потону јер је вода покуљала унутра. Мојсије, мир над њим, одмах осуди тај његов поступак и рече: “Ови људи нису нам наплатили пловидбу, а ти си им заузврат пробушио лађу да би је потопио! То што си учинио неопростиво је, то је ружно с твоје стране!”

Хидр га опомену: “Нисам ли ти на почетку рекао да се нећеш моћи суздржати у мом друштву?!”

Мојсије се извинио: “Опрости ми, заборавио сам за онај наш договор! Буди благ и стрпљив са мном, а не отежавај ми!”

Њих се двојица искрцаше из лађе и запутише обалом. Идући обалом, наишли су на децу која су се играла, те Хидр уби једног дечака. Мојсије се томе успротиви. Упита: “Што уби дете безгрешно! Ти си учинио нешто вема ружно!”

Подсећајући Мојсија на услов који му је поставио, Хидр рече: “Зар те нисам упозорио да се нећеш моћи суздржати кад видиш неке моје поступке чију суштину нећеш моћи да разумеш?”

Мојсије је обећао: “Ако те било шта након овог будем питао, немој се дружити са мном. Ја сам се већ три пута успротивио твојој наредби и стигао сам до границе када можеш напустити дружење са мном."

Они наставише путовање, а кад дођоше у један град, замолише његове становнике да их нахране, јер су путници, али ови то одбише. Мојсије и Хидр тад видеше неки зид који само што се није срушио, па га Хидр исправи и учврсти. Мојсије се изненади и рече Хидру: “Требао си да им наплатиш ову услугу, па да себи купимо храну, јер су нам ови људи ускратили гостопримство.”

Ел-Хидр рече: “Дошло је време да се нас двојица растанемо. А пре него што се коначно раздвојимо, објаснићу ти неоснованост твојих приговора у вези с мојим поступцима.”

“Што се тиче оне лађе чију сам подну даску одвалио”, ел-Хидр рече, “она припада сиромасима који живе превозећи путнике на мору. Испред њих налази се неправедан владар који отуђује сваку исправну лађу, па сам хтео да је мало оштетим како им је онај тиранин не би одузео.”

Хидр затим рече: “Кад је у питању дечак којег сам убио, он је постао неверник, а родитељи су му верници. Да сам га оставио у животу, он би, уистину, утицао на своје родитеље да и они постану неверници, из љубави према њему, или због тога што би материјално зависили од њега.”

“Желели смо да им Бог, уместо њега, подари бољег, послушнијег и вреднијег дечака”, додао је.

Напослетку је Хидр казао: “Кад је реч о оном зиду што сам га исправио и учврстио, он је припадао двојици дечака, сирочади из оног града у којем смо били, а испод зида налази се злато и сребро, њихова својина. Отац им је био добар и богобојазан човек, па је Бог, из Своје доброте, желео да они одрасту и изваде благо испод зида. Ништа од овог нисам учинио по свом нахођењу, већ Божјом вољом и наредбом. То је објашњење за моје поступке које си осудио. Ето тако је било, а ти ниси био упућен у суштину ствари, па се ниси могао суздржати од коментара.”

Питају те, Веровесниче, многобошци и Јевреји о праведном владару Зулкарнејну. Одговори им да ћеш их о томе обавестити, како би примили савет и извукли поуку.

Свемогући је Бог омогућио Зулкарнејну да влада Земљом и дао му је све што је потребно за то.

Ове речи значе да је Зулкарнејн подузимао све потребне кораке и користио се свим средствима која смо му пружили, да би остварио оно што је хтео да оствари. Он се упутио према западу.

Кад је Зулкарнејн стигао до места где Сунце залази, учинило му се да оно залази у један врео извор, у црно блато. На том је месту затекао неки народ па му Господар нареди да их или казни, убијајући их и заробљавајући – ако не буду веровали у Бога, или да се према њима пак односи на најлепши начин.

Зулкарнејн рече: “Што се тиче оних који не верују у Бога, њих ћeмо казнити, а кад се врате Богу, на Судњем дану, Он ће их вечно и заувек кажњавати у ватри.”

“А кад је реч о онима који верују у Бога, следе Његове посланике, извршавају Божје заповести и сустежу се од Божјих забрана, њих чекају Рајске баште у којима ће заувек боравити; према таквима ћемо поступати благо и племенито”, казао је.

Потом се Зулкарнејн врати на исток, одлучно и марљиво прихватајући средства и оруђа која му је Бог дао.

Кад он дође до места где Сунце излази, тамо затече народ који није имао ништа чиме би се заштитио од сунчеве топлоте, нити кућа, па ни дрвећа које би му правило хлад.

Бог је био упознат са свим оруђима и средствима којима је Зулкарнејн располагао, јер Он све зна и ништа Му није скривено.

Затим је Зулкарнејн наставио путовати, брижљиво и стрпљиво користећи снагу и ратну опрему коју му је Господар подарио.

Пошто је стигао између две планине које раздвајају оно што је иза њих, нашао је испред њих народ специфичног језика; једва су разумели говор других људи.

Они му рекоше: “Зулкарнејне, народ Гог и Магог чине неред на Земљи: убијају, поробљавају, отимају, на путевима пресрећу и чине неправду! Ми бисмо ти достојно платили кад би између нас, с једне стране, и Гога и Магога, с друге стране, подигао велики зид.”

Зулкарнејн им је одговорио: “Власт и награду коју ми је Бог дао бољи су од тога што ви имате. Међутим, помозите ми колико год можете да између вас и њих подигнем зид који ће их онемогућити у томе да вас узнемирују.”

“Донесите ми комаде гвожђа!” Затражио је Зулкарнејн. Након што донесоше гвожђе и ставише га једно на друго те изравнаше две стране брда, Зулкарнејн рече својим помагачима: “Распалите ватру испод овог гвожђа!” Пошто се гвожђе истопило, наредио је да му се донесе бакар којим ће све то да залије, како би било чвршће.

Народи Гог и Магог нису могли да пређу преко зида – био је изразито висок, а нису могли ни да га прокопају, због његове јачине.

Зулкарнејн је изјавио: “Овај зид, који сам учинио заштитом од Гога и Магога, милост је Божја према мени и према људима који су то од мене тражили; у његовом су подизању велика корист и добро. Кад дође Судњи дан, Бог ће га разорити и сравнити са земљом, јер ће се Његово обећање сигурно испунити, а Бог не крши Своја обећања.”

Бог ће дати да се људи пред Судњи дан међусобно сударају, због њихове бројности, а када анђео дувне у рог, Бог ће сакупити сва створења ради полагања рачуна.

Показаће Узвишени Бог неверницима Пакао на стајалишту, како би видели своје вечно станиште.

На њиховим је очима био застор, па нису спомињали Бога, нису размишљали о Његовим знаковима нити су примали поуку. Такође нису желели да чују и прихвате Божје речи и доказе.

Зар многобошци мисле да могу да узму Божја створења међу анђелима или ђаволима, посланицима и осталим људима као божанства која ће да славе и којима ће да се моле поред Бога?! Нека знају они који не верују да им је Свемоћни Бог припремио Паклену ватру!

Реци им Веровесниче: “Хоћете ли да вас обавестим о људима који ће сасвим настрадати на Судњем дану, који ће бити изгубљени и кајаће се?”

И одговори: “То су они који нису веровали у Бога на овом свету, који су скренули с Правог пута и ишли путем који води у Пакао, а били су уверени да чине добро и да ће бити награђени.”

Негирали су Божје доказе и порицали су оживљење након смрти, па им је Бог поништио њихова дела због неверовања. Стога на Судњем дану код Бога неће имати никакав углед нити вредност.

То је зато што су негирали Божје речи и доказе, порицали су чуда и исмејавали су се Божјим посланицима, и због тога ће бити кажњени вечном ватром у Паклу.”

Они који верују у Бога и Његове посланике, затим искрено и исправно чине добра дела, њима припадају највиши и најузвишенији ступњеви у Рају.

Ови верници доброчинитељи заувек ће остати у близини Свемоћног Бога, никад неће пожелети да изађу из Раја и да га замене нечим другим, јер Рају ништа није равно.

Реци, Посланиче: “Кад би море било тинта а дрвеће пера којим би се писао Божји говор, море би пресушило пре него што би нестале Божје речи, због неограничености Божјег говора и његове светости. Па чак и кад би Бог на прво, додао још једно море, не би нестале Божје речи.”

Веровесниче реци људима: “Ја сам човек као и ви, нисам анђео, већ Божји слуга и посланик. Бог ми је објавио да нема истинског божанства осим Њега, Који нема судруга. Стога, ко се боји Божје казне и нада се Његовој милости, а уз то, верује у сусрет с Њиме на Судњем дану, нека чини добра дела, само ради свог Господара и у складу с Посланиковом, нека је мир над њим и милост Божја, праксом. И нека поред свог Господара никога не обожава.”

О кур’анским скраћеницама већ смо говорили, на почетку поглавља ел-Бекара.

У овим одломцима је казивање о милости коју је Бог Узвишени указао веровеснику Захарију, а у којима се налазе очите користи, поруке и поуке.

Кад је веровесник Захарија, мир над њим, тихо замолио Узвишеног Бога – тиха молитва садржи искреност и огромну наду у то да ће се Господар светова одазвати на молбу.

Овај веровесник замолио је Племенитог Бога рекавши: “Господару, већ сам остарио и онемоћао, глава ми је оседела, а никад ми ниси, кад сам Те замолио, ускратио и молбу одбио!”

“Бојим се, Господару”, замолио је Захарија, “да ће моји рођаци и ближњи, након што умрем, подбацити у достављању истинске вере и позивању на пут Твој, а жена ми је нероткиња, па ми подари сина наследника!”

“Дај ми наследника, Боже, који ће да наследи моје посланство и посланство дома Јаковљевог! И молим Ти се да наследника којег ћеш ми подарити учиниш добрим човеком и да га Ти прихватиш, а и створења Твоја”, казао је у молитви веровесник Захарија.

Свевишњи Бог објавио је Захарију, мир над њим: “Бог ти, о Захарија, шаље радовест да је услишао твоју молбу и да ће ти подарити дечака чије ће име Јахја (Јован) бити – име његово говори о успеху у животу – а то име нико пре њега није имао.”

На то се веровесник Захарија, мир над њим, зачудио и рекао: “Боже мој, како ћу да имам дете кад моја жена не може да затрудни, а ја сам доживео дубоку старост, не могу да стекнем дете?!”

Анђео рече: “Ето тако, ово јесте зачуђујућа радосна вест, али је твој Господар казао: 'Мени је лако створити Јахју, иако ти је жена нероткиња а ти у дубокој старости, јер, о Захарија, и тебе сам створио иако пре свог рођења ниси ни постојао."

Желећи да му се срце смири у погледу овог Божјег обећања, Захарија, мир над њим, замоли: “Боже, желим да ми даш неки знак по којем ћу знати да је истинито обећање које су ми донели анђели!” Свемогући Бог објави веровеснику Захарију: “Знак је то да нећеш моћи никако да разговараш с људима три ноћи и три дана, а сасвим ћеш здрав да будеш.”

И Захарија, мир над њим, изађе из свог храма у којем су му анђели донели радовест да ће имати сина, и показа руком, дајући својим сународницима на знање да славе Узвишеног Бога ујутру и навече.

И родио му се син Јахја (Јован). Кад је одрастао толико да може да разуме оно што му се говори, рекли смо му: “Јахја, прихвати Тору одлучно и потруди се у погледу ње памтећи је, разумевајући, поступајући према њој и позивајући у њена начела!” Од Свевишњег Бога Јахја је добио огромну мудрост и разумевање док је још дечак био.

Бог је подарио Јахји, мир над њим, милост, Своју љубав и сустезање од греха, па је био богобојазан извршавајући Божје наредбе и сустежући се од Божјих забрана.

Јахја је био послушан својим родитељима, чинио им је доброчинство, био је сажаљив према њима; није био охол ни дрзак према људима већ је био понизан; није био непослушан према Богу Узвишеном, увек Му је био покоран.

Нека су мир и спас Божји Јахји, мир над њим, на дан кад га је мајка донела на овај свет и на дан кад је умро и на дан кад ће га Свемогући Бог оживети из гроба. Ово су три ситуације које су за човека најтеже. Ако у њима буде поштеђен страха, биће га поштеђен и у свим другим ситуацијама.

Веровесниче, казуј из Кур'ана казивање о Марији, која се повукла од својих укућана на источну страну.

И Марија је направила застор да се заклони од своје породице, па јој је Свевишњи Бог послао анђела Гаврила у лику прелепог мушкарца. Због тога се Марија уплашила, мислећи да јој се странац који се појавио жели нанети зло.

Видевши прелепог мушкарца у чији се лик претворио анђео Гаврило, Марија је узвикнула: “Утичем се Милостивом Богу од твог зла или узнемиравања, ако се Бога бојиш!”

Анђео Гаврило јој, међутим, рече: “Мене је Бог Узвишен послао да ти поклоним непорочног, честитог и чистог дечака.”

“Како ћу да родим дечака”, упитала је Марија, “кад нисам удата нити ми је иједан мушкарац икада пришао, и ја нисам неморална? Зна се да жена може да затрудни само након односа са мушкарцем?”

На то јој је анђео Гаврило рекао: “У праву си, ниси била удата, а нити си починила неморал, Бог те је сачувао од неморала. Међутим, Богу је заиста лако да створи дете у утроби жене, а да није удата нити да је починила неморал, јер Узвишени Бог може све да уради. И Господар ће дати да се тако догоди да би то био показатељ Његове моћи, и да Исус буде милост Божја за своју мајку и све оне које поверују из његовог народа. Ето, Свемогући Бог тако је одредио и то је записао у Плочи помно чуваној.” Исус, мир над њим, је знак људима и доказ Божје моћи. Наиме, Бог је створио Адама без оца и без мајке, а Еву је створио само од мушкарца. Све остале људе је створио од мушкарца и од жене. Једино је Исус, мир над њим, створен од жене без мушкарца.

И Марија занесе Исуса, мир над њим, након што је дах анђела Гаврила допрео до њене материце; она се затим склонила далеко, тамо где је нико неће видети.

И Марију порођајни болови присилише да дође до стабла неке палме где је, стрепећи од осуде свог народа, повикала: “Камо среће да сам умрла пре него што сам ово искушење доживела! Камо среће да нисам ни постојала! Камо среће да ме нико није познавао!”

Тад Марију позва њена беба Исус: “Не жалости се, ово је Божја одредба! Он је дао да ниже тебе потече поток с питком водом.”

“И затреси палмино стабло па ће по теби пасти зреле и укусне урме,” додао је Исус.

“И једи хурме и пиј воду, и буди весела због свог сина! А ако данас сретнеш било којег човека који те упита у вези са дететом, реци му: ‘Ја сам се заветовала Милостивом Богу да ћу да ћутим, покоравајући се Богу, и да данас ни с ким нећу да говорим!’”

И након што је Марија била отишла далеко од својих сународника, појавила се, носећи Исуса. Након што су је видели, рекоше: “О Марија, заиста си учинила страшну ствар за коју се нисмо од тебе надали!”

И додали су: “Хеј ти која у богослужењу и чедности личиш на Арона, твој отац није био лош човек, нити је твоја мајка била блудница! Па како је могуће да донесеш дете, а ниси удата?!”

Међутим, Марија им ништа није одговорила већ је показала на Исуса, који је био у колевци – да њега упитају о овом случају. Они рекоше: “Како ћемо да говоримо с дететом у колевци, које не говори нити уопште шта разуме?”

Исус рече: “Ја сам Божја слуга, мени ће Бог Јеванђеље објавити и изаслаником синовима Израиљевим учинити.”

“Свемогући Бог учиниће да будем од велике користи, ма где се налазио. Он ће ми наредити да обављам молитву и да дајем обавезну милостињу док сам жив”, рекао је Исус.

И додао је: “Свевишњи Бог учиниће да будем послушан, благ и сажаљив према својој мајци, а неће допустити да будем охол, осоран, груб и непослушан Њему; и учиниће да будем добар човек.”

“И нека је са мном Божја сигурност од сваког страха и спас од сваке мањкавости и лажи на дан кад сам се родио и на дан кад умрем и на Дан проживљења. И ђаво ми сигурно не може наудити у ове три споменуте ситуације,” завршио је Исус свој говор.

Несумњиво је и поуздано да је овако говорио Исус, син Маријин, а не онако како му приписују, износећи неистине о њему, Јевреји и хришћани.

Није Божје да има дете, Њему то не приличи, нити то може бити! Он је врло високо изнад тога да Себи узме дете међу Својим створењима. Бог је Узвишен свемогућ, па кад нешто одлучи да учини, само нареди: “Буди”, и оно буде; нико Божју одредбу не може да одбије.

И Исус, мир над њим, такође, рече синовима Израиљевим: “Обожавајте само Бога и немојте ниједно божанство поред њега да обожавате! Бог је мој и ваш Господар, нема истинског божанства осим Њега! Ето то је прави пут у вери, а све мимо тога је странпутица и заблуда.”

Међутим, синови Израиљеви су се подвојили у погледу Исуса, мир над њим, и поделили у групације. Неки су признали: Он је Божји Посланик, док су други то оспорили и сматрали су га непријатељем и неверником. Неке групе су екстремно претерале и казале да је Бог, док су други казали да је Божји син. Узвишен је Бог од онога како Га сматрају и описују, а тешко онима који су се разишли о истини о њему на Судњем дану, када се људи буду обрачунавали због својих дела.

О како ће неверници добро чути страхотне звукове и како ће јасно видети страшне призоре оног Дана кад буду полагали рачун пред Свезнајућим Богом. Многобошци и неверници су на овом свету били далеко од Правог пута, који је Бог дао да буде веома јасан, и нису се припремали за полагање рачуна на Судњем дану, све док нису умрли у таквом стању.

И опомени људе, Божји Посланиче, на Судњи дан, дан туге због неиспуњавања Божјих заповести, у којем ће Свезнајући Бог позвати створења на одговорност; срећне ће да награди, а несрећне ће да казни. Међутим, неверници су на овом свету немарни спрам Дана судњег јер окрећу главе од истине и следе неистину, па немају исправно веровање и не чине ради Бога добра дела.

Само ће Свемогући Бог наследити Земљу и оне који живе на њој, кад ће учинити да сва створења помру и кад ће само Он, Живи Који не умире, остати. И Богу Узвишеном све ће да се напослетку врати па ће Он, сводећи обрачун, вернике да награди, а невернике да казни.

Посланиче, казуј из Кур'ана казивање о Авраму, мир над њим, једном од најискренијих и најбољих Божјих пријатеља; њега је Свевишњи Бог почастио веровесништвом и одабрао га међу посланицима.

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу: “Зашто, о оче мој, обожаваш кипове, материју која не чује нити види, нити те може од зла сачувати, нити ти може какво добро донети? Само Узвишени Бог даје добро и зло.”

И рекао му је: “Мене је, оче мој, Свевишњи Бог почастио корисним знањем које ми је дао у виду објаве, па прими мој савет и следи Прави пут који ћу ја да ти укажем.”

“О оче мој”, обратио се његов брижни син Аврам, “немој да обожаваш ђавола тиме што обожаваш кипове, и немој да бежиш од обожавања Јединог Бога! Ђаво је, знај то, непријатељ Божји који се не покорава Богу из своје охолости.”

“О оче мој, бојим се да ћеш умрети као неверник, па ће те неизоставно стићи Божја казна у пакленој ватри, у којој ћеш заувек остати и са сотоном у Паклу бити.”

Супротно сваком очекивању, он је одговорио Авраму овако: “Зар ти, о Авраме, желиш да обожаваш неке друге, а не моје богове? Ако не престанеш да вређаш и понижаваш моје богове, заиста ћу те каменовати. Иди од мене, не желим с тобом да разговарам, и не желим да те видим!”

Посланик Аврам, мир над њим, рече оцу: “Од мене нећеш доживети никакву непријатност, сигурно. Молићу Узвишеног Бога да те упути на Прави пут и да ти опрости грехе. Мој Господар ми увек услиша молитву и врло је благ према мени.”

Рекао је на крају: “И повлачим се од тебе, и народа твог, и лажних божанстава која обожавате, а не Свезнајућег Бога. Нећу одустати од обожавања Бога Узвишеног, увек ћу Га молити, искрено Му веру исповедајући; надам се да због молбе коју упутим Богу нећу остати разочаран."

Након што је посланик Аврам, мир над њим, напустио свог оца и многобошце међу својим народом, порекавши исправност обожавања кипова и идола, Узвишени Бог му је даровао сина Исака, који је, опет, стекао сина Јакова, и обојицу је учинио племенитим веровесницима.

И све њих, Аврама и његове синове, Племенити је Бог одликовао Својом милошћу и високим степенима: посланством, мудрошћу, лепим и вечним споменом међу верницима.

Посланиче, казуј из Кур'ана казивање о посланику Мојсију, мир над њим, којег је Свемогући Бог изабрао за посланика, веровесника.

Бог Узвишен позвао је Мојсија, мир над њим, с десне стране брда Синај и с њиме разговарао и подарио му посланицу.

Бог Узвишен даровао је Мојсију, мир над њим, његовог брата Арона као веровесника и помагача. Господар је услишио Мојсијеву молитву коју је у вези с тим упутио.

Посланиче Ислама, казуј из Кур'ана казивање о веровеснику Јишмаилу, мир над њим, који је испуњавао дато обећање: шта год би обећао, то би испунио, никад обећање није прекршио; и био је Божји посланик.

Јишмаил, мир над њим, захтевао је од своје чељади обављање молитве и давање милостиње; Свевишњи Бог био је њиме задовољан.

Веровесниче, такође казуј из Кур'ана казивање о веровеснику Хеноку, мир над њим, који је био истинољубив, и искрен у речима и делима.

Бог Узвишен уздигао је Хенока, мир над њим, на високо место и учинили да се по добру спомиње на овом и на будућем свету.

Ови веровесници које је Свевишњи Бог споменуо овде јесу они које је обасуо Својом добротом, упутио их, подарио им посланство и упутио на чињење сваког добра. Они су потомци Адамови и оних које је Бог Узвишен спасио у лађи с Нојем, мир над њим, и потомци Аврамови и Јаковљеви. Кад би им се Божје речи учили, они би падали ничице, понизно и плачући из страхопоштовања према Богу, јер су искрени и послушни верници.

Али, после ових добрих људи дошли су зли људи који су занемаривали Божје заповести и избегавали молитву, и поводили су се за ниским пожудама чинећи оно што је Бог забранио. Њих ће на Будућем свету зло снаћи, биће несрећни и кајаће се у ватри Пакла.

Али они који се покају због греха, искрено верујући и добра дела чинећи, Узвишени Бог ће примити њихово покајање и прећи ће преко њихових лоших дела и неће им нимало умањити награду за добро које су чинили, даће им награду у целости.

И увешће их у Рај, који им је Свевишњи Бог обећао зато што су у постојање Раја чврсто веровали, а нису га видели. А Божје ће се обећање неизоставно испунити, немогуће је да Узвишени Бог прекрши Своје обећање.

Становници Раја неће у Рају да слушају бесмислице и безобразан говор, већ ће чути како једни друге поздрављају речима мира и спокоја Божјег, а у којем је садржана молитва да их мимоиђе свака непријатност и да буду сигурни од сваког страха. У Рају биће ујутру и навече опскрбљени храном и пићем каквим буду желели.

Ето такав Рај Свемогући Бог припремио је за богобојазне вернике, а богобојазан је свако ко испуњава Божје заповести и чува се Божјих забрана.

Анђео Гаврило се обратио посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост: “Ми, анђели, спуштамо се с неба само по наредби Божјој. Њему припада знање о свему шта нас чека на Будућем свету, о оном шта је прошло на овом свету и оном шта је између овог света и Будућег. Богу је знано све што се догодило, у сваком времену и на сваком месту; Свевишњи Бог ништа не заборавља.”

Једино је Бог Узвишен Господар, Створитељ и Владар небеса и Земље и оног што је између њих, Он све то одржава, па само Њега обожавај, искрено и устрајно, не молећи се никоме поред Њега! Јер, Богу нико није сличан ни у чему, само Он има лепа имена и савршена својства и само су Његова дела савршена.

Поричући оживљење на Будућем свету, неверник говори: “Немогуће је да ћу после смрти, кад постанем прашина, бити враћен у живот.”

Зар је заборавио порицатељ да га је Свемогући Бог давно, из ничег створио, кад је био ништа, и да је, по логици, лакше поново створити оно што је већ постојало – а Богу је све лако.

Узвишени Бог се куне Самим Собом, да ће оживети невернике порицатеље заједно са ђаволима на Судњем дану и затим ће их сигурно довести да око ватре у Паклу на коленима клече! – Клечаће од незамисливо великог страха и страшног призора.

Затим ће Свевишњи Бог прво казнити оне који су били највећи неверници и неправедници, оне који су били највише охоли и најдрскији, и они ће осталима бити предводници у казни.

То ће тако бити, јер Свезнајући Бог најбоље зна оне који су највише заслужили да буду кажњавани у ватри Пакла и његовој жестини.

И не постоји ниједан човек а да неће стићи до Пакла а затим ће прећи преко моста, изнад Ватре постављеног; прелазиће различитом брзином, тј. сходно својим делима. Неупитан је прелазак преко Пакла– Силни се Бог обавезао да ће то тако бити.

А онда ће Племенити Бог да спаси оне који су Га се бојали поступајући складно Његовим заповестима, а у ватри Пакла ће оставити неправеднике да клече на коленима, па неће моћи да побегну нити ће моћи да се ослободе патње.

Када су им се казивале јасне кур’анске речи, неверници су говорили верницима: “Шта мислите, јесмо ли ми или ви у бољем положају и ко има више следбеника?”

А колико је само Узвишени Бог уништио народа пре меканских многобожаца порицатеља, а били су богатији од ових неверника и својим изгледом су више очаравали!

Веровесниче реци: “Бог ће оног ко је у заблуди оставити да лута, даће му времена, али ће тај заблудели, кад угледа претњу Божју: казну на овом свету или наступање Судњег дана – сигурно сазнати ко је гори положајем и ко је слабији војском и има мање поборника."

А Племенити Бог ће онима који верују и чине добра дела само повећати веровање зато што су послушни Богу и зато што доследно следе Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост. Због оних дела која је Ислам означио добрим делима човек ће код Бога имати огромну награду и леп повратак, наћи ће их онда кад му буду најпотребнија.

Зар се, Посланиче, не чудиш оним неверницима који поричу Божје речи и знамења, и негирају Ислам и говоре да ће на Будућем свету бити у добром положају, да ће им бити дата вечна уживања у Рају, и да ће бити са својом децом!

Је ли он спознао будућност па да за себе тврди тако нешто, или му је пак Милостиви Бог то обећао?

Нити је спознао невидљиво, нити је од Бога обећање примио, него је лажов. Свезнајући Бог записаће његове лажи и даће му огромну патњу зато што је неистине износио.

А све оно што му је Бог Узвишен дао, одузеће му кад буде на самрти, па ће пред Бога стати сам, без помагача и икаквог ослонца.

Неверници, уместо у Бога, верују у некаква божанства која обожавају и од којих траже помоћ, понос и величину.

Никад људи неће постићи успех, величину и понос обожавајући идоле, кипове, свеце, а не Свевишњег и Јединог Бога! На крају, иста та лажна божанства ће порећи на Судњем дану да су их људи обожавали, и биће им противници и занегираће њихово обожавање.

Не видиш ли, Божји Посланиче, да је Узвишени Бог, по Својој правди и мудрости, невернике ђаволима препустио па их они заводе на грех и спречавају их да спознају истинску Божју веру?

Због тога не тражи од Бога да што пре уништи неправеднике, Бог полако њихове дане одбројава и бележи сва дела њихова ниједно не запостављајући. И кад истекне време и рок за опрост и покајање, биће кажњени онако како заслужују.

Посланиче, спомени им Судњи дан, када ћемо богобојазне, који су извршавали наредбе и клонили се забрана, пред Господаром скупити и почаст им указати.

А жедне невернике ће анђели чувари Пакла грубо потерати у ватру Пакла.

Неверници се неће моћи једни за друге заузимати. То ће моћи само они који су на овом свету исправно веровали у Бога и Божје посланике.

Износећи лажи, Јевреји и хришћани тврде да је Бог Узвишен Себи узео дете.

Многобошци, заиста, говоре страшне и гнусне речи о Свевишњем Богу тврдећи да Он има дете!

Готово да се због страхоте тих ваших речи небеса расцепе, а Земља распукне и пропадну планине рушећи се – из срџбе због потворе на Бога.

Готово да се догоди та велика катастрофа зато што многобошци износе лаже и потворе тврдећи да је Свевишњи Бог између својих створења за Себе одабрао дете. Заиста, Бог је врло високо изнад оног како Га описују безбожници.

Богу Величанственом, не приличи да има дете, Он је заиста независтан о било коме.

Сви који се налазе на небесима и на Земљи, анђели, људи и духови, вратиће се Силном Богу на Судњем дану понизни, скрушени и страхопоштовања пуни.

Свезнајући је Бог сва створења побројао и зна тачно колико их има, ништа Му није непознато.

Сваки ће човек на Дан проживљења Богу Узвишеном да дође сам, без игде иког, без иметка, помагача и власти.

Оне људе који верују у Бога и чине добра дела – Бог ће увести у Своју милост и учиниће да их створења заволе, прихвате и по добру спомињу.

Веровесниче, Племенити је Бог овај Кур’ан учинио лаким, на твом, арапском језику, да би помоћу њега обрадовао богобојазне честите вернике Божјим задовољством и наградом у Рају, а да би велике свадљивце, пркосне грешнике који слепо следе странпутицу и боре се за њу упозорио на казну у Паклу.

Много је претходних народа Свемогући Бог уништио, не видиш ниједног од њих нити чујеш њихове гласове. Као што је њих уништио, тако ће уништити и невернике твог народа, онда када Бог буде то хтео.