Sırpça Meal — Rowad Tercüme Merkezi — Mü'minûn 23:1 – Sebe' 34:54

Верници ће успети,

они који су скрушени у својој молитви,

и који се окрећу од бесмислица,

и који милостињу удељују,

и који чувају своја стидна места,

осим од својих супруга или оних које су у њиховом поседу; они, заиста, неће да буду прекорени;

а они који и преко тога нешто траже, то су заиста они који прелазе границу;

и који своја обећања и обавезе чувају,

и који своје молитве на време обављају,

они су заиста наследници,

који ће Рај да наследе, они ће у њему вечно да бораве.

Ми смо, заиста, створили човека од бити земље,

затим чинимо да доспе у припремљено станиште као кап семена,

па онда кап семена угрушком створимо, затим од угрушка заквачак створимо, па од заквачка кости створимо, а онда кости месом заоденемо, и после га, као друго створење, формирамо, па нека је узвишен Аллах, Најбољи Створитељ!

Ви ћете, после тога, заиста, да помрете,

затим ћете, на Судњем дану, да будете оживљени.

Ми смо седам небеса изнад вас створили, и Ми нисмо немарни према оном што смо створили.

Ми са неба спуштамо воду са мером, и у земљи је задржавамо - а можемо да учинимо и да нестане,

и помоћу ње баште за вас подижемо од палми и винове лозе - у њима имате много воћа које једете,

и маслиново дрво које расте на Синајској гори, од њега добијате уље и зачин.

И у стоци вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у њеним утробама, и ви од ње имате многе користи и ви се њоме храните,

и на њима, и на лађама се превозите.

Ми смо послали Ноја његовом народу, па им он рече: „О мој народе, само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“

Али су главешине његовог народа, које нису веровале, говориле: „Он је само човек као и ви, жели предност над вама. Да је Аллах хтео, послао би анђеле; овако нешто нисмо чули од наших давних предака.

Он је човек опседнут духовима, па пустите га неко време!”

„Мој Господару“, рече он, „помози ми, зато што ме у лаж утерују!“

И Ми му објависмо: “Гради лађу под очима Нашим и према надахнућу Нашем, па кад заповед Наша дође и вода испод пећи на површину земље избије, ти у њу укрцај од сваке врсте животиње по пар, мужјака и женку, и чељад своју, али не оне о којима је већ суд донесен, и не обраћај Ми се за невернике, јер ће, заиста, бити потопљени.”

Па кад се сместиш у лађу, ти и они који су уз тебе, реци: 'Хвала Аллаху, Који нас је спасио безбожничког народа!'

И реци: “Господару мој, искрцај ме на благословљено место, Ти то најбоље умеш!”

У томе су, заиста, поуке, а Ми смо заиста стављали на кушњу.

После њих смо друга поколења стварали.

и послали смо им, као посланика, једног између њих: „Само Аллаха обожавајте, ви немате другог истинског бога осим Њега; зар се не бојите?!“

Али су великани његовог народа, који нису веровали, који су порицали да ће да буду оживљени на Будућем свету, и којима смо дали да раскошно живе у животу на овом свету, говорили: „Он је човек као и ви; једе оно што и ви једете, и пије оно што и ви пијете;

и ако се будете покоравали човеку попут вас, сигурно ћете да будете изгубљени.

Зар он вама да прети да ћете, након што умрете и земља и кости постанете, заиста, да будете оживљени?!

Немогуће је оно чиме вам се прети!

Постоји само наш живот на овом свету, ту живимо и умиремо, а оживљени нећемо бити.

Он је човек који о Аллаху износи лажи, и ми му не верујемо.“

„Мој Господару,“ замолио је он, „помози ми, они ме у лаж утерују!“

„Ускоро ће они да се кају!“ Одговори Он,

и заслужено их је погодио страшан глас, и Ми смо их учинили као што је речни нанос, па далеко био насилнички народ!

А затим смо, после њих, друга поколења ствoрили,

ниједан народ не може убрзати ни успорити време своје пропасти.

Затим смо посланике, једне за другим слали. Кад год би неком народу дошао његов посланик, утеривали би га у лаж, и Ми смо их зато редом уништавали, и само смо у причама о њима сачували спомен; па далеко били људи који нису веровали!

После смо послали Мојсија и брата му Арона са Нашим речима и знацима и очигледним доказом,

фараону и његовим главешинама, али су се они узохолили, били су то надмени људи.

Говорили су: „Зар да поверујемо двојици људи који су као и ми, а њихов народ је у нашем ропству?"

И њих двојицу лажљивцима прогласише, па су зато били уништени.

Мојсију смо онда дали Књигу не би ли Израиљеви синови ишли Правим путем.

И сина Маријиног и мајку његову знаком смо учинили. Ми смо њих на једној висоравни с текућом водом настанили.

“О посланици, дозвољеним и лепим јелима се храните и добра дела чините, јер Ја добро знам шта ви радите!

Ова ваша вера - једна је вера, а Ја сам ваш Господар, па Ме се бојте!

А народи су се у питањима своје вере поделили на скупине, свака странка задовољна са оним што има.

Па, остави их у њиховој заблуди још неко време!

Мисле ли они - да тиме што их помажемо иметком и синовима,

да журимо да им благодати подаримо? Напротив, они не опажају.

Они који из бојазни према Господару свом страхују,

и они који у доказе и речи свога Господара верују,

и они који поред свог Господара ништа друго не обожавају,

и они који од онога што им је дато удељују, а срца су им пуна страха зато што ће да се врате своме Господару,

они журе да раде добра дела, и у њима друге претичу.

Ми никога не задужујемо преко његових могућности; код Нас је Књига која говори истину, и њима неће да буде учињена неправда.

Али, срца неверника су према овом сасвим равнодушна, а поред тога и ружна дела стално чине.

А кад будемо на муке ставили оне међу њима који су раскошним животом живели, одмах ће почети са запомагањем.

„Сада не запомажите, Ми вам нећемо помоћ пружити,

вама су Моје речи биле казиване, али сте им леђа окретали;

охолећи се Храмом, и у њему посеткујући, ружне речи сте говорили!”

Зашто они о Кур'ану не размисле, или им је дошло нешто што није долазило њиховим давним прецима?!

Зар они не познају свога Посланика, па га зато поричу?!

Зар говоре: „Луд је!“ Међутим, он им доноси истину, али већина њих презире истину.

Када би Аллах ствари усклађивао према прохтевима њиховим, сигурно би нестало поретка на небесима и на Земљи и у оном што је на њима. Ми смо им дали Кур’ан, славу њихову, али се они од славе своје окрећу.

Или од њих тражиш надокнаду? Па надокнада Господара твог боља је, Он је најбољи Опскрбитељ.

Ти их, заиста, позиваш на Прави пут,

али они који у Будући свет неће да верују се од Правог пута, заиста, отуђују.

И кад бисмо им се смиловали и отклонили од њих невољу у којој се налазе, опет би они, сигурно, наставили да у својој заблуди лутају.

Ми смо их патњом ставили на искушење, али се они Господару своме нису покорили, нити су се понизно молили,

тек кад им отворимо капију тешке патње они ће наду да изгубе и у очајање ће да западну.

Он је Тај Који вам је створио слух, и вид, и дао разум; а како мало ви захваљујете!

Он вас на Земљи ствара, и пред Њим ћете се сакупити.

Он живот и смрт даје и само од Њега зависи измена ноћи и дана, па зашто не схватите?

Али, они говоре као што су говорили они пре њих.

Говорили су: „Зар кад помремо и кад постанемо прах и кости, зар ћемо, заиста, да будемо оживљени?

И нама и, још давно, нашим прецима тим се претило, али, то су само измишљотине древних народа.“

Упитај: „Чија је Земља и све оно што је на њој, знате ли?“

„Аллахова!“ Одговориће, а ти реци: „Па зашто онда не дођете себи?“

Упитај: „Ко је Господар седам небеса и ко је Господар величанственог Престола?“

„Аллах!“, одговориће, а ти реци: „Па зашто Га се онда не бојите?!“

Упитај: “У чијој је руци власт над свим, и ко узима у заштиту, и од кога нико не може заштићен бити, знате ли?”

“Аллах!” Одговориће, а ти реци: “Па зашто онда допуштате да будете заведени?”

Да, Ми им истину доносимо, а они су заиста лажљивци.

Аллах није за Себе узео сина, и поред Њега не постоји други бог! Иначе би сваки бог, с оним што је створио, радио шта би хтео, и један другог би побеђивао. Слављен нека је Аллах Који је далеко од онога како Га они описују.

Који зна невидљиви и видљиви свет и Он је врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Реци: „Господару мој, ако ћеш да ми покажеш оно што им се претећи обећава,

онда ме, Господару мој, не остави с народом неверничким!”

А Ми, заиста, можемо да ти покажемо оно чиме им се прети.

Ти лепим на зло узврати, Ми добро знамо шта они износе,

и реци: „Господару мој, тражим заштиту код Тебе од ђаволских наговарања,

и Теби се, Господару мој, обраћам да ме од њиховог присуства заштитиш!”

И када неком од њих смрт дође, он узвикне: „Господару мој, поврати ме,

да урадим какво добро у ономе што сам пропустио!“ Никако! То су, заиста, речи које ће он узалудно да говори - пред њима ће препрека бити све до Дана када ће да буду проживљени.

Па кад у рог буде дувнуто, тада међу њима неће бити родбинских веза и једни друге неће ништа да питају.

Они који ће имати довољно добрих дела, они ће успети и спасити се.

а они који буду имали недовољно добрих дела, они ће у потпуности изгубљени бити, у Паклу ће вечно да бораве.

Ватра ће лица да им пржи и искежених зуба ће да буду у њој.

Зар вам нису казиване Моје речи, а ви сте их порицали?!

“Господару наш”, рећи ће, “наше страсти су биле јаче од нас, па смо постали народ залутали.

Господару наш, избави нас из ње. Ако бисмо поново зло радили, онда би, заиста, прави неправедници били.”

„Останите у њој презрени и не обраћајте Ми се!“ Рећи ће Он.

Кад су неке Моје слуге говориле: „Господару наш, ми верујемо, зато нам опрости и смилуј нам се, а Ти си Милосник најбољи!“

Ви сте им се толико ругали да сте због тога на Мене заборављали и увек сте их исмејавали.

Ја њих данас награђујем за оно што су трпели, и они су, заиста, прави победници.”

“А колико сте година на Земљи провели?” Биће упитани.

„Провели смо, дан или само део дана,“ одговориће, „питај оне који су бројали.“

“Да, кратко сте провели”, рећи ће им се, “да сте само знали!”

„Зар сте мислили да смо вас узалуд створили и да Нам се нећете вратити?!“

И нека је Узвишен Аллах, Истинити Владар, нема другог истинског бога осим Њега, Господара Престола дивног!

А онај који се, поред Аллаха, моли другом богу, без икаквог доказа о томе, пред Господаром својим ће рачун полагати, а неверници се неће никад спасити.

И реци: „Господару мој, опрости и смилуј се, Ти си најмилостивији!“

Објављујемо поглавље и његове прописе чинимо обавезним! У њему објављујемо јасне доказе да бисте поуку примили.

Блудницу и блудника избичујте са по стотину удараца бича, и нека вас при вршењу Аллахових прописа не обузима према њима никакво сажаљење, ако верујете у Аллаха и у Судњи дан, и нека њиховом кажњавању посведочи једна група верника!

Блудник се не жени осим са блудницом или незнанобошкињом, а са блудницом се жени само блудник или незнанобожац, а верницима је то забрањено.

Они који потворе чедне жене, а потом не докажу то са четири сведока, избичујте их са осамдесет удараца и не примајте никада више њихово сведочење; они су нечасни људи,

осим оних који се после тога покају и поправе, јер Аллах опрашта грехе и милостив је.

А они који окриве своје жене, а не буду имали других сведока, него су само они сведоци, потврдиће своје сведочење заклетвом Аллахом, и то четири пута да заиста говоре истину,

а пети пут да их погоди Аллахово проклетство ако лажу!

А она ће казне бити поштеђена, ако се четири пута Аллахом закуне да он, уистину, лаже.

А пети пут да је стигне Аллахова срџба, ако он говори истину!

А да није Аллахове доброте према вама и Његове милости... А Аллах, заиста, прима покајање и мудар је!

Међу вама је било оних који су износили потвору. Ви не сматрајте то неким злом по вас; не, то је добро по вас. Сваки од њих биће кажњен према греху који је заслужио, а онога од њих који је то највише радио чека велика патња.

Зашто, чим сте то чули, верници и вернице нису једни о другима добро помислили и рекли: „Ово је очигледна потвора!“

Зашто нису довели четворицу сведока? А пошто сведоке нису довели, они су онда код Аллаха лажљивци.

А да није Аллахове доброте према вама и Његове милости и на овом свету и на Будућем свету, већ би вас снашла велика патња због онога у шта сте се упустили.

Када сте то препричавали својим језицима и када сте на сва уста говорили оно о чему нисте ништа знали, ви сте то ситницом сматрали, али је то код Аллаха крупно.

Зашто нисте, чим сте то чули, рекли: „Не доликује нам да о томе говоримо, Узвишен нека си Ти! То је велика потвора!“

Аллах вам наређује да више никад тако нешто не поновите, ако сте верници,

и Аллах вам прописе објашњава; а Аллах све зна и мудар је.

Заиста онима који воле да се о верницима шире бестидне гласине чека болна казна и на овом свету и на Будућем; Аллах зна, а ви не знате.

А да није Аллахове доброте према вама и Његове милости и да Аллах није благ и милостив...

О верници, не следите Сотонине стопе! Онај ко буде следио Сотонине стопе он ће га на разврат и одвратна дела наводити. А да није Аллахове доброте према вама и Његове милости, ниједан од вас се не би никад очистио од греха; али Аллах чисти онога кога Он хоће. Аллах све чује и све зна.

Нека се доброчинитељи и богати међу вама не заклињу да више неће да помажу рођаке и сиромахе, и оне који су на Аллаховом путу напустили свој родни крај; нека им опросте и не замере! Зар вам не би било драго да и вама Аллах опрости?! А Аллах опрашта грехе и милостив је.

Заиста они који потворе честите, безазлене вернице нека су проклети и на овом свету и на Будућем и њима припада болна патња

на Дан када против њих буду сведочили њихови језици, и њихове руке, и њихове ноге за оно што су радили.

Тог Дана Аллах ће их казнити казном коју су заслужили и они ће сазнати да је Аллах, заиста, Истина очигледна.

Неваљале жене припадају неваљалим мушкарцима, а неваљали мушкарци припадају неваљалим женама; честите жене припадају честитим мушкарцима, а честити мушкарци припадају честитим женама. Они нису криви за оно што о њима говоре, њих чека опрост и велико обиље.

О верници, у туђе куће не улазите док допуштење не добијете и док укућане не поздравите – то вам је боље, поучите се!

А ако у њима никога не нађете, не улазите у њих док вам се не допусти; а ако вам се каже: „Вратите се!“ Ви се вратите, то вам је чедније, а Аллах добро зна оно што радите.

Није вам грех да улазите у ненастањене куће у којима се налазе ваше ствари, а Аллах зна оно што јавно показујете и оно што кријете.

Реци верницима нека оборе своје погледе и нека воде бригу о својим стидним местима; то им је чедније. Аллах у потпуности зна оно што они раде.

А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим; и нека не дозволе да се од украса њихових види ишта осим оног што је ионако спољашње, и нека вела своја спусте на груди своје; нека украсе своје не показују другима, то могу само мужевима својим, или очевима својим, или очевима мужева својих, или синовима својим, или синовима мужева својих, или браћи својој или синовима браће своје, или синовима сестара својих, или пријатељицама својим, или робињама својим, или мушкарцима којима нису потребне жене, или деци која још нису спознала стидна места жена; и нека не ударају ногама својим да би се чуо звекет накита њиховог који покривају. И сви се Аллаху покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите.

Удајте неудате и жените неожењене, и честите робове и своје робиње; ако су сиромашни, Аллах ће им из Свога обиља дати. Аллах је неизмерно дарежљив и све зна.

И нека се суздрже они који немају могућности да се ожене, док им Аллах из Свога обиља не помогне! А са онима у вашем поседу који желе да се откупе, ако знате да су у стању да то учине, о откупу се договорите. И дајте им нешто од иметка који вам је Аллах дао. И не нагоните своје робиње да се баве блудом - ако оне желе да буду честите - да бисте стекли пролазна добра овога света; а ако их неко на то присили, Аллах ће, након што су биле приморане, да им опрости и према њима да буде милостив.

Ми вам објављујемо јасне речи и примере из живота оних који су били пре вас и нестали, и поуку богобојазним.

Аллах је светло небеса и Земље! Пример Његовог светла је као удубина у којој је фитиљ кандила; фитиљ је у стакленки, а стакленка је као блистава звезда; ужиже се благословљеним маслиновим дрветом, источним и западним, чије уље готово да сија кад га ватра и не дотакне; сама светлост изнад светлости! Аллах води ка Својој светлости онога кога Он хоће. Аллах наводи примере људима, Аллах све добро зна.

У џамијама, које се Његовом вољом подижу и у којима се спомиње Његово име – Њега славе и величају, ујутру и навече

људи које куповина и продаја не ометају да спомињу Аллаха и који обављају молитву и удељују обавезну милостињу, и који стрепе од Дана у коме ће срца и погледи да буду узнемирени,

да би их Аллах лепом наградом за дела њихова наградио и да би им од доброте Своје и више дао. А Аллах даје коме хоће, без рачуна.

А дела неверника су као варка у равници у којој жедан види воду, али кад до тог места дође, ништа не нађе – а затећи ће да га чека крај њега Аллахова казна и Он ће потпуно да му обрачуна његова дела; Аллах веома брзо обрачунава,

или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других, прст се пред оком не види – а онај коме Аллах не да светло неће светла ни имати.

Зар не знаш да Аллаха славе и величају сви који су на небесима и на Земљи, а и птице ширењем својих крила; сви знају како ће да Му се моле и како ће да Га славе и величају. А Аллах добро зна оно што они раде.

Аллахова је власт и на небесима и на Земљи, а Аллаху се све враћа.

Зар не видиш да Аллах полако покреће облаке, а онда их спаја и једне над другима гомила, па ти видиш кишу како из њих пада: Он с неба, из облака величине брда, спушта град, па њиме кога хоће погоди, а кога хоће поштеди – блесак муње Његове готово да одузме вид.

Он чини да ноћ и дан наступају наизменично и у томе је, заиста, поука за оне који памет имају.

Аллах сва жива бића ствара од воде, нека од њих пузе на стомаку, нека иду на две ноге, а нека, опет ходају на четири; Аллах ствара што хоће, Аллах, заиста, све може.

Ми смо објавили јасне речи и доказе; а Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.

Лицемери говоре: „Ми верујемо у Аллаха и Посланика, и покоравамо се“, а затим се неки од њих одмећу. Нису они верници.

Кад буду позвани Аллаху и Његовом Посланику да им пресуди, неки од њих одједном леђа окрену.

само ако знају да је правда на њиховој страни, долазе му послушно.

Да ли су њихова срца болесна, или сумњају, или страхују да ће Аллах и Његов Посланик према њима неправедно да поступе? Ниједно, него желе другима неправду да учине.

Кад се верници Аллаху и Посланику Његовом позову да им пресуди, само кажу: „Слушамо и покоравамо се!“ То су они који су успели.

Они који се Аллаху и Његовом Посланику буду покоравали, који се буду бојали Аллаха и Њега се чували - то су они који су успели и који су спашени!

Лицемери се заклињу Аллахом, најтежом заклетвом, да ће сигурно да иду у бој ако им ти наредиш. Реци: „Не заклињите се! Ваша покорност је позната! Аллах, заиста, у потпуности зна оно што радите.“

Реци: „Покоравајте се Аллаху и покоравајте се Посланику!“ А ако се окренете, он је дужан да ради оно што се њему наређује, а ви сте дужни оно што се вама наређује, па ако му будете послушни, бићете на Правом путу - а Посланикова дужност је само да јасно обзнани.

Аллах обећава да ће оне међу вама који буду веровали и добра дела чинили сигурно намесницима на Земљи поставити, као што је поставио намесницима оне пре њих, и да ће им зацело веру њихову учврстити, ону коју им Он жели, и да ће им сигурно страх сигурношћу заменити; они ће само Мене обожавати, и неће друге Мени у обожавању да придружују. А они који и после тога буду неверници – они су прави грешници.

А ви обављајте молитву и дајте милостињу и Посланику будите послушни да би вам се милост указала.

Никако не мисли да ће неверници умаћи Њему на Земљи; њихово боравиште биће ватра, а она је, заиста, грозно пребивалиште!

О верници, нека од вас у три случаја затраже допуштење да вам уђу они који су у вашем поседу и они који још нису полно зрели: пре јутарње молитве, и када у подне одложите своју одећу, и после обављања ноћне молитве. То су три доба када нисте обучени, а у друго доба није ни вама ни њима грех, па они код вас често улазе, а и ви једни код других улазите. Тако вам Аллах објашњава прописе! А Аллах све зна и мудар је.

А кад ваша деца достигну полну зрелост, нека онда увек траже допуштење за улазак, као што су тражили допуштење они старији пре њих; тако вам Аллах објашњава Своје прописе! А Аллах све зна и мудар је.

А старим женама које више не жуде за удајом није грех да одложе огртаче своје, али не показујући она места на којима се украси носе; а боље им је да буду крепосне. Аллах све чује и зна.

Није грех слепом, нити је грех хромом, нити је грех болесном, а нити вама самима да једете у вашим кућама, или у кућама ваших очева, или у кућама ваших мајки, или у кућама ваше браће, или у кућама ваших сестара, или у кућама ваших стричева, или у кућама ваших тетака по оцу, или у кућама ваших ујака, или у кућама ваших тетака по мајци, или оних чији су кључеви код вас или код вашег пријатеља; није вам грех да једете заједнички или појединачно. А кад улазите у куће, ви њене укућане поздравите поздравом прописаним од Аллаха, благословљеним и лепим. Тако вам Аллах објашњава прописе да бисте разумели!

Прави верници су само они који верују у Аллаха и Његовог Посланика, а који се, кад су са њим на каквом важном састанку, не удаљују док од њега допуштење не добију. Они који од тебе траже допуштење, у Аллаха и Његовог Посланика, заиста, верују. И кад они затраже допуштење од тебе због каквог свог посла, допусти коме хоћеш од њих, и замоли Аллаха да им опрости - заиста Аллах опрашта грехе и милостив је.

Не сматрајте Послаников позив упућен вама као позив који ви једни другима упућујете; Бог сигурно зна оне међу вама који се крадом извлаче. Нека се припазе они који поступају супротно његовом наређењу да их не стигне какво искушење, или да их не снађе болна патња.

Аллахово је све што је на небесима и на Земљи, Он сигурно зна какви сте ви, и Он ће да их обавести о свему што су урадили на Дан кад се Њему буду вратили. А Аллах све добро зна!

Нека је узвишен Онај Који Своме слуги објављује Кур'ан да би световима био опомена,

Онај Коме припада власт на небесима и на Земљи, Који нема детета, Који у власти нема ортака и Који је све створио и како треба уредио!

А они су узели божанства мимо Њега, која ништа не стварају, а која су сама створена, која нису у стању да од себе отклоне неку штету ни да себи прибаве какву корист, која немају моћ да живот одузму, да живот дају нити да оживе.

Они који не верују говоре: “Ово није ништа друго до велика лаж коју он измишља, а у томе му и други људи помажу”, и тиме чине неправду и потвору.

И говоре: „То су измишљотине древних народа које је он преписао, па му се казују јутром и вечери.“

Реци: „Објављује га Онај Који зна тајне небеса и Земље; Он опрашта грехе и милостив је."

И још говоре: „Шта је овом посланику, он храну једе и по пијацама шета; зашто му није послат један анђео да заједно са њим опомиње,

или да му се спусти ризница са благом, или да има башту из које би се хранио?!“ И неверници још говоре: „Ви само опчињеног човека следите!“

Види шта о теби они говоре, па онда лутају и Прави пут не могу да нађу.

Нека је узвишен Онај Који, ако хоће, може да ти подари боље од тога: баште кроз које теку реке и дворце.

Они, чак, поричу и Час оживљења, а Ми смо за оне који поричу Час оживљења припремили разбуктали Огањ.

Кад их Огањ опази из даљине, они ће чути како гневан кључа и од жестине стење.

А кад буду бачени у Ватру, у теснац, везаних руку, пропаст ће призивати.

“Не призивајте данас једну пропаст, него призивајте многе пропасти!”

Реци: „Да ли је боље то или вечни Рај, који је обећан богобојазнима?" Он ће да им буде награда и пребивалиште.

У њему ће заувек све што зажеле да имају – то је обећање Господара твог – они ће да имају право то да траже од Њега.

А на Дан када их Он сакупи, а и оне које су поред Аллаха обожавали, па упита: „Јесте ли ви ове Моје слуге завели у заблуду, или су они сами залутали са Правог пута?“

Они ће да кажу: „Узвишен нек си Ти, незамисливо је да смо ми поред Тебе узимали икакве заштитнике, него, Ти си овима и њиховим прецима дао да уживају, па су заборавили опомену; они су заслужили пропаст!“

Они ће да порекну то што ви говорите, а ви нећете да будете у могућности да отклоните патњу нити да нађете помоћ. А ономе од вас који је незнанобожац био даћемо да искуси велику патњу.

Ми пре тебе нисмо послали ниједног посланика који није јео и по трговима ходао. Ми чинимо да једни другима будете искушење, да видимо хоћете ли да будете стрпљиви. А твој Господар све види.

Они који не верују да ће пред Нас стати говоре: “Зашто нам се не пошаљу анђели или зашто Господара свог не видимо?” Они су, заиста, у душама својим охоли, а у неверству су све границе прешли.

Оног Дана кад угледају анђеле, грешници се неће радовати,а анђели ће им говорити: „Милост вам је потпуно ускраћена.“

И Ми ћемо приступити делима њиховим која су учинили и у прах и пепео их претворити.

Становници Раја ће тог дана да имају најбоље пребивалиште и најлепше одмаралиште.

А на Дан кад се расцепи небо и из њега се појави облак и кад се анђели уистину спусте,

тог дана ће да буде истинска власт само код Свемилосног, а биће то мучан дан за невернике.

На Дан кад неверник прсте своје буде гризао говорећи: „Камо среће да сам се уз Посланика држао Правог пута!

Камо среће, тешко мени, да тога и тога нисам узео за пријатеља!

Он ме је од Кур'ана одвратио након што ми је дошао!“ - А ђаво човека увек оставља на цедилу.

Посланик је рекао: „Господару мој, заиста мој народ овај Кур'ан избегава!“

Исто тако смо Ми дали да сваком веровеснику зликовци непријатељи буду. А теби је Господар твој довољан као водич и као помагач!

Они који не верују говоре: “Требало је да му Кур’ан буде објављен читав, и то одједном!” А тако се објављује да бисмо њиме срце твоје учврстили, и Ми га постепено у етапама објављујемо.

Они неће ниједан приговор да ти упуте, а да Ми нећемо одговор и најлепше објашњење да ти наведемо.

Они који буду наглавачке вучени ка Паклу биће у најгорем положају и у највећој невољи.

Ми смо Мојсију дали Књигу и његовог брата Арона му учинили помоћником,

Па смо казали: „Идите вас двоје народу који пориче Наше доказе“, и после смо тај народ потпуно уништили.

А и Нојев народ смо, кад су посланике у лаж утеривали, потопили и људима их поучним примером учинили, а неверницима смо патњу болну припремили.

И Аду и Семуду и становницима Реса и многим народима између њих,

свима смо објаснили примере за поуку, и све смо их затим у потпуности уништавали.

И они пролазе поред насеља на које се сручила кобна киша - зар га не виде?! Напротив, они се не надају проживљењу.

Кад те виде, ругају ти се: „Је ли ово онај којег је Аллах послао као посланика?!

Умало да нас није одвратио од наших божанстава, али ми смо им остали верни.“ А кад доживе патњу, сазнаће ко је био у највећој заблуди!

Кажи ти Мени, хоћеш ли ти сачувати оног који је страст своју за бога свог узео?

Мислиш ли ти да већина њих жели да чује или да схвати? Као стока су они, чак су још даље с Правог пута скренули.

Зар не видиш како твој Господар сенку распростире - а да хоће, оставио би је да мирује. А затим смо учинили да на њу Сунце утиче.

А после је мало-помало Себи привлачимо.

Он је Тај Који вам је ноћ учинио покривачем, сан починком, а дан да се крећете.

И Он је Тај Који шаље ветрове као радосну вест, као претходницу Своје Милости; и Ми са неба чисту воду спуштамо

да њоме већ мртав предео оживимо и да многу стоку и многе људе које смо створили напојимо.

И њима смо објаснили да би размислили, али већина људи осим неверништва одбија све.

Да хоћемо, у сваки град бисмо послали неког да опомиње.

Зато се не покоравај неверницима и Кур’аном се свим силама против њих бори.

Он је две водене површине једну поред друге оставио – једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио.

Он од воде ствара људе и чини да су род по крви и тазбини. Твој Господар је свемоћан.

Уместо Аллаха они обожавају оне који нису у стању неку корист да им прибаве нити од њих какву штету да отклоне. Неверник је ђаволу саучесник против његовог Господара.

А Ми смо те послали само зато да радосне вести доносиш и да опомињеш.

Реци: „За ово од вас не тражим другу награду осим да онај који хоће пође путем који води његовом Господару.“

Ти се поуздај у Живог, Који не може да умре, и величај Га, и хвали! А довољно је то што грехе Својих слуга у потпуности зна,

Онај Који је створио небеса и Земљу и оно што је међу њима у шест временских раздобља, а онда се узвисио над Престољем. Он је Свемилосни, и упитај о Њему онога који добро зна.

А кад им се каже: „Ничице падните Свемилосном!“ Они питају: „А ко је Свемилосни? Зар да ничице падамо само зато што нам ти наређујеш?“ И то им повећа још већу одбојност.

Нека је Узвишен Онај Који је на небу створио сазвежђа и на њему дао Светиљку и Месец који сија.

Он је учинио да се смењују ноћ и дан, и у њима је прилика за онога који жели да размисли и прими поуку или жели да буде захвалан.

А слуге Милостивог су они који се по Земљи у миру крећу, а кад им се бестидници обрате, одговарају: “Мир вама!”

и они који проводе ноћи пред Господаром својим на тло падајући и стојећи.

И они који говоре: „Господару наш, поштеди нас патње у Паклу јер је патња у њему, заиста, пропаст неминовна.

Он је ружно пребивалиште и боравиште“,

и они који, кад удељују, не расипају и не шкртаре, већ се у томе држе средине;

и они који мимо Аллаха другог бога не моле, и који, оне које је Аллах забранио, не убијају, осим када правда то захтева, и који не блудниче; а ко то ради, искусиће казну.

Патња ће да му буде удвостручена на Будућем свету и вечно ће у њој да остане понижен,

Али они који се покају и поверују и раде добра дела; Аллах ће њихова лоша дела у добра да промени, а Аллах грехе опрашта и милостив је.

А онај који се буде покајао и радио добра дела, он се, уистину, Аллаху искрено вратио;

И они који не сведоче лажно и који, пролазећи поред оног што их се не тиче, пролазе достојанствено.

и они који, када буду опоменути доказима свога Господара, ни глуви ни слепи на њих не остану;

и они који говоре: “Господару наш, подари нам у женама нашим и деци нашој радост и учини да се честити на нас угледају!”

Они ће да буду, за оно што су трпели, рајским одајама награђени и у њима ће поздравом добродошлице и благословом бити дочекивани.

У њима ће да остану вечно, а како су оне дивно пребивалиште и боравиште!

Реци: “Господар мој вам поклања пажњу само због ваше молитве, а пошто сте ви порицали, неминовно вас чека патња."

Та-син-мим.[1] ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ово су речи и докази јасне Књиге!

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије,

„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио.

А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

„А ко је Господар светова?“ Упита фараон.

„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он.

„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе.

„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије.

„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон.

„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије.

А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он.

„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон.

И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија.

И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела.

„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе,

„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају,

све веште чаробњаке ће ти довести.“

И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана,

а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите,

да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

„Да“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

Затим Мојсије баци свој штап, који одједном прогута оно што су они лажно извели.

Чаробњаци онда ничице падоше

и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова.

Мојсијевог и Ароновог Господара.“

„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо.

Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први поверовали.“

И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

И фараон посла сакупљаче по градовима.

„Заиста су ови мала скупина,

и расрдили су нас,

а сви смо спремни!“

И Ми их изведосмо из вртова и река,

из ризница и дивних двораца.

Тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови,

па их они, у зори, сустигоше,

па кад једни друге угледаше, Мојсијеви следбеници повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо,

и Ми онда тамо оне друге приближисмо,

Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо,

а оне друге потописмо.

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви.

И казуј им вест о Авраму,

кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“,

он рече: „Да ли вас они чују када се молите,

или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

ви и ваши давни преци,

заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује,

и Који ме храни и поји,

и Који ме, кад се разболим, лечи,

и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи,

и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити!

Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене,

и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати,

и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим,

и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени,

на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити,

само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

И Рај ће да се приближи богобојазнима,

а Пакао да се укаже заблуделима,

и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали,

а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени,

и Сотонине војске - сви заједно.

И они ће, свађајући се у њему, да говоре:

„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења,

а само су нас зликовци на странпутицу завели,

па немамо ни заговорника,

ни блиског пријатеља,

да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

У томе је, заиста, знак, али већина њих ипак нису верници.

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви.

И Нојев народ је сматрао посланике лажним

Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих светова.

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

“Не знам ја шта су они радили”, рече он.

„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун,

а ја вернике нећу да отерам,

ја само јавно опомињем!”

„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује,

па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи,

а остале смо потопили.

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви!

И народ Ад је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења.

Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући,

и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите,

а кад кажњавате, кажњавате као силници?

Зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате,

дарује вам стоку и синове,

и баште и изворе.

Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану.

Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао,

овако су веровали и давни народи,

и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује.

А Господар је твој заиста силан и милостив.

И Семуд је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни,

у вртовима и међу изворима,

у усевима и међу палмама са зрелим плодовима?

И ви у брдима врло спретно клешете куће,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

И не слушајте наредбе оних који у злу претерују,

који на Земљи неред чине и не поправљају се."

Они рекоше: „Ти си само опчињен,

ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан,

и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

Али, они је заклаше и потом зажалише,

и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује.

А заиста је твој Господар - заиста је Он Силни и Милостиви!

И Лотов народ је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Зашто ви, мимо свих светова, мушкарцима са страшћу прилазите,

а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он.

„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

Ми смо сачували њега и његову породицу - све,

осим старице која је остала са онима који су искусили казну,

а затим смо остале уништили

спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

И становници Ејке су угонили посланике у лаж.

Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Право мерите на литру и не закидајте,

а на кантару мерите исправном мером,

и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините,

и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

Они рекоше: „Ти си само опчињен;

и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов;

зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он.

И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана.

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

И Кур'ан је сигурно објава Господара светова;

доноси га поверљиви анђео,

на срце твоје, да опомињеш,

на јасном арапском језику.

Он је споменут у књигама претходних посланика,

зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова?

А да га објављујемо неком неарапу,

па да им га он чита, опет у њега не би поверовали.

Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника,

они у њега неће да верују док не виде болну патњу,

која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете,

па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

Па зар они пожурују Нашу казну?!

Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама,

и на крају их снађе оно чиме им се прети,

зар ће им користи сладак живот који су проводили?

Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали,

да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били.

Кур'ан не доносе ђаволи,

незамисливо је да то они раде; и они то не могу.

Они су потпуно спречени и да га прислушкују.

Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени!

И упозоравај своју најближу родбину,

и буди понизан према верницима који те следе!

А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

И поуздај се у Силног и Милостивог,

Који те види кад устанеш,

да са осталима молитву обавиш.

јер Он, заиста, све чује и све зна.

Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи?

Они долазе сваком лажову, грешнику,

и прислушкују, а већина њих су лажљивци.

А заведени следе песнике.

Зар не знаш да они сваком долином блуде

и да говоре оно што не раде,

тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити.

Та-син. Ово су речи Кур'ана и јасне Књиге,[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

упуте и радосне вести онима који верују,

који молитву обављају и милостињу удељују и који у Будући свет чврсто верују.

Заиста онима који у Онај свет не верују Ми приказујемо њихове поступке лепим - зато они лутају;

то су они којима припада жестока патња, а на Будућем свету они ће, заиста, да буду највећи губитници,

а ти, заиста, примаш Кур'ан од Мудрог, Свезнајућег!

Када Мојсије рече својој породици: „Видео сам ватру, донећу вам отуда какву вест, или ћу да вам донесем пламену бакљу да бисте се огрејали.“

Кад је дошао до ње, неки глас је дозивао: „Нека су благословљени они који се налазе на месту где је ватра и они око ње, и нека је слављен и узвишен Аллах, Господар светова!

О Мојсије, Ја сам - Аллах, Силни и Мудри!

Баци свој штап!“ Па кад виде да се, као да је хитра змија, креће, он узмаче и не врати се. "О Мојсије, не бој се! Посланици код Мене не требају ничега да се боје;

А оном који грех почини, а онда зло добрим делом замени – Ја ћу, уистину, опростити и самилостан бити.

Увуци своју руку у своја недра, појавиће се бела, али неће да буде болесна - биће један од девет знакова фараону и његовом народу; они су, заиста, народ невернички.“

И кад им јасно дођоше Наши знаци, рекоше: „Ово је права чаролија!“

И они их, неправедни и охоли, порекоше, али су у себи веровали да су истинита, па погледај како су скончали смутљивци.

Давиду и Соломону смо дали знање и они су говорили: „Хвала Аллаху Који нас је одликовао над многим Својим слугама верницима!“

И Соломон наследи Давида и рече: „О људи, дато нам је да разумемо птичје гласове и свашта нам је дато: ово је, заиста, права благодат!“

И сакупише се Соломону војске његове – духови, људи и птице, све чета до чете, постројени,

и кад стигоше до мравље долине, један мрав рече: „О мрави, улазите у своја станишта да вас не погазе Соломон и његове војске, а да то и не примете!“

И он се насмеши његовим речима и рече: „Мој Господару, надахни ме да будем захвалан на Твојој благодати, коју си указао мени и мојим родитељима, и да чиним добра дела на Твоје задовољство, и уведи ме, Својом милошћу, међу Своје добре слуге!“

И он изврши смотру птица, па рече: „Зашто не видим пупавца, да није одсутан?

Ако ми не донесе ваљано оправдање, тешком ћу га казном казнити или ћу га заклати!”

И не потраје дуго, а он дође, па рече: “Дознао сам оно што ти не знаш, из Сабе ти доносим поуздану вест.

Видео сам да једна жена њима влада и да јој је дато свега и свачега, а има и величанствени престо.

Видео сам да се и она и њен народ клањају Сунцу, а не Аллаху, а Сотона им је приказао њихове поступке лепим и од правог пута их одвратио, па они не умеју да нађу Прави пут,

па да се Аллаху клањају, Који изводи оно што је скривено на небесима и на Земљи и Који зна оно што кријете и оно што на јаву износите.

Аллах је, нема истинског бога осим Њега, Господар Величанственог Престола!“

„Видећемо“, рече Соломон, „да ли говориш истину или не.

Однеси ово моје писмо па им га баци, а онда се од њих мало измакни и погледај шта ће једни другима рећи!“

„О великани“, рече она, „мени је достављено једно писмо вредно поштовања!

од Соломона и гласи: ‘У име Аллаха, Милостивог, Самилосног!

Не будите охоли преда мном и дођите ми Аллаху предани.'

„О великани“, рече она, „саветујте ми шта треба у овом случају да радим; ја без вас ништа нећу да одлучим!“

„Ми смо врло јаки и храбри“, рекоше они, „а ти одлучујеш. Па, гледај шта ћеш да наредиш!“

„Кад цареви освоје неки град“, рече она, „они га разоре, а угледне његове становнике учине пониженим.“ Ето, тако они раде.

„Послаћу им један дар и видећу са чиме ће изасланици да се врате.“

И кад он пред Соломона изађе, овај му рече: “Зар да благом мене придобијете? Оно што ми је Аллах дао боље је од оног што је дао вама. Ви се оном што вам се дарује радујете!

Врати се њима! Ми ћемо да доведемо војске којима неће моћи да се одупру и истераћемо их из Сабе понижене и покорене.

О достојанственици, ко ће од вас да ми донесе њен престо пре него што ми дођу као Аллаху предани?“

„Ја ћу да ти га донесем“, рече Ифрит, један од духова, „пре него што са свог места устанеш, ја сам за то, заиста, снажан и поуздан.“

А ја ћу да га донесем“, рече онај који је имао знање из Књиге, “пре него што оком трепнеш.” И кад Соломон виде да је престо већ пред њим постављен, узвикну: „Ово је благодат мога Господара, Који ме искушава да ли ћу да будем захвалан или незахвалан. А ко је захвалан – у своју корист је захвалан, а ко је незахвалан - па, мој Господар је независан и племенит.

Промените изглед њеног престола да видимо хоће ли га или неће препознати!“

И кад она дође, би јој речено: „Је ли овакав твој престо?“ „Као да јесте!“ Она узвикну. „А нама је дато знање пре него њој, и ми смо Аллаху предани.“

А од исправног веровања спречило је оно што је обожавала мимо Аллаха. Јер је она народу неверничком припадала.

Би јој речено: „Уђи у дворану!“ Кад она погледа, помисли да је дубока вода, па задиже хаљину уз своје ноге. „Овај је дворац поплочан углачаним стаклом!“ Рече он. „Мој Господару!“ Узвикну она, „ја сам се према себи огрешила и у друштву са Соломоном предајем се Аллаху, Господару светова!“

А народу Семуд послали смо њиховог брата Салаха који им је говорио: „Обожавајте једино Аллаха“, али они се поделише у две групе које су се међусобно препирале.

“О народе мој”, говорио им је он, “зашто тражите да вас стигне казна пре него што се покајете? Зашто од Аллаха не тражите опроста да би вам се указала милост?”

“Ми сматрамо лошим предзнаком тебе и оне који су с тобом!” Рекоше они. “Од Аллаха вам је и добро и зло”, рече он, “ви сте народ који је стављен у искушење.”

У граду је било девет особа које су по Земљи, уместо ред, неред чиниле.

„Аллахом се закуните“, рекоше, „да ћемо ноћу и њега и његову породицу да убијемо, а онда његовом сроднику да кажемо: 'Ми нисмо присуствовали погибији његове породице, ми, заиста, истину говоримо.'“

И ковали су сплетку, па смо и Ми припремили њима сплетку, а они то нису осећали,

па погледај каква је била последица њиховог сплеткарења: уништили смо све - и њих и њихов народ.

Ено њихових кућа, пусте су због насиља који су чинили - у томе је, заиста, поука народу који зна,

а спасили смо оне који су веровали и који су се греха клонили.

И Лота смо послали када рече своме народу: „Зар чините разврат наочиглед једни других?!

Зар збиља са страшћу општите са мушкарцима уместо са женама? Ви сте, уистину, безумници.”

А одговор његовог народа само је гласио: „Истерајте Лотову породицу из вашег града, они су, заиста, људи чистунци!“

И Ми смо спасили њега и његову породицу, осим његове жене. Ми смо одредили да она остане с онима који ће казну искусити.

И сручили смо на њих камену кишу, а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

Реци: „Хвала Аллаху и нека је мир Његовим слугама које је Он одабрао!“ Шта је боље: Аллах или они које поред Њега обожавају?

Онај Који је небеса и Земљу створио и Који вам спушта са неба кишу помоћу које Ми дајемо да озелене прекрасне баште, немогуће је да ви учините да израсте њихово дрвеће. Зар поред Аллаха постоји други бог?! Не постоји, али су они народ који друге са Њим изједначује.

Онај Који је Земљу учинио пребивалиштем и кроз њу је провео реке и на њој је поставио непомична брда и између два мора учинио преграду. Зар поред Аллаха постоји други бог?! Не постоји, него већина њих у незнању живи.

Онај Који се невољнику, кад Му се обрати, одазива, и Који зло отклања и Који вас на Земљи једне другима смењује. Зар поред Аллаха постоји други бог?! Како никако поуку ви да примите!

Онај Који вам у тминама, на копну и на мору, показује пут и Који ветрове као радосну вест испред Своје милости шаље. Зар поред Аллаха постоји други бог?! Како је Аллах високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Онај Који све из ничега ствара, Који ће затим то поново да учини, и Који вам опскрбу са неба и из земље даје. Зар поред Аллаха постоји други бог?! Реци: „Докажите, ако истину говорите!“

Реци: „Нико, осим Аллаха, ни на небу ни на Земљи, не зна оно што је недокучиво чулима; и они не знају када ће да буду оживљени.“

Они о Будућем свету ништа не знају! Они у њега још и сумњају, па чак су и слепи у вези са тим!

Неверници говоре: „Зар ћемо, кад постанемо земља, и ми и наши преци, заиста, да будемо оживљени?

Овим нам се већ одавно прети, и нама и прецима нашим, а ово су само измишљотине народа древних.”

Реци: “Путујте по свету и видите како су завршили грешници!”

И не тугуј због њих и нека ти није тешко у души због њихових сплетки.

“Кад ће се већ једном обистинити та претња, ако истину говорите?” Питају они.

Реци: „Стићи ће вас сигурно нешто од онога што пожурујете!“

А твој Господар је неизмерно добар према људима, али већина њих није захвална.

Твој Господар добро зна оно што њихове груди крију и оно што они јавно износе.

Нема ничег скривеног ни на небу ни на Земљи, а да није у јасној Књизи.

Овај Кур'ан казује Израиљевим синовима највише о ономе у чему се они разилазе,

и он је, уистину, путоказ и милост сваком оном који верује.

Твој Господар ће по Својој правди да им пресуди; Он је Силни и Свезнајући,

зато се поуздај у Аллаха, јер ти, заиста, следиш праву истину!

Ти не можеш мртве да дозовеш нити глуве да довичеш кад се леђима окрену.

Нити можеш слепе од заблуде њихове да одвратиш. Можеш једино да дозовеш оне који у речи Наше верују, они ће Аллаху да се предају.

И кад дође време да се оствари казна над њима, Ми ћемо учинити да из земље изађе једна животиња која ће им рећи да људи у доказе Наше нису уверени.

А на Дан када од сваког народа сакупимо гомилу оних који су порицали Наше речи и доказе - они ће бити вођени у строју.

А кад дођу, Он ће да упита: „Јесте ли ви порицали Моје речи и доказе не размишљајући о њима, или шта сте то радили?“

И њих ће стићи казна зато што су незнанобошци били, па неће моћи ни реч да изусте.

Зар не виде да смо учинили ноћ да у њој имају спокоја, а дан видним за рад?! То су, заиста, докази за народ који верује.

А на Дан кад се дувне у рог па се смртно престраве и они на небесима и они на Земљи, изузев оних које Аллах буде хтео да поштеди, сви ће понизно да Му дођу.

Ти видиш планине и мислиш да су непомичне, а оне се крећу као што се облаци крећу, то је Аллахово дело - Који је све савршено створио; Он, заиста, у потпуности зна оно што радите.

Они који учине добро дело, имаће бољу награду за то, и биће поштеђени страха на Судњем дану,

а они који буду чинили зло, у Ватру ће наглавачке да буду гурнути. „Па зар бивате кажњени осим за оно што сте радили?!“

Ја сам примио заповест да обожавам једино Господара овог града који је Он учинио светим – а Њему све припада – и наређено ми је да будем Аллаху предан.

и да казујем Кур'ан; онај ко буде ишао Правим путем на Правом путу је за своје добро, а ономе који је у заблуди ти реци: "Ја само упозоравам.“

И реци: “Хвала Аллаху, Он ће вам знамења Своја показати, па ћете их ви познати!” А Господар твој мотри на оно што радите.

Та-син-мим.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ово су речи јасне Књиге!

Ми ћемо ти казати неке вести о Мојсију и фараону, онако како је било, и то за оне људе који верују.

Заиста се фараон на Земљи охолио и становнике њене на странке је изделио; једне је тлачио, мушку им децу клао, а женску у животу остављао, заиста је смутљивац био.

А Ми смо хтели да оне који су на Земљи тлачени милошћу обаспемо и да их вођама и наследницима учинимо.

И да им на Земљи власт дарујемо, а да фараону и Хаману и војскама њиховим дамо да доживе баш оно због чега су од њих страховали.

И ми смо надахнули Мојсијеву мајку: „Доји га, а кад се уплашиш за његов живот, спусти га у реку, и не страхуј и не тугуј, Ми ћемо, заиста, да ти га вратимо и једним од посланика ћемо да га учинимо.“

И нађоше га фараонови људи, да им постане непријатељ и туга; заиста су фараон и Хаман и војске њихове увек грешили.

И фараонова жена рече: „Он ће да буде радост и мени и теби! Не убијте га, можда ће да нам буде од користи, а можемо и да га посинимо“; и они ништа не предосетише.

И срце Мојсијеве мајке постаде празно, и готово би га открила да Ми њено срце нисмо учврстили и верницом је учинили.

И она рече његовој сестри: „Иди за њим!“ И она га је гледала издалека, а они нису ништа приметили.

А Ми смо му већ били забранили дојиље, па она рече: „Хоћете ли да вам ја покажем породицу која ће о њему да се брине и која ће добро да му жели?“

И вратисмо га његовој мајци да се радује и да не тугује, и да се увери да је истинито Аллахово обећање; али већина њих не зна.

И кад он достиже врхунац своје снаге и потпуно стаса, дали смо му мудрост и знање; тако Ми награђујемо оне који раде добра дела.

И он уђе у град неопажен од становника његових и у њему затече двојицу људи како се туку, један је припадао његовом, а други непријатељском народу, па га је позвао у помоћ онај из његовог народа против оног из непријатељског народа, и Мојсије га удари и усмрти. 'Ово је Сотонино дело!' – Узвикну -, 'он је, заиста, отворени непријатељ који у заблуду доводи!

“Господару мој”, рече, “ја сам сам себи зло нанео, опрости ми!” И Он му опрости, Он, уистину, прашта и милостив је.

“Господару мој”, рече, “због благодати коју си ми указао, више никад неправеднима нећу бити од помоћи!”

И Мојсије у граду освану престрашен, очекујући шта ће бити, кад га онај исти од јуче позва поново у помоћ. “Ти си, збиља, у правој заблуди!” Рече.

И кад хтеде шчепати заједничког им непријатеља, рече му онај: “О Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу проводити, а не желиш мирити.”

И један човек са краја града дотрча: „О Мојсије“, рече, „главешине се договарају да те убију, зато одлази, ја сам ти, заиста, искрен саветник!“

И Мојсије изађе из града, преплашен, ишчекујући шта ће да се деси. “Господару мој”, рече, “спаси ме народа који не верује!”

И кад се упути према Медену, он рече: “Господар мој ће ми показати прави пут!”

А кад стиже до меденске воде, затече око ње групу људи како напајају стоку а мало даље од њих угледа две жене које су је од воде одбијале. „Шта је са вама?“ Упита он. „Ми не напајамо док чобани не отерају стоку!“ Одговорише оне, „а отац нам је веома стар.“

И он им је напоји, а онда оде у хладовину и рече: “Господару мој, ма какву ми храну дао, заиста ми је потребна!”

А затим, једна од њих две му дође идући стидљиво и рече: „Мој отац те зове да те награди за то што си нам стоку напојио!“ И кад му он дође и каза шта је доживео, он рече: „Не страхуј, спасио си се народа који не верује!“

„О мој оче, „рече једна од њих, „узми га у најам, најбоље је да унајмиш оног ко је снажан и поуздан.“

„Ја желим да те оженим једном од ове моје две кћери“, рече он, „али треба да ме служиш осам година; а ако напуниш десет биће твоја добра воља, а ја не желим да те на то силим; ти ћеш видети, ако Аллах да, да сам добар.“

„У реду, то је договор између мене и тебе!“ Рече Мојсије, „који год од та два рока испуним нема шта да ми се приговори, а Аллах је гарант за оно што смо утаначили!“

И када Мојсије испуни уговорени рок и крену са својом породицом, он угледа ватру на једној страни брда и рече својој породици: „Сачекајте, угледао сам ватру, можда ћу од ње какву вест да вам донесем, или запаљену бакљу, па да се огрејете.“

А кад дође до ватре, неко га зовну са десне стране долине, поред стабла, у благословљеном крају: „О Мојсије, Ја сам, збиља, Аллах, Господар светова!

Баци штап свој!” И кад виде да се попут хитре змије креће, он узмаче и не врати се. “О Мојсије, приђи и не бој се, сигурно ти се никакво зло догодити неће!

Увуци своју руку у недра своја, појавиће се бела, а без мане, и прибери се тако од страха! То су два доказа од Господара твог фараону и главешинама његовим; они су, заиста, народ одметнички.”

„Господару мој“, рече, „ја сам убио једног њиховог човека, па се бојим да и они мене не убију.

А мој брат Арон је речитији од мене, па пошаљи са мном и њега, као мог помоћника, да потврђује моје речи, јер се бојим да ме не назову лажовом.“

„Помоћи ћемо те твојим братом“, рече Он, „и обојици ћемо власт дати, па вам се они неће усудити прићи због Наших доказа. Вас двојица ћете, и они који вас буду следили, да будете победници.“

И кад им Мојсије донесе Наше јасне доказе, они повикаше: „Ово је само смишљена магија, нисмо чули да се овако нешто дешавало у доба наших предака!“

“Господар мој добро зна оног који доноси упутство од Њега”, рече Мојсије, “оног који ће на крају да победи – а неверници заиста неће успети!”

„О великани“, рече фараон, „ја не знам да ви имате другог бога осим мене а ти, о Хамане, пеци за мене опеке и сагради ми торањ да се попнем ка Мојсијевом Богу, јер ја мислим да је он, заиста, један од лажова!“

А он и његове војске су се, без икаквог права, охолили на Земљи и мислили су да нам се неће вратити.

Па ми дохватисмо и њега и његове војске и у море их бацисмо; погледај како су скончали неверници!

А били смо их учинили вођама који су позивали у оно због чега се иде у ватру – а на Судњем дану нико им неће помоћи.

И прогонило их је проклетство на овом свету, а на Судњем дану биће међу презренима.

И Ми смо Мојсију дали Књигу, након што смо уништили древне народе, да буде светло људима, и упута, и милост, да би се присетили и примили поуку.

Ти ниси био на страни западној кад смо Мојсију посланство поверили, а ниси био ни његов савременик.

Ми смо многе народе подигли и они су дуго живели, а ти ниси боравио међу становницима Медена и речи им Наше казивао него ти Ми о њима казујемо вести.

Ти ниси био поред брда кад смо Мојсија позвали, али Ми смо те послали као милост Господара твог да опомињеш људе којима пре тебе није дошао нико ко би их опоменуо, да би се опаметили.

И да не кажу, када их задеси несрећа због онога што су починили: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да Твоје доказе следимо и да будемо верници?“

А кад им долази Истина од нас, они говоре: „Зашто му није дато исто као што је дато Мојсију?“ А зар они нису порекли оно што је дато Мојсију раније?! Они говоре: „Две чаролије, једна другу подржава“, и говоре: „Ми ни у једну не верујемо!“

Реци: „Па донесите ви од Аллаха књигу која боље, него ове две, на Прави пут упућује, њу бих следио, ако истину говорите!“

Па ако ти се не одазову, онда знај да се они поводе једино за страстима својим. А зар је ико горе залутао од оног који следи страст своју, а не Аллахову упуту? Аллах, заиста, неће указати на Прави пут народу који је неправедан према себи.

А Ми смо им Реч темељно доставили како би се опаметили и примили поуку.

Они којима смо дали Књигу пре Кур'ана, верују у њега,

а када им се он казује, говоре: „Ми верујемо у њега, он је Истина од нашег Господара, ми смо и пре били Аллаху предани.“

Они ће да добију двоструку награду за то што трпе и што лепим на зло узвраћају и што од онога што им дајемо удељују;

а кад чују какву бесмислицу, од ње се окрену и кажу: „Нама наша, а вама ваша дела, од нас сте мирни! Ми не желимо друштво неуких.“

Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут оног кога ти желиш да упутиш. Аллах указује на Прави пут оном коме Он хоће, и Он добро зна оне који ће Правим путем поћи.

Они говоре: “Ако с тобом будемо Прави пут следили, бићемо брзо из родног краја протерани.” Зар им Ми не пружамо прилику да бораве у светом и сигурном месту где се, као Наш дар, сливају плодови разноврсни; међутим, већина њих не зна.

А колико смо Ми насеља уништили, чији су становници према ономе што им је дато у животу били незахвални! Ето домова њихових, мало ко, после њих, наврати у њих, Нама су остали.

А Господар твој никада није насеља уништавао док у њихов главни град посланика не би послао, да им речи и доказе Наше казује. И Ми смо насеља уништавали само онда кад су становници њихови незнанобошци били.

Све што вам је даровано само су насладе и украси у овосветском животу, а оно што је код Аллаха боље је и трајно. Зар не разумете?!

Како може да буде једнак онај коме смо обећали лепу награду коју ће да добије, и онај коме смо дали да се наслађује у овосветском животу, а који ће после, на Судњем дану, Ватри да буде приведен?!

А на Дан кад их Он позове и упита: “Где су они које сте поред Менe обожавали?”

Рећи ће они на којима ће реч да се обистини: „Господару наш, ове што смо навели на странпутицу, навели смо зато што смо и сами били на странпутици, ми их се пред Тобом одричемо, они нас нису обожавали.“

“Позовите божанства ваша!” Рећи ће им се, па ће их они позивати, али им се она неће одазвати, и патњу ће доживети. Да су само на Правом путу били!

А на Дан кад их Он позове и упита: „Како сте се посланицима одазвали?“

Тог Дана они неће знати шта да одговоре, па ни један другог неће ништа питати.

А онај који се буде покајао, и који буде веровао, и који буде добра дела чинио – он ће бити од оних који ће успети.

Твој Господар ствара шта хоће, и Он одабира. Они немају право да бирају. Узвишен нека је Аллах и врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Твој Господар зна оно што крију њихове груди и оно што они обзнањују.

Он је Аллах, нема другог истинског бога осим Њега; Њему нека је сва хвала и на овом и на Будућем свету! Пресуда припада само Њему и Њему ћете да се вратите!

Реци: „Шта мислите, ако би Аллах дао да вам ноћ потраје вечно, до Судњег дана, који бог би вам, осим Аллаха, дао светлост?! Зар не чујете?!“

Реци: „Кажите ви мени, ако би Аллах дао да вам дан потраје вечно, до Судњег дана, који би вам бог, осим Аллаха, ноћ дао да у њој нађете смирај?! Зар не видите?!“

Из Своје милости Он вам је дао ноћ и дан - да се ноћу одмарате а да дању за Његовим добрима трагате и да будете захвални.

А на Дан кад их Он позове и упита: “Где су божанства које сте поред Мене обожавали?”

И из сваког народа довешћемо сведока и рећи: „Дајте свој доказ!“ И они ће да сазнају да истина припада једино Аллаху, а неће да им буде оних које су измишљали.

Карун је био из Мојсијевог народа, па их је тлачио, а били смо му дали толико блага да је његове кључеве тешко могла да носи група снажних људи. Па му његов народ рече: „Не буди незахвалан, јер Аллах не воли оне који су незахвални!“,

„И настој да тиме што ти је дао Аллах стекнеш Будући свет, а не заборави ни свој удео на овом свету, и чини добро као што је Аллах теби учинио добро, и не чини неред по Земљи, заиста Аллах не воли оне који чине неред.“

“Ово ми је дато на основу мог знања!” Говорио је он. А зар није знао да је Аллах пре њега уништио неке народе који су били од њега јачи и који су били више накупили – а злочинци неће о гресима својим ни испитивани бити.

И изађе он пред народ свој у свом сјају. “Ах, да је и нама оно што је дато Каруну”, говорили су они који су чезнули за животом на овом свету, “он је, уистину, пресрећан.”

“Тешко вама”, говорили су учени, "онима који верују и раде добра дела боља је Аллахова награда, а она ће само стрпљивима да буде пружена.“

И Ми смо и њега и његов дворац у земљу утерали, и нико од Аллаха није могао да га одбрани, а ни сам себи није могао да помогне.

А они који су раније прижељкивали да су на његовом месту, стадоше да говоре: „Зар не видите да Аллах даје обиље оном од Својих слугу коме Он хоће, а и да ускраћује?! Да нам Аллах није Своју милост указао и нас би у земљу утерао! Зар не видите да неверници никад неће успети?!“

Тај Будући свет даћемо онима који не желе на Земљи да се охоле и неред да чине, а богобојазне чека срећан крај.

Онај ко уради добро дело, добиће бољу награду за њега, а онај ко уради зло, па они који буду радили зло, биће кажњени само у сразмери са оним што су радили.

Онај Који ти објављује Кур’ан сигурно ће да те на Будући свет врати. Реци: “Господар мој добро зна ко је на Правом путу и ко је у очитој заблуди.”

Ти ниси очекивао да ће Књига да ти буде објављена, али она ти је објављена као милост твога Господара, зато никако не буди помагач неверницима!

И нека те они никако не одврате од Аллахових речи, кад ти се објаве, и позивај Господару свом и никако не буди од оних који друге поред Њега обожавају!

И не моли, поред Аллаха, другог бога! Нема истинског бога осим Њега! Све ће, осим Њега, да пропадне! Њему припада суд и Њему ћете се вратити!

Елиф-лам-мим.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Зар мисле људи да ће да буду препуштени сами себи ако кажу: “Ми верујемо!” И да неће да буду искушавани?!

А ми смо искушавали и оне пре њих, да би Аллах сигурно указао на оне који говоре истину и на оне који лажу.

Зар мисле они који раде зла дела да ће Нама да умакну?! Лоше ли је оно што просуђују!

Онај ко се нада сусрету с Аллахом – па доћи ће, сигурно, Дан обећани. А Он све чује и све зна!

А онај ко се бори - бори се само за себе, заиста, Аллах је независан од свих светова.

Онима који верују и добра дела чине прећи ћемо сигурно преко лоших поступака њихових и за оно што су радили заиста ћемо их најлепшом наградом наградити.

Ми смо сваком човеку наредили да буде добар према родитељима својим. Али, ако те они буду наговарали да поред Мене неког другог обожаваш, о коме ти ништа не знаш, онда им се не покоравај. Мени ћете се вратити, па ћу Ја о ономе што сте радили да вас обавестим.

Оне који верују и раде добра дела сигурно ћемо да уврстимо међу оне који су добри.

Има људи који говоре: „Верујемо у Аллаха!“ А кад неки од њих буде стављен на муке због Аллаха, он сматра да је искушење од људи исто као и Аллахова казна. А ако победа дође од твога Господара, сигурно ће они да кажу: „Били смо уз вас!“ А зар Аллах не зна најбоље оно што је у свачијим грудима?!

Аллах сигурно зна оне који верују и сигурно зна оне који су дволични.

Они који не верују говоре онима који верују: „Следите наш пут, а ми ћемо да носимо ваше грехе!“ А не би понели ниједан њихов грех. Они су, заиста, лажљивци.

А сигурно ће властите терете и терете оних које су одвели у заблуду да носе, и сигурно ће за оно што су измишљали на Судњем дану да одговарају.

Ми смо Ноја послали његовом народу и он је међу њима остао хиљаду, мање педесет година, па их је потом задесио потоп, зато што су незнанобошци били.

И Ми смо њега и оне што су били у лађи спасили, и поучним примером световима је учинили.

А и Аврама, кад је своме народу рекао: „Аллаха обожавајте и Њега се бојте, то вам је боље, кад бисте само знали!

Ви, мимо Аллаха, обожавате идоле и смишљате лажи. Они које ви, мимо Аллаха, обожавате не могу никаквом опскрбом да вас опскрбе; ви тражите опскрбу од Аллаха и Њега обожавајте и Њему будите захвални! Њему ћете да се вратите.

А ако ви поричете, па већ су порицали народи пре вас; а Посланик је једино дужан да јасно обзнани.“

Зар ови не виде како Аллах све из ничег ствара? Он ће то опет да учини; Аллаху је то, заиста, лако.

Реци: “Путујте по свету да видите шта је Он из ничег створио. И, Аллах ће то, после, по други пут да створи. Аллах, заиста, све може.

Он кажњава онога кога Он хоће и милост указује ономе коме Он хоће, Њему ћете да будете враћени.

Његовој казни нећете умаћи ни на Земљи ни на небу, а немате, мимо Аллаха, ни заштитника ни помагача.

А они који не верују у Аллахове речи и доказе и у сусрет са Њим, њима није стало до Моје милости – њих чека патња несносна.

Одговор његовог народа беше само то што рекоше: „Убијте га или га спалите!“ Али, Аллах га је избавио из ватре. У томе су, заиста, докази народу који верује.

„Ви сте“, рече он, „мимо Аллаха прихватили кипове да бисте у овосветском животу одржавали међусобне пријатељске односе, а после, на Судњем дану, једни других ћете да се одричете и једни друге ћете да проклињете, Ватра ће да буде ваше боравиште и нико вам у помоћ неће моћи притећи.”

И Лот му је једини поверовао! А Аврам рече: „Ја се, уистину, селим тамо где ми је мој Господар наредио. Он је, заиста, Силни и Мудри.“

И Ми смо му подарили Исака и Јакова и међу његовим потомцима смо дали веровесништво и Књигу; а њему смо на овом свету леп спомен сачували, а на Оном ће, заиста, један од оних добрих бити.

И спомени Лота. Када народу своме рече: „Ви чините такав разврат какав пре вас нико од свих светова није чинио:

имате полне односе са мушкарцима, по друмовима пресрећете и на својим скуповима радите оно што је одвратно.“ А одговор његовог народа беше само то што рекоше: „Учини да нас стигне Аллахова казна ако си од оних који говоре истину!“

“Господару мој”, рече он, “помози ми против искварених људи!”

И кад Наши изасланици Авраму донесоше радосну вест, рекоше: „Ми ћемо да уништимо становнике онога насеља! Његови становници су заиста неверници!“

„У њему је Лот“, рече Аврам. „Ми добро знамо ко је у њему“, рекоше они, „ми ћемо да спасимо њега и његову породицу, осим његове жене. Она ће да остане са онима који ће да искусе казну.“

И кад Наши изасланици дођоше Лоту, он се због њих обневесели и узнемири. „Не бој се и не брини се“, рекоше они, „ми ћемо да спасимо тебе и породицу, осим твоје жене, она ће да остане са онима који ће да искусе казну.

А на становнике овог града спустићемо страшну казну са неба због тога што су развратници.

И од њега смо оставили јасан знак људима који буду памети имали.

А у Меден посласмо њиховог брата Шуајба: „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, и очекујте Судњи дан, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

Али му они не повероваше, па их задеси страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

А и Ада и Семуда - остаци њихових домова су вам видљиви - а ђаво им је њихове поступке лепим приказао, па их, од Правог пута одвратио, а били су разумни.

И Каруна и фараона и Хамана; Мојсије им је донео јасне доказе, али су се они на Земљи охолили и нису могли да умакну казни,

и све смо казнили према њиховим гресима: на неке смо послали ветар пун песка, а неке смо уништили страшним гласом, неке смо утерали у земљу, а неке потопили; Аллах им није учинио неправду, сами су себи неправду нанели.

Они који, мимо Аллаха, узимају заштитнике слични су пауку који себи исплете кућу, а најслабија кућа, засигурно, је паукова кућа, кад би само знали.

Аллах добро зна да ови које они, поред Њега, обожавају ништа не представљају; Он је Силни и Мудри!

То су примери које Ми наводимо људима, али их само учени схватају.

Бог је небеса и Земљу с разлогом створио; то је, заиста, поука онима који верују.

Казуј Књигу која ти се објављује и обављај молитву - молитва, заиста, одвраћа од разврата и од свега што је ружно; а слављење Бога је сигурно веће! Бог зна шта радите.

И са следбеницима Књиге расправљајте на најлепши начин, али не и с онима међу њима који су неправедни, и реците: „Ми верујемо у оно што се нама објављује и у оно што је вама објављено, а наш Бог и ваш Бог је један, и Њему смо ми предани!“

Тако исто и теби објављујемо Књигу, а неки од оних којима смо већ дали Књигу - и у њу верују, а и међу овима има оних који у њу верују, а Наше речи и доказе негирају само неверници.

Ти пре ње ниједну књигу ниси читао, а ниси је ни својом десном руком писао, иначе, посумњали би они који говоре лажи.

Међутим, Кур'ан је сачињен од јасних речи; у грудима су оних којима је дато знање, а Наше речи негирају само неправедници,

и говоре: “Зашто му од Господара његовог нису нека чуда послата?” Реци: “Чуда су једино код Аллаха, а ја само јасно опомињем.”

А зар им није доста то што Ми теби објављујемо Књигу која им се казује: у њој је, заиста, милост и поука људима који верују.

Реци: „Аллах је довољан сведок мени и вама; Он зна све што је на небесима и на Земљи. А они који у лаж верују, а у Аллаха не верују, они су прави губитници.“

Они траже од тебе Мухаммеде да их што пре стигне казна. А да није одређеног рока, казна би им дошла, а доћи ће им, сигурно, изненада, а они неће да је предосете.

Они траже од тебе да их што пре стигне казна, а Пакао ће сигурно све невернике да обухвати

на Дан кад их патња и одозго и одоздо обузме, а Он каже: „Искусите оно што сте радили!“

О слуге Моје које верујете, Моја је Земља пространа, зато само Мене обожавајте!

Свака душа смрт ће да осети, а онда ћете Нама да будете враћени.

Оне који буду веровали и радили добра дела сместићемо у рајске одаје, испод којих реке теку, у њима ће вечно да бораве. Како ће дивна бити награда онима који су се трудили.

онима који су били стрпљиви и уздали се у Свога Господара!

А колико има живих бића која не могу себи да скупљају опскрбу, Аллах их опскрбљује, а и вас! Он све чује и све зна.

А да их упиташ: „Ко је створио небеса и Земљу и ко је потчинио Сунце и Месец?“ Сигурно би рекли: „Аллах!“, па куда се онда одмећу!?

Аллах у изобиљу даје опскрбу ономе коме хоће од Својих слуга, а и ускраћује коме хоће: Аллах, заиста, све зна.

А ако их упиташ: „Ко са неба спушта воду и њом оживљава мртву Земљу?“ Сигурно ће да кажу: „Аллах!“ А ти реци: „Хвала Аллаху!“ Али већина њих не разуме.

Живот на овом свету је људима само забава и игра, а само је Будући свет прави живот, кад би они само знали!

Кад се у лађе укрцају, Аллаха моле, предајући Му се искрено, а када их Он доведе до копна, одмах друге поред Њега обожавају.

да би показали незахвалност према оном што им Ми дајемо и да би уживали. А сазнаће они!

Зар не виде да смо Кабу учинили сигурном, док се свуда око њих отима и пљачка? Зар у лаж верују, а на Аллаховим благодатима су незахвални?

Има ли онда већег насилника од онога који о Аллаху измишља лажи или пориче истину која му долази?! Зар неверницима није боравиште у Паклу?!

Оне који се буду трудили због Нас, Ми ћемо, сигурно, да упутимо путевима који Нама воде, а Аллах је, заиста, на страни оних који добра дела чине!

1. Елиф-лам-мим.[1] ——— [1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Византинци су побеђени

у најнижој земљи, али они ће, после пораза свог, сигурно победити,

за неколико година – и пре и после, Аллахова је одлука – и тад ће се верници радовати,

Аллаховој помоћи. Он помаже коме хоће и Он је Силни и Милостиви.

То је Аллахово обећање. Аллах ће своје обећање испунити, али већина људи не зна.

Они знају само спољашњу страну овосветског живота, а према Будућем свету су немарни.

А зашто не размисле сами о себи?! Аллах је створио небеса и Земљу и оно што је између њих само са истином и са одређеним роком, а многи људи, заиста, не верују да ће пред Господара свог заиста стати.

Зашто не путују по Земљи па да виде какав је био завршетак оних пре њих?! Они су били од њих јачи и земљу су обрађивали и на њој су градили више него што ови граде, и посланици су им доносили јасне доказе: Аллах им није учинио неправду, сами су себи неправду нанели.

А затим би завршетак оних који су чинили зло био је најужаснија казна, зато што су порицали Аллахове речи и доказе и што су их извргавали руглу.

Аллах започиње стварање; ствара из ничега, затим ће то поново да учини, а онда ћете Њему да будете враћени.

На Дан кад наступи Час суда, незнанобошци ће очајавати.

Божанства њихова неће се за њих заузимати, а због божанстава својих били су неверници.

На Дан кад наступи Час оживљења, људи ће се раздвојити,

они који су веровали и радили добра дела радоваће се у рајским баштама,

а они који нису веровали и који су порицали Наше речи и доказе и који су сусрет на Судњем дану порицали у вечној ће муци бити.

Па, слављен и узвишен нека је Аллах кад год омркнете и кад год осванете.

Њему нека је сва хвала и на небесима и на Земљи, и предвече и у подне.

Он из неживог ствара живо и живо претвара у неживо. Он оживљава Земљу након њеног мртвила; исто тако ћете и ви да будете оживљени.

Један од доказа Његових је то што вас од земље ствара, и одједном вас, људи, свуда има разасутих.

И један од доказа Његових је то што за вас, од врсте ваше, ствара жене да се уз њих смирите, и што између вас успоставља љубав и самилост. У томе, заиста, има поуке за људе који размишљају.

И један од Његових доказа је стварање небеса и Земље, и разноврсност ваших језика и ваших боја; у томе, заиста, има поуке за оне који знају.

И један од Његових доказа је ваш сан ноћу и дању, и ваше настојање да стекнете нешто из Његовог обиља; у томе, заиста, има поуке за људе који чују.

И један од Његових доказа је то што вам показује муњу, да се побојите и понадате, и то што спушта са неба кишу и оживљава њоме земљу после њеног мртвила; у томе, заиста, има поуке за људе који разумеју.

И један од Његових доказа је и то што небо и Земља постоје Његовом одредбом. Затим, ћете, чим вас Он само једном позове, брзо из земље да устанете.

Њему припада све што је на небесима и на Земљи, све је Њему послушно.

Он је Тај Који из ничег ствара и Он ће то поново учинити, то је Њему лако. Он је узвишен и на небесима и на Земљи. Он је силан и мудар.

Он вам као пример наводи вас саме: јесу ли они који су у поседу вашем изједначени с вама у оном што вам Ми дајемо, па сте у томе исти, и бојите ли их се као што се ви једни других бојите? Тако Ми, подробно, излажемо доказе Наше људима који размишљају.

Али, неверници лакомислено следе страсти своје – а ко ће на Прави пут упутити оног кога је Аллах у заблуди оставио? – Њима неће моћи нико у помоћ притећи.

Ти управи лице своје вери, као прави верник, вери Аллаховој, према којој је Он људе створио – не може се мењати Аллахова вера, али већина људи то не зна.

Покајнички Му се обраћајте! Бојте се Њега и обављајте молитву, и не будите незнанобошци,

од оних који су веру своју разбили и у странке се поделили; свака странка задовољна оним што исповеда.

А кад људе невоља снађе, они се Господару своме покајнички обраћају, а после, кад Он учини да осете Његову милост, одједном неки од њих своме Господару друге у обожавању придружују,

да би били незахвални на оном што им Ми дајемо. Па уживајте, а сазнаћете!

Зар смо им Ми послали какав доказ који говори у прилог оних које поред Њега обожавају?

Кад допустимо људима да се благодатима наслађују, они им се обрадују, а кад их погоди невоља, због оног што су руке њихове чиниле, одједном очајавају.

Зар они не виде да Аллах у обиљу даје опскрбу ономе коме Он хоће, и да је ускраћује?! То су, уистину, докази за људе који верују.

Зато подај ближњем право његово, и сиромаху и путнику! То је боље за оне који се настоје Аллаху умилити – они ће успети.

А новац који дајете да се увећа новцем других људи неће се код Аллаха увећати, а за милостињу коју уделите да бисте се Аллаху умилили – такви ће добра дела своја умногостручити.

Аллах је Онај Који вас је створио, па вас опскрбио, затим ће да вас усмрти и потом оживи. Постоји ли иједно божанство које било шта од тога ради?! Чист је и Узвишен Он од онога што Њему сматрају равним.

Због оног што људи раде, појавио се неред и на копну и на мору, како би им Он дао да искусе казну због оног што раде, не би ли се поправили.

Реци: „Путујте по Земљи па погледајте какав је био завршетак оних који су били пре; већином су били незнанобошци.“

Зато ти усмери своје лице правој вери, пре него што вољом Аллаховом дође Дан који нико неће моћи да одбије. Тог дана ће они да се раздвоје.

Они који нису веровали - на своју штету нису веровали, а они који су чинили добра дела - себи су припремили Рај,

да Он награди из Свога обиља оне који су веровали и радили добра дела; а Он, заиста, не воли невернике.

Један од Његових доказа је то што Он шаље ветрове као носиоце радосних вести да би вам дао да осетите Његову милост и да лађе плове Његовом одредбом и да стичете из Његовог обиља, и да бисте били захвални.

И пре тебе смо слали посланике њиховим народима и они су им доносили јасне доказе, па смо кажњавали оне који су грешили, а била нам је дужност да помогнемо вернике.

Аллах је Тај Који шаље ветрове, па они облаке гоне и Он их по небу, како Он хоће, распростире и дели на комаде, па ти видиш кишу како из њих пада, и кад је Он на оне Своје слуге, на које жели, пролије, они се одједном радошћу испуне,

иако су били очајни пре него што се спустила на њих.

Зато, погледај трагове Аллахове милости – како Он оживи земљу након њеног мртвила! Он ће, уистину, и мртве да оживи, Он све може.

А да пошаљемо ветар и да они виде да је све пожутело, они би, и после тога, порицали благодати.

Ти не можеш да дозовеш мртве, ни глуве да довикнеш, кад се од тебе окрену, удаљавајући се,

нити можеш заслепљене да одвратиш од њихове заблуде; можеш једино да дозовеш оне који верују у Наше речи и доказе, једино они ће да се одазову.

Аллах је Тај Који вас нејаким ствара, и онда вам, после нејакости, даје снагу, а после снаге изнемоглост и седе власи; Он ствара шта хоће, Он све зна и све може.

А на Дан кад наступи Час оживљења, одметници ће да се заклињу да су само један час остали; а и пре су избегавали истину.

А рећи ће они којима је дато знање и веровање: „Ви сте остали, према Аллаховој одредби, све до Дана оживљења, а ово је Дан оживљења, само што ви нисте знали.“

Тог Дана неће користити правдања онима који су се према себи огрешили и неће се од њих тражити да се Аллаху умиле.

У овом Кур'ану Ми наводимо људима разноврсне примере. А кад би им донео било какво чудо, опет би рекли они који не верују: „Ви само лажи износите!“

Ето, тако Аллах печати срца онима који неће да знају.

А ти буди стрпљив! Аллахово обећање је, заиста, истина и нека те никако не обману они који чврсто не верују.

1. Елиф-лам-мим.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Ово су стихови мудре Књиге,

упуте и милости онима који раде добра дела,

онима који обављају молитву и дају милостињу и који у Будући свет чврсто верују;

њима је Господар њихов на Прави пут указао и они ће да успеју.

Има људи који купују средства за забаву, да би, не знајући колики је то грех, с Аллаховог пута одводили и да би га предметом за исмејавање узимали. Њих чека срамна казна.

Кад се неком од њих Наше речи казују, он охоло окреће главу, као да их није ни чуо, као да је глув - зато му наговести болну патњу.

Онима који верују и раде добра дела, заиста, припадају баште уживања,

у њима ће да бораве вечно - Аллахово обећање је истинито, а Он је Силни и Мудри.

Створио је небеса која ви видите без стубова, а по Земљи је стабилне планине поставио да вас не потреса, и по њој је разасуо животиње свих врста. Ми са неба спуштамо воду и чинимо да по њој ничу разноврсне племените биљке.

То је Аллахово дело, а покажите Ми шта су други, мимо Њега, створили? Ништа! Незнанобошци су у правој заблуди.

А Ми смо Локману даровали мудрост: „Буди захвалан Аллаху! Ко је захвалан, чини то у своју корист, а ко је незахвалан - па, Аллах је, заиста, независан и хваљен.“

Кад Локман рече своме сину, саветујући га: „О синко мој, немој Аллаху у обожавању никога да придружујеш; незнанобоштво је, збиља, велико насиље.“

Ми смо наредили човеку да буде послушан родитељима својим. Мајка га носи, а њено здравље трпи, и одбија га у току две године. Буди захвалан Мени и родитељима својим, Мени ће се сви вратити.

А ако буду настојали да те наговоре да поред Мене обожаваш оно о чему ништа не знаш, ти их не слушај и према њима се, на овом свету, великодушно понашај. А следи Пут онога који се обраћа Мени искрено; Мени ћете после да се вратите и Ја ћу о ономе што сте радили да вас обавестим.

"О мој синко, добро и зло, тешко колико зрно горушице, било у стени или на небесима или у земљи, Аллах ће на видело да изнесе. Заиста је Аллах благ и Он све зна.

О мој синко, обављај молитву и тражи да се раде добра дела, а одвраћај од лоших и стрпљиво подноси оно што те задеси - то, заиста, спада у истинске поступке.

И, из охолости, не окрећи своје лице од људи и не иди Земљом надмено. Заиста Аллах не воли ни гордог ни хвалисавог.

У ходу буди одмерен, а у говору не буди грлат; збиља, најнепријатнији глас је глас магарца!"

Како не видите да вам је Аллах потчинио све што постоји на небесима и на Земљи и да вас дарежљиво обасипа Својим благодатима, и видљивим и невидљивим?! А има људи који расправљају о Аллаху без икаквог знања, без икакве упуте и без књиге светиљке.

А кад им се говори: „Следите оно што вам Аллах објављује!“ Одговарају: „Не, ми следимо оно што смо запамтили од наших предака.“ Зар и онда кад их Сотона позива на патњу у Огњу?!

Онај ко се сасвим преда Аллаху, а уз то још и добра дела ради, ухватио се за најчвршћу везу. Аллаху се на крају све враћа.

А онај који не верује, па, нека те не забрињава његово неверовање. Нама ће сви да се врате и Ми ћемо о ономе шта су радили да их обавестимо; Аллах, уистину, добро зна све што је у грудима.

Ми им дајемо да кратко уживају, а онда ћемо да их натерамо у жестоку патњу.

А да их упиташ: „Ко је створио небеса и Земљу?“ Сигурно би рекли: „Аллах!“ А ти реци: „Хваљен нека је Аллах!“ Само што већина њих не зна.

Аллахово је све на небесима и на Земљи! Аллах је, уистину, независан и хвале достојан.

Да су сва стабла на Земљи писаљке, а море, уз помоћ још седам мора, тинта, не би се исписале Аллахове речи; Аллах је, уистину, силан и мудар.

Створити све вас и све вас оживети, исто је као створити и оживети једног човека; Аллах, заиста, све чује и све види.

Зар не видиш да Аллах уводи ноћ у дан и дан у ноћ, и да је потчинио Сунце и Месец - свако се креће до одређеног рока - и да Аллах добро зна оно што радите?!

То је зато што је Аллах - истина, а они којима они, поред Њега, упућују молбе - неистина, и што је Аллах Узвишени и Велики.

Зар не видиш да лађе морем плове Аллаховом благодати да би вам показао неке Своје знаке?! У томе су, заиста, знаци за сваког ко је стрпљив и захвалан.

А кад их талас, као облак, прекрије, моле се Аллаху, искрено Му исповедајући веру; а чим их Он доведе до копна, само Му неки захвални остају. А Наше речи и доказе само издајник, незахвалник пориче.

О људи, бојте се свога Господара и страхујте од Дана кад родитељ своме детету неће моћи нимало да помогне, нити ће дете моћи своме родитељу имало да помогне! Аллахова претња је истинита, па нека вас никако овосветски живот не завара и нека вас у Аллаха ђаво не поколеба.

Само Аллах зна кад ће да наступи Судњи дан, само Он спушта кишу и само Он зна шта је у материцама , а човек не зна шта ће сутра да заради и не зна нико у којој ће земљи да умре; Аллах, уистину, све зна и о свему је обавештен.

Елиф-лам-мим.[1] ——— [1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

Књигу објављује, у то нема сумње, Господар светова.

Међутим, они говоре: “Он је измишља!” Не, она је истина од Господара твог да опомињеш народ којем пре тебе није дошао нико да га опомиње, да би ишао Правим путем.

Аллах је небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља створио, а онда се изнад Престоља узвисио. Ви, осим Њега, ни заштитника ни посредника немате, па зашто се не уразумите?

Он управља свима, од неба до Земље, а онда се све то Њему враћа у дану који, према вашем рачунању времена, хиљаду година траје.

То је Онај Који зна и оно што је чулима недокучиво, а и оно што је појавно, Силни и Милостиви.

Који све савршено ствара, Који је првог човека створио од иловаче,

а онда је учинио да његово потомство настаје од узорка безначајне течности,

затим му складно удове уобличи и у њега живот удахне, и Он вам је дао слух и вид и разум, а како ви мало захваљујете!

Они говоре: „Зар ћемо, кад нестанемо под земљом, поново да будемо створени?!“ Напротив, они не верују да ће пред Господаром својим стати.

Реци им (Мухаммеде): „Анђео смрти, који је задужен за вас, душе ће да вам узме, а после ћете своме Господару да будете враћени.“

А да ти је видети како ће (на Судњем дану) одметници, оборених глава, пред својим Господаром да кажу: „Господару наш, видели смо и чули смо, па нас врати да радимо добра дела; ми заиста, чврсто верујемо!“

А кад бисмо хтели, сваког човека бисмо на Прави пут упутили, али Ја сам већ истину рекао: „Напунићу, заиста, Пакао духовима и људима заједно!“

Па искусите патњу зато што сте занемаривали да ћете овај Дан да доживите – и Ми ћемо вас да занемаримо - и вечну патњу искусите због онога што сте радили.

У Наше речи верују само они који, кад њима буду опоменути, падају лицем на тло, и који свога Господара величају и хвале и који се не охоле.

Њихови бокови се постеља лишавају и они моле свога Господара из страха и жеље, а део оног што им Ми дајемо удељују.

И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.

Зар да вернику буде исто као грешнику? Не, њима неће бити исто.

Оне који су веровали и радили добра дела - чекају рајске баште у којима ће да бораве, као награда за оно што су радили.

А оне који нису веровали - чека Ватра, у којој ће да пребивају; кад год покушају да из ње изађу, биће у њу враћени и биће им речено: „Трпите казну у Ватри коју сте порицали!“

И Ми ћемо учинити да блажу казну искусе, пре оне највеће, не би ли се покајали.

Има ли већег неправедника од онога који је опоменут речима и доказима свога Господара, а који се потом окрене од њих?! Ми ћемо, заиста, да се осветимо злочинцима!

Мојсију смо Ми дали Књигу, зато не сумњај да је он није примио, и учинили смо је упутом Израиљевим синовима.

Између њих Ми смо одређивали вође и они су, одазивајући се Нашој заповеди, на Прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у Наше речи и доказе су чврсто веровали.

Заиста ће твој Господар међу њима на Судњем дану да пресуди о ономе у чему су се разилазили.

Зар им није јасно колико смо Ми уништили народа пре њих, по чијим они насељима ходају?! У томе су заиста докази, па зашто неће да чују?

Како они не виде да Ми гонимо кишу у оголелу земљу, и чинимо да, уз њену помоћ, ниче растиње којим се храни њихова стока, а и они сами - па зашто не виде?!

И они говоре: „Кад ће већ једном та пресуда, ако истину говорите?“

Реци: “На Судњем дану, кад неверницима неће никако да користи то што ће тада да верују и неће да им се да нимало времена.“

Зато се ти окрени од њих и чекај, и они, заиста, чекају!

О Веровесниче, бој се Аллаха, а невернике и лицемере не слушај - Аллах, уистину, све зна и мудар је!

И следи оно што ти се од твога Господара објављује - Аллах, заиста, у потпуности зна оно шта радите!

И на Аллаха се ослони, а Аллах је довољан као заштитиник!

Аллах ниједном човеку два срца у грудима није дао, а ни ваше супруге, од којих се растављате говорећи да су вам њихова леђа попут леђа ваших мајки, мајкама вашим није учинио, нити је ваше посинке учинио вашим синовима. То су само ваше речи, из ваших уста, а Аллах истину говори и на Прави пут упућује.

Зовите их по њиховим очевима, то је код Аллаха праведније! А ако не знате њихове очеве, па они су ваша браћа по вери и ваши штићеници. Није вам грех ако у томе погрешите, грех је ако то намерно учините; а Аллах опрашта грехе и милостив је.

Веровесник је пречи верницима него они сами себи, а жене његове су као мајке њихове. А рођаци, по Божјој књизи, пречи су једни другима од осталих верника и исељеника из Мекке. Пријатељима својим можете опоруком нешто оставити. То је записано у Књизи.

Ми смо од веровесника узели њихов завет, и од тебе, и од Ноје, и од Аврама, и од Мојсија, и од Исуса, Маријиног сина. Од њих смо узели чврст завет,

да би Он могао позвати на одговорност веровеснике за оно што су говорили. А неверницима је Он припремио болну патњу.

О верници, сетите се Аллахове благодати према вама када су до вас војске дошле, па смо Ми против њих послали ветар, и војске које ви нисте видели - а Аллах добро види шта ви радите.

Кад су вам војске дошле и одозго и одоздо, кад су вам погледи скренули, а душа дошла до гркљана, и кад сте о Аллаху помишљали свашта.

Тада су верници били стављени у искушење и жестоко су били узнемирени.

кад су лицемери и они болесних срца говорили: “Аллах и Посланик Његов су нас само обмањивали кад су нам обећавали!”

Кад су неки међу њима казали: „О становници Медине, не можете издржати, зато се вратите“, а други међу њима тражили су допуштење од Веровесника и говорили: „Куће су наше незаштићене!“ А нису биле незаштићене, већ су они само желели да из борбе побегну.

А да су им с разних страна продрли и да су потом од њих затражили да опет постану незнанобошци, они би то, не двоумећи се око тога, брзо учинили,

а били су се још пре обавезали Аллаху да неће посустати - а за обавезу дату Аллаху одговараће се.

Реци: “Ако бежите од смрти или погибије, бежање вам неће помоћи, јер и после тога, само ћете кратко да уживате.“

Реци: „Ко ће да вас заштити од Аллаха ако Он жели да вас снађе зло, или, ко може да вам науди ако Он жели да вам укаже милост?!“ Осим Аллаха, они себи неће наћи ни заштитника ни помагача.

Аллах добро зна оне међу вама који су друге задржали, и својим пријатељима говорили: „Прикључите нам се!“ А иначе они у борбу ретко иду,

не желећи да вам помогну. А кад завлада страх, видиш их како гледају у тебе колутајући својим очима као пред смрт онесвешћени; чим страх мине, они вас псују својим оштрим језицима, шкрти да учине било какво добро. Они не верују, и зато је Аллах поништио њихова дела; а то је Аллаху лако.

Они мисле да савезници још нису отишли. А кад би савезници опет дошли, најдраже би им било да су међу бедуинима у пустињи и да се распитују за вас; а када би са вама остали, мало би се борили.

Ви у Аллаховом Посланику имате диван узор за оног који се нада Аллаховој милости и награди на Будућем свету и који често Аллаха спомиње.

А кад су верници угледали непријатељске војске, казали су: „Ово је оно што су нам Аллах и Његов Посланик обећали, и Аллах и Његов Посланик су говорили истину!“ - И то им је само учврстило веровање и преданост.

Има верника који испуњавају завет дат Аллаху, има их који су погинули и има их који то очекују – нису ништа изменили.

То је зато да би Аллах наградио искрене за њихову искреност, а да ако жели подвргне лицемере патњи или да им опрости. Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.

Аллах је невернике пуне срџбе одбио, нису нимало успели, а вернике је Аллах поштедео борбе. Аллах је, уистину, моћан и силан.

А следбенике Књиге, који су их помагали, из њихових тврђава је извео, и страх је у њихова срца улио, па сте једне побили, а друге заробили.

И дао вам је да наследите њихове земље и њихове домове и њихова богатства, и земљу на коју пре нисте ступили; Аллах над свиме има моћ.

О Веровесниче, реци женама својим: “Ако желите живот на овом свету и његов сјај, онда се одлучите, даћу вам пристојну отпрему и лепо ћу да вас разведем.

А ако желите Аллаха и Његовог Посланика и Будући живот, па, Аллах је, заиста, онима међу вама који раде добра дела припремио велику награду.“

О Веровесникове жене, ако би која од вас учинила очигледни грех, казна би јој била удвостручена, а то је Аллаху лако;

а оној која се буде покоравала Аллаху и Његовом Посланику и радила добра дела - даћемо двоструку награду и припремили смо јој племениту опскрбу.

О Веровесникове жене, ви нисте као друге жене! Ако се Аллаха бојите, на себе пажњу говором не скрећите, па да тада осети жудњу онај у чијем је срцу болест, и пристојно говорите.

У својим кућама боравите и своју лепоту, као што је било у прво паганско доба, не показујте, и обављајте молитву и дајте милостињу, и покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику! Аллах жели да од вас, о Посланикова породицо, отклони грехе, и да вас потпуно очисти.

И сећајте се Аллахових речи и мудрости која се казује у вашим домовима; Аллах је, уистину, добар и све у потпуности зна.

Муслиманима и муслиманкама, и верницима и верницама, и послушним мушкарцима и послушним женама, и искреним мушкарцима и искреним женама, и стрпљивим мушкарцима и стрпљивим женама, и понизним мушкарцима и понизним женама, и мушкарцима који деле милостињу и женама које деле милостињу, и мушкарцима који посте и женама које посте, и мушкарцима који о својим стидним местима воде бригу и женама које о својим стидним местима воде бригу, и мушкарцима који често спомињу Аллаха и женама које често спомињу Аллаха - Аллах је, заиста, за све њих опрост и велику награду припремио.

Кад Аллах и Посланик Његов нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по свом нахођењу да поступе. А ко Аллаха и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо с Правог пута.

А кад ти рече оном коме је Аллах милост даровао, а коме си и ти добро учинио: „Задржи своју супругу и бој се Аллаха!“ – У себи си скривао оно што ће Аллах да обелодани и бојао си се људи, а прече је да се бојиш Аллаха. И пошто је Зејдова потреба за њом престала и од ње се развео, Ми смо је за тебе удали како се верници више не би устручавали да се жене женама посинака својих кад се они од њих разведу. Како Аллах одреди, тако треба бити.

Веровеснику није грех да чини оно што му Аллах нареди јер такав је био Аллахов пропис и за оне који су били пре и нестали, а Аллахова одредба је неминовна.

За оне који су достављали Аллахове посланице и страховали од Њега, и који се никога, осим Аллаха, нису бојали. А довољно је то што ће се пред Аллахом рачун полагати!

Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Аллахов посланик и печат - последњи веровесник, а Аллах све добро зна.

О верници, Аллаха пуно спомињите

и ујутру и навече Га славите и величајте;

Он вас благосиља, а и Његови анђели, да би вас извео из тмина на светло - Он је милостив према верницима.

а на Дан кад они пред Њега стану, поздрав ће да им буде “Мир вама!” А Он им је припремио награду племениту.

О Веровесниче, заиста смо те послали као сведока и као доносиоца радосних вести и као опомињача,

да - по Његовом наређењу - позиваш к Аллаху, и као светиљку која сија.

И обрадуј вернике да ће код Аллаха имати велику благодат.

А не слушај невернике ни лицемере, не обраћај пажњу на њихове увреде и поуздај се у Аллаха, Аллах је довољан као заштитник.

О верници, кад се ожените верницама, а онда их, пре ступања у брачни однос, разведете, оне нису дужне да чекају одређено време које ћете ви да бројите, већ их дарујте и лепо их отпремите.

О Веровесниче, Ми смо ти дозволили да буду твоје жене оне којима си дао њихове венчане дарове, и оне у твојој власти које ти је Аллах дао, и кћери твојих стричева, и кћери твојих тетака по оцу, и кћери твојих ујака, и кћери твојих тетака по мајци које су се са тобом иселиле, и жену - верницу која себе поклони Веровеснику, ако Веровесник хоће да се њоме ожени, само теби, а не осталим верницима. Ми знамо шта смо верницима прописали у вези са њиховим супругама и онима које су у њиховом власништву, а и да ти не би било тешко. А Аллах опрашта грехе и милостив је.

Можеш да занемариш оне међу њима које хоћеш и можеш да прихватиш ону коју хоћеш, а можеш да затражиш ону коју си удаљио, ниједно од тога није твој грех. Најлакше ће тако оне да буду радосне и неће да се жалосте и тако ће све оним што им ти дајеш да буду задовољне - а Аллах зна шта је у вашим срцима; Аллах зна све и благ је.

Од сада ти нису допуштене друге жене, ни да уместо њих неку другу узмеш, макар те и задивила њихова лепота, осим оних које поседујеш. А Аллах све надзире.

О ви који верујете, не улазите у Веровесникове собе, осим ако вам се допусти ради јела, али не да чекате док се оно спреми; тек кад будете позвани, онда уђите, и пошто једете, разиђите се не упуштајући се у разговор. То смета Веровеснику, а он се стиди да вам то каже, а Аллах се не стиди истине. А ако од његових супруга, нешто тражите, тражите то иза застора. То је чистије за ваша и њихова срца. Вама није допуштено да Аллаховог Посланика узнемиравате нити да се његовим супругама после његове смрти икада ожените. То би, уистину, код Аллаха био велики грех.

Износили ви ваша дела у јавност или их у себи крили, па, Аллах све добро зна.

Женама није грех да буду откривене пред својим очевима, и својим синовима, и својом браћом, и синовима своје браће, и синовима својих сестара, и женама верницама, и пред онима које су у њиховом власништву. И Аллаха се бојте! Аллах, је, заиста, свему сведок.

Заиста Аллах и Његови анђели благосиљају Веровесника. О ви који верујете, благосиљајте га и ви и шаљите му поздрав срдачни!

Оне који Аллаха и Његовог Посланика буду вређали, Аллах ће, заиста, и на овом свету и на Будућем свету проклети, и припремити им понижавајућу патњу.

А они који вређају вернике и вернице, а они то не заслужују, товаре на себе клевету и прави грех.

О Веровесниче, реци својим супругама, и својим кћерима, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће најлакше да се препознају па неће да буду напаствоване. А Аллах прашта и самилостан је.

Ако се лицемери и они у чијим срцима је болест и они који по Медини шире лажи - не окане тога, Ми ћемо власт над њима да ти препустимо и они ће само кратко време као твоји суседи у њој да остану.

Проклети да су. Где год да се нађу, нека буду ухваћени и убијени,

према Аллаховом закону који је вредео за оне који су били пре вас и нестали! А ти нећеш у Аллаховом закону наћи измене!

Питају те људи о Часу смака света; реци: „То зна једино Аллах! А ти не знаш, можда је Час смака света близу!“

Аллах је проклео невернике и за њих је припремио разбуктали Огањ,

у њему ће вечно и заувек да бораве, и неће наћи ни заштитника ни помагача.

На Дан кад њихова лица буду превртана у Ватри, говориће: „Камо среће да смо се покоравали Аллаху и да смо слушали Посланика!“

И говориће: „Господару наш, ми смо слушали своје прваке и своје старешине, па су нас они одвели са Правог пута;

Господару наш, подај им двоструку патњу и прокуни их великим проклетством!“

О ви који верујете, не будите као они који су узнемиравали Мојсија, па га је Аллах ослободио онога што су говорили, а он код Аллаха има велики углед!

О ви који верујете, бојте се Аллаха и говорите само истину,

Он ће вас наградити за ваша добра дела и грехе ће да вам опрости! А онај ко се Аллаху и Његовом Посланику буде покоравао - постићи ће велики успех.

Ми смо небесима, Земљи и планинама понудили обавезу, па су се суздржали и уплашили да је прихвате, али је преузео човек - а он је према себи заиста неправедан и незналица,

да би Аллах лицемере и лицемерке, и незнанобошце и незнанобошкиње казнио, а верницима и верницама опростио. Аллах опрашта грехе и милостив је.

Нека је хваљен Аллах, Чије је све оно на небесима и све оно на Земљи! Хваљен нека буде и на Будућем свету! Он је Мудри и Свезнајући.

Он зна шта у земљу улази, а шта из ње излази, и шта се с неба спушта, а шта се на њега успиње; Он је самилостан и Он прашта грехе.

А они који не верују говоре: „Час оживљења неће да нам дође!“ Реци: „Хоће, тако ми мога Господара, Који зна и оно што је недокучиво чулима, сигурно ће да вам дође!“ Њему ништа не може, ни колико једна трунчица, ни на небесима ни на Земљи, да измакне, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.

Зато да би дао награду онима који верују и добра дела чине – њих чека опрост и опскрба племенита,

а они који се боре против Наших доказа, одвраћајући од њих - то су они којима следи најболнија патња.

Они којима је дато знање добро знају да је оно што ти се објављује од Господара твога истина и да води на пут Силнога и Хваљенога.

А они који не верују говоре: „Хоћете ли да вам покажемо човека који вам предсказује да ћете, када се сасвим распаднете, заиста, поновно да будете створени?

Износи ли он лажи о Аллаху или је луд?“ Напротив, они који у онај свет неће да верују су у патњи и у дубокој заблуди.

Зар не виде небо и Земљу, оно што је испред њих и оно што је иза њих?! Кад бисмо хтели, у земљу бисмо их утерали или бисмо комаде неба на њих сручили. То је, заиста, знак сваком вернику Аллаху оданом.

Ми смо Давиду Нашу милост указали: „О брда, понављајте заједно са њим хвалу, и ви, птице!“ - И омекшали смо му гвожђе.

„Прави широке панцире и честито их плети, и радите добро! Ја заиста добро видим шта ви радите.“

А Соломону - ветар, ујутру је преваљивао растојање од месец дана, а увече растојање од месец дана; и учинили смо да му из извора тече растопљен бакар и да џинни, вољом његовог Господара, пред њим раде; а кад би неки од њих отказао послушност наређењу Нашем, учинили бисмо да огњену патњу осети.

Они су му израђивали што год је хтео: богомоље и споменике, и зделе као чатрње, и котлове непокретне. „Трудите се и будите захвални, о Давидова породицо!“ А мало је захвалних међу Мојим слугама.

А кад смо одредили да умре, црв који је био расточио штап његов – упозорио их је да је умро, и кад се он срушио, џинни схватише да не би на муци срамној остали да су будућност могли прозрети.

Становници Сабе имали су знак у месту у ком су живели: вртове, здесна и слева. Једите из опскрбе свога Господара и будите Му захвални; ово је леп предео, а Господар је Опростилац греха!

Али они су незахвални постали, па смо на њих водену бујицу пустили, и заменили смо им њихове вртове другим вртовима са горким плодовима и тамариском и нешто мало дивљег лотоса.

Казнили смо их тако зато што су били незахвални, а да ли Ми кажњавамо иког другог до неверника, незахвалника?!

А између њих и градова које смо благословили изградили смо били насеља повезана и одредили смо им потребну удаљеност. “Путујте кроз њих и по ноћи и по дану, сигурни!”

Али они рекоше: „Господару наш, учини веће растојање приликом наших путовања!“ - И огрешише се према себи, и Ми учинисмо да се о њима само прича, а њих посвуда раселисмо. Заиста, су у томе знаци за сваког стрпљивог и захвалног.

А ђаво је остварио оно што је о њима мислио, и они су се повели за њим, осим групе верника,

над којима никакве власти није имао. Ми смо хтели указати на оног ко верује у онај свет, а ко у њега сумња. – А Господар твој бди над свим.

Реци: „Зовите оне које, поред Аллаха, сматрате боговима. Они ништа не поседују, ни колико један трун, ни на небесима ни на Земљи; они у њима немају никаквог удела и Он нема од њих никакве помоћи.“

Код Њега ће моћи да се заузима само онај коме Он допусти. И кад из њихових срца нестане страха, они ће да упитају: „Шта је то рекао ваш Господар?“ „Истину!“ Одговориће, Он је Узвишени и Велики.

Упитај: „Ко вас опскрбљује и из неба и из земље?“ И одговори: „Аллах! Ко је онда, ми или ви, на правом путу, а ко је у очигледној заблуди!?“

Реци: „Ви нећете да одговарате за грехе које ми починимо, нити ћемо ми да одговарамо за оно што ви урадите.“

Реци: „Господар наш ће да нас сабере и онда ће да нам праведно пресуди, Он је Праведни Судија и Свезнајући.“

Реци: „Покажите ми оне које придружујете Њему у обожавању!“ Нема их! Постоји само Аллах Силни и Мудри!“

Ми смо те послали свим људима да радосне вести доносиш и да опомињеш, али већина људи не зна.

и говоре: „Када ће већ једном та претња, ако истину говорите?“

Реци: „Дан вам је већ одређен, не можете ни за један час да га зауставите нити убрзате.“

А они који не верују говоре: „Ми нећемо да верујемо у овај Кур'ан нити у Књиге пре њега!“ А кад би само видео незнанобошце кад пред својим Господаром буду заустављени и кад стану међу собом да се препиру: „Да вас није било, сигурно бисмо били верници!“ Рећи ће охолници потлаченима.

„А зар смо вас ми одвратили од Упуте након што вам је она дошла?! Не, сами сте ви били зли“, рећи ће охолници потлаченима.

„Није било тако!“ Одговориће они који су били тлачени онима који су били охоли, „него сте и дању и ноћу сплеткарили кад сте од нас тражили да у Аллаха не верујемо и да Му друге једнаким сматрамо.“ И прикриће кајање кад виде да ће да буду кажњени, а ми ћемо на вратове неверника окове да ставимо; зар ће да буду кажњени другачије него према ономе како су радили?!

Ми ни у једно насеље нисмо послали посланика а да нису рекли они који су били навикли на раскошан живот: „Не верујемо ми у оно што је послато по вама!“

И уз то су говорили: „Имамо више имовине и деце; ми нећемо да будемо подвргнути патњи!“

Реци: „Мој Господар даје обилну опскрбу ономе коме хоће, а и ускраћује, али, већина људи не зна.“

Ни богатства ваша ни деца ваша неће вас учинити Нама блиским. Само оне који буду веровали и добра дела чинили чека вишеструка награда за оно што су радили, и они ће да буду сигурни у високим одајама.

А они који се буду трудили да се доказима Нашим супротставе, да их онемогуће, они ће бити кажњени.

Реци: „Мој Господар даје обилну опскрбу ономе коме хоће међу Својим слугама, а коме хоће ускраћује. Шта год ви уделите, Он ће то да надокнади, Он најбоље опскрбљује.“

А на Дан кад их све сакупи, па упита анђеле: „Јесу ли вас обожавали?“

Они ће да одговоре: „Узвишен нека си, Ти си наш Господар, а не они! Они су обожавали духове и већина их је веровала у њих.“

Тог дана једни другима нећете моћи ни да користите ни да наудите, а Ми ћемо онима који су били незнанобошци да кажемо: „Трпите патњу у Ватри коју сте порицали!“

Кад им се Наше јасне речи казују, они говоре: „Овај човек само хоће да вас одврати од оног што су ваши преци обожавали“, и говоре: „Ово није ништа друго до измишљена лаж - измишљотина. А они који не верују говоре о Истини када им долази: „Ово није ништа друго него јасна магија!“

А Ми им нисмо дали никакве књиге да их изучавају и Ми им, пре тебе, нисмо били послали никога ко би их упозоравао.

А и они пре њих су посланике угонили у лаж, а ови нису постигли ни десети део од онога што смо прошлим народима дали, па су, ипак, Моје посланике сматрали лажним, па каква је само била казна Моја!

Реци: „Саветујем вам само једно: устаните према Аллаху, двојица по двојица, или један по један, па затим размислите да друг ваш није луд. Он вас само пре тешке патње упозорава.“

Реци: „Какву год награду да затражим од вас, нек остане вама, мене ће да награди Аллах, Он је сведок свему."

Реци: “Господар мој побеђује истином, Он добро зна и све оно што је веома скривено.”

Реци: “Дошла је истина, а лажи је неповратно нестало!”

Реци: „Ако залутам, залутао сам на своју штету, а ако сам на Правом путу, то је због онога што ми мој Господар објављује; Он, заиста, све чује и близу је.“

А да ти је видети их када се престраве па неће моћи да умакну; биће шчепани изблиза.

И када буду казали: „Верујемо!“ А шта ће им то бити од користи кад је живот на Земљи био и прошао?!

У њу они нису пре веровали, говорили су оно што није познато, што је од истине далеко.

И између њих и онога што буду желели биће препрека, као што је пре било учињено са њима сличним, јер су сви они, заиста, много сумњали.