Serbian Mokhtasar — Tâhâ 20:1 – Şuara 26:227

О кур’анским скраћеницама већ смо говорили, на почетку поглавља ел-Бекара.

Бог ти, Посланиче, није објавио овај Кур’ан зато да буде узрок твоје туге због тога што твоји сународници не желе да прихвате Ислам.

Бог Узвишен објавио је часни Кур’ан да помоћу њега упозориш оне који се боје Бога и Његове казне, како би извршавали Божје заповести, а сустезали се од Божјих забрана.

Величанствени Кур’ан објављује ти Бог, Који је створио Земљу и висока предивна небеса.

Кур’ан је објава од Милостивог Бога, Који се узвисио изнад Арша, престола који се налази изнад небеса огромних, узвисио се онако како приличи Његовој величини.

Само Свевишњем Богу, Зналцу свих тајни, припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом. Искључиво Он све ствара, свиме управља и не постоји поред Њега друго истинско божанство.

И када Посланиче гласно говориш или се некоме тихо обраћаш, знај да Бог Узвишени савршено зна јавни и тајни говор, а познаје и мисли, и ништа Му није скривено!

Само је Аллах прави Бог, нико осим Њега не заслужује да буде обожаван. Бог има најлепша имена, која указују на Његова савршена својства, и у њима нема било какве мањкавости.

Јеси ли, веровесниче, сазнао за казивање о Мојсију, мир над њим?

Када је Мојсије у пустињи угледао је ватру како пламти, обратио се својој породици: “Сачекајте ме овде, угледао сам ватру, отићи ћу до ње и донећу вам потпалу да се огрејете и скувате храну или ћу поред ватре да нађем неког ко ће да ми покаже куда требамо да наставимо даље!”

И када је Мојсије, мир над њим, дошао до оне ватре, Свевишњи Бог га је позвао: “О Мојсије!”

Узвишени Бог позвао је Мојсија, мир над њим, рекавши му да је Он његов Господар и Бог па му је наредио да изује обућу, због светости благословљене долине Тува.

Бог се обратио Мојсију: “Тебе сам изабрао за достављање посланице, па помно и сабрано слушај шта ти се објављује!”

Бог рече Мојсију: “Ја сам, заиста, Бог, не постоји друго божанство које заслужује да се поред Мене обожава! Ја немам никог сличног, па Ме обожавај, и само се Мени покоравај а молитву обављај да би Ме у њој спомињао и славио!"

Бог рече посланику Мојсију, мир над њим: “Знај, Мојсије, да ће Час оживљења сигурно да дође! У потпуности је свима скривен, и ниједно створење не зна тренутак његовог доласка. Али постоје предзнаци на темељу којих може да се зна близина Судњег дана. Како би тада свако биће било награђено или кажњено за своја дела.

И Бог му рече: “И нека те зато, о Мојсије, од веровања у Дан проживљења и припремања за њега не одврати онај ко га пориче – такав није на Правом путу него само следи своје страсти! Ако будеш следио такве људе, засигурно ћеш да настрадаш.”

И на крају, Бог је упитао Мојсија, мир над њим, шта држи у својој десној руци.

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

И тад је Свемогући Бог заповедио посланику Мојсију, мир над њим, да баци штап из руке.

Мојсије је извршио Божју заповест: бацио је штап на земљу којег Свезнајући Бог претвори у змију.

Међутим, Свевишњи Бог наредио му је да узме змију и да је се не боји јер неће да му науди. Рекао му је да ће се змија, чим је Мојсије узме, претворити у штап.

И наредио му је да увуче руку под пазух, па ће се појавити бела, али без недостатка, болести и шуге, у чему је било друго Мојсијево, мир над њим, знамење.

Ово је Бог Узвишен наредио Мојсију како би видео нека Божја велика чуда – доказ Божје моћи, величине и једноће.

Племенити Бог је наредио посланику Мојсију да иде код фараона јер је превршио сваку меру у злу, насиљу, неверству и чињењу нереда.

Тад се Мојсије, мир над њим, обратио Богу Узвишеном молитвом да учини пространим његова прса, да би могао да достави посланицу људима.

И замолио је да му Господар олакша његов положај, како би био доследан оном у шта позива.

И замолио је да учини да течно говори и да се не заплиће у говору.

“Да би они које ћу позвати разумели шта им желим рећи и у шта их позивам,” рекао је.

“И подари ми помоћника из моје породице који ће ми помоћи у достављању посланице и позивању у монотеизам,” казао је.

“Нека тај помоћник буде Арон, брат мој,” додао је.

“Оснажи ме братом мојим Ароном и помози ме њиме, да бих могао да пренесем ово што си ми поверио,” рекао је Мојсије.

“И њему подари посланство, па да са мном доставља Твоју објаву,” казао је.

"Да бисмо те речима и делима много славили и величали", рече Мојсије.

“И много спомињали име Твоје, а то ће нам бити највећи помагач у достављању посланице,” додао је.

И на крају је закључио: “Боже, Ти, заиста, видиш наш положај и није Ти ништа скривено!”

Узвишени Бог је удовољио овој Мојсијевој, мир над њим, молби и дао му је све што је од Њега тражио.

Пре ове, Племенити је Бог дао Мојсију још једну благодат: уточиште које му је пружио кад је Мојсије дојенче био.

Кад је Бог Узвишен мајку Мојсијеву, мир над њим, надахнуо како да сачува свог сина.

Бог ју је надахнуо да стави свог сина Мојсија у сандук и да га спусти у реку Нил која га је носила до обале и однела до дворца фараоновог, који је био Божји непријатељ и непријатељ Мојсијевог народа. И Узвишени Бог је учинио да људи заволе и прихвате Мојсија, и дао је да расте у окриљу Његове пажње и милости.

Бог се обратио Мојсију: “Доказ да смо, Мојсије, водили бригу о теби и да смо држали ситуацију под контролом јесте то што смо учинили па је твоја сестра пошла да те тражи а затим је рекла онима који су те узели: ‘Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему и доји га?’ И Господар те вратио мајци да те доји и пази, срећна и весела због тога што си жив и здрав, а фараон тога није био свестан. И ослободили смо те, о Мојсије, огромне бриге и страха од погубљења зато што си убио оног Копта. Била је то кушња на коју те Бог ставио како би те припремио и изабрао. И ти си Мојсије после тога, напустио Мисир и отишао си међу становнике Медена, где си остао неколико година, затим си дошао у сусрет Мени, у тачно одређеном тренутку.”

“И Ја сам те, о Мојсије, изабрао за Свог посланика који ће доставити људима Моју посланицу,” рече му Бог.

И наредио је Мојсију да он и брат његов Арон иду, с доказима који указују на то да је Бог Узвишенi један једини свемогући Бог, наредивши им да увек спомињу Божје име и да остану снажни кад је реч о достављању вере.

Бог Узвишен је наредио Мојсију и његову брату Арону да оду код фараона јер се био осилио на Земљи и прешао границе неверства, насиља и неправде.

Бог им је ставио у обавезу да се фараону обрате на леп начин и благо, а не строго и грубо, да би фараон што лакше и што пре прихватио позив.

Мојсије и Арон рекоше: “Бојимо се, Господару наш, да нас фараон одмах на муке не стави или у лаж утера!”

Бог Узвишен објавио им је да се не боје фараона, јер је Он с њима, даје им подршку и помоћ, чује њихове речи и све види.

И наредио је Мојсију и Арону да обавесте фараона да су њих двојица изасланици Господара светова, Који је уједно и фараонов Господар, и да затраже од њега да пусти синове Израиљеве које је заробио у Мисиру, и да их не обавезује тешким пословима и да их не узнемирава. И донели су фараону очито знамење, наднаравно дело које указује да су њих двојица заиста Божји посланици, рекавши му да ће у миру да живе, на овом свету, а биће сигуран од казне, на Будућем свету, онај који верује и следи Прави пут.

И најзад су му казали: “Бог Узвишен објавио нам је да ће казна да стигне оне који буду порицали Божје посланике и који буду окретали главу од Његовог верозакона.”

Фараон, поричући, упита: “А ко је, о Мојсије, ваш Господар?”

На ово питање Мојсије, мир над њим, је одговорио: “Наш Господар је Онај Који је све савршено и прелепо створио, а затим је свако створење надахнуо да се користи оним што је за њега створено и да се одржи у животу.”

“А шта је с претходним народима, па и они су порицали и негирали постојање Бога?” Упитао је фараон.

Мојсије, мир над њим, је одговорио: “Само Племенити Бог зна о тим древним народима и о њиховим делима, која су записана у Плочи помно чуваној. Мој Господар не греши у оном што чини, ни у прописивању верозакона, Он ништа не заборавља. Узвишени Бог прописује законе и поступа на темељу савршеног знања и истине.”

И додао је Мојсије: “Бог вам је Земљу потчинио да на њој живите и умирете и да се користите њеним добрима, и утро вам је путеве и стазе да бисте се без тешкоће кретали, и Он вам даје кишу уз помоћ које расте разноврсно биље - храна људима и животињама.

О људи, једите укусна дозвољена јела која вам је Бог дао на Земљи и напасајте на пашњацима своју стоку! У свим тим благодатима на Земљи се налазе докази Божје моћи и Његове једноће, за оне који су разумни.

Бог Узвишен створио је људе од земље и у њу их враћа, након што умру, и из ње ће их проживети како би на Судњем дану полагали рачун за своја дела.

Свезнајући Бог показао је фараону све очите доказе и наднаравна дела, али је фараон порекао сва знамења и одбио је да следи истину и да поверује у Бога.

Фараон је упитао Мојсија, мир над њим: “Јеси ли то, о Мојсије, дошао да нас помоћу своје враџбине истераш из наше земље?”

“Знај да ћемо и ми теби враџбину сличну твојој припремити”, запретио је фараон, “па закажи нам састанак којег ће се доследно придржавати обе супротстављене стране, на месту које свима одговара.”

Мојсије им рече да рочиште буде на дан празника, кад се сви припремају и ради њега окупљају; нека се сви ујутру сакупе.

Фараон се окрену од истине и сакупи чаробњаке и дође на рочиште.

Посланик Мојсије, мир над њим, упозорио је чаробњаке на опасност изношења лажи на Свевишњег Бога, јер би их Бог, ако тако поступе, могао уништити – а прави је страдалник онај који износи неистине на Узвишеног Бога.

И чаробњаци се подвојише у мишљењу након што су чули Мојсијево упозорење, па се почеше сашаптавати међусобно да присутни не би чули њихову расправу.

Чаробњаци рекоше: “Мојсије и Арон су чаробњаци који желе, помоћу својих трикова, да изведу фараона и његов народ из земље ваше и желе да униште вашу исправну веру;

“Зато будите паметни и лукави, немојте се подвајати, и заједно против њих двојице наступите”, казали су чаробњаци. “Баците своје конопце одлучно, да бисте одушевили присутне и победили Мојсија и Арона! Успеће онај ко данас надвлада свог противника.”

“О Мојсије, теби препуштамо да одабереш ко ће први да баци оно што држи у рукама. Па хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце”, рекли су.

“Ви први баците своје конопце”, рече Мојсије, мир над њим. И пошто су чаробњаци побацали своје конопце, Мојсију се причини да су њихови конопци праве змије које се крећу.

Видевши то, посланик Мојсије, мир над њим, осети да га прожима страх и зебња, јер му није било једноставно да гледа тај њихов трик.

Тад је Бог Узвишен објавио Мојсију: “Буди постојан и не осећај страх и зебњу због оног што си видео! Ти ћеш данас, уз Божју дозволу, да победиш.”

“Баци штап, који се налази у твојој десној руци”, рече му Свевишњи Бог, “и он ће прогутати њихове штапове и конопце, јер су они извели само вешт трик и велику обману, а чаробњак не може, ма где дошао, да успе.”

И након што је Мојсије, мир над њим, урадио онако како му је Бог Узвишен заповедио, истина је победила и успоставило се да Мојсије говори истину. Тад су чаробњаци поклонили и пали ничице пред Господаром светова и рекли: “Ми верујемо у Бога, Једног Јединог, Који је Господар Мојсијев и Аронов, и Господар свега што постоји!”

Тада се њима обратио фараон: “Зар сте поверовали у оно што Мојсије говори, а то вам нисам дозволио? Мојсије вас је и научио чаробњаштву, он је ваш првак у томе! Ја ћу вам руке и ноге унакрст поодсецати, десну руку и леву ногу, и обратно, и након тога ћу вас разапети да будете поука другим људима! А то је најстравичнија казна. Осим тога, знаћете ко кажњава жешће и истрајније: ја или Мојсијев Бог.”

Они му рекоше: “Нећемо ти дати предност над истином коју је донео Мојсије и нећемо теби, лажном божанству, дати предност над Свевишњем Богу, Једном Једином, Који нас је створио. Фараоне чини шта хоћеш! Твоја се моћ над нама огледа само у животу на овом пролазном свету, а казна на коју нас ставиш проћи ће наступањем наше смрти.”

Казали су и ово: “Ми верујемо да само Бог заслужује да се обожава и верујемо у Мојсијево посланство, надајући се да ће нам милостиви Бог опростити грехе и зло које смо нанели људима тиме што си нас ти присиљавао на враџбину. И знај, фараоне, да Бог боље награђује оне који су Му одани, и да трајније кажњава оне који Му се противе.”

Заиста, ватра у Паклу биће пребивалиште оном ко пред Силним Богом изађе као неверник, у њој ће довека остати, неће умрети, па да се ослободи муке, нити ће живети животом достојним за човека.

А ко пред Узвишеним Богом, на Дан проживљена, изађе као верник, и који је чинио добра дела такав ће имати високе степене у Рају.

И боравиће у еденским баштама, испод чијег дрвећа реке теку, у њима ће заувек остати. И биће то награда свима онима који се покају од греха и сачувају неверства.

Свевишњи Бог објавио је посланику Мојсију: “Ноћу изведи синове Израиљеве, слуге Моје, из Египта и упути се с њима кроз море, сувим путем, не страхујући да ће те фараон стићи нити да ћеш се утопити.”

Мојсије, мир над њим, извео је синове Израиљеве ноћу, онако како му је Бог Узвишени заповедио, водећи свој народ кроз море, док их је фараон са својим војскама следио. Затим су се Мојсије и они који су били са њим спасили, а фараон и војска његова су се утопили јер су их огромни таласи мора прекрили.

Фараон је свој народ у заблуду и пропаст одвео улепшавајући им странпутицу, и није му указао на Праву стазу, на пут спаса.

Бог Узвишени наредио је синовима Израиљевим да се сете Божјих благодати кад их је избавио од фараона и његових војски, и обећано време у којем ће доћи на десну страну Синајске горе да Мојсију, мир над њим, објави Тору, и дао им је пиће као мед укусно и пријатно препеличје месо, једину храну коју су имали док су у пустињи уморни и исцрпљени лутали.

Свемогући Бог заповедио је синовима Израиљевим да једу дозвољена укусна јела којима их Он опскрбљује, али да не крше Божје заповести чинећи грехе. Онога ко крши Божје заповести и чини грехе, стићи ће Божја срџба, и настрадаће на оба света.

Бог заиста много опрашта онима који се искрено покају, верују у оно што Бог Узвишени објављује, чине добра дела а затим устрају на Правом путу.

Свезнајући Бог упитао је посланика Мојсија, мир над њим: “Зашто си пожурио на десну страну Синајске горе, о Мојсије, оставивши своје сународнике иза себе?”

Мојсије је одговорио: “Мој Господару, ево иде за мном народ мој, сустићи ће ме, а пожурио сам Теби да будеш са мном задовољан.”

И тад је Бог Узвишен известио Мојсија, мир над њим, да је његове сународнике довео у искушење па су почели да обожавају теле након што их је он напустио, и да је његов народ у заблуду одвео Самириj.

И Мојсије, мир над њим, вратио се свом народу кад су почели да обожавају теле, срдит и тужан због тога, па их је жестоко укорио: “Народе мој, зар вам Бог Узвишени није дао лепо обећање да ће да вам објави Тору? Па зар се ваше чекање одужило и нисте могли да се стрпите или сматрате да је оно теле божанство слично Богу? Или сте, пак, желели да вас стигне Божја срџба и казна, па сте прекршили обећање које сте ми дали и занемарили истину коју сам вам донео!?”

Синови Израиљеви одговорише свом посланику: “О Мојсије, нисмо те изневерили кршећи дато обећање од своје воље, већ смо носили накит фараоновог народа са собом и побацали смо га у неку рупу и истопили га.” А Самириј је узео шаку земље испод анђела Гаврила и бацио га на оно злато и на ватру.

И од истопљеног злата Самири је излио синовима Израиљевим теле које је давало глас као да муче, па су затим они који су тиме заведени, говорећи оно што није истина, рекли другима: “Ово је теле ваш бог, па га обожавајте. Ово је и Мојсијев бог, али га је он заборавио и запоставио.”

Зар они који су обожавали теле и који су њиме били искушани нису видели да је исто то теле обична ствар која не говори нити се одазива на позив, и да не може својим обожаватељима да донесе било какво добро нити зла да их сачува?

Арон, мир над њим, упозорио је синове Израиљеве пре него што се Мојсије, мир над њим, вратио: “Народе мој, ово теле је искушење у које сте доведени, да би се знало ко је искрен а ко лажац! Знајте да је Господар ваш Милостиви Бог, једини Бог, само је Он достојан да Га обожавате, па следите мене и слушајте моје заповести у вези с тим!”

Међутим, они који су обожавали теле рекли су Арону, мир над њим: “Ми ћемо ипак обожавати ово теле све док нам се не врати Мојсије, па да видимо шта ће он да каже.”

Након што се вратио, Мојсије повика: “Ароне, шта те је спречило, па ниси пошао за мном кад си видео да су почели да обожавају теле, а не Свемогућег Бога?”

“Зашто се ниси упутио за мном? Јеси ли се супротставио мом наређењу по питању синова Израиљевих?” Упитао је Мојсије Арона, мир над њима.

Затим је Мојсије, мир над њим, из љутње, дохватио Арона за браду и за косу, вукући га себи, на шта је Арон рекао: “Брате мој, не вуци ме за браду и за косу! Плашио сам се ако пођем за тобом да ћеш рећи: ‘Оставио се синове Израиљеве разједињене, ниси им посветио пажњу, нити си послушао моју опоруку јер си кренуо за мном!’”

Мојсије се затим обратио Самирију: “Шта те то натерало да заведеш синове Израиљеве и начиниш им теле које су почели да обожавају?”

Самириј одговори: “Оно што други нису видели, ја сам видео! Видео сам анђела Гаврила, мир над њим, да јаше на коњу, након што су фараон и његове војске потопљени, па сам узео шаку земље испод копита коња анђела Гаврила, а затим сам то бацио на оно злато од којег сам направио теле. Ето тако ме је моја злочеста душа навратила на злодело.”

Мојсије му рече: “Губи се одавде! Бићеш кажњен тиме што ћеш живети сам, остављен и занемарен, а и тиме што ћеш целог живота говорити: ‘Никог нећу дотакнути, и нека ме нико не дотиче!’ А на Будућем свету Бог ће те жестоко казнити због огромног злочина који си учинио тиме што си навео синове Израиљеве да обожавају теле. Ево, погледај ово теле које сте обожавали поред Свевишњег Бога: спалићемо га, несумњиво, и његов пепео ћемо расути по мору.”

О људи, само је Аллах достојан обожавања, Он је ваш једини Бог, Који нема сличног! Он Својим знањем све обухвата, ништа Му не може умакнути и ништа Му није непознато.

Као што ти је, Веровесниче, Свезнајући Бог објавио казивање о Мојсију, мир над њим, исто тако, Он ти објављује вести о древним народима. О томе ти говори у часном Кур’ану, у којем су поука и опомена онима који желе да извучу поуку.

Ко се окрене од часног Кур’ана не следећи његове упуте и не поступајући у складу с његовим заповестима, на Судњем дану понеће огромни грех због тога и заслужиће болну казну.

Такви ће у болној казни вечно да остану, а језив ће товар на својим леђима да носе на Дан проживљења!

То ће бити оног дана кад анђео дувне у рог, ради наступања Часа суђеног и оживљења створења. Тад ће Свемогући Бог учинити да анђели потерају и сакупе невернике, од страха модрих очију и коже; помодреће због страховитих призора које ће видети.

Неверници ће се међусобно сашаптавати, веома тихо, и једни другима ће да говоре: “На пролазном свету нисте провели више од десет дана.”

А Узвишени Бог савршено зна о чему ће они да говоре кад најученији и најразборитији међу њима закључи: “На пролазном свету сте провели незнатно мало времена!”

Божји Посланиче, неверници те питају шта ће се догодити с планинама на Судњем дану, па их извести да ће Узвишени Бог планине уклонити са Земље и претвориће их у прах.

Па ће Земља након тога равна и глатка ледина постати; на њој неће бити никаквих грађевина нити биља.

На Земљи тад неће постојати ни долина ни брежуљака, биће сасвим равна.

На Дан проживљења, људи ће се одазвати гласнику, неизоставно и покорно, журећи на стајалиште, и сви ће утишати своје гласове, из понизности и страхопоштовању према Богу Узвишеном, само ће се шапат чути.

На Дану великог полагања рачуна од користи ће бити посредовање само оном за кога Бог дозволи да се посредује и чијим веровањем Бог буде задовољан.

Свевишњи Бог савршено зна шта људе чека на Будућем свету, Он добро зна шта су иза себе оставили на пролазном свету. Људи не могу знањем да обухвате Божје Биће и савршена својства.

Сви ће се људи покорити Богу, Живом и Вечном, Оном Који не умире, Оном Који уређује све што постоји. А настрадаће и сваку ће наду изгубити они који пред Богом, Зналцем свих тајни, дођу као многобошци.

Они који су чинили добра дела и веровали у Свевишњег Бога неће се плашити да ће им Узвишени Бог учинити неправду уписавши им грех који нису починили или им смањити награду за добра дела која су чинили.

Као што Свемогући Бог захтева од верника чињење добрих дела и као што упозорава незнанобожце на погубност неверства и чињења греха, објавио је овај Кур’ан Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, на арапском језику да би људи схватили његове поруке. У Својој је књизи Свемогући Бог објавио разна упозорења и претње, не би ли се људи побојали Бога Узвишеног поступајући према Његовим заповестима, и не би ли славни Кур’ан у њима побудио богобојазност и свест о неопходности узимања поуке.

Нека је узвишен и слављен Свевишњи Бог, Један Једини, Силни и Милостиви, Владар Истинити, узвишен је Он од онога како га описују незнанобошци! И не жури Веровесниче с учењем часног Кур’ана пре него што ти анђео Гаврило у потпуности не пренесе његово учење. И моли Свемогућег Бога да ти повећа и прошири знање.

Пре него што је Адам појео плодове са дрвета у Рају, Бог Узвишен му је опоручио да то не чини, и упозорио их да им је ђаво заиста отворени непријатељ, и да не допусте свом непријатељу да их изведе из Раја јер ће несрећни да буду. Ђаво је међутим насртао на Адама и Еву лажно им обећавајући, па су му поверовали и занемарили Божје упозорење, и нису били стрпљиви и одлучни.

Спомени Посланиче када је Свезнајући Бог заповедио анђелима да се поклоне Адаму! И сви су Адаму пали ничице, само Сотона то није учинио, он се успротивио Божјој наредби.

Узвишени Бог рече Адаму да је Сотона непријатељ њему и његовој жени Еви, па нека се припазе и буду опрезни јер би их он могао из Раја извести и сасвим их упропастити.

Бог Узвишен обратио се Адаму: “Обећавам ти да у Рају никад нећеш да огладниш, јер хране има у изобиљу, а нећеш ни го да будеш, јер има довољно одеће!”

“Адаме, у Рају нећеш никад жеђ да осетиш, нити ћеш жегу да осетиш."

Међутим, Сотона је почео да шапуће и наговара Адама заводећи га и уливајући му лажна обећања: “Адаме, желиш ли да ти укажем на дрво због чијих ћеш плодова бесмртан постати, па ћеш у Рају вечно остати и краљ ћеш у њему заувек да будеш?”

Па ипак, Адам и Ева поједоше плодове са забрањеног дрвета и указаше им се њихова стидна места, због греха, а била су покривена, и они почеше по њима рајско лишће да стављају, како би се покрили. Адам се супротставио Божјој забрани па је, једући плодове с оног дрвета, са Правог пута скренуо.

Затим га је Свевишњи Бог изабраником учинио, и опростио му је грех и примио покајање, и на Прави пут извео.

Бог Узвишен наредио је да Адам и Ева и Сотона напусте Рај и да се настане на Земљи, и рекао је да ће њима двоје и њиховом потомству Сотона да буде вечити непријатељ до Судњег дана. А када људима од Свевишњег Бога дође упута посредством Његових посланика, онај ко буде следио посланике биће упућен на Прави пут, и неће залутати, и биће сачуван патње на Судњем дану, а затим уведен у Рај.

Међутим, ко се окрене од веровања у Бога и занемари Његове заповести, такав ће на Земљи тешким животом да живи, па макар и богат био, а после смрти га чека тешка казна. И на Дан проживљења Бог ће га слепим проживети.

Онај ко је у свом животу био неверник рећи ће Богу: “Господару мој, зашто си ме на Судњем дану проживео слепим кад сам на Земљи вид имао?”

Узвишени Бог ће му казати да га је слепим проживео јер се и он на Земљи правио слепим пред Божјим доказима и знацима, заборављајући и занемарујући послушност Узвишеном Богу, па ће зато сада и сам бити занемарен и заборављен у Паклу.

Ето тако ће Свемогући Бог казнити све оне који се буду страстима и гресима одавали, и не буду веровали у јасне доказе и речи свог Господара. А казна на Будућем свету биће страшнија и болнија од тешког живота на овом свету, и биће вечна и никад неће престати.

Зар незнанобошцима није познато колико је Свемогући Бог уништио грешних народа порицатеља, оних по чијим се селима и градовима они крећу!? У њиховом уништењу и траговима њихових села и градова јесте поука за оне који имају разума.

И да није праисконске одредбе Свезнајућег Бога да неће невернике казнити све док им се не достави Упута и док се не успостави доказ против њих, Узвишени Бог би им казну убрзао јер су је одмах заслужили.

Зато отрпи, Посланиче, сплетке и узнемиравање неверника, славећи и хвалећи Бога Узвишеног на јутарњој, подневској, послеподневској, предвечерњој и вечерњој молитви! Неке од ових молитви обављају се пре Сунчевог изласка, неке пре његовог заласка, а неке, опет, у ноћним сатима, и на крајевима дана. Обављај молитве како би у животу постигао задовољство и срећу а на Судњем дану награду са којом ћеш бити задовољан.

И немој да жудиш и да гледаш за пролазним лепотама и украсима овог света које је Узвишени Бог дао неверницима на овом, пролазном свету! Они су само доведени у искушење и заблуду путем тога, а награда и оно што ти је Господар твој обећао је боље од земаљских лепота и украса; јер награда у Рају је вечна и без престанка.

Веровесниче, нареди својој чељади да молитву обављају, стрпљиво и одано, у правом времену! Бог Узвишени не тражи од тебе да сам себе и остале опскрбљујеш, па Бог је тај Који свима даје опскрбу. А леп живот и завршетак у сваком погледу чека оне који се греха клоне и Бога боје.

Многобошци говоре: “Зашто нам Мухаммед не донесе какво чудо којим ће потврдити да је заиста Божји Посланик?” А зар им није довољно то што је Узвишени Бог објавио овај Кур’ан, наднаравну и савршену књигу, која потврђује претходне небеске објаве!?

Да је Свемогући Бог казнио меканске многобошце пре него што је послао Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и објавио Кур’ан, они би сигурно казали: “Господару наш, зашто нам ниси посланика послао, па да поверујемо у Објаву коју би нам донео и запутимо се Правим путем пре него што смо понижени и осрамоћени у ватри Пакла?”

Реци, Посланиче, меканским порицатељима: “Сви ми чекамо шта ће да се догоди, па чекајте и ви, а неизоставно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу: ми или ви.”

Људима се ближи Судњи час ради полагања рачуна за своја дела, а они немарни, одбијају и окрећу се од истине, заокупирани овосветским ужицима, несвесни и неспремни за Судњи дан.

И када им њихов Господар објави нешто од Часног Кур’ана, они те речи чују али узалуд јер се не опамећују, него се Божјим речима исмејавају, не дајући им никакав значај.

Многобожци су слушали Кур'ан али су у погледу његових порука и опомена били сасвим немарни и слепи. Једном приликом су се састали и тихо шапатом једни другима рекоше да је Посланик Мухаммед само обичан човек, да се ни по чему не разликује од њих, па зашто би га следили? И рекоше да је часни Кур’ан, који му је објављен, враџбина па зар ће поверовати у Кур’ан, а виде да је чаролија?

На то је Веровесник, нека је Божји мир над њим и благослов, само рекао: “Све припада Богу, Он зна шта се говори и на небу и на Земљи, зна о чему се неверници сашаптавају. Бог добро чује шта они говоре и зна шта чине! И даће им оно што заслужују.”

Безбожници поричу величанствени Кур’ан, па неки говоре: “Кур’ан представља само снове који ништа не значе!” Неки кажу: “Кур’ан је измишљотина и лаж, није објава од Бога!” А неки, опет, тврде: “Мухаммед је песник, а Кур’ан је поезија! Ако Посланик истину говори, нека нам донесе чудо као што су чуда доносили и претходни посланици. Као, на пример, Мојсијев штап, и Салахову камилу коју је извео из стене.”

Ниједан народ није поверовао у чуда која су тражили од својих посланика, па зар ће мекански многобошци поверовати ако им посланик Мухаммед, Божјом вољом, донесе или учини неко чудо? Напротив, када су им чуда долазила, сматрали су их лажним па би били уништени.

И пре посланика Мухаммеда, нека је Божји мир над њим и благослов, Бог је само људе као посланике слао, а не анђеле, и објављивао им Књиге. Зато питајте, о мекански незнанобожци, Јевреје и хришћане, ако то не знате!

Бог Узвишени није посланицима дао особине анђела, па да живе без хране и воде, него су били искључиво из људског рода и ни по чему се у том погледу нису разликовали од осталих људи. И није им дао да вечно живе на овом свету, него су били смртници као и остали људи.

Касније је Свевишњи Бог испуњавао обећање које би дао веровесницима, спасивши њих и вернике који би се за њима повели, а уништио невернике насилнике који су били огрезли у греху и превршили сваку меру зла.

Бог вам је објавио овај Кур’ан, у којем је слава ваша, и понос ваш, успех на овом и Будућем свету, па зашто то не схватите? Зато пожурите и поверујте у Кур'ан, и радите по његовим заповестима!

Много је било многобожачких села и градова чији су становници, неправедни били, па их је Свевишњи Бог уништио, а после њих друге народе је довео.

Кад би неверници видели да им се приближава казна, да ће их сустићи Божја срџба, почели би да беже из својих домова.

И анђели би их питали: “Куда бежите? Вратите се својим удобним животима, и забављајте се безбрижни као и до сада! Можда ћете бити упитани о вашем начину живота.”

И они би, признајући своју немарност према Богу и своје грехе, говорили: “Тешко нама, пропаст нам предстоји! Били смо неверници и незахвални на Божје благодати.

И тако би кукали, пропаст призивајући и признавајући да су били неверници, све док Свевишњи Бог на њих не би спустио Своју казну, па би изгледали као жито пожњевено, непомични.

И знајте да Бог Узвишени није створио небо и Земљу за игру и забаву, већ их је створио из Своје огромне мудрости и са разлогом, и као доказ да Бог све може да учини.

Да је Свевишњи Бог хтео да се забавља, забављао би се онако како то Њему доликује, али се Бог не забавља, то Њему не приличи.

Свемогући Бог помоћу истине сузбија лаж и она у потпуности нестаје. А незнанобожци ће имати страшну казну у ватри Пакла јер износе огромне неистине о Једном Једином Богу.

Само Узвишеном Богу припада власт и све што је на небесима и на Земљи, Он ствара и управља. Анђели, Богу блиска створења, не зазиру од обожавања и богослужења Богу, то их не оптерећује нити им то досади.

И они, анђели, славе Бога и захваљују Му ноћу и дању, беспрекидно, и не малаксавају у томе.

Неверници обожавају кипове, идоле и друга лажна божанства поред Свевишњег Бога. Ти кипови, идоли и лажна божанства не могу мртве да оживе, па зашто обожавају немоћна створења поред Свемогућег Бога Који једини све може да учини?

Да на Земљи и небесима постоје други богови који имају моћ као што је Бог има, пореметио би се ред и настала би катастрофа у свемиру. Немогуће је да постоје истински богови мимо Бога, Он је Господар Престола величанственог. Па нека је узвишен и слављен Бог, Господар светова, и врло високо изнад оног како о Њему говоре неверници!

Узвишени Бог је један једини у Својој власти и Својим одредбама, и нико Га не може питати за Његове поступке и одредбе, док ће Он сва Своја створења упитати за њихова дела, па ће их према томе наградити или казнити.

Они уместо у јединог истинског Бога верују у лажна божанства за које тврде да им дају опскрбу, живот и смрт! Реци незнанобожцима Божји Посланиче: “Дајте јасан доказ да ти богови које обожавате заиста заслужују да се обожавају! Ни у овом Кур’ану, који ми се објављује, ни у пријашњим књигама немате доказ за своју тврдњу.” Напротив, већина многобожаца из свог незнања само слепо следи своје претке, зато се противе истини и не прихватају је.

Пре тебе Посланиче, Узвишени Бог, није послао ниједног посланика, а да му није објавио: “Осим Мене не постоји друго истинско божанство, зато само Мене обожавајте, и не узимајте, поред Мене, друга божанства!”

Незнанобожци тврде да су анђели Божје кћери и говоре: “Милостиви Бог има дете!” Нека је слављен и хваљен Бог и врло високо изнад оног шта о Њему говоре незналице! Анђели су Божје слуге, и по положају Њему врло блиска и поштована створења.

Анђели су послушни Богу, Зналцу свих тајни, не говоре ништа и не чине ништа док им то Бог не допусти.

Свезнајући Бог савршено зна шта су анђели радили пре и шта ће да ураде у будућности. Они се не заузимају за људе осим са Божјом дозволом, а заузимају се само за оног са којим је Бог задовољан. Анђели су богобојазни и пуни страхопоштовања према Богу, увек су Му послушни и никад се не супростављају Његовим наредбама и забранама.

Под претпоставком да неки од анђела изјави да је он такође бог, био би на Судњем дану кажњен вечном казном у Паклу. Јер тако ће Бог казнити сваког многобожца и неверника.

Зар не знају они који не верују у Бога да су небеса и Земља били једна целина коју ништа није раздвајало, па нити је с неба киша падала, а нити је на Земљи биље ницало, и да их је Свемогући Бог, Својом моћи и снагом, раздвојио и затим учинио да помоћу кише, која пада с неба, расте разноврсно биље на Земљи? И зар не знају да Свевишњи Бог од воде све живо ствара? Па хоће ли они, који поричу Божју моћ и једноћу, поверовати у Њега и само Њега обожавати?

Свемогући Бог створио је на Земљи непомичне планине које служе зато да се не поремети равнотежа Земље, и по њима је створио широке стазе и путеве, како би људима било лакше да се крећу и да остварују своје потребе и циљеве.

Бог је створио сигурна и огромна небеса без стубова, свод који покрива Земљу. Међутим, неверници су немарни, окрећу се од свих ових јасних знамења и очитих доказа.

Бог је Онај Који је створио ноћ да би људи у њој почивали и одмарали се, и створио је дан да би у њему привређивали и остваривали своје потребе, и створио је Сунце да буде извор светлости дању, и створио је Месец да светли ноћу. И све у свемиру има прецизну путању од које нимало не одступа.

Бог Узвишени није одредио да пре Посланика, нека је Божји мир над њим и благослов, иједан човек вечно живи; ако Посланик умре, зар ће његови непријатељи вечно да живе? Никад!

Свако живо биће ће умрети, ма колико живело на овом свету! А живот на овом свету је само испит у добру и у злу, и тест за човека да ли ће се покорити Богу испуњавајући Његове заповести и чувајући се Његових забрана. А затим ће се на Судњем дану сви вратити Богу, како би полагали рачун за своја дела и према томе добили оно што су заслужили.

Кад безбожници виде Веровесника, нека је Божји мир над њим и благослов, ругају се и говоре: “Ево ово је човек који хули ваше богове!” Они поричу Божја знамења, негирају часни Кур’ан и окрећу се од веровања. Они су ти који заслужују критику јер поседују све ружне особине.

Бог Узвишен је створио човека па је по природи нестрпљив, и не може да дочека одређено. Због тога неверници пожурују Божју казну – а Узвишени Бог им је обећао да ће им показати казну и нема потребе да је пожурују.

Неверници пожурују казну исмејавајући се: “Кад ће већ једном Судњи дан, којим нам претите о верници, ако је истина то што тврдите?”

Да безбожници знају каква их стравична казна у ватри Пакла у оковима чека, а коју неће моћи отклонити, не би устрајали на порицању, и не би пожуривали да их снађе казна.

Међутим, казна ће изненада да им дође и запрепастиће их, па је неће моћи одбити нити ће им се времена дати да се покају за своја недела и да затраже опрост од Бога Узвишеног.

Ако ти се твој народ исмејава Божји Посланиче, знај да су се и пријашњи народи исмејавали својим посланицима... Па је Свевишњи Бог учинио да се оствари казна над неверницима који су се исмејавали својим посланицима онда када би их они упозоравали на казну.

Божји Посланиче, реци онима који пожурују казну: “Осим Милостивог Бога, нико вас не може сачувати и заштитити, ноћу и дању, ако Он жели да вас казни.” Али ипак, неверници се, и поред тога, окрећу од Кур'ана и доказа у њему, и никакве поуке не узимају, због свог незнања и немарности.

Могу ли божанства којима се клањају многобошци да одбране своје следбенике од Божје казне? Та божанства која обожавају не могу нимало себи да помогну па како ће другима помоћи? Заиста, божанства њихова их не могу заштити од Наше казне!

Неверници су довели себе у заблуду помоћу дугог живота, угледа, моћи и иметка, па упорно поричу и главе окрећу, заборављајући да Бог страховито кажњава. Зар ови заблудели не виде да Бог умањује њихову територију дајући им казне и поразе са свих страна? Зато нека се опамете и узму поуку пре него их стигне оно што је стигло народе пријашње. И нису они победници него побеђени.

Посланиче, реци људима: “Ја вас упозаравам и подсећам вас на казну овим Кур’аном који ми мој Господар објављује!” Али неверници не чују речи истине онако како их чују они који се Богу покоравају. Неверницима не користи застрашивање Божјом казном.

Да невернике само незнатни део Божје казне дотакне, сигурно би сазнали какве су последице порицања и отуђивања од истине коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и тада би сами себе проклињали јер су обожавали лажна божанства, а не Узвишеног Бога.

На Дан проживљења, Узвишени Бог, поставиће исправну вагу ради вагања добрих и лоших дела, па Господар ником неће криво учинити додавши му грех или му пак одузевши добро дело. Ако дело, добро или лоше, буде тешко колико зрно горушице, Бог га неће занемарити. А довољно је то што је Он обухватио и зна сва дела Својих створења.

Бог Узвишени је дао Мојсију и Арону Тору, која је растављала истину од неистине, и као упуту и подсетник онима који су у њу веровали и свога Господара се бојали.

То су они који имају на уму да их Свезнајући Бог увек види, и који се брину и припремају за полагање рачуна на Судњем дану.

Овај Кур’ан, који је Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, објављен, поука је онима који следе његова упутства, он доноси огромну корист и благослов, па зар га ви, о многобошци, поричете, а у њему су јасни и непобитни докази?

Племенити Бог је још пре Мојсија и Арона упутио Аврама, мир над њим, и дао му је да чини дела којима је Он задовољан. Бог је добро знао да посланик Аврам заслужује да буде изабран и одликован.

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу и свом народу: “Какви су ово идоли које сте рукама својим направили и које тако устрајно обожавате?”

Они одговорише: “Одрасли смо гледајући како их наши преци обожавају, па их и ми, следећи наше претке, обожавамо.”

“Заиста сте и ви и очеви ваши у огромној заблуди зато што обожавате кипове, а не Милостивог Бога. Ви сте остављени на цедилу и настрадаћете”, рече им Аврам.

Аврамови сународници су упитали: “Јеси ли ти озбиљан када то говориш или се само шалиш?”

“Не, озбиљан сам и не шалим се,” одговори посланик Аврам, мир над њим. “Ваш је Господар Бог, Створитељ небеса и Земље, Који је све то створио без претходног примера. Ја сам сведок да је истина ово што говорим. Идоли које обожавате немају баш никаквог удела у стварању небеса и Земље.”

“И тако ми Свевишњег Бога, чим се удаљите, ја ћу напакостити вашим идолима”, рече тихо Аврам, мир над њим, како га његов народ не би чуо.

И заиста, Аврам поразбија све кипове у парампарчад, а остави највећег кипа, да би му се многобошци могли обратити.

Вративши се, многобошци затекоше кипове поразбијане и једни друге запиташе: “Ко је учинио ово боговима нашим? Онај ко је ово урадио несумњиво је насилник, превршио је сваку границу зла.” Рекли су тако, јер су сматрали да кипови требају да се величају и да не смеју да се скрнаве.

Неки рекоше: “Чули смо једног момка, Аврам се зове, да вређа и ниподаштава наше богове. Вероватно је он то урадио.”

Великодостојници међу многобошцима повикаше: “Доведите Аврама пред народ, нека призна своје недело и нека се докаже његова кривица на темељу исказа сведока!”

Довели су Аврама, мир над њим, и упитали су га, негодујући због његовог понашања: “Јеси ли ти, Авраме, поразбијао наше богове?”

Међутим, Аврам, мир над њим, их је све осрамотио, доказавши им да су њихова божанства беспомоћна. Рекао им је: “Нисам ја поразбијао ваше богове, то је учинио највећи кип међу њима. Упитајте њих, своје идоле, ако знају да говоре!”

И они се замислише и схватише да су неправедни и далеко залутали у многобоштву јер су обожавали кипове који не могу себи а ни другоме да помогну нити штету да учине.

Али, у њима се пробудила охолост, и нису хтели да се одрекну многобоштва него су целу ствар изокренули па су против посланика Аврама, мир над њим, употребили доказ који, заправо, побија њихово убеђење. Рекоше: “Зар је могуће да упитамо кипове, а они не говоре?!”

Осуђујући их, Аврам, мир над њим, упита: “Зашто онда, уместо Бога, обожавате кипове који не могу ни себи ни вама никакву корист да донесу, а ни зло да учине?”

“Тешко вама! Далеко били ви и ваши кипови које обожавате, а не Узвишеног Бога!”, рече Аврам. “Зар нећете размислити о заблуди у којој се налазите, па да Правим путем кренете?”

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, помоћу јасних и непобитних доказа победио невернике у расправи, они су против њега употребили силу и превласт. Повикаше: “Осветите своје богове и нека они победници буду, и спалите Аврама у ватри!”

Међутим, Свемогући Бог спасио је Свог миљеника Аврама од ватре; њој је заповедио да постане хладна и да буде спас Авраму, па му се ништа није догодило.

Неверници су хтели да убију посланика Аврама, мир над њим, али је Узвишени Бог, њих учинио губитницима, уништио је њихову сплетку, победио их је и понизио.

Бог Узвишен спасио је Аврама и Лота, који је поверовао у Аврамово посланство и следио га, након чега их је из Ирака преместио у Палестину, благословљену земљу с обилним плодовима и бројним добрима, земљу веровесника.

Свевишњи Бог поклонио је Авраму сина Исака и унука Јакова; сва тројица су били Богу послушни, честити и добри.

Свевишњи Бог учинио је да Аврам, Исак и Јаков буду узор људима, позивали су људе на послушност и обожавање Бога јединог, и на чињење добрих дела, обављање молитве онако како је треба обављати, и на давање милостиње. И били су понизни Божји посланици који су своје обавезе извршавали на најбољи начин.

Бог Узвишен дао је Лоту посланство, корисно знање и мудрост, у речима, поступцима и суђењу међу људима. Господар га је спасио од становника Содоме, чији су становници, злочести и непослушни Свевишњем Богу, чинили ружна дела и разврат.

Узвишени Бог је одабрао Лота и употпунио је Своју благодат спрам њега спасивши га од казне која је погодила народ Содоме – зато што је био одан Богу и чинио је само оно што Бог воли, а сустезао се од Богу мрских дела.

И спомени, Посланиче, веровесника Ноју, мир над њим, кад је давно пре Аврама и Лота завапио па му се Узвишени Бог, одазвао на вапај и спасио је њега и вернике с њиме од огромног искушења и потопа.

Свемогући Бог помогао је Ноју, мир над њим, против његових сународника који су порицали Божје речи и доказе. Они који су утеривали у лаж Ноју, мир над њим, су били порочни и зли, и Господар небеса и Земље их је све потопио.

И спомени Божји Посланиче, веровесника Давида и његовог сина Соломона кад су судили о усеву којег су по ноћи опасле овце једног човека. Свезнајући Бог био је сведок њиховом суђењу.

Племенити Бог је дао да Соломон донесе исправну пресуду јер је проникнуо у та питања. И Давиду и Соломону је Бог дао корисно знање и исправно просуђивање приликом суђења. Такође, Свевишњи Бог потчинио је Давиду планине и птице које су заједно са њим славили Бога. Све је то од Бога дато.

Узвишени Бог је научио Давида, мир над њим, да израђује панцире, па је знао како ће, помоћу клинаца, вешто повезати делове панцира, да би вас штитили у борби против непријатеља. Па да ли сте, о људи, захвални Богу на овој благодати коју вам је указао?

А веровеснику Соломону Узвишени Бог, потчинио је јаке ветрове који су дували према Палестини, благословљеној земљи разноврсних плодова, и носили су га ка светом храму у Јерусалиму. Узвишени Бог, све зна и ништа Му није скривено.

Бог је Соломону потчинио ђаволе који су по његовом наређењу ронили у дубинама мора, и градили високе грађевине. Бог све види и над свиме бди. Њему ништа не може да промакне.

Божји Посланиче, спомени веровесника Јова, мир над њим, којег је Узвишени Бог, искушао губитком породице и иметка и тешком болешћу; он се стрпио и надао се Божјој награди, обраћајући се Свевишњем Богу: “Мој Боже, отклони невољу која ме снашла, јерТи си најмилостивији!”

И Племенити Бог услишио је његову молбу, из Своје доброте и самилости, па му је дао многоструко више иметка него што је имао, да би Јов, мир над њим, био узор сваком невољнику у стрпљивости и понизном обраћању Богу.

И спомени, Божји Посланиче, Јишмаела, Еноха и Језекиља, који су стрпљиво извршавали верске наредбе и сустезали се од верских забрана, и били су стрпљиви на искушењима.

Бог их је увео у окриље Своје милости и пажње зато што су чинећи добра дела, а сустежући се од неваљалих, били јавно и тајно добри и одани Богу.

Спомени и веровесника Јону, који је напустио свој народ након што му се сународници нису хтели одазвати на позив у Ислам! Јона је помислио да га Узвишени Бог, неће довести у искушење и да га неће казнити због тога што је напустио свој народ пре одређеног рока. Међутим, Мудри Бог довео га је у искушење: учинио је да га прогута кит, па је Јона, мир над њим, у трима тминама: тмини мркле ноћи, тмини мора и тмини утробе кита кајући се завапио: “Нема бога осим Тебе, хваљен нека си, ја сам заиста грешан!”

Па му се Бог, Зналац свих тајни, одазвао и избавио га из големе невоље. Божје је правило да сваком искреном вернику после тешкоће да сласт и укаже на излаз.

Такође спомени Захарија, веровесника племенитог, кад се обратио Свемогућем Богу да га не остави без потомства; замолио је да има потомка који ће наследити од њега знање, мудрост и веровесништво.

И спомени Захарију, мир над њим, Бог му се одазвао, и у позним годинама му поклонио сина Јахју, након што је излечио његову жену, дотад нероткињу, омогућивши да затрудни и да роди. Они су се натецали, журећи, да учине што више добрих дела и обраћали су се Свевишњем Богу у нади у милост и у страху од казне, били су понизни према Њему, а према људима су били скромни.

И казуј им, веровесниче, о Марији, кћерци Јоакима, која се сачувала од сваког вида блуда, па је Узвишени Бог, заповедио да анђео Гаврило пухне у њу и да то доспе до њене матернице и да на тај начин затрудни с Исусом, мир над њим! Узвишени Бог је дао да она и Исус буду знак људима и доказ Његове свемоћи.

Ислам је вера свих веровесника, а једино је Аллах Бог, Онај Који ствара, управља и опскрбљује, зато само Њега обожавајте и само се Њему молите!

Људи су се, међутим, разишли са својим веровесницима и међу собом су се поделили на скупине и таборе; неки су многобошци, неки неверници а неки верници; и сви ће се вратити Свевишњем Богу на Судњем дану где ће одговарати за своја дела на овом свету.

Онај ко чини добра дела и искрено верује у Узвишеног Бога и Његове посланике и верује у Судњи дан, Узвишени Бог му неће труд поништити већ ће све што буде учинио бити записано и он ће наћи свој труд на Дану проживљења, и тада ће се радовати свом труду.

Немогуће је да се становници било којег насеља које је Узвишени Бог, уништио због неверства, врате на овај свет како би се покајали због греха и поправили свој однос спрам Бога.

Након што се отвори брана која задржава народе Гог и Магог, они ће изаћи и разићи се по свим деловима Земље, спуштајући се са сваке узвисине, веома брзо се крећући.

И приближиће се време Смака света па ће се, услед незамисливе страхоте, погледи неверника укочити, они неће трептати, и говориће: “Тешко нама, настрадали смо! О, како смо себе упропастили забављајући се и уживајући на овом свету, и били смо неправедни због греха и неверства!”

Ви ћете, о неверници, заједно са својим боговима, направљеним од дрвећа и камења, бити гориво Пакла, и у Ватру ћете сигурно да уђете!

О неверници, да су лажни богови које сте обожавали били достојни вашег обожавања, они не би с вама ушли у Пакао! Зато ћете и ви и ваша божанства која сте уместо Бога обожавали у ватри вечно да боравите.

Неверници ће у ватри Пакла пригушено да уздишу, због тешке патње, муке и безизлаза који ће их снаћи. Услед незамисливо огромне и страховите патње, они у пакленој ватри ништа неће чути.

А они којима је Узвишени Бог, још давно предодредио да ће бити срећни спасиће се, неће ући у ватру Пакла, нити ће било какву непријатност да доживе. То је тако, јер је њих Бог упутио на Прави пут, помоћу којег су се спасили од казне. Након што су неверници рекли да ће Исус и анђели, које су људи обожавали, ући у ватру, Бог је објавио да ће они којима је још давно предодређено да ће да буду срећни, далеко бити од Пакла.

Они неће чути буку у Паклу нити вапаје паћеника несрећних. У Рају ће имати све што њихове душе пожеле; у тим благодатима ће вечно остати.

Неће их бринути највећи ужас, нити ће се престравити кад се грешници престраве, њих ће анђели с радосном вешћу дочекивати: “Ово је дан великог успеха и спаса, који вам је ваш Господар обећао!”

То ће бити оног Дана кад Свемогући Бог смота небеса као што се смота лист папира за писање. Тог Дана Бог ће створити људе онако како их је први пут створио. То је обећање Божје, а Он Своја обећања не крши; нико не може да избегне Божје одређење.

Бог Узвишен објавио је у пријашњим књигама, након што је то записано у Књизи помно чуваној, да ће Земљу да наследе верници као Божје добре слуге, они који Њега истински обожавају и који су Њему послушни, а то су следбеници посланика Мухаммеда.

Поука и корист онима који се клањају Богу онако како је прописано, па извршавају верске прописе, а сустежу се од грешења.

Бог Узвишени послао је Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, као милост свим створењима, и он жуди да људе изведе на Прави пут.

Реци, веровесниче: “Господар мој ми објављује да је Он један једини Бог, и да нико други не заслужује да буде обожаван, и да Он нема саучесника, па Му се повинујте, верујте у Њега и чините добро!”

А ако неверници одбију да прихвате Ислам, реци им: “Ја свима вама достављам објаву од Господара светова и успостављам доказ. А не знам хоће ли вас ускоро или касније стићи казна којом вам се прети.”

“Само Узвишени Бог зна шта ви гласно говорите и шта у себи кријете, Богу ништа није скривено, Он ће вас позвати на одговорност за оно што сте чинили.”

И додај: “А ја не знам, можда вас Узвишени Бог, тиме доводи у искушење, да би вас постепено казни приближио, и препуста вас овоземаљском уживању до одређеног времена.”

Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, рече: “Боже, мој Господару, пресуди између нас и безбожника по правди, па награди верника, а казни порицатеља! Наш Господар је Милостиви Бог, од Којег тражимо помоћ против ваших потвора, сплетки и злостављања.”

О људи, чувајте се Божје казне следећи Његове заповести! Заиста, страхоте које ће наступити приликом Смака света, у виду невиђеног и жестоког потреса Земље, биће неописиво страшно и запрепашћујуће. Само Свезнајући Бог зна тежину тих страхота, за које се треба припремати.

Кад људи доживе страхоте Дана судњег, мајка која ће да доји своје дете заборавиће га из страха, свака ће трудница свој плод да побаци јер ће га матерница избацити, људи ће као пијани да изгледају али неће бити пијани него ће их страх од призора на Судњем дану сасвим избезумити.

Неки безбожници негирају Божју моћ, па говоре да Бог неће оживити мртве, а не располажу баш никаквим знањем о Божјој моћи већ се поводе за сваким ђаволем пркосним, међу духовима и људима.

Дакле, поричу могућност оживљења притом следећи ђавола, за којег је Узвишени Бог, већ одредио да ће сваког оног ко га буде следио одвратити од Правог пута и у заблуду одвести и, отуда, у ватру паклену.

Ако сумњате, о људи, у то да Бог може мртве да оживи, онда знајте да је Узвишени Бог вашег праоца Адама створио од земље, а затим је дао да се његово потомство размножава од мушке и женске семене капље, па од заквачка, то јест, згрушане крви, па од месне груде, величине залогајчића, која понекад буде потпуно обликована и дете се роди живо, а понекад буде необликована па се дете роди као недоношче па умре – да Свемогући Бог у етапама стварања човека покаже људима Своју моћ. А у матерницама Узвишени Бог, задржава семену капљу онолико времена колико Он хоће, затим чини да се људи као дојенчад рађају, и даје да зрелост снаге и ума достигну; неки умиру као деца, а дотле неки пак дубоку старост доживе и забораве све што су знали. И ти видиш земљу како је замрла, без стабала и растиња, а пошто на њу Племенити Бог с неба спусти воду, она затрепери, букне и по њој изникне сваковрсно заносно биље које изазива дивљење и радост оних који посматрају.

Споменута знамења и знакови јесу очит, непорецив доказ да је Узвишени Бог једини Бог и да само Њега смемо да обожавамо, и да је незамисливо било кога или било шта сматрати Њему равним. Знајте да је Бог у могућности мртве да оживи и да све може да учини.

И наведени феномени доказ су да ће Час оживљења збиља, без икакве сумње, доћи, и да ће Господар светова извести мртве из њихових гробова и да ће их позвати на одговорност за оно што су чинили.

Неки безверци бесправно негирају Божју једноћу, а не располажу баш никаквим знањем о томе нити за то имају какав доказ. Они се поводе за незнањем и лажима, а не следе Прави пут и немају Књигу од Бога како би распознали истину од лажи.

Такви се охоле, надмено ходају и отуђују се од истине; њих ће на Будућем свету, Узвишени Бог, осрамотити пред свим људима зато што су били неверници и казниће их у ватри Пакла због тога што су чинили лоша дела.

Њима ће бити речено: “Ова казна је због вашег неверства и грешних дела, јер Бог кажњава само због оног што је човек лично починио!”

Неки људи исповедају Ислам али нису уверени у његову истинитост већ сумњају и колебају се, па се неодлучно Богу покоравају– као да стоје на ивици бездане провалије. Приоритет су им овоземаљски интереси, па ако су срећни, здрави, имућни и имају пород, радо се повинују Исламу и послушни су Богу, али задеси ли их каква несрећа, непријатност, сиромаштво, обузме их песимизам због Ислама и враћају се на старе неверничке стопе, сасвим се мењајући. Због тога су губитници на овом и на будућем свету.

Ови порицатељи не обожавају Узвишеног Бога него се моле лажним боговима, који им не могу наштетити ако их престану обожавати, нити им могу какву корист донети ако од њих нешто замоле. Они су у великој заблуди и далеко од истине.

Они обожавају оне који ће им, пре наудити него користи, јер доносе зло. Како је лажно божанство рђав заштитник и зао пријатељ од које незнанобожац помоћ очекује!

Племенити Бог ће увести вернике које чине добра дела у баште Раја испод чијих двораца теку реке. Бог чини оно што жели, и награђује честите, из Своје милости, а кажњава грешнике, према правди. Господара нико не може ни на шта да приволи.

Ко мисли да Свевишњи Бог неће Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, помоћи на овом свету – дајући да Ислам и његови припадници победе, и на оном свету – дајући му високе степене у Рају, нека растегне уже до таванице па нека се обеси и нека затим види хоће ли његова домишљатост докинути оно што га срди. Бог ће, упркос том човеку који сумња и многобоштво чини, помоћи Свом Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и даће победу Исламу.

Као што је Свезнајући Бог показао неверницима очите, непорециве доказе да је Он све у могућности да учини јер ће мртве да оживи, и јер је објавио часни Кур’ан, јасних и лако разумљивих одломака, исто тако помоћу Књиге упућује кога хоће, а нико, осим Њега, на прави пут упутити не може.

На Дан устанућа Бог ће пресудити и раздвојити оне који су веровали у Бога и следили Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Јевреје, Сабијце, хришћане, ватропоклонике и идолопоклонике; вернике ће између њих увести у Рај, а невернике ће бацити у паклену ватру. Бог је заиста поуздан и знан сведок за све што су људи чинили на овом свету и сваком ће човеку дати оно што је својим веровањем и делима заслужио.

Зар не знаш да се управо Богу повинују, скрушено и предано, сва створења на небесима, као нпр. анђели, и све што се налази на Земљи, као нпр. Сунце и Месец, звезде и планине, дрвеће и животиње, као и многи људи – верници, следбеници посланика, а многим је људима Свезнајући Бог предодредио да ће бити кажњени, па су у заблуди, несрећни и понижени. А кога Свезнајући Бог понизи, нема никог ко ће га узвисити. То је тако, јер Узвишени Бог, чини оно што хоће и нико Његову вољу не може одбити.

Ове две скупине посвађале су се у вези Господара свог: једна у Њега верује, а друга не верује, иако свака скупина тврди да је у праву. Неверницима ће бити скројена одећа од ватре, па ће њихова тела горети и лица се пржити, док ће им на главе бити сипана вода која је достигла највишу температуру.

Услед вреле воде која ће бити сипана на њихове главе истопиће се оно што је у стомацима неверника, а затим ће се њихове коже распадати.

Анђели задужени за извршавање казне у Паклу ће их ударати тешким железним маљевима по глави.

И кад год покушају да из Пакла изађу, ојађени и напаћени због разноврсних патњи, биће у њему враћени и поред тога укорени: “Ето вам ужас Пакла и ватре успламсале!”

Узвишени Бог ће увести искрене вернике у баште Раја испод чијих двораца и дрвећа теку реке, у њима ће вечно боравити. Бог ће дати па ће се становници Раја, мушкарци и жене подједнако, златним наруквицама и бисерима китити, а одећа ће им од свиле бити.

Своје добре слуге Узвишени Бог, је надахнуо на овом свету да говоре најлепше речи, попут речи слављења, величања и захвале Богу. И упутио их је у Ислам, једином правом путу који води Богу.

Неверници који одвраћају од Божјег пута, ратују против Бога и противе се Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и они који одвраћају од Светог храма у Меки који је центар свих муслимана, како седилаца тако и дошљака, као и они који желе да се у Часном храму шири безбожништво и прелазе границе Божјег исламског верозакона – свима њима Свемогући Бог даће да искусе болну казну.

И спомени да је Племенити Бог одредио и показао посланику Авраму, мир над њим, на којем ће дотад њему непознатом месту да сагради Кабу, наредивши му да је утемељи на богобојазности, веровању, монотеизму и Његовом задовољству, и тражећи да неверству, многобоштву и свакој нечистоћи ту не буде места, да би Храм био чист за оне који обилазе око Кабе и који се Богу клањају.

Бог Узвишен наредио је посланику Авраму, мир над њим: “Свим људима огласи хаџ!” Одазваће се твом позиву стижући у Меку пешице и на многим, због сталног кретања, мршавим камилама, из далеких предела.

Долазиће ради свог добра – како би заслужили опрост греха, зарадили добра дела чинећи богослужење, и да би спомињали Аллахово Узвишено име приликом клања камила, крава и ситне стоке у првих десет дана месеца хаџџа и у току три дана бајрама, притом захваљујући Свевишњем Богу на благодатима којима их је обасуо. Пожељно је да ходочасници конзумирају месо животиње које су принели Богу, хранећи њоме тешке сиромахе.

Затим преостаје да ходочасници обаве обреде који следе и на тај начин обаве у потпуности ходочашће. И нека опходе око Кабе, Божје куће, коју је Узвишени Бог, ослободио превласти владара силника.

Обављање преосталих обреда, уклањање прљавштине с тела, испуњавање завета и опхођење око Кабе јесу ходочански прописи које је Бог наредио – и они се морају поштовати. А ко поштује Божје прописе обављајући их предано, пажљиво и брижно, следећи у томе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, тај је заслужио добро на овом и на Будућем свету. Из Своје доброте и милости, Племенити Бог дозволио је људима конзумирање меса домаћих животиња, а забранио је конзумирање меса стрви и још неких животиња, па се оно што је Узвишени Бог, забранио мора избегавати. И клоните се, о људи, многобожачке погани, изношења лажи на Свезнајућег Бога, Господара светова, и лагања на људе.

Будите одани монотеизму, постојани у вери Исламу која одговара човековој природи, и само Бога једино обожавајте и славите, и следите предано и брижно Божјег посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост. Оног који поред Аллаха обожава друга божанства, идоле, свеце салећу ђаволи са свих страна, и такав је сличан човеку који падне с изузетно високе литице и коме птице разграбљују делове његовог тела, или је пак сличан човеку којег снажни ветар разноси у просторе далеке.

Монотеизам, веровање у једног Бога, и искрена, одана послушност само Узвишеном Богу јесу ствари које је Он ставио људима у обавезу. Па ко се одазове Узвишеном Богу, свом Господару, чинећи богослужење само Богу у виду молитве, обреда хаџџа, поста, милостиње је богобојазан и честит човек.

О људи, можете се служити животињама жртвеницама које водите на ходочашће - да их јашете, користите њихову вуну и да пијете млеко које дају - све док их не принесете Богу у околини светог Харема.

Свакој заједници верника из претходних народа наложили смо обред клања одређене врсте животиња, да би спомињали искључиво Божје име приликом приношења жртве и да би Богу били захвални јер их је опскрбио животињама и дозволио им је да се њима користе. О људи, ваш Бог је један једини Бог, само је Он достојан да Га обожавате, па Му се зато предано покорите и Њега искључиво обожавајте, и следите Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. И обрадуј Посланиче радосном вешћу искрене, покорне и предане вернике.

То су они који се боје Божје казне када се Он спомене, па се због тога удаљавају се од кршења Његових заповести, обављају молитву потпуно, стрпљиво подносе искушења, и у разне добротворне сврхе дају део иметка којим их је Бог опскрбио.

Свезнајући Бог је одредио да клање одређене животиње буде обележје Ислама и обред који се треба извршити, да би се људи помоћу приношења животиње и храњења сиромашних приближили Богу. Зато приликом клања животиње треба споменути и величати Бога. Након што се заврши клање животиње, њено месо може да конзумира њен власник, а њоме ће нахранити сиромашне који се суздржавају од прошења, и оне које је сиромаштво натерало да траже иметак од људи. Ето тако вам је Свевишњи Бог потчинио камиле и дао је да се њима служите да бисте били захвални Милостивом Богу на благодатима.

Месо и крв обредних жртава нису потребни Узвишеном Богу и то до њега не допире, али ће до Бога допрети ваша искреност и жеља да заслужите Његову наклоност. Свезнајући Бог потчинио вам је камиле да бисте Бога величали и Њега славили јер вас је Он на Прави пут упутио. Божји Посланиче, обрадуј предане вернике и доброчинитеље да ће успети и имати велику награду у Рају.

Заиста Бог брани честите вернике од непријатности, сплетки и непријатељства неверника, јер Узвишени Бог, не воли вероломне који изневеравају обећано, и не воли незахвалне на Његовим благодатима.

У првом периоду Ислама верницима није била дозвољена борба против безбожника него им је било наређено да стрпљиво подносе њихова узнемиравања и да праштају, а након што се Веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, преселио из Меке у Медину, Свезнајући Бог дозволио је борбу против оних који не верују, тим пре јер се муслиманима чинила неправда и у Медини а претходно су прогнани из својих домова. Осим што је дозволио муслиманима да се боре, Узвишени Бог, обећао је да ће им пружити помоћ, а Он је, збиља, моћан узвисити Своје штићенике, а понизити непријатеље.

Узвишени је Бог дозволио борбу онима који су са својих огњишта прогнани без икакве кривице, већ само зато што су говорили: “Господар наш је Аллах, само Њега обожавамо!” А да Свемогући Бог дозволом борбе на Божјем путу, верницима не сузбија неправеднике и оне који лажи следе, неистина би завладала а истина побеђена, на Земљи би неред завладао, били би уништени објекти у којима се спомиње Божје име: манастири и цркве, у којима хришћани обављају обредословља, и синагоге, у којима се Јевреји моле Богу, као и џамије, које су предвиђене за обављање молитве и за величање Бога. А ко се исправно бори на Божјем путу њему ће Бог помоћи и поштованим га учинити на овом и на будућем свету, јер је Бог заиста силан и моћан, и нико Му се не може супротставити.

Свемогући је Бог обећао помоћ онима који кад победе непријатеља и добију власт на Земљи, успостављају молитву клањајући је брижно, на време и онако како је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, то чинио, дају милостињу онима који је заслужују, наређују људима да буду верни у погледу свих Божјих и људских права и, најзад, одвраћају од свега што су Свезнајући Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, забранили. А Богу се све на крају враћа.

Божји Посланиче, ако те твој народ буде лажним сматрао – па, и претходни су народи лажним сматрали своје посланике, Нојев је народ порицао, као и народи Ад и Семуд!

Порицали су и народ Аврамов и народ Лотов, противећи се својим посланицима.

И становници Медена су порицали Јофора, мир над њим, а и Мојсије је проглашаван лажним од стране фараона и Копта, али је Узвишени Бог давао прилику неверницима за покајање, а затим би их кажњавао; па погледај каква је била Божја осуда и казна! Уништио их је због њиховог неверства.

Много је насеља Узвишени Бог уништио: куће су остале пусте, бунари запуштени, високи дворци остављени, који невернике од казне нису могли да заштите; нигде никог и нигде ништа, све напуштено и запуштено.

Због чега се порицатељи широм света не запуте па да, извлачећи поуку и размишљајући, виде станишта уништених неверничких народа и да чују о њима предања!? Заправо, нису очи слепе, већ су слепа срца, па немају моћ запажања кад допадну заблуде и сумње.

Они који не верују, због незнања, траже од тебе, Божји Посланиче, да их што пре стигне Божја казна, а Бог неће изневерити претњу Своју да ће уништити безбожнике, казна ће их неизоставно стићи. А Судњи дан, један је од Божјих дана, трајаће као хиљаду година, његово наступање није нимало далеко.

Становници многих насеља починили су себи неправду негирајући Божје постојање, па им је Господар светова давао прилику не казнивши их, а то их је обмануло, након чега их је Свемогући Бог изненада кажњавао на овом свету, а на оном свету биће враћени Богу па ће их позвати на одговорност за оно што су радили и сваком ће дати оно што је заслужио.

О људи, ја вас опомињем јасно, упозоравам вас и достављам вам Божју објаву у којој је све потанко и довољно објашњено!”

Зато ће искреним, честитим верницима који следе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, Узвишени Бог, опростити грехе, прећи ће преко њихових рђавих поступака и даће им у Рају прелепу, благословљену опскрбу која никад неће нестати.

А они који се буду борили противећи се Богу и Његовим посланицима, сплеткарећи против честитих верника, покушавајући обезвредити и порећи Божје речи и доказе имаће страшну казну у Паклу, у којем ће заувек бити.

Ми ниједног посланика ни веровесника пре тебе, Божји Посланиче, нисмо послали а да га није, кад би казивао Божју објаву, ђаво ометао настојећи да убаци какву сумњу и да га спречи да Божје речи допру до људи; ђаво се бојао да ће људи да чују Божје речи па да поверују. Али, Милостиви Бог уклањао би ђавоље дошаптавање и учврстио би Своје речи. Бог заиста зна шта је било и шта ће бити, јавно и тајно; с мудрошћу је све створио, прописао и одредио.

Ђаво би ометао и уносио у казивања посланика и веровесника неистину управо зато да би то било искушење лицемерима и многобошцима чија су срца окорела, па им не користи никакво казивање. Неправедници међу лицемерима и многобошцима су у међусобној неслози и сталном непријатељству и противљењу против Бога Узвишеног и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и далеко од пута истине.

И зато да би спознали они који имају корисно знање, помоћу којег распознају Прави пут и странпутицу, да је часни Кур’ан, објава коју је Бог дао Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, истина у коју нема никакве сумње. Таквима ђаво са својим сумањама и лажима нема приступа и њихово се веровање и богобојазност само повећава. Бог упућује Своје послушне слуге на Прави пут – Ислам, који је одабрао између свих других вера.

Они који не верују у Бога и Његовог Посланика, мир над њим, непрестано ће сумњати у часни Кур’ан, све до Судњег дана, који ће им изненада доћи затичући их на неистини, или док им не дође патња у једном страхотном дану чија страхота неће престати и у којем за њих неће бити никаквог добра.

Власт и суд на Судњем дану припада искључиво Силном Богу, Који ће донети пресуду између честитих и злих; вернике честите увешће у рајске баште уживања у којима ће заувек остати.

А невернике, који су порицали Божју једноћу и Мухаммедово, нека је мир над њим и Божја милост, посланство, Свевишњи Бог ће казнити и изнад свега осрамотити у ватри Пакленој.

Онима који су се иселили на Божјем путу, како их неверници не би одвратили од истинске Божје вере, па су затим погинули борећи се за Ислам или пак умрли као муслимани – Племенити Бог ће сигурно подарити вечну награду у Рају, јер управо Бог даје најбољу опскрбу.

Бог ће их увести у њима драго место, у којем ће их обилно наградити. А Свевишњи Бог добро зна ко се бори зарад Његовог лица и ради Његовог задовољства, Он је благ према грешницима, даје им времена за покајање.

Бог је обавестио о награди коју ће дати Својим добрим слугама, и истину је рекао. А обесправљеном, који трпи неправду од неправедника, Бог допушта да неправеднику узврати истом мером; а ако неправедник опет учини неправду, Бог ће обесправљеном заиста пружити помоћ. Заиста Бог брише грехе онима који су згрешили, не журећи с казном и опрашта грехе покајницима.

Бог је објавио ове прописе праведне, све може учинити; један од показатеља Његове моћи и то је што су ноћ и дан несталне дужине, једно се науштрб оног другог повећава. Бог чује све речи и види сва дела. Он ће сваком дати оно што је заслужио.

То што Бог смењује ноћ даном, а дан ноћу доказ је истинског постојања Бога, па је и Његова вера Ислам истина, и Његово обећање и претња истина, као што је истина и Његова помоћ искреним верницима. А оно што обожавају незнанобошци од идола, кипова, икона и сл. је неистина која нема никакве основе. Бог је узвишен и изнад свих створења, Својим Бићем, савршенством и моћи. Бог је Велики, и све у односу на Њега је безначајно.

Зар не видиш да Бог с неба спушта кишу па земља озелени и никне на њој разноврсно дивно биље. Узвишени Бог, предобар је према Својим створењима јер им, дајући кишу, гарантује опскрбу и добро је обавештен о свему оном што им је од користи, па им то чини доступним.

Само Богу, једином Створитељу и Владару, припада све што се налази на небесима и на Земљи, Он свиме управља и сва су створења дефинитивно у Његовој власти. Бог није ни о коме овисан, а све што постоји овисно је о Њему. Бог је Онај Који је увек хваљен.

Зар не видиш да је Милостиви Бог човеку потчинио све што постоји на Земљи: животиње и инсекте, биље и материју, да би се тиме користио, и да му је потчинио лађе да на њима, пловећи по мору, превози трговачку робу и да путује? Бог чува да оно што је на небесима не падне на Земљу; осим ако Он то допусти. Узвишени Бог благ је према људима, па им даје Своје благодати на најлепши начин и из Своје милости им даје добро и чува их од зла иако су неправедни.

Бог вас је, о људи, из ничег створио, а затим ће вас кад сваком дође његов смртни час усмртити, и напослетку ће вас оживети из ваших гробова па ће вас позвати на одговорност за дела која сте на овом свету чинили. А човек је веома незахвалан, пориче Божје речи и доказе и негира Његове благодати, и обожава поред Бога лажна божанства.

Свакој верској заједници прописали смо верозакон према којем се требала владати. Посланиче, не дозволи, никако, да се припадници других вера с тобом расправљају о твом верозакону. Ти позивај свом Господару јер ти си, уистину, на Правом путу, који не садржи никакве недостатке, а они су у заблуди.

Буду ли с тобом, Божји Посланиче, безбожници водили расправу око оног што ти је објављено, сустегни се од расправе и реци: “Аллах предобро зна да сте ви порицатељи, Он ће вам дати оно што сте заслужили!”

Аллах ће на Дан коначног полагања рачуна донети пресуду између верника и незнанобожаца; послушне ће наградити, а злочинце казнити.

Зар не знаш да Узвишени Бог, обухвата Својим знањем све што се налази на небесима и на Земљи? То је све забележено код Њега у Књизи помно чуваној. Знање о свему је Богу је заиста лако, ништа Му није немогуће.

Они који не верују упорно обожавају лажна божанства, а не Узвишеног Бога, износећи лажи о Њему. Узвишени Бог нигде није објавио да се могу обожавати лажна божанства тако да незнанобошци немају никаквог знања о својим идолима, киповима, свецима и сл., већ су ту праксу наследили од својих предака који су такође били залутале незналице. И незнанобошци неће имати никаквог помагача кад их Узвишени Бог буде казнио, и нико их неће моћи спасити.

А кад се неверницима казује величанствени Кур’ан, на њиховим лицима видиш негодовање и зловољу – само што, из мржње према истини, не нападну оне који им казују кур’анске речи и доказе. Веровесниче, реци неверницима: “Хоћете ли да вас известим о ономе што ће вам бити одвратније од слушања истине? То је ватра у Паклу коју вам је Бог припремио на Будућем свету, а ужасно ће она повратиште бити!”

О људи, Бог наводи један пример, па га помно послушајте и о њему размислите: кад би се ваша лажна божанства која обожавате сакупила како би створила мушицу, безазлено створење, не би је могли створити, па зар су онда у могућности да створе оно што је од мушице веће и сложеније! Ваша божанства нису у стању да избаве од мушице оно што им она уграби, и то је доказ њихове крајње немоћи; ваша божанства и мушица подједнако су немоћни, па на основу чега обожавате беспомоћне кипове, идоле, свеце?!

Они који не верују не величају и истински не познају Бога чим поред Њега обожавају нека Његова створења. А Бог је моћан и изнад свих створења – нико Му се не може супротставити. Један од доказа Његове снаге и моћи је стварање небеса и Земље. Само Њему припадају слава, величина и узвишеност, за разлику од лажних божанстава која обожавају незнанобошци: слаби су и немоћни, ништа не могу да створе.

Свезнајући Бог одређује и узвисује посланике међу анђелима да преносе објаву посланицима, а међу људима одређује посланике да преносе Божје речи људима. Свевишњи Бог чује све што људи говоре и види све што раде, савршен је Његов избор посланика међу анђелима и људима.

Узвишени Бог добро зна шта је претходило стварању анђела и посланика међу људима и зна шта ће се догодити након што нестану, а напослетку се све и свако Богу враћа.

О ви који верујете у Бога и радите онога што вам је прописано клањајте се Само Богу и само Њега обожавајте, никог Му равним не сматрајући, и чините добра дела, попут милостиње и одржавајте родбинске везе, с надом да постигнете жељено и да се сачувате страхота након смрти.

И борите се против Божјих непријатеља на сваки могући начин: животима, имецима, речима и пером, искрено, зарад Божјег Лица, јер вас је он изабрао за преношење посланице и објавио вам је једноставан верозакон којем је припадао посланик и Аврам, мир над њим, у којем ништа тешко није прописао, ни у погледу веровања, ни у погледу прописа, ни у погледу правила лепог понашања. Милостиви Бог назвао вас је муслиманима у претходним објавама и у часном Кур’ану, давши вам ту високу почаст како би Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, био сведок против вас – да вам је доставио посланицу, и да бисте ви били сведоци против свих других народа – да су им њихови посланици доставили од Бога објаву. Зато ту Божју благодат цените онако како је треба ценити и Њему захваљујте, и будите искрени верници обављајући молитву, предано и брижно, онако како Бог жели да се обавља, и дајте обавезну милостињу на свој иметак, а уз све то, ослањајте се на Свемогућег Бога и Њему препустите све своје послове и потребе. О, како је Узвишени Бог диван Господар онима који Њега узму за помагача и заштитника! Зато од Њега тражите помоћ и заштиту.

Они који верују у Свемогућег Бога, извршавају заповести и сустежу се од греха оствариће оно што желе и сачуваће се од оног од чега страхују.

Они обављају молитву искрено и предано, скрушено и смирено, присутног срца.

Они се сустежу од свих речи и дела од којих нема користи на овом и на будућем свету.

Они издвајају зекат - обавезну милостињу из свог иметка, чиме оплемењују свој иметак и своју душу.

Они се чувају од сваке врсте блуда. Они су чедни и честити.

А наслађују се својим женама и онима које су у поседу њиховом. Због тога нико не може да им приговори.

А ко жуди и тражи да се наслађује мимо своје жене или оне која је у његовом поседу, тај је од оних који прелазе границе Божјег верозакона и чини оно што је забрањено.

Они су брижни у својим задужењима које им је Узвишени поверио или неко од људи, испуњавају договоре, верно оправдавају указано поверење и испуњавају оно на шта су се обавезали, а не варају и не крше договор.

Они, такође, обављају молитве на време, и воде бригу о суштини и форми молитве; извршавају у потпуности саставне, обавезне и добровољне делове молитве.

Они који поседују наведене особине биће наследници.

Они ће у Рају да наследе Фирдевс, па ће у њему заувек да бораве, уживаће у благодатима које никад неће да нестану. Фирдевс је средишњи и највиши део Раја, из њега извиру рајске реке и изнад њега је Престо Свемилосног.

Свемогући Бог створио је и обликовао Адама од блата.

А његово потомство затим ствара од семена мушкарца и жене, од којег у матерници настаје плод који у њој борави до рођења.

Наиме, Бог Узвишени кап сперме претвори у заквачак црвене боје, па тај заквачак у груду меса, величине залогајчића, претвори, па потом од груде меса кости створи, које затим месом одене и затим га као ново биће, удахнувши у њега душу, створи – зато нека је слава Богу, најбољем Створитељу.

Најзад ћете, о људи, након што прођете кроз све те етапе, умрети, и то онда кад сваком наступи његов смртни час.

Затим ћете после смрти и загробног живота бити оживљени и доведени на стајалиште ради полагања рачуна пред Свезнајућим Богом.

Људи, Узвишени Бог саздао је седам небеских сводова, један изнад другог, и није према створењима немаран нити заборавља оно што је створио.

Племенити Бог с неба благословљену кишу спушта, у потребној мери – не превише, па да штета настане, нити премало, па да је не буде у довољним количинама. Затим је у земљи смешта и задржава, да је користе људи и животиње. Бог је у могућности да учини да иста та вода нестане, па не бисте могли да је користите.

И помоћу кише Свемогући Бог подиже вртове од палми и винове лозе, у којима постоје плодови разног укуса и облика, као нпр. смоква, нар и јабука, које са уживањем једете.

Помоћу кише избија маслиново стабло које расте у подручју Синајске горе; од њега уље и зачин добијате.

О људи, у стварању стоке, камила, крава, оваца и коза, вам је поука и предмет размишљања да је Бог благ према вама и да све може да учини. Он даје да пијете укусно млеко, које се налази у њиховим утробама; служи вам, осим тога, и за јахање, користите се њиховом вуном, крзном и кожом, и једете њихово месо.

Као што на стоци путујете и превозите терет, исто тако на лађама се возите и на њима терет превозите.

Свевишњи Бог послао је Ноја, мир над њим, његовим сународницима да их позива у обожавање јединог Бога. И он им рече: “Народе мој, једино Бога обожавајте, ви другог истинског бога осим Њега немате! Зар се нећете Бога бојати, и извршавати Његове заповести, а сустезати се од Његових забрана?”

Али, главешине Нојевог, мир над њим, народа, који нису веровали у Господара, говорили су обичном свету и Нојевим следбеницима: “Ној тврди да је посланик, али он је обичан човек као што сте и ви, он помоћу свог мисионарства жели да стекне углед и предност над вама. Да је Бог хтео да вам пошаље Свог изасланика, послао би анђеле, а не човека. Заиста, Ној доноси чудно учење које није било познато нашим древним прецима.”

Уз то су рекли: “Ној није ништа друго до луд човек, па сачекајте док људима буде јасно његово право стање!”

Ној, мир над њим, се обратио Свемогућем Богу затраживши да уништи његове непријатеље због тога што поричу његово посланство и зато што су рекли: “Ној није ништа друго до луд човек, па сачекајте да људима буде јасно његово право стање!”

Свевишњи Бог објавио је Ноји: “Гради велику лађу, Ја ћу те гледати, чувати и пружаћу ти Своју помоћ и подршку! Кад дође време да твој народ буде кажњен и кад вода почне испод пећи да избија, тад од сваке врсте по један пар, мужјака и женку, на лађу укрцај, да се сачува животињска врста, и вернике из своје породице укрцај, осим своје супруге и сина, а за безбожнике се не заузимај – они ће неизоставно бити потопљени и сасвим уништени!”

“Па кад се сместиш у лађу, ти и они уз тебе, спасивши се од потопа, реци: ‘Хвала Богу, Који нас је избавио од безбожничког народа, којег је уништио!'"

И реци: “Господару, на благословљено и сигурно место ме искрцај, јер ти то најбоље знаш!”

У помоћи коју је Бог Узвишени пружио Ноји и Својим штићеницима, и у казни коју даје онима који не верују јесте очит и непобитан доказ да је Бог Узвишени у могућности да пружи помоћ посланицима, а да уништи порицатеље. Господар је ставио Нојев народ на искушење пославши му Ноју, да би се знало ко је верник а ко неверник, ко је послушан Богу а ко непослушан.

После Нојевог, мир над њим, народа Узвишени је Бог створио други народ.

И послао је том народу посланика који им се обраћао: “Сународници моји, једино Бога обожавајте, ви другог истинског бога осим Њега немате! Зар се не бојите Бога? И зар нећете извршавати заповести, а сустезати се од забрана?”

Али су прваци народа тог посланика, који су порицали оживљење, Рај и Пакао, и нису веровали у Бога Који им је иметак и углед дао, обичном свету и његовим следбеницима говорили: “Овај човек који вас позива да обожавате једног Бога је само обичан човек, као и ви сами – једе и пије, попут вас, па у чему над вама има предност и заслужује да буде посланик?”

Рекли су: “Будете ли слушали овог човека, бићете прави страдалници, тим више јер никакву корист нећете извући из тога што ћете га следити, а напустићете обожавање својих богова. И следили бисте човека који никаве предности над вама нема.”

“Зар вам овај који тврди да је посланик, прети да ћете, након што помрете и прах и кости постанете, да будете изведени из земље и у живот враћени? Зар је тако нешто могуће?”

“Просто је немогуће да будете оживљени након што прах и кости постанете,” упозорили су главешине своје сународнике.

“Само овоземаљски живот наш постоји: живимо и умиремо, нараштаји се смењују, то је вечно трајање и неће бити никаквог оживљења на Будућем свету,” казали су.

И најзад су закључили: “Он, који говори да је послат вама, само је човек који о Богу лажи износи, и никад нећемо поверовати у његове речи.”

И посланик се обрати Силном Богу да уништи оне који га утерују у лаж.

На то је Бог Узвишени одговорио том посланику: “За кратко време казна ће неизоставно да задеси невернике између твог народа и они ће се горко кајати због тога што су порицали!”

И заиста, недуго затим задесио је народ Ад страшни глас, и Свемогући Бог их је уништио, никог није поштедео, па су као нанос којег бујица понесе, изгледали – бестрага били порицатељи који су сами себи насиље учинили.

Након што је уништио тај народ, Свевишњи Бог створио је друге народе: Лотов, Јофоров и Јонин народ.

И ниједан порицатељски народ није могао свој час суђени убрзати, нити га одложити, без обзира на могућности којима располаже.

Потом је Свевишњи Бог посланике редом слао, једне за другим. Кад год би некој заједници дошао њен посланик, она би га порицала, па је Бог исте те заједнице уништавао редом, једну за другом, остављајући за њима пука предања. Нека је несрећан и далеко од Божје милости народ који не верује у оно што посланици доносе од свога Господара!

Онда је Племенити Бог послао Мојсија и његовог брата Арона с очитих девет знамења: штап који се претварао у змију, рука, скакавци, крпељи, жабе, крв, поплаве, сушне године и мањак плодова. Бог им је очите знакове дао.

Посланици Мојсије и Арон су донели фараону и његовом народу, Коптима, јасне и очигледне доказе, али су се они узохолили па су порекли истину, а били су народ који је људима неправду чинио, и ред на Земљи реметио.

Онда фараон и његови сународници почеше говорити: “Зар ћемо поверовати двојици људи обичних као што смо и ми, који баш никакве предности над нама немају, знајући да је њихов народ у нашем ропству и да су нама потчињени?!”

Фараон и Копти су Мојсија и Арона у лаж утерали, па их је Свемогући Бог уништио потопивши их у мору.

Мојсију, мир над њим, је Бог дао Тору, не би ли помоћу ње његов народ ишао Правим путем и поступао у складу с њом.

Такође је Свезнајући Бог Исуса, мир над њим, и мајку његову Марију знамењем, поуком и доказом Своје моћи учинио: створио је посланика Исуса у утроби његове мајке и на једној им висоравни уточиште дао, на којој је био извор воде и њихово сигурно станиште.

“Посланици, укусним дозвољеним јелима храните се, и чините дела озакоњена верозаконом, Ја заиста добро знам шта чините ви, Мени ништа није скривено!”

“Ова ваша вера, о веровесници, јесте једна вера – Ислам, а Ја сам Господар ваш, Један Једини, па се Мене бојте извршавајући заповести и сустежући се од Мојих забрана!”

Али су се људи поделили у питањима вере, па су се у скупине и таборе расколили и вере разне су измислили; свака скупина задовољна и сретна са оним што заговара, држи да је управо она на вери коју Бог воли па се на оно што други људи исповедају не осврће.

Зато Посланиче препусти меканске безбожнике још неко време заблуди и отуђености од истине – све док их не снађе Божја казна.

Зар они који су се поделили на скупине и радосни се оним што исповедају мисле да им Бог Узвишени даје иметак и синове због тога што су то заслужили? Није тако како они мисле!

Ми им то дајемо само зато да бисмо их постепено казни приближили, али они не опажају.

Они који верују, премда чине добро, брижни су због страха од Божје казне и Његове срџбе.

Они чврсто верују у Божје речи и доказе које је објавио у часном Кур’ану.

Они обожавају искључиво Узвишеног Бога, и ништа друго уз Њега не обожавају.

Они се труде у чињењу добрих дела помоћу којих се приближавају Богу, а притом се искрено плаше да им добро, удељивање милостиње и сва друга добра дела, која чине можда неће бити примљено оног Дана кад се сусретну са Свезнајућим Богом.

верници који поседују ове особине јесу они који журе да чине добра дела и у томе успевају друге да претичу.

Имајте на уму да Узвишени Бог никог не задужује више него што је у његовој моћи, већ га обавезује само са оним делом које може извршити. Сва дела забележена су код Бога у Књизи која казује по истини и неће им бити неправда учињена, па им неће бити умањена награда, а нити ће им бити стављено у одговорност оно што нису урадили.

Напротив, срца неверника су немарна према величанственом Кур’ану који им је објављен. А они, поред свог неверства, стално ружна дела чине.

А кад Аллах, узвишен и слављен нека је Он, на Дан полагања рачуна изложи Ватри оне који су раскошно и разуздано живели, закукаће и затражити помоћ и излаз.

Како би схватили да Бог према њима неће имати милости, биће им речено: “Данас немојте запомагати и не тражите помоћ, нико вам неће у помоћ притећи и нико вас не може Божје казне ослободити!”

“На Земљи су вам биле казиване речи из Божје Књиге, али сте се од њих окретали и презирали сте да их слушате."

Уздизали сте се и охолили изнад других људи и дичили сте се светим храмом у Мекки тврдећи да му припадате – а заправо му не припадате, јер Каби припадају само богобојазни! И поред Кабе сте о ружним стварима причали, скрнавећи јој светост.”

Зашто незнанобожци не размисле о кур’анским речима и доказима како би се уверили да је Кур’ан од Бога, и да поступају по њему? Или им је дошла посланица која није дошла њиховим прецима давним, па су због тога леђа окренули и порекли Књигу?

Или их је на порицање Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, навело то што им није познато његово име, порекло, искреност, оданост и поверљивост?

Они говоре да је посланик Мухаммед луд. То су само лажи које они говоре! Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, доноси истину од Бога у коју нема сумње, али они мрзе истину, из зависти и ината, и из слепе приврежености неистини.

Кад би Бог Узвишени појаве усклађивао с прохтевима оних који не верују, небеса и Земља би у нереду страдала, и све што се на њима налази, јер они не знају какве би последице имало то да они, који не знају, имају власт управљања.

Да ли, Посланиче, од незнанобожаца тражиш материјалну надокнаду за достављање Ислама, па их је то од веровања одвратило? Напротив, ти ни од кога не тражиш надокнаду за достављање посланице. А награда Господара твог је боља од њихове надокнаде, јер Бог најбоље опскрбљује.

Божји Посланиче, ти позиваш људе у Ислам, пут у којем нема сумње и нема лажи.

Међутим, они који негирају живот након смрти, Рај и Пакао, као и све што ће се тада збити отуђују се од Ислама и приклањају се правцима који у Ватру воде.

И кад би Свемогући Бог указао Своју милост незнанобошцима отклањајући од њих сушу и глад, они би ипак наставили да пркосе и да ред на Земљи ремете, окрећући се од Ислама, и лутајући у тами без икаквог циља и сумњајући.

Премда је незнанобошце Бог Узвишени стављао на разне муке и доводио у разна искушења, они се нису понизно молили Узвишеном Богу нити су се кајали за своје грехе, како би их казна мимоишла.

Али, кад Свезнајући Бог отвори на Будућем свету капију тешке, несносне патње у којој ће неверници да настрадају, они ће тад изгубити наду у Божју милост и у било какво добро.

Ви који поричете оживљење, једино вам Бог даје уши да помоћу њих чујете, и очи да помоћу њих видите, и памет да помоћу ње докучите и разумете – а ви сте тако мало захвални на тим огромним благодатима.

Бог је Онај Који ствара људе на земаљској кугли и само ће се Њему све што постоји на Судњем дану вратити, па ће Он сваком оно што је заслужио дати.

Једино Бог из ничег ствара, и једини Који живот и смрт даје. Једино Бог чини да се ноћ, која тмине доноси, и дан, који светло носи, смењују иако нису исте дужине. Па зашто не схватите да је Бог свемоћан и да једино Он ствара и управља свиме?

Па ипак, они говоре исто онако како су говорили неверници из претходних народа.

Искључујући могућност оживљења, говоре: “Је ли замисливо и је ли могуће да ћемо, кад наша тела иструну и прах постану, бити оживљени како би полагали рачуне?”

“То што ти, Мухаммеде, говориш”, кажу неверници, “говорено је и нашим давним прецима, али се није показало да је то истина; то су само приче и измишљотине народа древних!”

Упитај, Веровесниче, оне који не верују у Будући свет: “Ко је Створитељ Земље и коме припада све што постоји на њој? Одговорите на ово питање ако поседујете знање!”

Неверници ће уистину потврдити да је једино Бог Створитељ Земље и да је она у Његовој власти, па упитај их Посланиче: “Зар у томе није показатељ да је Узвишени Бог у могућности да мртве оживи?”

Божји Посланиче, упитај незнанобошце: “Ко је створио седам небеса и ко њима управља? Ко је Господар Арша - престола величанственог, највећег и најузвишенијег створења?”

Неизоставно ће посведочити да су седам небеса и величанствени Престо у Божјој власти, па их подсети: “Зар се нећете бојати Бога извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана?”

Упитај их Посланиче: “Ко апсолутно све поседује и ко апсолутно свиме управља? Ко узима у заштиту оне којима је она потребна и који је траже, и од кога нико не може бити заштићен? Знате ли шта о томе?”

Незнанобошци ће признати да је у Божјим рукама све и да Он свиме управља, па их упитај: “Зар сте онда дозволили да вас неко толико заведе и одврати од размишљања о Богу, и да се лажним божанствима клањате, и сами признајући то!”

Да, Племенити Бог је онима који не верују истину, у коју нема сумње, донео, а они су заиста прави лажљивци, утолико већи лажљивци јер сматрају да поред Бога постоји друго божанство и да Он има дете. Нека је Господар узвишен и слављен и веома високо изнад тога!

Свевишњи Бог није узео Себи дете, како то тврде неверници, и с Њиме нема истинског бога, само Он заслужује да буде обожаван! Да постоји више богова, сваки би бог полагао право да управља оним што је створио, па би настала пометња у свемиру и водила би се борба међу њима. Истина је да то није и не може бити. Аллах је једини Бог који заслужује обожавање. Нека је слављен и хваљен наш Створитељ, и нека је врло високо изнад тога да има дете или да поред Њега постоји други бог, као што тврде незнанобошци.

Само Свезнајући Бог зна невидљиво и оно што је створењима непознато, а зна и оно што је видљиво и што се чулима може докучити. Њему ништа није скривено, па Га величај и слави јер је немогуће и незамисливо да поред Њега постоји истинско божанство.

Божји Посланиче, реци: “Боже, ако ми покажеш казну коју си припремио незнанобошцима, а којом им претиш."

И додај: “Онда ме, Боже, немој уништити с народом који не верује!”

А Узвишени Бог је у могућности да ти, Посланиче милости, покаже овосветску казну којом прети онима који не верују. Бог је у могућности и то да учини, а и све друго.

Веровесниче, немој на зло које ти људи учине злим узвраћати, већ опрости, пређи преко увреде и узнемиравања, стрпи се! Свезнајућем Богу савршено је познато шта незнанобошци износе када у лаж верују и када поричу, и када те описују онако како ти не приличи па говоре да си чаробњак и луд.

И замоли, Веровесниче, узвишеног Господара: “Боже, код Тебе заштиту тражим, и сачувај ме од ружних мисли и ђавољег деловања!”

И додај: “И Теби се, Боже, Господару мој, обраћам с молитвом да удаљиш ђаволе из моје близине како ми не би наудили и омели ме у мојим пословима!”

Када невернику дође смртни час и увери се да ће допасти незамисливо огромних мука, кајући се због пропуштеног у животу, он узвикне: “Боже, врати ме у живот на Земљи!”

“Врати ме у прошли живот како бих се покајао и поверовао и чинио добра дела!”, говори онај који не верује. Међутим, када би се вратио, опет добро не би чинио. Између њега и повратка у овоземаљски живот стајаће препрека до Дана проживљења. Никад се неће вратити на овај свет, неће му се пружити прилика да исправи своје грешке у прошлом животу.

И кад наступи време Судњег дана па за то одређен анђео дуне у рог и људи се појаве на стајалишту, неће бити од користи ни порекло, којим се људи поносе, ни родбинске везе. Тог Дана људи неће једни друге ништа да питају, свако ће бити заокупљен собом и својом муком.

Онај човек чија добра дела, кад се ставе на вагу, претегну, тај ће успети и остварити оно што је желео: биће уведен у Рај, а сачуван од Ватре.

А превагнуће лоша дела оног ко није веровао и није чинио добра дела. Због тога ће у Пакленој ватри вечно да остане, никад из ње неће да изађе.

Што се тиче ове несрећне категорије људи, њихова ће лица ватра пржити и сасвим их изобличити и поцрнети, а усне ће им се обесити а зуби ће им напоље испасти, због жестине ватре у Паклу.

Они који нису веровали на Дан коначног суда биће укорени: “Зар вам речи Моје у Кур'ану нису казиване у животу на Земљи, а ви сте их порицали?”

Рећи ће: “Боже, Господару наш, греси и неваљала дела, које си нам Ти предодредио, били су јачи од нас, па смо се отуђили од истине и нисмо на Правој стази били!”

“Господару наш, избави нас из ватре у Паклу и врати нас на пролазни свет да бисмо на Правом путу били!” И рећи ће: “Ако бисмо се странпутици и неверству вратили, тад бисмо заиста неправедници били и казну бисмо заиста заслужили!”

“Останите у Паклу, понижени и сасвим безвредни и више Ми се немојте обраћати!” Казаће им Свевишњи Бог.

“Неке слуге Моје, искрени верници, тражили су од Мене,” рећи ће Бог,“ да им опростим грехе и да пређем преко лоших дела њихових, и да их уведем у Своју милост, а Ја сам најмилостивији…”

“Ви сте им се толико ругали да сте заборавили да Ме славите и спомињете; то вас је преко сваке мере заокупило, па сте остали незнанобошци; и верницима сте се стално ругали и исмејавали,” казаће Узвишени Бог.

И додаће: “Ето, њих, исте те вернике, Ја сам данас наградио рајским баштама уживања зато што су стрпљиво веровали и добра дела чинили и што су стрпљиво подносили ваше увреде.”

У ватри Пакла, безбожници ће бити упитани: “Колико сте година на Земљи живели, колико сте година протраћили?”

Одговориће: “Живели смо на пролазном свету дан или само део дана. Питај оне који то боље од нас знају.”

“На Земљи сте само мало времена провели, толико мало да сте требали бити стрпљиви у послушности и покорности Богу, да сте само знали!" Биће им речено.

Бог ће рећи: “О људи, зар сте мислили да сам вас узалуд, без икаквог циља створио? Да добре нећу наградити, а зле казнити? Да ћу поступити према вама којима сам разума дао, као према животињама које разума нису имале? Да после смрти нећете бити враћени Мени и да на одговорност за своја дела нећете одговарати?”

Нека је слављен и узвишен Бог Који управља створењима онако како жели, и Који је истина, и Чије је обећање истина, и Чије су речи истина, и осим Кога нема истинског божанства. Он је Господар Престола величанственог, највећег створења! Онај ко је Господар највећег створења, тај је Господар и свих мањих створења.

А онај ко, поред Свевишњег Бога, обожава другог бога немајући баш никаквог доказа да исти тај бог заслужује да буде обожаван, а што је случај са свим лажним божанствима, такав ће се, због многобоштва, ружног и највећег греха, суочити са страшним страдањем и вечном патњом. Имајте на уму да незнанобожци неће успети нити ће се спасити на Дан коначног полагања рачуна!

И реци Божји Посланиче: “Боже опрости ми све, и пређи преко мојих лоших дела и узми ме у окриље Своје милости, јер си најмилостивији, примаш покајање и бришеш грехе!”

Бог је објавио ово поглавље и обавезао је људе да поступају спрам прописа који су у њему споменути. Ово поглавље садржи јасне одломке, да бисте ви, о верници, размишљали о његовим значењима и извукли поуку из тога.

Казна за човека и жену који су починили блуд а пре тога нису ступили у брак јест да свако од њих буде ударен по стотину пута бичем. И нека вас, о правоверни, у погледу вршења казне над блудницима не обузме сажаљење ни самилост, уколико верујете у Бога Узвишеног и Дан судњи. Нека, уз све то, скупина верника кажњавању присуствује, да у томе буде додатна срамота преступницима и да се помоћу тога и они, као и други људи, одврате од блудних радњи.

Како би омрзнуо блуд у очима људи, Свевишњи је Бог казао да блудник у већини случајева тежи браку с блудницом или незнанобошкињом која се не сустеже од неморала и с којом се уопште не сме ступити у брак, односно да блудница у већини случајева тежи браку с блудником или незнанобошцем који се не сустеже од неморала и с којим се уопште не сме ступити у брак. Свезнајући Бог забранио је верницима да ступају у брак с блудницама, као што је забранио да верници своје штићенице удају за блуднике.

Они који потворе поштене, чедне жене или честите и чедне мушкарце, и потом не доведу четири честита, искрена сведока који ће потврдити истинитост тога што су рекли – осамдесет пута бичем ударите, о владари, кажњавајући их за потвору, и никад више њихова сведочења на прихватајте јер се зна да су лажљивци. Грешници су они који оптуже поштене, чедне жене.

Али онима који се покају због потворе честитих верница и осете грижу савест па исправе своју грешку – Милостиви Бог ће опростити и сакрити њихову срамоту јер Бог Узвишени прашта покајницима и милостив је према њима.

Онај човек који властиту жену оптужи а нема праведне сведоке да потврде истинитост његових речи мора посведочити пред судијом четири пута да говори истину, и да каже: “Сведочим да истину говорим када оптужујем своју супругу да је починила блуд!”

Кад посведочи против ње четири пута, призваће на себе Божје проклетство ако лаже када тврди да је његова супруга починила блуд.

Дакле, ово мужево сведочење изискује да се над супругом изврши каменовање, верозаконска казна, али иста та казна биће од ње отклоњена само под условом да се четири пута Богу као сведоку присегне да њен муж лаже оптужујући је за блуд.

И да након тога каже: “Нека се на мене сручи заслужена Божја срџба ако мој муж истину говори оптужујући ме за блуд!”

Људи, да није Божје доброте и самилости према вама, и да Он не опрашта грехе покајницима, и да није мудар у прописивању, управљању и одређивању, одмах би вас казнио због греха и осрамотио би вас.

Заиста је једна скупина дволичњака и оних чија су срца болесна, а који се вама, о верници, приписују, потворила Посланикову жену Аишу, нека је Бог задовољан са њом, да је учинила неморал. Немојте мислити, правоверни, да су њихове речи неко зло по вас, напротив за вас је то добро, тим боље јер је у томе награда за вернике и њихово чишћење од греха, као и повод да се докаже чистоћа и невиност мајке правоверних Аише, нека је Бог задовољан са њом. Сваки човек или жена који су преносили потвору понеће свој удео у греху, а главни потворник ће, свакако, понети највећи грех.

Чим су чули ружну потвору, зашто верници и вернице једни о другима нису добро помислили, јер је начелно правило да су верници невини, честити, непорочни. Због чега одмах нису рекли: “Ово је очигледна и јасна потвора!”

Зашто они који су потворили Аишу, мајку правоверних, нису довели четири праведна сведока који би потврдили њихове речи? Па пошто нису довели сведоке, они су код Бога лажови и грешници, несумњиво.

А да вам није Бог указао Своју доброту и обасуо опростом покајнике међу вама не казнивши их, и да вас није даровао Својом милошћу и сакрио вашу срамоту, сигурно би вас задесило огромно страдање и тешка патња због потворе на Аишу.

Тад сте ту потвору препричавали и њоме се бавили, па сте на сва уста говорили нешто о чему ништа нисте знали и за шта нисте имали баш никаквог доказа ни сазнања, и притом сте све то сматрали безначајним, а то код Бога има огроман значај, тим већи због лажи на оног ко је чист од оног што му се приписује.

Кад сте потвору чули, зашто нисте казали: “Слављен буди, Боже! Не доликује нам говорити о лажи и потвори на мајку правоверних Аишу, веровесникову жену! Ово је потвора велика и злочин очити!”

Бог Узвишени саветује вам да тако нешто никад не поновите, Он вам забрањује да преносите потворе и ширите гласине, ако сте прави верници.

Бог вам тумачи Своје одломке, који садрже прописе и поуке. Свевишњи Бог добро зна чиме се бавите, ништа Му није скривено, Он ће вам дати оно што сте заслужили. Мудар је у прописивању, управљању и одређивању.

Оне који воле да се о муслиманима и међу њима шире бестидности и у томе суделују, чека болна казна за потвору, а на Будућем свету чека их огромна патња у ватри Пакла. Свемогућем су Богу познате њихове лажи, упућен је у последице оног што људи раде, зна у чему је добро за њих, а ви у то нисте упућени.

Да није Милостиви Бог указао Своју доброту, милост и благост онима који су препричавали потвору и њоме се бавили, казнио би вас страшном казном, одмах, али је Он благ и милостив према људима.

О ви који верујете у Свезнајућег Бога и поступате у складу са Божјим заповестима, немојте ђавоље стопе да следите, немојте његовим путем да идете, јер ђаво вам само зло лепим приказује! Онај ко следи ђавоље стопе заповеда да се чине бестидности и огавности, да се говори оно што не ваља и да се противи Божјем закону! Верници, да вам није Племенити Бог указао Своју доброту, ниједног покајника између вас не би очистио од греха и лошег дела, али Свезнајући Бог којег хоће покајника очисти примивши његово покајање. Имајте на уму да Бог чује свачије речи и да зна свачије мисли, дела и намере, и да ће сваком дати оно што је заслужио!

И нека се не заклињу ваши врли доброчинитељи у вери и имућни да ће своју помоћ ускратити сиромашној родбини, потребнима и исељеницима из Мекке јер су учинили преступ – нека им опросте посрнуће и нека их не казне! Желите ли да вама Бог опрости и пређе преко ваших лоших дела? Опростите и ви њима и заборавите шта су чинили и говорили, јер и Силни Бог опрашта грешке и прима покајање. Овај одломак објављен је поводом Ебу Бекр, нека је Бог задовољан са њим, који се заклео да ће да престане материјално да помаже Мистаху због тога што је суделовао у потвори на његову ћерку Аишу.

Они који оптуже за блуд честите, чисте и непорочне жене, које не помишљају на грех, таквим ће људима Узвишени Бог ускратити Своју милост и неизоставно ће их казнити у ватри Пакла.

На Дан устанућа против потворника сведочиће њихови властити језици, о потворама које су износили, и њихове руке и ноге, о гресима које су помоћу њих чинили.

Тад ће им Бог у потпуности дати оно што су заслужили, без закидања и неправде. Они ће на Дан оживљења сазнати да је Бог уистину свемоћан, и да су Његова дела, речи, обећања, претње сушта истина у коју нема нимало сумње.

Неваљале жене и неваљали мушкарци који говоре одвратне речи и чине зла дела, припадају онима какви су и сами, а честите жене и честити мушкарци припадају онима какви су и сами. У односу на потворе које о њима износе неваљали и искварени, честити верници су недужни, и њима ће Бог Узвишени опростити грехе, занемариће њихова лоша дела и даће им драгоцену опскрбу у Рају, у Својој близини.

О ви који верујете у Бога и поступате у складу с исламским верозаконом, кад хоћете да уђете у туђе куће, пре уласка тражите допуштење и поздравите укућане рекавши: “Нека је Божји мир са вама! Могу ли да уђем?” За вас је боље, чистије, чедније и даље од сумње да затражите допуштење пре уласка. Бог вас саветује да бисте се опоменули на Божје прописе и применили их у пракси.

Ако у истим тим кућама не затекнете никог ко би вам допустио да уђете, немојте ући; ако вам власник куће ипак каже да одступите, ви одступите, јер то је за вас боље код Бога. Знајте да Свезнајући Бог савршено зна шта чините и да ћете полагати рачун за своја дела!

Али није вам грех да улазите у библиотеке или пијаце и сл. које су власништво свих људи, тј. нису својина појединца. Бог је добро обавештен о свему шта чините јавно и тајно. Њему ништа није скривено. Бог ће вам дати оно што сте заслужили.

Реци верницима, Посланиче милости, нека оборе погледе своје, да не гледају у жене и у стидна места, јер им је то забрањено, и нека се, к томе, чувају од свих неморалних радњи; оне су забрањене, и нека не показују своје стидно место онима који га не смеју видети. Наиме, то је за мушкарце вернике чедније и чистије, а Бог добро зна шта човек чини, Он ће сваком дати оно што је заслужио.

А реци и верницама нека оборе погледе своје, да не гледају у стидна места, јер им је то забрањено, и нека се, к томе, чувају од свих неморалних радњи, које нису допуштене, и нека не показују своје украсе мушкарцима странцима него нека спусте своје огртаче с главе, да покрију косу, лице и груди, покривајући се онако како то налаже Ислам. Жена своје украсе може показати само мужу, а неке украсе попут косе, врата свом оцу, свекру, синовима, синовима мужа свог, браћи својој, синовима браће своје, синовима сестре своје, пријатељици која је поуздана, па макар се радило и о неверници, онима који су у поседу њиховом, макар се радило и о робовима, и онима који немају мушке прохтеве и деци која нису спознала стидна места жене. И нека не ударају приликом хода ногама, да се не би чуо звекет накита који носе око ножних чланака, а скривају их. И сви се ви, правоверни, покајте Богу за забрањене погледе и друге грехе, да бисте заслужили Божју наклоност, милост и спас на Будућем свету.

Верници, жените и удавајте све оне који су брачно незбринути: слободне мушкарце и слободне жене, и честите робове и честите робиње! Ако су сиромашни, па немају могућности да организују брачни живот и поднесу трошкове, Бог ће их опскрбити из доброте Своје, а Бог даје неизмерну опскрбу. Оно што Он поседује неће умањити то што ће неког независним учинити. Бог зна прилике Својих створења.

Нека се сустегну од чињења забрањеног они који, због сиромаштва или из неких других разлога, нису у могућности да се ожене, док их Бог не обогати и не да им могућности да ступе у брачну везу. А кад се ради о робовима и робињама који желе да се откупе из ропства, њихови власници требају да пристану на то ако знају да су честити и да су у могућности да се откупе, па нека им њихови господари и сви други имућни људи у томе помогну иметком који им је Бог дао. А робовласнику није дозвољено да тера робињу на бављење неморалом како би му зарађивала новац. Зар да је власник на то тера, а она се труди да буде чедна?! А ако пак неки робовласник присили своју робињу на чињење блуда, Бог ће јој, јер је била присиљена, опростити и спрам ње ће самилостан бити, а њен грех ће робовласник да понесе.

Људи, Бог вам објављује јасне речи и очигледне доказе, који јасно и недвосмислено указују на истину, и наводи примере претходних народа, верника и неверника, као и поуке, али оне су од користи само богобојазнима, који чине добра дела и сустежу се од порока.

Узвишени је Бог светлост небеса и Земље, Он упућује оне који су достојни упуте. Као пример Божје светлости у срцу верника којом упућује јесте удубина на зиду у којој се налази светиљка која снажно светли, светиљка је у стакленици, а стакленица наликује блиставој звезди; светиљка гори уз помоћ уља маслиновог, које се добија од благословљеног, довољно израслог стабла с предивним плодовима и крошњом – ни источног, па да га Сунце обасјава само поткрај дана, а ни западног, да га греје само ујутру, него се оно налази између истока и запада – чије уље, због бистрине и квалитета, готово да сија чак и онда кад га ватра и не дохвати, а кад га ватра дохвати, онда савршено светли – сама светлост над светлошћу: светлост која допире из маслиновог уља придодата на светлост која избија из фитиља. Ето, с тиме Бог Узвишени упоређује светло које подари вернику у срце, уз светло урођене вере и Објаве. Кога хоће Бог Узвишени наводи ка светлости Својој, веровању и разумевању часног Кур’ана, и примере људима Бог наводи да би разумели прописе Ислама и све друго што им је потребно у животу. Бог је Свезнајући, зна шта људи јавно и тајно раде.

Блистава светлост, споменута у претходном одломку, налази се у џамијама, чије је подизање и одржавање Бог наредио, и у којима се спомиње Божјe име, учи езан, обавља молитва и чине друга добра дела, и у којима се обавља молитва ујутру и навече, па се у тим временима Бог много спомиње.

Бога Узвишеног, дакле, спомињу људи које ни куповина ни продаја не заокупљају од сећања на Њега, преданог обављања молитве, а ни од давања обавезне милостиње онима који га заслужују, и који стрепе од страхота Судњег дана, у којем ће се срца узнемирити и бити у неизвесности, између наде у спас и страха од пропасти, и у којем ће се и погледи узнемирити гледајући пут који води у Рај и други, који води у Пакао.

То раде зато да их Племенити Бог достојно награди за њихова дела, још више им од доброте Своје дарујући, јер Бог Узвишени коме хоће међу Својим слугама подари огромну награду без икаквог рачуна, напротив, подари им више него што заслужују.

А овоземаљска дела оних који не верују у Бога немају никакву вредност у Господара и налик су фатаморгани, па се човеку чини да, у подневној жези, види воду и кад жедан дође до тог места, не затекне ништа. Ето тако неверник мисли да ће добра дела која је учинио на овом свету, одагнати од њега страхоте Судњег дана, али кад наступи тај Дан, неће затећи никакву награду на Будућем свету– напротив, испред себе ће затећи Бога, Који му је припремио страшну казну због злих дела која је чинио. Бог, заиста, брзо рачуне своди.

Или ће дела оних који нису веровали постати попут тмине у дубоком мору које прекривају таласи све један за другим, а изнад високих таласа су густи облаци па не могу да виде звезде да се помоћу њих крећу – све сама тмина у тмини, тако да се ни властити прст пред оком не види. Како су тмине једна на другој, тако су нагомилана лоша дела оних који не верују: незнање, сумња, избезумљеност, запечаћеност срца… А коме Бог Узвишени светлост не подари, не изведе га на Прави пут и не да знање о Кур’ану, тај никад неће на Прави пут изаћи, нити ће му било која друга књига бити од користи.

Зар не знаш, Божји Посланиче, да Узвишеног Бога славе сва створења која су на небесима и на Земљи, па и птице док лете ширећи крила славе Га! Сва је створења Свезнајући Бог поучио како ће се клањати и како ће спомињати и хвалити свог Створитеља, као што Га и човек хвали и слави. Бог добро зна шта људи раде, ниједно њихово дело није му скривено.

Само Свемогућем Богу припада власт на небесима и на Земљи. Њему ће се све вратити на Судњем дану, Он ће сваком дати оно што је заслужио.

Зар не видиш, Посланиче, да Свемогући Бог разгони облаке куда хоће па их опет саставља, затим их у гомиле претвара па угледаш како кишица из њих, Божјом вољом, сипи – из тих нагомиланих облака, који својом величином подсећају на брда, Свевишњи Бог и лед спушта – па даје да иста та кишица пада по неким пределима, а од неких је предела одврати, из Своје големе мудрости. Сјај муње, због своје блештавости, усред облака замало да ослепи човека који га види.

Један од очитих доказа да Бог Узвишени ствара и управља јесте и то што дан и ноћ обрће, дајући да једно после другог наступа и чинећи да њихова дужина трајања буде различита. Збиља, у томе је јасно знамење за оне који су разборити и знају да је Бог Узвишени једини бог и да Он све може да учини.

Мудри Бог је од капљице створио све што се по Земљи креће. Нека створења пузе на трбуху, као нпр. змија, нека на две ноге иду, као нпр. човек, а неке, опет, иду на четири ноге, као нпр. домаће и дивље животиње. Како хоће и шта хоће, Свемогући Бог ствара; ствара и друга створења која нису споменута. Он све може да учини, ништа Му није немогуће.

Господар је објавио величанствени Кур’ан посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост. Свевишњи Бог упућује на Прави пут, у коме нема девијације, оног кога Он хоће међу слугама Својим, а тај га пут води вечном Рају.

Дволичњаци тврде да верују у Свезнајућег Бога и да следе Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и да су послушни Богу и Његовом Посланику, а затим се неки од њих одмећу, и нису послушни Господару ни Посланику у погледу заповести о вођењу борбе на Божјем путу и у погледу других верских наредби, иако тврде да верују у Бога и Посланика и да су послушни. То нису верници, макар тврдили да верују.

Када се дволичњаци позову послушности Богу и томе да им Божји Посланик пресуди у њиховим несугласицама и споровима, одједном се супротставе пресуди, јер у срцу крију лицемерство.

Али ако схвате да је правда на њиховој страни, и да ће бити пресуђено у њихову корист, понизни и послушни долазе.

Је ли у њиховим срцима пристуна стална болест, или сумњају у Посланиково, нека је мир над њим и Божја милост, посланство, или зато што се боје да ће им, прихвате ли Кур'ан и Посланика за судију, бити учињена неправда? Ништа од тога није разлог! Разлог је управо то што се они инате и отуђују од верозакона.

Искрени се верници не понашају тако, њихов је обичај да се покоре Богу и Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, кад се позову да им се пресуди према објави, часном Кур’ану и Посланиковој пракси. Одазову се и кажу: “Слушамо оно што нам се говори и покоравамо се прихватајући оно што се од нас тражи!” Само они биће спашени на овом и на будућем свету.

А ко буде покоран Богу и Његовом Посланику, преда се њиховом суду, боји се последица греха, и боји се Бога извршавајући Његове заповести и сустежући се од Његових забрана, управо ће такав постићи добро на оба света.

Дволичњаци се Богом заклињу, најтежом заклетвом, да ће зацело поћи у борбу на Божјем путу ако им то Веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, нареди. Посланиче реци: “Немојте се лажно заклињати! Покорност ваша – зна се каква је! Немојте заборавити да је Бог веома добро обавештен о оном што чините и да зна за сва ваша дела, ма колико их ви скривали!”

Божји Посланиче, обрати се дволичњацима: “Богу се покоравајте и Посланику Његовом, јавно и тајно!” Ако леђа окренете не желећи да то спроведете у праксу – па Божји Посланик је, нека је мир над њим и Божја милост, доставио посланицу; његово је да достави, а ваше је да прихватите и полагаћете рачун пред Богом јесте ли Посланика милости доследно следили. Будете ли слушали Божјег Посланика бићете упућени на Прави пут. То је тако јер је Посланик једино дужан да достави Објаву, он није дужан да вас присили да Правим путем пођете.

Свемогући Бог обећао је честитим верницима, који верују у Бога и чине добра дела, помоћ над непријатељима и обећао је да ће их поставити на Земљи за намеснике, као што је учинио намесницима оне добре пре њих, и обећао је да ће учврстити Ислам, веру истиниту, уздићи је и учинити изнад свих вера, и да ће, поуздано, страх верницима сигурношћу заменити буду ли само Богу послушни и одани и Њега једино искрено обожавали, а лажних божанстава се клонили. А они који остану незнанобошци и након тих благодати, такви су прави грешници, они прелазе границе Божјег верозакона.

Молитву обављајте, о верници, брижно и скрушено, онако како је прописано да се обавља, издвајајте обавезну милостињу онима којима она припада и Божјем се Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, покоравајте извршавајући Његове заповести, а сустежући се од Његових забрана, да бисте заслужили Божју милост.

Посланиче, нипошто не мисли да они који не верују могу умаћи Богу, Једном Једином! Он је у могућности да их искорени. На оном свету њихово ће повратиште Пакао бити, а грозно је он станиште!

О ви који верујете у Бога и поступате у складу с Његовим верозаконом, наређујте својим робовима и робињама и деци од родитеља који нису робови, а која нису полну зрелост достигла да у три случаја, кад код вас желе ући, траже ваше допуштење: пре јутарње молитве, јер се тад будите и облачите, затим кад у подневно време одмора своју одећу одложите и после вечерње молитве, кад скидате одећу и улазати у сан! То су три периода ваше нагости, тј. тад обично водите мање бриге о стидним местима и облачите се лежерније. Кад је реч о другим периодима, ни ви а ни они нису грешни ако уђу не затраживши дозволу, па морају да вам уђу и да вас послуже и обиђу. Како је Бог Узвишени објаснио прописе у вези с тражењем допуштења за улазак, тако је објаснио Своје одломке и очигледне доказе и друге прописе. Бог зна у чему је добробит за људе и шта им користи. Бог мудро одређује све што се односи на људе.

Кад ваша деца достигну доба у којој постану полно зрела, обавезна су у свако време да траже допуштење за улазак у ваше одаје, као што га траже одрасли мушкарци и жене, категорија која је споменута у претходном одломку. Како је Свезнајући Бог објаснио прописе у вези с тражењем допуштења за улазак, тако је појаснио Своје речи. Узвишени Бог зна у чему је добробит за вас; мудар је у доношењу прописа.

Женама у старости које не добијају месечни циклус и, због старости, не могу да затрудне, и не желе да се удају – није грех да огртаче одложе, али нека ипак не показују места где су им скривени украси, које су, према Божјој заповеди, дужне да покрију. Уз све то, боље им је да огртаче носе јер је то чедније и честитије. Бог чује све што говорите, зна свачија дела и свако стање, ништа Му није скривено. Он ће вас позвати на одговорност за оно што сте чинили.

Кад се ради о борби на Божјем путу, и обављању других верских обавеза које захтевају физичку способност и снагу, изузетак чине и имају оправдање: слепац, онај који је хром и онај који је болестан. Затим, о верници, није вам грех да једете у својим кућама, у кућама својих очева, у кућама својих мајки, у кућама браће, у кућама сестара, у кућама стричева, у кућама тетака по оцу, у кућама ујака, у кућама тетака по мајци, у оним кућама које су вам поверене на бригу па њихове кључеве имате, у кућама пријатеља својих, јер њима то у већини случајева не смета; није вам, дакле, грех заједно или појединачно да једете. Кад уђете у те куће, назовите поздрав мира њеним укућанима: “Нека је на вас Божји мир и благослов!” Односно ако куће празне затекнете, реците: “Нека је мир нама и добрим Божјим слугама!" Узвишени Бог je прописао називање поздрава мира, благословљеног и прелепог поздрава, да бисте се међусобно заволели и да би орасположили једни друге приликом сусрета. Бог Узвишени објаснио вам је ове прописе у овом поглављу да бисте разумели њихов смисао и да бисте их спроводили у пракси.

Искрени верници јесу само они који верују у Бога и Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и кад су с Послаником Мухаммедом у некој заједничкој мисији која доноси добро свим муслиманима, не одлазе док не затраже од Посланика допуштење. Посланиче, они који од тебе траже допуштење да оду зарад неких својих потреба, они искрено верују у Бога и Посланика, па допусти оном коме ти хоћеш и моли Милостивог Бога да им опрости јер Бог покајницима много прашта и милостив је према њима.

О ви који верујете, укажите Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, почаст, па га не зовите именом: “Мухаммеде!” Нити: “Сине Абдуллахов!” Као што једни друге зовете, него му се обраћајте с поштовањем, говорећи: “Божји Посланиче!” или: “Божји Веровесниче!” Кад вас Посланик позове ради неке корисне ствари, немојте тај позив доживети као безазлен позив који ви упућујете једни другима. Богу су добро знани они који се извлаче и одлазе без Посланиковог, нека је мир над њим и Божја милост, допуштења. И зато нека буду опрезни они који се супротстављају наређењу Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, – да их каква кушња или смутње не задесе, или да их не снађе болна и неподношљива патња!

Свезнајућем Богу најзад припада све што се налази на небесима и на Земљи, Он све ствара, свиме управља, свиме господари. Само Он Својим знањем обухвата све ваше послове и стања, оно што јавно чините и оно што скривате, ништа Му ваше није скривено. Знајте да вас чека Дан у којем ћете Богу да се вратите па ће вас Он известити о вашим делима и позваће вас на одговорност за њих! Бог све зна о свакој ствари, јавној и тајној, присутној и одсутној. То је тако, а Господару вашем ништа није скривено ни на небесима ни на Земљи.

Бог, Који је објавио Часни Кур’ан Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, поседник је великог добра и свих благослова. Он је објавио племенити Кур’ан Посланику Мухаммеду и послао га људима и џиннима (духовима) да их опомене на страшну Божју срџбу и жестоку казну.

Једино Богу Узвишеном припада власт на небесима и на Земљи, Који нема дете, и Који нема саучесника у власти, и Који је једини Створитељ свега што постоји. Он је све савршено створио и обликовао и прецизно одредио.

Па ипак, поред Свевишњег Бога, неверници обожавају лажне богове, који ништа не могу да створе, па макар и нешто посве малено, штавише, и сами су створени – Господар их је створио из ничег. Такође, иста та божанства не могу никакво добро себи да донесу, нити могу од себе штету да отклоне, па не могу живот да одузму нити га могу дати и не могу оживети мртве из гробова.

Незнанобошци, који не верују у Бога и Посланика, говоре: “Кур’ан је пука лаж коју је измислио Мухаммед, а у томе му помажу неки други људи.” Они лажи износе. Часни је Кур’ан Божји говор, ни људи ни џинни не могу да донесу нешто слично њему.

Они који поричу славни Кур’ан такође говоре: “То су празне, украшене приче записане у књигама народа древних – преписао их је Мухаммед, па му се казују ујутру и навече.”

Божји Посланиче, обрати се меканским неверницима порицатељима: “Часни Кур’ан објавио је Онај Који Својим знањем обухвата све што се налази на небесима и на Земљи, и није измишљен, као што то ви тврдите.” Затим је Бог Узвишени потичући на покајање казао да опрашта ономе ко се покаје и поправи, и да је самилостан према њему.

Незнанобошци, који посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, називају лашцем, такође говоре: “Шта ли је овом човеку који тврди да је посланик”, мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, “храну једе, као што и ми једемо, и одлази на пијацу ради купопродаје, као што и ми то чинимо? Зашто му није неки анђео послат, па да потврђује оно што он говори и да му помаже у достављању вере!”

“Или зашто му какво благо с неба спуштено није, или због чега нема какав плодовима богат врт да се њима храни, па да не мора ходати по пијацама и да стиче опскрбу?” Рећи ће они који не верују. Они, уз то, говоре верницима: “Ви следите човека који је зачаран и који не зна шта говори!”

Божји Посланиче, послушај и чуди се томе какве неистине о теби говоре они који не верују. Говоре да си чаробњак, односно да си зачаран, односно да си луд, и управо због тих лажи не прихватају истину коју си им донео и не могу да следе Прави пут, и не могу да пронађу начин да окаљају твоју искреност и поверљивост.

Без граница је Божји благослов и неизмерна је Његова доброта! Ако хоће, Бог ти може дати много боље од оног што неверници наводе као пример: плодне, прелепе, блиставе вртове испод којих протичу реке, дворове високе и куће простране, да у њима уживаш.

Неистину коју доносе нису изговорили зато да би спознали доказ и истину, него они Час оживљења поричу. А Свемогући је Бог онима који поричу Дан оживљења припремио велику, распламсалу ватру.

Када Пакао угледа како се према њему неверници гоне из даљине, они ће тад зачути његово гневно буктање и страшно стењање, због жестоке љутње према њима.

А кад незнанобошци буду бачени у Пакао, страшно и претесно место и притом су им свезане руке иза вратова – тамо ће пропаст призивати и тражиће излаз из Ватре.

Биће им речено: “Не призивајте данас пропаст само једанпут, него на себе пропаст призивајте много пута – нећете бити ослобођени казне, него ћете у њој вечно остати!”

Реци Веровесниче онима који не верују: “Је ли Пакао, с чијим вас је карактеристикама Свемогући Бог упознао, бољи од вечног Раја, који је обећан добрим, честитим верницима? Боравак у вечним благодатима и ужицима биће верницима награда и лепо повратиште због добрих дела која су чинили на пролазном свету.”

Искрени ће верници у Рају заувек бити и имаће у њему све што пожеле. Они ће у Кућу мира ући због Божјег обећања чије ће остварење добри, богобојазни верници од Њега да траже, а Бог Своје обећање неће да изневери.

На Дан страшног полагања рачуна, Свемогући Бог сакупиће незнанобошце порицатеље и оне које су обожавали, па ће се обратити њиховим лажним божанствима, корећи их: “Јесте ли ви одвратили Моје слуге од Правог пута и одвели их у заблуду, или су они сами с Праве стазе застранили па су вас, а да ви то од њих нисте тражили, обожавали?”

На то ће лажна божанства која су обожавана одговорити: “Слава Теби нека је, Ти си узвишен од тога да поред Тебе постоје друга божанства! Нама не доликује да обожавамо неког другог мимо Тебе и да га узмемо за заштитника, и не доликује нам да тражимо од људи да нас, а не Тебе, обожавају! Него си Ти, Боже Узвишени, њима и њиховим прецима дао да уживају у благостању, толико да си их пропасти мало-помало приближавао, и то их је заокупило, па су у многобоштво веровали и због својих поступака су сасвим настрадали.”

Незнанобошцима ће бити речено: “Ево, ова лажна божанства, која сте обожавали, поричу ту вашу лажну тврдњу, па ви од себе не можете патњу отклонити, а не можете ни њима, својим божанствима, помоћи.” Верницима, оном ко умре наносећи сам себи неправду верујући у незнанобоштво, припада страшна и болна казна у Паклу, као што иста та казна припада овима који су споменути.

Божји Посланиче, Бог није послао пре тебе ниједног посланика а да није био из људског рода, и сви су посланици јели, пили и бавили су се обичним пословима којима се баве сви други људи. Ти ниси први посланик који то ради. Људи, Свезнајући Бог је учинио да будете искушење једни другима због међусобне разлике у богатству и сиромаштву, здрављу и болести. Па зар нећете издржати оно што вам је одређено судбином и стрпљиво подносити искушења, због чега ће вас Бог наградити. А Господар твој види и зна ко је стрпљив, а ко то није; ко је послушан, а ко непослушан.

Незнанобошци, који не верују и не надају се да ће стати пред Бога Узвишеног, на Дану судњем и не боје се Његове казне, говоре: “Зашто нам Бог не пошаље анђеле који би посведочили да Мухаммед истину говори или зашто својим очима не видимо Господара па да нас Он о томе обавести?” Ови неверници су у својим душама охоли и то их је од веровања одвратило, а тим својим говором су у злу и неверству прекорачили све границе.

Они који не верују сигурно ће видети анђеле кад буду умирали, загробном животу, кад буду проживљени на Дан коначног полагања рачуна, затим кад буду вођени према месту на којем ће полагати рачун и онда кад буду бацани у Ватру. Међутим, када угледају анђеле, они им неће доносити радосне вести, за разлику од верника, него ће им рећи: “Радосна вест и милост од Бога сасвим вам је ускраћена!”

Онда ће Свезнајући Бог приступити добрим делима незнанобошца, због којих неко може помислити да су они били богобојазни и добри људи, па ће их поништити и учинити бескорисним попут трунчица које се виде на сунчевим зрацима док лебде у ваздуху. Господар ће поништити њихова добра дела зато што су били неверници.

Верници који ће бити становници Раја имаће бољу позицију, и лепше боравиште од оног којег су неверници имали на Земљи, то је зато што су веровали и чинили добра дела.

Посланиче, спомени Дан судњи кад ће се небо белом маглином расцепити и анђеле ће Бог Узвишени, масовно спустити, да окруже људе на месту где ће полагати рачун.

На Судњем дану ће истинска власт припадати искључиво Милостивом Богу. Тежак ће Дан проживљења неверницима бити, за разлику од верника: њима ће тај Дан лак бити.

Спомени, Посланиче, Дан страшног полагања рачуна, кад ће онај који је сам себи нанео неправду властите руке гристи, жестоко се кајући што није следио Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја. Говориће: “Камо среће да сам следио Божјег Посланика, за његовим се примером поводио и веровао у објаву коју је од свог Господара добио, а која би ме на пут спаса извела!”

Додаће, кајући се и проклињући сам себе: “Тешко мени! Камо среће да тог и тог неверника нисам узео за присног пријатеља!”

Затим ће казати: “Онај мој пријатељ неверник ме је одвратио од Кур’ана након што ми је стигао посредством Божјег посланика Мухаммеда.” А ђаво човека у тешкој ситуацији увек изневери и тек га кад пропадне га остави.

Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је рекао жалећи се на своје сународнике невернике: “Господару мој, народ мој, којем си ме послао, оставио је овај Кур'ан и леђа му окренуо.”

Као што је Бог, Зналац свих тајни, дао Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, зликовце из његовог народа за непријатеље, тако је пре њега сваком веровеснику дао зликовце из њихових народа за непријатеље. А довољно је то што Бог упућује на Прави пут и што Он помаже против непријатеља.

Они који не верују у Бога говоре: “Требало је да Мухаммеду Кур’ан буде објављен одједном и у целости, а не мало-помало!” Објављујући часни Кур’ан постепено, део по део, Бог Узвишени, учвршћује Посланиково срце, да га може боље разумети и лакше запамтити.

Посланиче, ниједан ти приговор незнанобошци неће упутити нити ће ти иједан доказ тражити, а да те Свезнајући Бог неће упутити како ћеш им дати исправан, лепши и истинитији одговор.

Они који ће на Судњем дану бити на наглавачке вучени према ватри Пакла, то су људи с најгорим положајем, и вечно ће бити становници у Ватри јер су на Земљи следили пут неверства и заблуде, а то је најдаљи пут од истине.

Свевишњи Бог дао је Мојсију, мир над њим, Тору и учинио је његовог брат Арона послаником, да му буде помоћник у мисионарству.

Наредио им је Узвишени Бог да оду код фараона и народа његовог, који су порицали истину и који су негирали све очигледне доказе. Мојсије и Арон су извршили ту Нашу заповед и позвали фараона и његове сународнике да верују само у једног Бога. Међутим, они су порекли њихово посланство и сматрали су их лашцима, па их је Господар тешком казном уништио.

Нојев народ је порицањем Ноја као Божјег посланика порекао све Божје посланике, и Узвишени Бог их је због тога уништио великим потопом, и учинио поуком онима који разума имају, а њиховим уништењем је показао да је у стању да казни насилнике. И свим неверницима је Свевишњи Бог припремио болну патњу на Судњем дану.

И Ад, Еберов народ, и Семуд, Салахов народ, и становнике у околини бунара Реса – све их је Свемогући Бог уништио, као што је уништио и многе друге народе који су у међувремену живели.

А свим тим народима Племенити Бог је обелоданио очита знамења и објаснио им како и због чега је уништио претходне народе, да би поуку узели. Све смо их због неверства и ината на тешке муке ставили.

На путу у Шам ради трговине, меканске Курејшије, твоји сународници, Посланиче, пролазе поред насеља Содоме у којем је живео Лотов народ, чији су развратни становници уништени камењем с неба. Па ипак незнанобошци не извлаче поуку из уништеног насеља Содоме. Зар су слепи па не виде? Не, напротив они чак ни не верују у оживљење после смрти.

Кад те сретну, Божји Посланиче, неверници те исмејавају говорећи: “Је ли то тај човек који тврди да га је Бог нама послао?” Тим се речима ругају и поричу да си Божји посланик.

И додају, уз крајњу иронију: “Готово да нас, помоћу својих доказа, није одвратио од обожавања наших божанстава, али смо, чврсти у својој вери, остали одани својим божанствима.” Незнанобошци ће схватити када се суоче са страшном Божјом казном, у својим гробовима и на Судњем дану, ко је био на Правом путу а ко у заблуди, је ли Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, био на странпутици или су они били.

Размисли, Веровесниче, о човеку који се покорава својим страстима као што се верници Богу покоравају, и који не обожава Бога него ђавола који га на странпутици наводи! Јеси ли ти, Посланиче, у стању сачувати таквог човека од заблуде и навести га на Прави пут?!

Посланиче, зар мислиш да већина незнанобожаца, које позиваш у Божју једноћу и послушност Њему, чује Божје речи и размишља о доказима онако како верници чују и размишљају? Не, они су слични стоци која не чује, не разуме и не размишља. Чак су још даље странпутицом отишли.

Посланиче, зар не видиш како Милостиви Бог распростире сенку по Земљи? Да је хтео, Свемогући Бог могао је учинити да сенка буде статична и да се не креће. Ето тако је Бог учинио да сенка од положаја Сунца зависи и тако бива дужа и краћа.

А потом се сенка смањује, мало-помало; све што Сунце више одскочи, сенка је мања.

Бог је Онај Који вам је створио ноћ да се њоме заштитите, као што тело штитите одећом; створио је сан да се у њему одморите од дневних послова, а дан је створио да у њему привређујете.

Бог је Онај Који шаље ветрове који гоне облаке као радост створењима да ће Бог Узвишени, дати кишу; Он с неба спушта чисту воду којом се људи чисте и купају.

Бог шаље кишу да њоме оживи крајолик замрли – зеленом травом, за животиње, и плодовима, за људе, и њоме поји многу стоку и многе људе.

Свевишњи Бог изнео је у Кур’ану разноврсне доказе и објаснио их, да би извукли поуку, али већина људи одбија истину, и из охолости, неће да верује.

Кад би Бог Узвишени, хтео, у сваки би град послао посланика да позива становнике истог тог града и упозорава на казну на Будућем свету. Међутим, Свевишњи Бог то није хтео, него је послао посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, свим световима.

Зато се не покоравај неверницима, Посланиче, правећи уступке и изостављајући било шта од оног чиме те Бог обавезао као објавом коју мораш доставити људима! Немој ништа изоставити, него се труди позивајући у Ислам и опомињући људе, и часним Кур’аном се бори против њих.

Свемогући Бог учинио је да две водене површине једна поред друге буду – једна је слатка и пријатна, њена се вода угодно пије и њоме се гаси жеђ, а друга је слана и горка, па јој вода није питка, а међу њима је препреку и брану непробојну поставио због које се њихове воде не мешају.

Бог од мушког и женског семена ствара људе, мушкарце и жене, па се међу њима успостављају везе по крви и тазбини. А Бог може створити шта хоће, нико Га у томе не може спречити. Стварање човека од мушког и женског семена пример је Божје моћи.

Али, неверници обожавају лажна божанства, а не Бога, која не могу прибавити никакво добро оном ко их обожава, нити могу нанети какво зло оном ко их одбацује. И заиста неверник следи ђавола у оном што љути Свевишњег Бога.

Ми смо те, посланиче Мухамеде, послали да радосне вести донесеш онима који верују и чине добра дела, и да опомињеш оне који не верују и Богу су непокорни.

Реци људима, Божји Посланиче: “За достављање Ислама ја не тражим од вас никакву награду, мене ће Милостиви Бог да награди, само желим да међу вама буде оних који ће да поверују у Милостивог Бога и да удељујући милостињу крену путем Божјег задовољства.”

У свим својим пословима и стварима ослони се на Бога, Живог и вечног, Који никад неће да умре, и слави Га и величај, јер је савршен и нема недостатака. А доста је то што је Свезнајући Бог обавештен о гресима Својих слугу – ниједна Му тајна није скривена – и Он ће их, нека знају, позвати на одговорност за своја дела.

Бог је Онај Који је створио небеса и Земљу и оно што се између њих налази за шест временских раздобља, затим се узвисио изнад Престоља онако како приличи Његовој величини, савршенству и узвишености. Он је Милостиви. Посланиче, о Богу питај само Њега, Који све зна и Коме ништа није скривено.

А када се незнанобошцима каже да падну ничице пред Милостивим Богом, они се праве да не знају ко је Милостиви. Говоре: “Нећемо пасти ничице! А ко је Милостиви? Не знамо ко је то и не признајемо га. Зар да паднемо ничице само због твоје заповести, и то оном кога не познајемо?!” Они се, због одбијања клањања Богу, још више отуђују од истине.

Нека је хваљен и узвишен Бог, Онај Који је створио на небу огромна сазвежђа и на небу дао Сунце као светиљку и месец који сија и осветљава Земљу тако што се од њега одбијају сунчеви зраци.

Мудри Бог је створио ноћ и дан који се међусобно смењују. У томе су показатељи Божје величине и мудрости онима који умеју извући поуку и који желе бити захвални Милостивом Богу на небројеним благодатима.

Богобојазне, честите Божје слуге су они који скрушено, скромно и смирено ходају по Земљи, а кад им се неприлично обрате безумници и незналице, они им не узврате на исти начин, него им благо и учтиво одговоре.

Они ноћи проводе у богослужењу: падајући ничице на својим челима и стојећи на ноћној молитви Богу се моле.

И моле Бога да их сачува страдања у Паклу, јер је то сигурни суноврат, тим пре јер казну не може избећи онај ко умре као неверник.

Паклена ватра је грозно боравиште онима који се у њој налазе.

Честити, богобојазни верници, о којима је реч, удељују од оног чиме их је Узвишени Бог опскрбио али не до граница расипништва. Исто тако, они не шкртаре према себи нити према онима о којима су дужни да се брину. Њихово трошење је златна средина између расипништва и шкртости.

Они се, такође, не моле и не обожавају никог осим Бога, и Њега сматрају јединим Богом, и не убијају никог кога је Мудри Бог забранио да се убије, осим када то правда захтева и када се за то испуне верозаконски услови. И они се чувају од блуда, а онај ко буде чинио споменуте грехе суочиће се на Будућем свету с тешком и болном патњом.

Патња ће починиоцу ових греха да буде удвостручена на Судњем дану и у њој ће веома дуго времена да остане понижен и осрамоћен.

Али онима који се искрено покају због ових греха и поверују, чврсто и непоколебљиво, и веровање попрате чињењем добрих дела, Племенити Бог ће да опрости грехе и прећи ће преко њихових недела па ће да их добрим делима замени. Бог покајницима много опрашта и Он је самилостан према онима који су Њему одани.

Ко се покаје за грехе па се искрено обраћа Богу и добра дела чини а греха се клони, тај се Богу, збиља, искрено вратио и покајање му је код Бога примљено.

Добри верници не сведоче неистини и не суделују на скуповима на којима се износи неистина и чине греси, а кад прођу поред безумника, оних који се баве бесмислицама и лажима и говоре ружан говор, они поред таквих пролазе достојанствено, не придружују им се и не исказују задовољство тиме.

Кад буду опоменути Божјим речима и знамењима, осете у својим срцима богобојазност, па не окрену леђа и не остану због опомене глуви и слепи.

Они моле: “Господару наш, подари нам у нашим женама и у нашем потомству радост учинивши их добрим и честитим људима, и учини да будемо предводници онима који су богобојазни, да нас следе у чињењу добрих дела!”

Они који поседују особине споменуте у овим одломцима, биће награђени најузвишенијим рајским одајама јер су били стрпљиви у чињену добрих дела; анђели ће да их сусрећу у Рају, Кући вечне радости и сигурности, с поздравима и добродошлицама, са поздравом мира и радосним вестима.

Тако ће они у Рају заувек да остану, никад неће да умру, а нити ће из Раја да буду изведени. О, дивног ли уточишта и станишта!

Посланиче, реци онима који су устрајни у неверству да Бог не мари за њима осим ако само Њега не буду обожавали и само Њему молитве упућивали и молили Га за благодати. Али, зато што су неверници и поричу Божјег Посланика и Кур'ан који је од Бога, стићи ће их страдање у Паклу, суноврат сигурни, и казна их не може мимоићи.

(Та син мим) О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

Ово су речи и докази часног Кур’ана који одвајају истину од неистине.

Зар ћеш себе упропастити због тога што твоји сународници, Божји Посланиче, неће да поверују, из сажаљења према њима и жеље да буду верници?

Кад би Бог Узвишени, хтео, послао би незнанобошцима с неба једно знамење, чудо, због којег би неизоставно постали верници и повиновали би се том знамењу. Али, Бог не жели да пошаље таква знамења како би их искушао хоће ли поверовати у невидљиви свет.

И меканским незнанобошцима не дође ниједна нова опомена од Милостивог која садржи доказ да је Аллах један једини Бог и да је Мухаммед Божји посланик, а да је не одбише и леђа јој не окренуше.

Незнанобошци поричу величанствени Кур’ан и ругају се његовим речима и доказима – па стићи ће их сигурно последице њиховог порицања, ругања и других гнусних дела која чине на овом свету и снаћи ће их казна.

Они устрајно поричу и не желе да размисле како је Свемогући Бог учинио да из земље ниче биље различитих боја и облика, лепог изгледа и од велике користи људима и животињама?

У ницању разноликог биља из земље очигледан је доказ да онај ко је у стању да учини да то биље поново оживи, је у стању да оживи и мртве људе, али већина не жели да верује.

Посланиче, Господар твој, заиста је силан, па Га нико не може надвладати. Он је самилостан према Својим створењима.

И спомени Веровесниче када се Свевишњи Бог обратио посланику Мојсију, мир над њим, наредивши му да оде код неправедних људи који су поробили племе Израиља и који не верују у Бога.

Дакле, наредио му је да оде код фараоновог народа и да га на благ и учтив начин подсети на неопходност богобојазности, а то је чињење добра, а сустезање од зла.

Мојсије, мир над њим, рече: “Господару мој, заиста се бојим да ће ме фараон и народ његов лажовом прогласити, и да ће одбити оно што ћу им од Тебе донети!”

“И бојим се да ће ме, ако порекну моје посланство, обузети туга и брига”, рече Мојсије, мир над њим. “Боже, зато пошаљи анђела Гаврила Арону, мом брату, с посланицом, да би ми он помогао у достављању вере.”

И Мојсије рече: “А према њима сам се огрешио: убио сам једног њиховог човека, Копта, па ме страх да ће ме они убити због тога.”

Бог Узвишени, рече Мојсију, мир над њим: “Никако! То се неће догодити, они неће моћи да те убију.” Ти и твој брат Арон идите фараону с Нашим доказима, помоћу којих ћете доказати да истину говорите. Ми ћемо бити с вама двојицом, са Својим знањем, подршком, помоћи и чувањем. Ми чујемо шта ви њима говорите и шта они вама говоре. Нама ништа не промиче.”

Дакле, Мојсију и Арону је наређено да оду код фараона и да га известе да су њих двојица посланици Створитеља свега што постоји.

И да затраже од фараона да ослободи синове Израиљеве, и да допусти да пођу с њима двојицом.

Фараон се обратио Мојсију, мир над њим: “Зар си, о Мојсије, заборавио да си као дете био на нашем дворцу и да смо те ми одгајали!? Зар си заборавио да си код нас провео многе године!? На основу чега тврдиш да си посланик?”

И рече: “И починио си велико недело онда кад си убио Копта помажући свом сународнику! И још си незахвалан на благодатима којима сам те обасуо.”

“Јесам, убио сам оног човека, али то се догодило пре него што сам добио Објаву, и док сам још био у незнању”, признао је Мојсије.

“А од вас сам побегао у Меден плашећи се да ћете ме убити, па ми је касније Господар мој знање и мудрост даровао и међу посланике ме, које шаље људима, уврстио”, објаснио је Мојсије.

Напослетку је Мојсије упитао: “Фараоне, у праву си што се позиваш на своје доброчинство према мени! Ниси ме поробио, премда си поробио моје сународнике, синове Израиљеве. Али све то није разлог да те не позовем у истинску веру!”

Затим је фараон упитао Мојсија, мир над њим: “Ко је Господар светова, за Кога тврдиш да си Његов посланик?”

“Мој Господар је Онај Који поседује и управља свиме што постоји, Њему припадају власт и суд на небесима и на Земљи и на оном што је између њих”, одговорио је посланик Мојсије, мир над њим. “Уколико сте чврсто уверени у то, обожавајте искључиво Бога!”

“Зар не чујете шта је одговорио Мојсије? Зар не чујете лажне тврдње које износи?” Упитао је фараон своје великодостојнике и главешине.

“Аллах је Господар ваш и Господар ваших давних предака?” Рече Мојсије.

Фараон се обрати својим сународницима Коптима: “Мојсије, који тврди да је посланик, избезумљен је и сасвим луд, не уме да одговори на питање и говори бесмислице.”

Мојсије је рекао: “Бог Узвишени, Коме вас позивам, Господар је истока, Господар запада и Господар простора који се између њих налази, ако памети имате, па да о томе промислите.”

Не могавши да се бори аргументима, фараон је запретио Мојсију, мир над њим: “Прихватиш ли каквог бога поред мене, сигурно ћу те у тамницу бацити!”

Мојсије, мир над њим, упита: “Зар ћеш ме бацити у тамницу и у случају да ти приложим категоричке доказе и очигледна знамења да сам уистину Божји посланик?”

“Ако истину говориш, о Мојсије”, рекао је фараон, “дај нам те доказе и знамења које си споменуо.”

А Мојсије, мир над њим, баци штап и он се одједном у огромну, праву змију претвори која поче пузати земљом.

Затим посланик Мојсије, мир над њим, у недра стави руку своју, која је била сасвим уобичајена, па је потом извуче из недара, кад она посматрачима белом, светлом, блиставом се указа, без икакве болести и мане.

Фараон се обрати великодостојницима око себе: “Мојсије је, заиста, вешт мађионичар и вешт у чаробњаштву!”

“Мојсије хоће овом магијом да вас из земље ваше изведе и да он њоме завлада”, примети фараон и рече великодостојницима: “Па како да поступимо са њим?”

Великодостојници фараоновог народа рекоше: “Остави Мојсија и Арона, немој их одмах казнити, већ у градове пошаљи своје људе да сакупе чаробњаке!”

“Твоји људи ће ти довести све изузетно веште чаробњаке.”

Тако фараон сакупи чаробњаке у одређено време и место.

А народу би речено да се сакупе и присуствују надметању између Мојсија, мир над њим, и чаробњака, како би се уверили ко је од њих у праву.

Њихов је циљ био да следе чаробњаке и да исповедају њихову веру, ако победе Мојсија.

Пошто су стигли да се супротставе Мојсију, чаробњаци фараона упиташе: “Хоћемо ли заиста бити награђени ако победимо Мојсија?”

“Да, ако победите, добићете награду”, фараон одговори. “И сигурно ћете бити једни од оних који су мени најближи, даћу вам веома висок положај.”

Чаробњацима се обратио Мојсије, ослањајући се на Божју помоћ, знајући да оно чиме он располаже није враџбина: “Баците на земљу своје штапове и конопце, које сте одлучили да баците!”

И чаробњаци бацише на земљу конопце и штапове своје, а притом се заклеше фараоновом моћи и достојанством да ће они Мојсија данас сигурно да победе.

Онда посланик Мојсије, мир над њим, баци свој штап из руке и гле – Бог Узвишени, претвори га у огромну страшну змију која прогута све њихове конопце и штапове – чаролију коју су приправили.

Видевши да она огромна змија, која је малочас била штап, прогута и уништи чаролију коју су припремили, фараонови чаробњаци челима по тлу попадаше.

Рекоше: “Верујемо у Бога, Господара свега што постоји!”

“Верујемо у Бога, Господара Мојсијевог и Ароновог”, казаше на крају.

Негодујући због тога што су чаробњаци пред окупљеним народом поверовали, фараон викну: “Зар да поверујете у Мојсијево посланство, а ја вам то нисам допустио? Мојсије је ваш вођа, то је очигледно, он вас је магији поучио и ви сте сви део завере како бисте становнике Египта из њихове земље истерали, али – запамтићете каква ће вас казна снаћи!” Затим се презрени фараон заклео чаробњацима да ће им руке и ноге унакрсно одсећи, а након чега ће их, све одреда, из освете што су поверовали у Мојсијево посланство и што су постали његови следбеници, побити и разапети на палмина стабла.

Чаробњаци на то фараону одговорише: “Није страшна овоземаљска казна, којом нам претиш! Твоја је казна, заиста, краткотрајна и пролазна. Ми ћемо се Богу вратити, и Он ће нас у вечну милост увести.”

“Жудимо да нам Господар наш”, рекоше они, “пређе преко свих наших лоших дела која смо пре чинили, јер смо први који су поверовали у посланика Мојсија.”

И Свезнајући Бог објави посланику Мојсију, мир над њим: “Синове Израиљеве поведи ноћу да би се лакше скривали, јер ће фараон да вас са својом војском засигурно гони, да вас врати назад.”

Чувши да ће Мојсије, мир над њим, да напусти Египат са својим сународницима, послао је сакупљаче у све египатске градове, да би сустигао Мојсија и његове следбенике да их врати у Египат.

“Заиста, Мојсије и његови следбеници чине групу која је малена, безазлена и презрена”, казао је фараон умањујући вредност синова Израиљевих.

“Иако их је мало, добро су нас расрдили”, рече фараон.

И рече: “А ми смо спремни и пратимо шта они раде.”

Тако је Бог Узвишени, учинио да фараон и војске његове напусте Египат, земљу предивних зелених вртова и питких вода.

И да напусте ризнице злата и сребра, стечени иметак и прелепе куће у којима су живели.

Како је учинио да фараон и Копти - народ који га је обожавао, напусте своју земљу, Бог је учинио да синови Израиљеви уживају у Палестини у истим таквим благодатима.

И фараон и његов народ сустигоше синове Израиљеве када је Сунце излазило.

И кад су се две скупине, Мојсијев народ и фараонова војска, међусобно угледале, Мојсијеви, мир над њим, другови повикаше: “Фараон и његове војске само што нас нису стигли! Ми немамо снаге да им се супротставимо!”

“Грешите! Није тако као што мислите! Бог ће ми помоћи, Он ће ме путем спаса повести”, каза Мојсије, мир над њим.

Онда је Узвишени Бог објавио Мојсију: “Удари штапом својим по мору!” Услед Мојсијевог, мир над њим, ударца море се раздвојило на дванаест пролаза, на онолико колико је било племена која су чинила Мојсијев народ, па је свака страна мора изгледала као огромно брдо у својој чврстини, тако да вода није протицала.

Мудри Бог учинио је да се фараон и његови поклоници приближе мору и да у њему уђу мислећи да и они могу проћи.

А Мојсија, мир над њим, и његове следбенике Узвишени је Бог спасио: прешли су море и нико се од њих није утопио.

Након што су се синови Израиљеви спасили, Бог Узвишени, уништио је фараона и његову војску.

У Мојсијевом, мир над њим, спасењу помоћу пролаза у мору које се раставило, и фараоновом уништењу лежи заиста очигледно знамење и категорички доказ о истинитости оног Мојсијевог, мир над њим, посланства. Али, већина оних који су били уз фараона нису били верници.

Посланиче, Господар твој, заиста је Силан и може да се освети Својим непријатељима; а Самилостан је према покајницима.

Казуј својим сународницима, Божји Посланиче, вести о Божјем миљенику Авраму, мир над њим.

Када се обратио свом оцу и својим сународницима: “Шта то ви, поред Свевишњег Бога, обожавате?"

Они му одговорише: “Обожавамо идоле, искрено им се предајемо и њима се по цео дан обраћамо.”

Аврам, мир над њим, рече својим сународницима: “Чују ли вас ваши кипови када им се обраћате?”

“Могу ли вам ваши богови које обожавате прибавити какво добро – ако сте им верни и предани, односно могу ли вам какво зло нанети – ако бисте их се одрекли?” Упита их посланик Аврам, мир над њим.

“Не, они не чују наше молбе, ми баш никакво добро немамо од тога што их обожавамо, нити бисмо били на каквој штети ако бисмо их престали обожавати”, одговорише многобошци. “Али, затекли смо своје претке да тако чине, па их ми, ето, у томе одано и брижно следимо.”

“А јесте ли размишљали”, поновио је Аврам, “о томе да су кипови које ви обожавате поред Узвишеног Бога,”

“и које су обожавали ваши давни преци”, казао је Аврам.

И рече: “Сва ваша божанства која обожавате поред Свезнајућег Бога, непријатељи су моји јер су неистина. Али, мој непријатељ није Бог, Господар свих створења.”

“Бог је Онај Који ме је створио, Он ме Правим путем упућује у погледу добробити овог и будућег света”, рече свом народу посланик Аврам, мир над њим.

И рече: “Бог је Онај Који ме храни кад сам гладан, и Који ме поји кад сам жедан.”

“Бог је Онај Који ме, кад оболим, исцељује, само Он може оздрављење дати”, казао је Аврам.

“Бог ће ме усмртити кад дође мој смртни час, а затим ће ме оживети из гроба”, наставио је Аврам, мир над њим.

И рекао је: “Бог је једини Онај Који ће ми – надам се – опростити грехе и прећи преко мојих ружних поступака на Дан коначног полагања рачуна.”

Затим се посланик Аврам, мир над њим, обратио Свевишњем Богу молитвом: “Господару мој, знање ми исправно и проницљивост подари, и добрима ме придружи, у рајским баштама уживања!”

“И учини, Боже, да ме нараштаји који ће доћи после мене по лепом спомињу до Дана судњег”, замолио је Аврам.

Такође је замолио: “Боже, учини ме једним од богобојазних и честитих, добрих и искрених људи које ћеш настанити и који ће уживати у благодатима Раја!”

“И опрости, Боже, оцу мом јер је он, зато што верује у многобоштво, један од оних који су залутали!” Овако је замолио Аврам, мир над њим, пре него што се показало да је његов отац, Божји непријатељ. Одрекао се Аврам свог оца чим је схватио да ће заувек остати неверник, и након тога није више за њега тражио опрост.

“И немој ме, Боже мој, осрамотити пред створењима на Дан кад ћеш оживети људе ради полагања рачуна”, замолио је Аврам.

Па је додао: “Смилуј ми се на Дан проживљења, кад човеку неће иметак који је скупљао користити, као ни синови који су били уз њега на овом свету!”

Аврам је рекао да ће да успе само онај ко чистог монотеистичког срца пред Бога ступи, чије срце буде чисто од многобоштва и сваке врсте лицемерства. Такав ће имати користи од иметка који је уделио на Божјем путу и од деце која за њега буду упућивала молитву.

Бог ће, узвишен и слављен нека је Он, да приближи Рај онима који су били богобојазни, и који су извршавали Божје заповести а сустезали се од Божјих забрана.

А незнанобошцима, који су на овом свету били у заблуди и далеко од праве вере, указаће се Пакао успламтели онда кад буду стајали на Судњем дану.

Незнанобошци ће бити укорени, па ће им се рећи: “Где су ваши кипови и идоли које сте обожавали на Земљи?”

Казаће им се: “Исти ти кипови и идоли које сте обожавали, а нисте Свемогућег Бога – могу ли вам они сад помоћ пружити и од неизбежне вас казне заштитити? Штавише, могу ли сами себи помоћ пружити и казну избећи?”

Затим ће Свевишњи Бог стровалити у Пакао незнанобошце са њиховим лажним божанствима, и сјединиће у Паклу коловође заблуде са својим присталицама.

И војске Сотонине, његови помагачи, сви ће, без изузетка, бити с незнанобошцима бачени у провалију Пакла.

У Паклу ће се спорити незнанобошци, који су веровали да постоје друга божанства поред Бога, свађаће се с онима које су обожавали.

Говориће: “Тако нам Бога, на пролазном свету били смо, збиља, у очитој заблуди!”

“Ми смо вас - лажне немоћне богове, изједначавали са Свевишњим Богом, Господаром свега што постоји, и вас смо, као што смо Њега, обожавали, рећи ће.

“А само зликовци кривим нас путем поведоше, они који су нас потицали да обожавамо лажна божанства, а не Бога”, казаће.

“Зато сад”, пожалиће се несрећници, “немамо никакве заговорнике који би се заузели код Узвишеног Бога и отклонили од нас казну.”

“И немамо пријатеље који нас искрено воле, па да се за нас заузму и изваде нас из ватре”, рећи ће.

И рећи ће: “О, камо среће да имамо другу прилику, па да се можемо вратити на пролазни свет, па да поверујемо у Бога!”

У овом казивању о посланику Авраму, мир над њим, и ружном завршетку порицатеља налазе се знакови, поуке и поруке онима који имају разума, па ипак већина оних који су чули ово казивање не верује.

Посланиче, Господар твој, заиста је силан - освећује се Својим непријатељима, а самилостан је према покајницима.

Нојев, мир над њим, народ проглашавао је лажним свог посланика Ноја, није веровао у његово посланство.

Кад је Салах, мир над њим, својим сународницима по крви, рекао: “Шта вам је па се не бојите узвишеног Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем обавезу вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ноје, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рекао је Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Ноје својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рече Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Међутим, Нојеви сународници рекоше: “Зар ћемо поверовати у то у шта нас позиваш, кад те следе најпрезренији и најмање угледни људи међу нама? Међу твојим следбеницима нема угледне господе и првака!”

Ноје им је одговорио: “Ја не знам шта раде верници који ме следе! Ја нисам послат као онај ко ће да бележи њихова дела.”

Па је наставио: “Они ће пред Богом, Који зна оно шта тајно и јавно чине, рачун полагати, а не преда мном. Кад бисте знали истину, не бисте такве одвратности говорили!”

“А ја нећу од себе отерати правоверне удовољавајући вашем захтеву како бисте поверовали”, рече посланик Ноје, мир над њим.

И рече напослетку: “Ја сам само онај којег је Бог Узвишени, послао да јавно, отворено и одано упозори на Божју казну.”

Нојеви сународници рекоше: “Не престанеш ли, о Ноја, да позиваш у Ислам, сигурно ћемо те камењем све до смрти гађати!”

Чувши ту претњу, Ноје, мир над њим, упути молитву Свемогућем Богу против свог народа: “Боже, Господару мој, мој ме народ заиста у лаж утерује, не верује у објаву коју сам од Тебе донео!”

“Боже, Господару мој”, замоли посланик Ноје, “Ти између нас по правди пресуди – и спаси мене и вернике који су уз мене, а уништи невернике безбожне; због њихове устрајности у заблуди!”

И услишио је Узвишени Бог његову молбу, и спасио посланика Ноја, мир над њим, и вернике који су били уз њега у лађи, препуној људи и разних животиња.

А затим је Свезнајући Бог потопио све оне који нису веровали у Нојево посланство, мир над њим.

У казивању о Ноју, мир над њим, спасењу њега и његових следбеника верника, и у уништењу оних који нису веровали јасни су знакови и очити показатељи људима, али већина оних који су чули ово казивање ипак нису постали верници.

Господар твој је, о Посланиче, заиста силан, па се свети Својим непријатељима; а самилостан је према покајницима.

Народ Ад порицао је Божје посланике тако што је лажним сматрао свог посланика Ебера, мир над њим.

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ебер, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, Ебер рече. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Ебер својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Затим их је упитао: “Шта вам је, зар на свакој узвисини градите непотребне палате које вам неће користити ни на овом а ни на будућем свету?”

И рече: "И подижете високе дворце и утврде као да нећете никад да умрете остављајући овај свет иза себе."

“А кад насрћете и кажњавате, убијате или преко сваке мере ударате, силно, грубо и неправедно, без имало сажаљења и милости”, казао је.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, опет је нагласио посланик Ебер, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

“Чувајте се срџбе Оног Који вас дарива разноврсним и бројним благодатима које видите!” Рече Ебер, мир над њим.

“Бојте се Бога, Који вам дарива стоку, и Који вам децу дарива!"

“Бојте се Господара светова, Који вам дарива зелене, прелепе, густе баште, с много различитих стабала и плодова, и Који даје да кроз ваша имања теку потоци с питком водом!” Казао је Ебер.

Напослетку је рекао: “Народе мој, заиста страхујем за вас од неподношљиве казне на Судњем дану!”

Међутим, Еберов народ на то рече: “Саветовао ти или не саветовао – нама је свеједно: нећемо да те слушамо, нећемо да те прихватимо као посланика, нећемо да се одрекнемо овог што исповедамо!”

“Преци наши, дедови и очеви, веровали су управо у ово у шта ми верујемо. Овако су они поступали, овако су се они понашали”, додали су.

А затим су рекли: “И неће нас Бог на муке ставити!”

Али, ипак, они су наставили да поричу Ебера, мир над њим, свог посланика, па их је Бог Узвишени, уништио помоћу страшног, хладног ветра. У уништењу народа Ад налазе се поуке за оне којима је до поуке, али већина њих не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Народ Семуд је порекао све посланике када је прогласио лажним свог посланика Салаха.

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустанете од обожавања лажних божанстава?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем одговорност вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Салах, мир над њим, свом народу.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрана”, опет је нагласио Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Салах свом народу: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Упитао их је: “Мислите ли да ће вас Свемогући Бог занемарити, и да вас неће казнити док уживате у благодатима сигурни?”

“Зар мислите да ћете проћи некажњено, док живите у зеленим, прелепим и плодовима богатим вртовима и међу прекрасним изворима?” Рекао је Салах, мир над њим.

И казао је: “У којима су разноврсни и прелепи усеви, и палме које носе зреле и укусне плодове?”

И ви у стенама вешто клешете куће и их чините угодним за боравак.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, рече Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

“А не слушајте заповести оних који чинећи грехе претерују и прелазе границе Божјег верозакона”, поручио је Салах, мир над њим, својим сународницима.

“Они који на Земљи сију смутњу позивајући у чињење греха, и који себе не поправљају путем покорности Богу”, додао је.

Међутим, Салахови, мир над њим, сународници на ово рекоше: “Ти си, Салахе, један од опчињених! Види се да је враџбина на тебе изузетно снажно деловала, па се понашаш неразумно.”

И казали су: “Ти си само човек, као и ми, па немаш над нама никакве предности да будеш управо ти посланик. Него дај ти нама непобитан доказ и очигледно чудо да истину говориш када тврдиш да те је Бог послао!”

Свевишњи Бог је Салаха, мир над њим, помогао знаменитим наднаравним делом - камилом која се појавила из стене. Рекао им је: “Ево, то је Божја камила, као што видите! Она ће се напајати у дану који је за њу одређен, а у другом одређеном дану ви; она неће пити воду у вашем дану, нити ћете ви пити у њеном дану.”

“И никакво зло немојте да јој учините, немојте да је ударате, а поготово немојте да је убијете”, упозорио је Салах, мир над њим, своје сународнике. “Учините ли то, Бог ће да вас уништи несносном казном!”

Ипак, сагласише се да закољу исту ту камилу, па приђе несретник међу њима и закла је. Пошто видеше шта су урадили и да ће их неизбежна казна снаћи, жестоко се покајаше и зажалише због свог непромишљеног поступка. Али, није им, након што су казну већ својим очима видели, користило покајање.

Бог је, узвишен и слављен нека је Он, учинио да их тад стигне страшна казна којом им се претило, а то је потрес и крик. У уништењу народа Семуд налазе се поуке за оне којима је до поуке, а већина њих не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Лотов народ проглашавао је лажним све посланике тиме што је свог посланика, Лота, мир над њим, у лаж утеривао.

Кад им је Лот, мир над њим, рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Лот, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, рече, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Затим их је упитао: “Зар ви, мимо свих створења, мушкарцима са страшћу прилазите?”

“А дотле жене своје, које је Бог Узвишени, створио ради заједничког живота и уживања у браку, остављате?!” Укорио их је Лот, мир над њим. “А, ви сте народ који прекорачује границу Божјег верозакона тиме што чините та изопачена дела.”

Али Лотов народ рече: “Лоте, не престанеш ли да нас одвраћаш од полног односа са мушкарцима и не сустегнеш ли се од осуђивања, ми ћемо те неизоставно из нашег насеља протерати, нећеш међу нама боравити!”

Лот, мир над њим, одврати: “Позивам Бога као сведока да се грозим вашег гнусног дела и да презирем то што радите!”

Веровесник Лот упутио је следећу молитву: “Господару, спаси мене и породицу моју од одвратности оног што чини мој народ, и сачувај нас од казне која следи за разврат који они чине!”

И Бог Узвишени, услишао је ову молитву: указао је спас Лоту, мир над њим, и верницима, који су га следили.

Али је Свезнајући Бог уништио, од Лотове породице, његову жену која није веровала, па је остала с онима који су казну искусили.

Након што је Лот са својом породицом изашао, Свемогући Бог је уништио насеље Содому, припаднике Лотовог, мир над њим, народа, и никог од њих није поштедео.

Уништио их је сручивши на њих камење с неба, као густу кишу од безброј капи сачињену – о, страшне ли кише у којој беше казна за оне које је Лот упозорио, али га нису послушали него су наставили да чине гнусне пороке.

У уништењу Лотовог, мир над њим, народа, због разврата којег су чинили, налазе се знакови за касније нараштаје и поуке за оне којима је до поуке стало, а већина их не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Становници Ејке, у којој је расло огромно стабло, а која се налазила у близини Медена, проглашавали су лажним све посланике тиме што су у лаж утеривали свог посланика, Јофора, мир над њим.

Кад им је Јофор, мир над њим, рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустанете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем одговорност вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Јофор, мир над њим, својим сународницима.

И додао је: “Зато се бојте Бога чинећи оно што Он воли, а сустежући се од свега што изазива Његову срџбу! Будите мени послушни у погледу извршавања верских наредби и сустезања од верских забрана!”

И рече Божји посланик својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

“Мерицу људима потпуну дајте приликом трговине и немојте нипошто закидати”, упутио им је Јофор савет.

“И исправним мерилом мерите”, казао је.

“И људима њихово не умањујте”, рекао је Јофор, “и немојте по Земљи неред правећи грехе да чините!”

“И бојте се Узвишеног Бога, Који је вас, као и народе претходне, створио! Чувајте се Његове казне!”

Становници Ејке на то рекоше: “Ти си, Јофоре, један од опчињених! Види се да је враџбина изузетно снажно деловала на тебе, па се понашаш неразумно.”

“Осим тога”, казали су, “ти си само човек, као и ми. У чему се онда разликујеш од нас да нам будеш посланик?! Штавише, ми сматрамо да ти износиш лажи на Бога тврдећи да те је Он послао!”

На крају су рекли: “Ако говориш истину, о Јофоре, да те је Бог послао, замоли свог Господара да на нас сручи небо и да нас тако уништи.”

Јофор, мир над њим, само рече: “Бог, Господар мој, упућен је у многобоштво и грехе које чините, ништа од ваших дела није Му скривено.”

Па ипак, становници Ејке наставили су, упорно и тврдоглаво, да утерују у лаж свог веровесника па их је Свемогући Бог уништио помоћу незамисливе врућине због које су бежали у све хладове па су, на концу, уочили облак под који су се сви склонили, а из којег је покуљала ватра на њих и све их спалила. Ето, то је била страшна казна која их је сустигла тог кобног дана.

У казни која је спуштена на становнике Ејке налазе се знакови и поуке за оне који желе поуку извући, а већина њих не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Заиста је овај величанствени Кур’ан, који је објавио Посланику Ислама, нека је мир над њим и Божја милост, објава Господара свега што постоји.

Од Бога Милостивог часни Кур’ан доноси анђео Гаврило, мир над њим.

Анђео Гаврило, мир над њим, доноси часни Кур’ан на Посланиково, нека је мир над њим и Божја милост, срце да га запамти и разуме и доставља, упозоравајући на Божју казну.

Доноси славни Кур’ан на јасном арапском језику.

Уз то, овај славни Кур’ан споменут је у књигама претходних посланика: обавестили су о њему своје народе преносећи им ту велику радосну вест.

Зар меканским порицатељима није довољно као доказ да си ти уистину посланик то што су учењаци међу синовима Израиљевим знали да је све то истина, као нпр. Абдуллах б. Селам, нека је Бог њиме задовољан?

Да је Свезнајући Бог објавио овај Кур’ан неком неарапу који не влада арапским језиком, опет би га негирали.

Дакле, да је Бог тако учинио, па да вишебошцима исти тај неарап казује кур’анске речи, они у часни Кур’ан опет не би поверовали, него би рекли да га не разумеју. Ето, хвала Богу, објављен је на њиховом језику.

Ето, тако Свезнајући Бог даје да се порицање и неверство дубоко уреже у срца грешника.

Незнанобошци неће да напусте неверство док се не суоче са страдањем и казном.

А казна ће им изненада доћи, а да то они и не наслуте, без било каквог упозорења биће ухваћени и уништени.

А пошто угледају казну и увере се у њену неизбежност, рећи ће, кајући се: “Хоће ли нам се имало времена дати да се покајемо и поверујемо у Бога?”

Зар они пожурују Нашу казну говорећи: “Нећемо поверовати док на нас небо не сручиш, као што тврдиш!”

Божји Посланиче, шта мислиш, ако Бог Узвишени, учини да мекански неверници поживе дуго година у благодатима.

И након времена уживања их снађе казна којом им се прети.

Неверницима након смрти неће бити ни од какве користи то што су уживали у дугом и слатком животу, све ће нестати.

Бог није уништио ниједно насеље на Земљи пре него што је против његових становника успоставио доказ пославши посланика и објавивши им Књигу.

Они су слати ради поуке и подсећања. Свевишњи Бог није неправедан био када је казнио оне којима је претходно послао посланика и објавио Књигу а они нису поверовали.

Часни Кур’ан не доносе ђаволи Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост.

Сотоне то нису у стању учинити, то заиста није у оквирима њихове моћи.

Чак и могућност да га они на небесима чују искључена је јер не могу допрети до њега. Па како је онда могуће да га они Посланику достављају?

Зато не обожавај поред Јединог Бога друго божанство! Будеш ли био многобожац, Бог ће те сигурно казнити и нико те неће одбранити од страшне Божје казне.

Божји Посланиче, опомињи своју породицу, почињући од ближњих, упозори их да ће их стићи казна остану ли доследни у многобоштву.

И буди скроман, сасвим благ и учтиво се обраћај онима што верују у твој позив и следе твој пут! Буди према њима самилостан и учтив.

А не буду ли те послушали кад им заповедиш да верују у једног Бога и да Њему буду послушни, реци им: “Одричем се многобоштва и греха које чините!”

И сваку своју потребу и сваки посао препусти Богу, Оном Који се свети Својим непријатељима, и Који је самилостан према покајницима.

Бог је Онај Који те види, Посланиче милости, кад устајеш.

Види те кад обављаш молитву са онима који по тлу падају ничице. Господару није скривено ни оно што ти чиниш ни оно што други људи чине.

Бог Узвишени, чује твоје учење Кур'ана, слављење Бога које чиниш током молитве. Он зна све твоје намере.

Хоћете ли, о људи, да вам кажем коме долазе ђаволи, за које говорите да доносе часни Кур’ан?

Ђаволи силазе онима прорицатељима, који лажу и чине разврат и велике грехе.

Ђаволи прислушкују оно што говоре анђели, узвишено друштво, па чују једну реч коју хитро пренесу врачевима и пророцима – а они већином измишљају лажи – па на то зрно истине додају товар лажи.

А песници, за које тврдите да је Посланик Ислама један од њих, већином своју поезију заснивају на неистини, па се за таквим песницима поводе њима слични.

Зар не знаш, Посланиче, да се исти ти песници баве свим и свачим, изгубљени су и дезорентисани у свакој долини, па лажу, приповедају нереалне ствари, час вређају час хвале и многим пороцима се баве.

И они говоре оно што својим делима не потврђују: хвале се делима која нису учинили.

Па ипак, Бог Узвишени, не критикује песнике вернике, оне који чине добра дела и који често Бога спомињу и боре се да победе Божје непријатеље након што им ови нанесу неправду. А сазнаће они који чине себи неправду верујући у многобоштво и насиље верницима какво ће их повратиште у Свевишњег Бога чекати и какво их детаљно полагање рачуна чека.