Serbian Mokhtasar — Neml 27:1 – Fatır 35:45

Ово што смо ти објавили јесу одломци славног Кур’ана, у којима нема никакве нејасноће. Онај ко размисли о Кур’ану схватиће да је то Божја објава.

Кур’ански одломци упућују на пут спаса на овом и на будућем свету, они су радосне вести онима који верују у Бога Узвишеног, и посланике.

Верници, којима су кур’ански одломци упута и радосна вест, молитву обављају предано и брижно, па обавезну милостињу издвајају, добровољно је дајући онима који је заслужују, и притом чврсто верују у Дан проживљења, кад ће Праведни Бог добре да награди, а злочинце да казни.

Онима који поричу Будући свет и оживљење на Будућем свету и награду и казну, Бог приказује њихове одвратне поступке као лепе, па се још више зло чинећи отуђују. Зато што су велики грешници, лутају по беспућима странпутице.

То су они које чека ужасно страдање на овом свету: понижење, срамота, падање у ропство и смртно страдање, а на Будућем свету ће бити највише изгубљени зато што ће себе и своје породице одвести у вечну казну у пакленој ватри.

А теби, Посланиче милости, заиста, стиже часни Кур’ан од Узвишеног Бога. Бог је мудар у стварању, одређивању, прописивању; Својим знањем све обухвата, није Му скривено ништа од оног што људима користи.

Посланиче, спомени казивање о посланику Мојсију, мир над њим, кад својој чељади рече: “Застаните овде и причекајте ме, јер ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, и који ће ми казати куда треба ићи, или ћу вам какво добро од ње донети или ћу вам пак бакљу донети, да бисте се огрејали.”

Па кад посланик Мојсије, мир над њим, стиже до ватре, Бог га зовну и рече му да се налази на благословљеном месту, и да је Свевишњи Бог благословио оне што се налазе близу ватре и оне што су око ње – анђеле, па је затим рекао Мојсије да је Он хваљен, слављен и чист од свега што Му не приличи, тј. да Му се не може приписати никакав недостатак, а неки Му заблудели људи и то приписују.

Бог Узвишени, обратио се Мојсију: “То сам Ја – Бог, о Мојсије! Ја сам Онај Који је силан, нико Ме не може надвладати! Ја сам Онај Који је мудар, па све с мудрошћу стварам, уређујем и прописујем!”

Затим је Силни Бог наредио Мојсију да баци свој штап и пошто је то Мојсије учинио, штап се његов, Божјом вољом, претворио у змију па се Мојсије, видевши да се она тресе, окрену узмичући и не врати се. Бог га позва: “О Мојсије, не бој се! Посланици се, због висока положаја и места које уживају код Мене, ничег не требају бојати, па ни змија!”

Потом је Свезнајући Бог обавестио посланика Мојсија, мир над њим, да Његова милост све обухвата и да Он много прашта, па ће да опрости онима који почине грех па се покају и зло добрим замене.

Затим му је наредио да увуче руку у своја недра, под пазухом, па ће се рука, попут снега бела, појавити, а без болести икакве – то спада, рекао му је Бог, у девет јасних знамења, којима је Он оснажио Мојсија и дао му их као доказ против фараона и његовог, надасве отуђеног од Бога и преко сваке мере порочног, неверничког народа. Девет јасних знамења јесу следећа: рука, штап, сушне године, мањак плодова, поплаве, скакавци, крпељи, жабе и крв.

А пошто Мојсије, мир над њим, донесе фараону и његовом народу ова очита наднаравна дела, белодана и јасна, они рекоше: “Ово што је донео Мојсије јесте права магија, у то нема сумње никакве!”

Они, међутим, порекоше наднаравна дела која им Мојсије, мир над њим, донесе, али су их у себи истинитим држали. Повод таквом њиховом понашању били су чињење неправде и охолост кад је реч о прихватању истине. Па ти, Посланиче, види каква их коб задеси због тога што су били неверници грешници – Бог их је све уништио!

Племенити Бог указао је Своју доброту веровесницима Давиду и његову сину Соломону. Једна од тих благодати јесте то што су разумели језик птица. Њих су двојица казала, захваљујући се Узвишеном Богу: “Хвала Господару, Који нас је у односу на остале Своје слуге вернике одликовао тиме што нам је дао веровесништво и потчинио нам духове и сотоне!”

И веровесник Соломон наследи свог оца Давида, мир над њим, у веровесништву, корисном знању и власти. Спомињући Божје благодати које је Бог дао њему и његовом оцу Давиду, Соломон се обратио свету: “О људи, Бог нас је подучио да разумемо птичје гласове и дао нам је свега оног што је дао претходним веровесницима и владарима! Све те благодати израз су огромне Божје доброте према нама.”

Онда се сакупише Соломонове војске које су сачињавале разна створења: џинни, људи, птице; били су поредани прецизно.

Па кад веровесник Соломон, мир над њим, стиже са својом војском до Мравље долине, један мрав рече: “О мрави, улазите у своја станишта да вас не погазе Соломон и његове војске, а да то не предосете; они не би ваша станишта газили када би за вас знали!”

И Соломон, мир над њим, насмеши се том мраву те замоли Узвишеног Бога да га подстакне на захвалност на благодатима: веровању, слеђењу Правог пута и мудрости, које је њему, Соломону, и његовим родитељима указао Зналац свих тајни и да га подстакне на чињење добрих дела на задовољство Његово и да га уведе у окриље Своје милости и у Рај, с добрим људима.

И Соломон, мир над њим, изврши смотру потчињених му птица, да види које су присутне а које нису, па примети да пупавац није на месту које му је додељено те, осуђујући његово одсуство, рече: “Зашто не видим пупавца? Одсутан ли је, или се скрива?”

Уверивши се да је пупавац стварно одсутан, веровесник Соломон запрети му жестоком казненом мером или ће га, рекао је, заклати због одсуства и запостављања дужности; ако пак донесе ваљано оправдање, он ће му опростити.

Недуго затим пупавац дође. Обрати се Соломону: “Дознао сам и схватио нешто што теби није познато! Ево о чему се ради: долазим ти из Сабе, носим ти огромну вест, сигуран да је поуздана истина ово што ти преносим.”

“Наиме, тамо затекох”, пупавац рече, “неку жену која влада становницима Сабе; Бог јој је дао све што је потребно владару, а има и прекрасан, величанствен престо на којем седи и издаје наређења.”

И рече: “Затекох ту жену, као и њене поданике, како се Сунцу, уместо Богу Свевишњем, клањају – ђаво их је завео и лепим им њихове поступке приказао; навео их је да чине грехе и да верују у лажна божанства, па их је то одвратило од Правог пута, па никако не могу да изађу из тмина.”

“Ђаво им је лепим приказао веровање у многобоштво и чињење порока да не би ничице пред Милостивим Богом падали, а Он изводи оно што је скривено на небесима и на Земљи, као нпр. кишу и биље, и Он зна све што Његове слуге чине, крили они то или на јаву износили”, рекао је пупавац.

И напослетку је рекао: “Нема истинског божанства осим Бога! Бог је Господар Арша величанственог.”

На то веровесник Соломон, мир над њим, рече пупавцу: “Мало ћемо причекати да утврдимо је ли истинита вест коју си нам донео или си нас ипак само лагао.”

Соломон потом написа писмо, даде га пупавцу и рече: “Однеси ово моје писмо краљици Сабе, и њеном народу па им га предај и затим се измакни, али не превише, да би чуо шта ће закључити и какву ће одлуку да донесу.”

Добивши то писмо, краљица Белкиса окупила је великодостојнике свог народа и обратила им се: “Великодостојници, добила сам једно часно и поштовања вредно писмо.”

“Писмо је од краља Соломона и почиње: у име Бога, Милостивог, Самилосног!"

А затим је додала: “Соломон поручује: ‘Не узносите се изнад мене, већ дођите преда ме, понизно признајући да је Аллах једини Бог! Сустегните се од незнанобоштва и не обожавајте Сунце!’”

Потом се краљица Белкиса обратила својој свити: “О достојанственици, посаветујте ме шта требам да урадим у погледу писма које сам добила од Соломона – ништа мимо вас нећу одлучити, све док ми своје мишљење не изнесете.

“Знано ти је да смо ми врло моћни, и силни, и бројни, и храбри, и стрпљиви ратници”, достојанственици одговорише краљици Белкиси, “а одлука је твоја, па види шта је у овом случају најкорисније за нас и тако одлучи, а ми ћемо твоју одлуку беспоговорно провести.”

Краљица рече: “Кад краљеви освоје неки град, угледнике његове понизе и направе пометњу убијајући, поробљавајући, рушећи – тако моћнији поступају на сваком месту и у сваком времену. Ето тако поступају како би код становника места које освоје изазвали страх и страхопоштовање.”

“Ја ћу оном ко ми је послао ово писмо и његовим сународницима вредан дар да пошаљем”, закључила је краљица Белкиса. “И сачекаћу да се изасланици врате од Соломона и обавесте ме о његовој реакцији.”

И кад дође краљичин изасланик са својим помоћницима носећи скупоцени, изванредни дар Соломону, он, Соломон, тај њен поступак осуди па рече: “Зар да ме помоћу блага примамите и одвратите од похода на ваше царство, кад ми је Силни Бог посланство дао, и мудрост, и власт, и знање, и проницљивост, и углед, и богатство, а то је вредније од оног што је вама дао. Напротив, ви сте они који се радујете овоземаљским даровима!”

“Врати се краљици и великодостојницима па их обавестите да ћемо на њих, изван сваке сумње, повести војске којима се неће моћи супротставити и да ћемо их сигурно истерати из Сабе, понижене и покорене, ако нам се не покоре”, додао је веровесник Соломон, мир над њим, обраћајући се изасланику краљице Сабе.

А затим се обратио својим великодостојницима: “Ко ће да ми донесе престо краљице Сабе пре него што она и њен народ дођу као Аллаху покорни и предани?”

Онда један снажни џинн рече: “Пре него што устанеш из седнице у којој се налазиш сада, ја ћу ти донети њен престо, јер сам снажан да то учиним и поуздан сам; на престолу се неће ништа изменити, ни додати ни одузети.”

Међутим, честити учењак који је поседовао знање из Књиге које обухвата и најузвишеније Божје име, на које се Господар одазива, рече: “Пре него што оком трепнеш, њен ће престо бити пред тобом. Ето тако ће бити јер ћу замолити Бога, и Он ће дати да њен престо буде испред тебе!” Тако и би. Чим је Соломон отворио очи, угледао је велики престо испред себе. Узвикнуо је, захваљујући се Богу: “Ово је благодат Господара мог, Оног Који је све створио и Који свиме управља, да би ме искушао хоћу ли Му бити захвалан на Његовим даровима и послушан или ћу пак незахвалан бити! А ко је захвалан на благодатима – у своју је корист захвалан: Бог ће му увећати благодати и учинити да оне трају, а ко пак пориче Божје добро и не захваљује Му – па, Бог је независтан, не треба Му нико и ничија захвалност; племенит је, Његова племенитост обухвата захвалне и незахвалне, вернике и невернике. Божја се племенитост огледа и у томе што даје Своје благодати чак и онима који их негирају.”

Најзад је рекао својим војскама: “Прерушите краљичин престо, промените његова обележја да видимо је ли и колико је проницљива – хоће ли га или неће препознати!”

А кад Белкиса, краљица Сабе, стиже, веровесник Соломон, мир над њим, је упита, проверавајући њену проницљивост: “Је ли овај престо сличан твом престолу?” “Као да је он, сличан му је”, одговорила је неодређено, тим пре јер је и питање неодређено било. Соломон, мир над њим, пошто му је Бог дао ту моћ, је закључио: “Свемогући, Бог нам је дао знање пре него што га је њој дао, и ми смо Богу покорни и предани.”

То што је Белкиса обожавала лажна божанства слепо следећи своје сународнике одвратило ју је од монотеизма, веровања у Божју једноћу. Живела је с народом неверничким, па је била једна од њих.

Краљици Белкиси је било речено да уђе у Соломонов, мир над њим, дворац чија је дворана била направљена од углачаног стакла, испод којег беше вода. Кад је то угледала, краљица помисли да је испред ње немирна вода у којој ће смочити своју хаљину. Не знајући за оно стакло, Белкиса задиже хаљину уз ноге да прође, а веровесник Соломон, мир над њим, рече јој: “Ово је дворана која је углачаним стаклом поплочана! Нећеш наквасити одећу јер је изнад воде стакло.” Соломон, мир над њим, позва је у Ислам, па га она прихвати. Изјавила је: “Господару, себи сам учинила неправду сматрајући Теби друге равнима. Предајем се Теби следећи веровесника Соломона, да бих заједно с њиме обожавала Тебе, Господара свега што постоји!”

Узвишени је Бог послао народу Семуду Салаха, мир над њим, брата њиховог по крви, који их позиваше да обожавају једино Бога. Чим је веровесник Салих, мир над њим, своје сународнике позвао у монотеизам, они су се поделили у две скупине, верничку и неверничку, које су се почеле препирати у вези с тим ко од њих истину следи.

“О сународници моји”, обратио им се веровесник Салах, мир над њим, “зашто тражите да вас што пре стигне казна, а не да вам се милост укаже? Зашто одмах сад не тражите опрост од Бога кајући се за своје грехе? Са надом да ће вам се Племенити Бог смиловати.”

“Слутимо да је зло с тобом и с онима што тебе следе!” Рекоше Салаху његови сународници тврдоглаво се понашајући спрам слеђења истине. Салах им узврати: “Шта год вам се догоди, било добро или зло, од Бога је, знајте то добро, јер се може догодити само оно што Он, Који је Свезнајући, одреди. Бог вас доводи пред искушење помоћу добра и зла које вам даје.”

У граду Хиџр било је девет особа које су на Земљи неред чиниле тако што нису веровале и тако што су грехе чиниле; нису на Земљи, помоћу веровања и чињења добрих дела, ред успостављале.

Онда се ових девет особа међусобно договори: “Нека се свако закуне Богом да ћемо ноћу смакнути Салаха и његову породицу, неизоставно, а онда ћемо се његовом најближем крвном сроднику обратити: ‘Ми нисмо присуствовали погибији његове породице, били смо одсутни, а истину говоримо – у то нема сумње.’”

И тајно су смишљали сплетке против Салаха, мир над њим, и правоверних, али је и Бог Узвишени, казну за њих припремио како би помогао и сачувао од тих сплетки веровесника Салаха, а њих, злочинце, уништио. Незнанобошци нису знали шта им се припрема.

Посланиче, размисли о казни која је задесила зликовце и погледајте какав је био исход њихова сплеткарења: Свемогући Бог уништио их је, никог није поштедео нити је кога оставио.

Ено – то су куће њихове, опустеле и празне, нико у њима не живи након што је злочинце, Бог Узвишени, уништио због неправде коју су сами себи нанели. У уништењу неправедног Салаховог народа налазе се знакови и поуке за вернике, јер једино они поуке узимају.

Казна коју је Свезнајући Бог спустио на народ Семуд није захватила Салаха, мир над њим, и чланове његове породице који су били послушни Богу и сустезали се од чињења греха.

Посланиче Ислама, спомени веровесника Лота, мир над њим, кад је осудио своје сународнике: “Зар чините ружни порок, а то је хомосексуализам, на својим састанцима, јавно, гледајући једни у друге?”

Веровесник Лот, мир над њим, рекао им је: “Зар своје сексуалне потребе задовољавате полно општећи с мушкарцима, а не са женама?! Па, ви тиме желите само да удовољите својим страстима! Чинећи блуд са мушкарцима не можете да стекнете пород нити да будете чедни, него само упражњавате свој животињски нагон. Ви уопште нисте свесни да морате да верујете у Бога, да требате да будете непорочни и далеко од сваког греха.”

На осуде и упозорења свог веровесника Лота, мир над њим, једни другима су, ругајући се, казали: “Лотову породицу из свог насеља протерајте! Чланови његове породице су чистунци, не баве се овим чиме се бавимо ми.” То су им рекли управо због тога што се Лот и верници нису бавили пороцима којима су се они бавили, већ су их, штавише, због тога осуђивали.

Казна која је погодила грешни, безбожни народ мимоишла је веровесника Лота, мир над њим, и његову породицу, осим његове жене, невернице, која је остала с онима који су искусили Божју срџбу.

Безбожнике је Узвишени Бог, уништио сручивши на њих камење с неба, као густу кишу. А страшне ли кише којом су уништени они који су већ били упозорени, а који се нису Богу одазвали.

Реци Аллахов Посланиче: “Сва хвала и захвала на благодатима припадају Богу, а Божји спас од казне коју су доживели Лотов и Салихов народ припада помагаоцима Божјег Посланика! Је ли боље обожавати Бога, у Чијим је рукама власт над свиме што постоји и Који се с правом обожава, или божанства којима се клањају многобошци, која не могу никакво добро да донесу, нити могу какво зло да отклоне?”

И упитај безбожнике: “Ко је створио небеса и Земљу без преседана, па вам, о људи, спушта с неба кишу, тако да искључиво Он помоћу ње чини да биљем обрасту баште заносне, а ви не можете учинити да у њима дрвеће израсте, тим више јер сте немоћни? Зар онда поред Бога постоји бог који то заједно с Њим чини? Не постоји! А неверници су народ залутали који, неправду чинећи, изједначује створење са Створитељем.”

Упитај незнанобошце: “Да ли је боље бити поклоник лажних богова који ништа не могу да учине или се пак клањати Свевишњем Богу, Оном Који вам је Земљу погодним стаништем учинио, и Који је дао да њоме реке теку, и Који је на њој планине стамене усадио, и Који је између две воде, слане и слатке, преграду поставио, па се њихове воде не мешају? Може ли ико учинити оно што Бог чини па да може да се сматра Богу равним? Не може нико учинити оно што Бог чини! Али, ипак, неверници не знају. Да знају, не би никог поред Бога обожавали.”

Посланиче Ислама, обрати се многобошцима: “Је ли боље робовати лажним боговима или Племенитом Богу, Који се одазива невољнику кад Га зазове па отклања несрећу, као нпр. болест и сиромаштво, и Који вас поставља на Земљи за намеснике, генерацију за генерацијом? Постоји ли поред Бога, слављен и хваљен нека је Он, други бог који то може да учини? О, како се тешко опамећујете и тешко поуку извлачите!”

И упитај их: “Је ли боље бити поклоник лажних божанстава или обожавати Бога, Који вас чува док путујете кроз копнене и морске тмине па изгубите орентацију, и Који ветрове као радосне вести кише шаље те помоћу ње оживљује обамрле пределе и тако људима Своју милост указује? Може ли ико, осим Бога, то да учини? Не може нико учинити оно што Бог чини! Слављен је, хваљен и узвишен Бог у односу на оне које незнанобошци поред Њега обожавају!”

Упитај оне који не верују: “Ко у етапама ствара заметак у матерници, и ко ће опет, након што створења поумиру и прах постану, стварање поновити, и ко вас опскрбљује с неба дајући да киша пада па помоћу ње из земље биље и плодови израстају? Постоји ли какав други бог који може учинити оно што Аллах чини?!” Након овог питања реци вишебошцима: “Ако истину говорите, дајте доказе за своју ништавну тврдњу да Аллах, слављен и хваљен нека је Он, има саучеснике у погледу власти, стварања, одређивања, божанствености! Ето, ви тврдите да сте на истини, па пружите доказе.”

Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “Осим Свезнајућег Бога, Једног Јединог, нико не познаје скривени, невидљиви свет, оно што се не види и што је тајна, на небесима, као нпр. анђели, или на Земљи, као нпр. џинни. То само Узвишени Бог зна. Њему је знано све што постоји на небесима и на Земљи. И само Он зна кад ће бити Судњи дан, у којем ће се створења позвати на одговорност за своја дела.”

Имају ли они довољно знања о Будућем свету, па су у њега уверени? Не, напротив, они су по питању Будућег света у сумњи и збуњености, потпуно слепи.

Неверници поричу, па говоре: “Зар кад земља постанемо, као и наши преци – зар ћемо бити проживљени из гробова?”

И говоре: “Нама и нашим прецима већ се одавно прети оживљењем, а нико још није оживљен после смрти. То су само празне приче предака и измишљотине народа претходних које су у књигама својим забележили.”

Обрати се, Посланиче, онима који поричу проживљење: “Широм света се запутите па посматрајте, извлачећи поуку и размишљајући, станишта оних који су злочинци били – како их је Узвишени Бог, уништио због порицања!”

И немој се жалостити, Веровесниче, због тога што те неверници утерују у лаж, и немој дозволити да ти буде тешко због њихових сплетки! Теби ће Свемогући Бог да пружи помоћ.

Незнанобошци питају: “Кад ће нас већ једном задесити казна којом нам се прети?! Ако је истина то што се говори, требало би да смо већ кажњени.”

О Посланиче, реци: “Можда вам већ стиже казна коју пожурујете, а ви то не слутите!”

Господар твој, Посланиче Ислама, добар је спрам људи: даје им времена, а не кажњава их због неверства и порока, али већина људи није Богу захвална на благодатима.

Господар твој поуздано зна шта таје груди, Он зна све што се на јаву износи и оно што ником знано није. Он ће сваком дати оно што је заслужио.

На небесима ни на Земљи нема никакве тајне – људи у те тајне нису упућени – а да није записана у Књизи, Помно чуваној, која се налази код Бога.

Овај Кур’ан, који је Свезнајући Бог објавио Божјем посланику, Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, објашњава синовима Израиљевим већину оног у чему се разилазе и открива њихове девијације.

Часни је Кур’ан, несумњиво, упута, милост и спас од погрешне стазе онима који следе његова начела.

Посланиче, Господар твој пресудиће људима, верницима и неверницима, на Дану судњем, и то по правди, па ће се смиловати верницима, а казниће невернике. Бог је Силни, Који се освећује Својим непријатељима, Њега нико не може надвладати. Он је Свезнајући, Којем су савршено познати они који су на истини и они који су у заблуди.

Зато се на Бога ослони, Божји Посланиче, Њему препусти своје бриге! Ти, заиста, следиш истину која је очита и јасна!

Божји Посланиче, ти ниси у стању учинити да чују савете они људи чија је срца Бог мртвим учинио, јер су неверници. Он их је казнио па им одузео моћ схватања мудрости у коју их позиваш, јер окрећу леђа истини презирући је.

Нити си у могућности, веровесниче, упутити оне које је Свемогући Бог слепим учинио па не виде истину. Зато не тугуј и немој се тиме оптерећивати! Твом позиву ће се одазвати само они који верују у Наше доказе и покоравају се Нашим наредбама.

А кад наступи време да неверници неизоставно буду кажњени због неверства, греха и упорног прелажења Божјих граница, и кад на Земљи остану најгори људи, Свезнајући Бог извешће им једну животињу из земље – биће то један од великих предзнака Смака света – која ће им се обратити јасним говором: “Људи нису веровали у оживљење после смрти, порицали су Божје речи и Веровесниково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство!”

Спомени, Посланиче, Судњи дан, кад ће Узвишени Бог, сакупити групу главешина из сваке заједнице који су порицали јасне доказе које је Бог слао, и биће задржани први да им се придруже потоњи, а затим ће бити спроведени на место где ће полагати рачун.

И кад се појаве споменуте скупине и сакупе се, Свезнајући Бог упитаће их, у виду прекора: “Зар сте порицали доказе Моје, који указују да сам Ја једини и свемогући Бог, а који садрже Мој верозакон? Зар сте својим знањем продрли у суштину истих тих доказа па сте их, закључивши да су лажни и ништавни, порицали? Шта сте то чинили на пролазном свету: веровали или порицали?”

И кад наступи време да они који нису веровали неизоставно буду кажњени због неверства и порицања Божјих доказа, они неће прозборити никаквим, ваљаним и код Бога примљеним, оправдањем. Неће то моћи јер ће сви њихови докази ништавни бити.

Зар неверници порицатељи оживљења не виде како је Племенити Бог дао људима ноћ да се у њој угодно спава и спокојно одмара од дневних обавеза, и како је подарио дан, у којем Сунце сија, како би могли да стичу опскрбу? У том свакодневном спавању и буђењу који подсећају на умирање и оживљење очити су докази за оне који верују.

Спомени, Посланиче Ислама, Смак света, кад ће анђео Рафаил други пут да дувне у рог тако да ће смртно да се препадне и престрави све што се налази на небесима и на Земљи, осим оног кога Милостиви Бог, из Своје доброте, поштеди. И свако ће створење пред Бога понизно доћи.

Ти ћеш тог Дана гледати планине и мислићеш да су непокретне, а оне ће се попут облака кретати – Божје је то дело, Он их покреће, Он је све савршено створио и дао. Бог је Свезнајући, Он је о свему добро обавештен, упућен је у људска дела, добра и лоша, за која ће пред Њиме рачун полагати.

Ко стане пред Узвишеног Бога као верник и има добра дела, такав ће ући у Рај. Њима ће Бог дати сигурност од највећег ужаса на Дану судњем.

А ко пред Свемогућег Бога изађе као неверник Бог ће га у Огањ гурнути наглавачке. Биће укорени, па ће им бити речено: “Зар је ова казна ишта друго осим прикладна ‘награда’ за гнусна дела, неверство и велике грехе, која сте чинили на пролазном свету!” У томе ће им бити понижење.

Божји Посланиче, обрати им се: “Наређено ми је да обожавам само Господара овог града, Меке, којег је Бог светим учинио – у њему није дозвољено пролевати крв, ни ловити, ни тргати растиње. Богу све припада, Он управља како хоће. И наредио ми је мој Господар да будем један од оних који су Му послушни и Његовом верозакону потчињени.”

Осим искреног исповедања вере, Узвишени Бог, наредио ми је да казујем часни Кур’ан људима, па ко се упути, упутио се ради себе и себи је доброчинство учинио, а ко застрани па леђа окрене и не буде поступао у складу с Кур’аном – кажи му, Веровесниче, да је твоја дужност само да опомињеш, и да уз то ником не можеш на Прави пут да укажеш.

Божји Посланиче реци: “Хвала Богу на благодатима, Он ће вам, о људи, показати Своје доказе, у свемирским пространствима и у вама самима, на Земљи и у вашој храни, па ћете ви на основу истих тих доказа спознати доказе стварања и истину!” Узвишени Бог, није немаран у односу на ваша дела, она су забележена; и не заборавите, полагаћете рачун за оно што сте чинили!

Та Син Мим. О кур’анским скраћеницама детаљно се говорило на почетку поглавља Ел-Бекара. У њима је изазов Арапима и свим другим људима да донесу говор сличан часном Кур’ану.

Ово су одломци славног Кур’ана. Они су веома јасни.

Веровесниче, у овом поглављу Свезнајући Бог обавестиће те, по истини, о Мојсију и фараону. Они који верују у то нимало не сумњају, тим пре јер једино они извлаче корист из Кур’ана.

Заиста се фараон узохолио у Египту и прешао је све границе зла убијајући, протерујући и светећи се народу којег је поделио у странке. Једну скупину синова Израиљевих је тлачио и понижавао, мушку је њихову децу убијао а женску је децу, да му буду понизне слуге, остављао у животу. Фараон је заиста био велики злочинац, тиранин и охолник.

Свевишњи Бог хтео је почастити синове Израиљеве које је фараон тлачио и понижавао у Египту, тако што ће уништити фараона, а њих ослободити од понижење, да од њих начини вође у чињењу добрих дела и позиватеље на Прави пут, и да од њих баштинике учини који ће наследити благословљену Палестину након што фараон и његове војске настрадају. О томе је Узвишени Бог рекао: “А потлаченом народу дали смо у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили...”

Бог је желео да подари власт на Земљи онима који су били потлачени, с једне, а фараону, Хаману и војскама њиховим да подари да се суоче с оним синовима Израиљевим који су били верници, с друге стране, па да фараон и Хаман изгубе власт, и да њихово царство пропадне и да огромног понижења допадну; они су се управо тога и прибојавали.

Свевишњи Бог надахнуо је Мојсијеву мајку, пошто је почела да се плаши да ће њеног сина Мојсија фараон да убије, да га доји не сумњајући у Божје обећање, и да га, кад се уплаши да ће бити разоткривена, положи у дрвени сандук и да га спусти у реку Нил, не бојећи се да ће се утопити нити да ће му фараон и његове присталице наудити и не тугујући због растанка са својим сином, јер је Племенити Бог обећао да ће га вратити живог и здравог и да ће га, касније, послаником учинити.

И мајка збиља, према оном чиме смо је надахнули, положи у сандук своје дете и баци га у Нил, па га пронађоше и узеше фараонови људи да га присвоје и да им буде од користи – али ће им исто то дете бити непријатељ и разлог њихове пропасти и туге и оствариће се Божја воља. Заиста су увек и много грешили фараон, његов везир Хаман и војске њихове, и то због неверства, прелажења граница и ремећења реда на Земљи.

Пошто је фараон хтео да убије Мојсија, обратила му се његова жена: “Мојсије ће да буде радост за мене и за тебе, нећемо да се осећамо потиштено уз њега, па му немој наудити! Може нам бити од користи у животу, или ћемо га пак посинити.” Фараон и његови људи нису наслутили нити су могли знати да ће дечак, којег су оставили у животу, бити узрок њихове пропасти.

Срце Мојсијеве мајке опусте, само је о сину размишљала и о њему бринула, тако да замало га не одаде народу да је Мојсије управо њен син, и одала би се, сигурно, да је Узвишени Бог, није учврстио и у њено срце стрпљење улио, да буде једна од оних који верују, стрпљиво подносе ударце судбине и на Господара се ослањају.

Положивши Мојсија у сандук и ставивши га у реку, мајка се обрати његовој сестри: “Пођи за њим и види шта ће се догодити!” И сестра је издалека мотрила на Мојсија, а дотле фараонови људи нису знали да је она његова сестра и да прати шта ће се с њим догодити.

Мудри Бог одредио је да Мојсије, дојенче, мимо своје мајке не доји ниједну жену, па је његова сестра, видевши колико се труде да му нађу дојиљу, рекла: “Хоћете ли да вас упутим на породицу чија ће се домаћица о њему бринути, пажљиво га дојити, онако како треба одгајати и за његово добро се залагати?”

Ето тако је Силни Бог вратио Мојсија његовој мајци, да се радује, а не тугује, и да се скрби о сину, и да зна да је истинито Божје обећање – у њега нема никакве сумње – и да ће Он чувати Мојсија. Бог не крши Своје обећање, доследно га испуњава и неупитно се мора догодити оно што Бог обећа, али то већина људи не зна.

И кад је Мојсије сазрео телесно и умно, Свезнајући Бог му је, пре посланства, мудрост и знање дао па га је упутио у знање о верским прописима. Као што је Узвишени Бог, наградио Мојсија за његова добра дела и богобојазност, наградиће сваког доброчинитеља, и то у сваком времену и на сваком месту.

Онда Мојсије, мир над њим, уђе у град у време кад су његови становници одмарали. У граду је затекао двојицу људи како се препиру и туку – један је припадао његовом народу, синовима Израиљевим, а други је био из фараоновог народа, Копт. Тако је од Мојсија, мир над њим, затражио помоћ његов сународник против Копта, и Мојсије је оног из непријатељског народа ударио песницом па га је усмртио снагом ударца. Тада се посланик Мојсије одмах покаја и рече: “Ђаво ми је ово лепим приказао и навео ме на ружно дело! Ђаво је очити непријатељ човеку, који га одводи с Правог пута и настоји навести на чињење погубних дела.”

Убивши Копта, Мојсије, мир над њим, замоли и призна свој грех: “Господару мој, себи сам зло учинио убивши овог човека, па ми опрости мој грех!” И Узвишени Бог опрости Мојсију, јер је Бог милостив и самилостан и милостив спрам оних који се искрено покају.

Господар је рекао да је Мојсије, мир над њим, додао на своју молитву следеће: “Боже, Господару мој, због благодати које си ми указао, снаге, знања и мудрости, нећу више никад помоћи ниједном човеку који другом човеку чини неправду!”

Тако би, и Мојсије, мир над њим, освану у фараоновом граду престрашен, пун зебње је био, очекивао је шта ће да се догоди. Недуго затим угледао је свог сународника који је од њега јуче затражио помоћ против Копта: и данас позива Мојсија у помоћ против другог Копта. Мојсије му је рекао: “Ти си у правој заблуди, чиниш људима огромну неправду и прелазиш границе у злу!”

Пошто је посланик Мојсије, мир над њим, хтео да насрне на Копта, који је његов непријатељ и непријатељ његовог сународника, његов сународник је помислио да Мојсије жели њега да дохвати зато што је рекао: “Ти си, збиља, у правој заблуди!” Па се обратио Мојсију: “Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу да проводиш, и да убијаш људе без икаквог права; ти не желиш да мириш завађене!”

Кад се прочуло шта се догодило, некакав човек дотрча с краја града и извести Мојсија, мир над њим: “Главешине овог града договарају се да те смакну – зато излази, бежи, јер ја сам ти искрени, саветник, из сажаљења према теби.” Рекао је то Мојсију како би побегао и умакао потери.

Тако Мојсије, мир над њим, послуша савет оног човека и из града изађе, бежећи, препун зебње, стрепећи да ће да га ухвате фараонови људи, па се обратио Свемогућем Богу да га спаси од насилних људи, и да му никакво зло не учине.

И кад се, бежећи од фараона, запутио ка Медену рекао је: “Можда ће ме Бог, Господар мој, напутити на најбољи пут с којег нећу скренути!”

А пошто Мојсије стиже меденској води, затече ту некакву заједницу људи која на њој стоку поји, а затече и две девојке од њих одвојене, које су браниле свом стаду прилаз води: беспомоћне, нису могле да се мешају с мушкарцима па су чекале да они напоје своју стоку. Видевши немоћне девојке, Мојсије се сажалио и упитао: “Шта је с вама двема?” “Не можемо да се мешамо с пастирима, па чекамо да они напоје своју стоку”, одговорише девојке. “А наш отац је старац оронули, није у стању да напоји нашу стоку, па смо присиљене саме то да чинимо.

Онда са Мојсије на њих две сажали те напоји њихову стоку а онда се запути према хладу једног дрвета, седе и молећи свог Господара рече: “Боже, Господару мој, потребна ми је било каква храна!”

Мало касније, једна од оне две девојке срамежљиво приђе Мојсију и рече: “Мој те отац зове да те нечим награди зато што си нам стоку напојио!” И Мојсије се запути с оном девојком, а кад дође њеном оцу, исприча му све што се догодило у Египту – да је побегао од фараона и његових људи. На то Мојсију отац оних девојака рече: “Не бој се, Бог те је спасио од насилника! Они не могу до нас допрети, и не могу да ти науде.”

Једна од две девојке рече: “Оче, узми Мојсија у најам да чува стоку! Он је достојан да се унајми, јер при себи има и снагу и поуздање; обзиром да је снажан неће упропастити стоку, а обзиром да је поштен неће никог преварити.

“Желим те оженити једном од ове своје две кћери”, обрати се онај човек, отац девојака, Мојсију, мир над њим, “с тим да останеш осам година у најму код мене, чувајући стоку – ето то ће бити њен венчани дар. Навршиш ли десет година, то је већ од твоје драге воље, а не желим да те на то силим. Видећеш већ, о Мојсије, ако Бог да, да сам од добрих људи који се према најамницима односе лепо и да сам од оних који извршавају обећање.”

“Ово је договор између мене и тебе”, прихвати Мојсије, “ма који од споменута два рока, осам или десет година, провео, испоштовао сам договор, и нема се више од мене шта тражити, а Узвишени Бог је јамац за оно што смо утаначили, Он бдије над нашим делима.”

И кад Мојсије проведе уговорени рок у Медену служећи оног доброг човека десет година, отисну се на пут са својом чељади и пође у Мисир, и у путу на једној страни планине Синај опази некакву ватру, па се обрати својој породици: “Застаните овде и причекајте ме, јер некакву ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, а ко ће ми казати куда треба ићи или ћу вам какво добро донети или ћу вам пак главњу, да бисте се огрејали, донети.”

Пошто Мојсије ватри приђе, Бог га позва с десне стране долине коју је Бог благословио обраћајући се Мојсију, с места поред којег је било дрво: “Мојсије, Ја сам Бог, Господар свих створења, без икакве сумње!”

И наредио је Свевишњи Бог Мојсију, мир над њим, да баци свој штап. Он је извршио Божју заповест па се штап, Божјом вољом, претворио у велику змију која се хитро креће. А кад Посланик Мојсије, мир над њим, то виде, побеже и, услед страха, не окрену се. Бог му рече: “О Мојсије, приђи и не бој се – ти си сигуран, ништа ти се неће, од ње нити од нечег другог, лоше догодити! Од сваког је зла сигуран онај који се налази у окриљу Божје пажње и милости.”

Господар светова затим рече: “О Мојсије, увуци руку своју у недра кроз отвор на кошуљи па ће се бела попут снега појавити, али ће здрава бити, без болести икакве, неће шугава бити. И притисни руком својом груди, да се сабереш од страха и да се смириш. Штап-змија и бела рука јесу два необорива Божја доказа фараону и главешинама његовог народа. А фараон и његове главешине непослушни су Богу и чине неверство и грех.”

Умиљавајући се Господару, Мојсије, мир над њим, замоли: “Господару мој, убио сам једног невиног човека који је припадао фараоновом народу, страхујем да ће ми се осветити уколико се појавим међу њима доневши им посланицу!”

“А мој брат Арон”, додао је Мојсије, “располаже бољим говорним способностима од мене, речитији је од мене и јасније се изражава, па га пошаљи са мном да ми буде потпора, дај и њему посланство, као што си мени дао! Бојим се да ће ме фараон лажовом прогласити, тим пре јер је то био обичај древних народа: сви су порицали своје посланике.”

Бог се одазвао на ову молитву Мојсију, мир над њим: “Мојсије, твојим братом Ароном ојачаћемо те и помоћи ћемо вас против фараона јасним, непобитним доказима, па вам они који не верују неће наудити. С Нашим знамењима истинитим, вас двојица, о Мојсије и Ароне, и они који вас буду следили победићете фараона.”

Па кад им је Мојсије, мир над њим, донео очигледне, непорециве доказе од Бога, Господара светова, они су рекли: “Ово је само једна врста магије, ти си све ово измислио, ово је пука лаж! Нисмо чули у претходним поколењима за нешто слично!”

“Свевишњи Бог добро зна оног ко је од Њега донео истину”, Мојсије рече фараону, “и Господар мој добро зна коме ће на концу припасти победа и леп завршетак на Будућем свету. А неправедници неће остварити никакво добро нити ће да избегну оно чега се боје.”

Тад се фараон обрати угледницима свог народа: “О прваци, није ми познато да имате друго божанство осим мене, зато само мене обожавајте! А ти, Хамане, пеци ми опеке, чврсте и постојане, те ми сагради торањ високи не би ли, попевши се на њега, видео Бога којем се Мојсије клања! Ја сматрам, заиста, да Мојсије лаже говорећи да га је Бог послао мени и мојим сународницима.”

Фараон се био узохолио и преко мере осилио у Египту, као и војске његове, чинећи неред и наносећи народу неправду. Мислили су да неће бити враћени Богу, Господару светова, и да неће полагати рачун за зла дела која су радили на овом свету.

И Свемогући Бог уништио је у мору фараона и војске његове, искоренио их је, па погледај шта је задесило силнике! Размисли, Посланиче, о томе како су скончали неправедници!

Узвишени Бог, учинио је фараона и његов народ вођама који су позивали пут Пакла – за њима су се поводили заблудели и охоли. Због тога што су друге потицали на чињење лоших дела и слеђење заблуде, на Дан устанућа нико им неће моћи помоћи. Они ће, осим за своје грехе, сносити одговорност за грехе оних које су скренули с Правог пута.

Свезнајући Бог дао је да фараона и његов народ прате Божје проклетство и срџба, срамота и понижење на овом свету, а на Будућем свету, кад Бог мртве оживи, биће далеко од Његове милости.

Узвишени Бог објавио је посланику Мојсију оригиналну Тору након што је претходним народима слао посланике које су ти народи порекли, што је био разлог да их Бог уништи. У Тори се налазе категорички, јасни докази у вези са свиме што доноси корист, па то треба чинити, и оним што штету доноси, па се од тога треба сустезати. Тора је упућивала синове Израиљеве сваком добру, он је гледе њих био оличење милости оба света, не би ли имали на уму Божје благодати, на њима се захваљивали и веровали.

Посланиче милости, ти ниси био на западној страни планине Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с Мојсијем, мир над њим, наредивши му да пође фараону и његовим главешинама! Ниси био ни Мојсијев савременик да би могао да присуствујеш том значајном догађају, па да то можеш људима казивати. Оно што им у вези с тим казујеш јесте објава од Господара светова.

Свемогући Бог је потом створио многе нараштаје који су дуго живели и заборавили су да је Бог једини истински бог и да само Њега треба обожавати, отуђили су се од Ислама. А ти, Божји Посланиче, ниси боравио међу становницима Медена да би био упућен у њихова дела и понашање, него је ово казивање о Мојсију, мир над њим, које си пренео својим сународницима, јасан доказ да си ти заиста посланик.

И ниси био, Веровесниче, поред горе Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с послаником Мојсијем, мир над њим, али ти је Племенити Бог, из Своје милости и доброте, објавио казивање о том догађају, зато да би опомињао људе којима пре тебе Свезнајући Бог није послао посланика и да би они извукли поуку и поверовали у објаву коју си им од Бога донео.

И да Милостиви Бог не би послао казну безбожницима због неверства и порока, па да кажу, наводећи то као оправдање: “Боже, Господару наш, зашто нам ниси, пре него што си нас казнио, посланика послао да верујемо и следимо речи које си објавио!” Да тога није, Ми бисмо их одмах казнили, међутим, послали смо им Посланика и дали смо им времена како не би оправдање имали.

А кад је меканским незнанобошцима дошао Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, они су у вези с њим знање затражили од Јевреја, и ови су им препоручили да као доказ наведу следеће: “Зашто Мухаммеду нису дата опипљива наднаравна дела: штап-змија и рука чији се тен промени кад се увуче у недра, а која су дата Мојсију?” Реци, Посланиче Ислама: “Зар Израиљеви синови још давно нису порекли наднаравна дела која су дата Мојсију?” Неверници говоре: “Тора и Кур’ан две су магије које се међусобно подржавају!” И додају: “Ми не верујемо ни у Теврат ни у Кур’ан!”

Реци онима који не верују, Божји Посланиче: “Онда ви од Бога донесите какву књигу која упућује боље од Торе и часног Кур’ана, а помоћу које ћу бити на Правој стази и складно њој поступати, ако сте већ искрени у томе што говорите! Ако такву књигу донесете ја ћу да је следим.

Уколико безбожници из племена Курејш не буду могли да донесу какву књигу, да се за њом, мимо Торе и часног Кур’ана, поводе, знај да они само следе страст своју, а не доказе. Нико није више заблудео и застранио од оног што се, отуђујући се од верозакона, поводи за својим прохтевима. Зато знајте да Зналац свих тајни неће указати на Праву стазу онима што сами себи неверујући чине неправду.

Свевишњи Бог објавио је многобошцима и Јеврејима кур’анска казивања о древним народима, и о казни која их је сколила јер су порицатељи били. Све то урадили смо да би они извукли поуку и да би поверовали, и на тај начин се спасили казне која је претходне народе погодила.

Они који су чврсто веровали у Тору пре него што је објављен Кур’ан, они у Кур’ан такође верују, тим пре јер у Тори налазе оно што пише у Кур’ану и обавештење о њему.

Кад се казују кур’ански одломци верницима из реда следбеника Књиге, они говоре: “Верујемо да је Кур’ан истина, он је од Бога и следимо га, а ми смо и пре били монотеисти, следили смо исправну веру монотеизма у коју су позивали сви посланици, и пре него што је Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, објављен часни Кур’ан.”

Бог ће онима који су веровали у своју претходну Објаву, и који поверују у славни Кур’ан, дати двоструку награду због тога што су у своју објаву стрпљиво веровали и зато што верују у Посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја. Они чине добра дела, помоћу чега отклањају грехе које су раније починили, и у добротворне сврхе удељују део оног што смо им Ми дали.

А кад верници чују бесмислене речи, не слушају их, сматрају да њима то не приличи, па се окрену и кажу онима који исте те речи говоре: “Нама наша дела припадају, ми ћемо за њих одговарати, а вама ваша дела припадају! Будите сигурни да вас ничим нећемо увредити! Нама не приличи да се бавимо незналицама и да малоумнима узвраћамо на исти начин, јер то доноси штету у погледу земаљских послова и вере.”

Божји Посланиче, не упућујеш ти оног кога желиш да упутиш, ти само позиваш и објашњаваш, а Бог је Онај Који упућује на Прави пут. Он једино зна ко ће на Правом путу бити.

Износећи оправдање због неслеђења Ислама и неверовања у Бога, мекански многобошци кажу: “Ако се с тобом будемо држали вере у једног Бога коју си донео, настрадаћемо у свом родном крају, непријатељи ће нас одмах побити.” Па зар их није Свемогући Бог настанио у Меки, граду у којем нема пролевања крви ни неправде ни страха од непријатеља, у граду чије становнике Силни Бог опскрбљује сваковрсним плодовима, воћем, поврћем и житарицама? Али ипак, већина незнанобожаца није упућена у благодати које им Бог даје, па да Му буду захвални.

Узвишени Бог је уништио многа села и градова чији су становници били незнанобошци и незахвални на благодатима, и који су превршили сваку меру чинећи грехе, па смо их уништили казном коју смо на њих послали. Ето њихових пустих станишта, виде се, мало ко их, након њиховог уништења, настањује; ту бораве само неки пролазници. Богу припадају небеса и Земља и све што се на њима налази.

Посланиче, Господар твој није уништавао градове и села све док претходно не би послао посланика, као што је сада у највећи и најпознатији град Меку послао тебе као посланика. Нисмо уништавали становнике оног града и села који су били на Правом путу, већ смо уништавали само оне који су сами себи нанели неправду чинећи неверство и пороке.

Све што вам је Господар ваш дао, о људи, да се њиме служите на овом свету и уживате у томе пролазно је, а оно што је код Бога боље је и вечно за вернике, за разлику од земаљских ужитака и украса. Зар нећете да размислите о томе, па да дате предност вечном над оним што је пролазно!

Зар је онај коме је Узвишени Бог обећао вечну награду у Рају једнак оном коме је Господар светова дао да ужива у овоземаљским насладама, варљивим и краткотрајним, и који ће на Судњем дану бити бачен у Ватру!?

А кад на Судњем дану Свезнајући Бог позове незнанобошце и обрати им се: “Где су божанства која сте обожавали, и за која сте тврдили да, као и Ја, заслужују да се обожавају?”

Они који су позивали у неверство, и којима је пресуђено да ће их стићи Божија казна, рећи ће: “Боже, Господару наш, ове које смо завели – завели смо као што смо завели и себе и због тога што смо и сами на кривом путу били; ми се данас одричемо пред Тобом њихове помоћи и заштите, они се нису нама клањали него су се клањали ђаволима!”

Биће им речено: “Позовите божанства за која сте тврдили да су истински богови и које сте обожавали, нека вас избаве из понижења!” Они ће их позивати, али им се божанства неће одазвати, па ће се јасно суочити с огромним страдањем у ватри Пакла. Тад ће пожелети да су на Земљи на Правом путу били.

А кад на Судњем дану Свевишњи Бог позове оне који нису веровали и упита их: “Шта сте одговорили својим посланицима који су вам били слати?”

Тад ће бити немушто њихово казивање, неће располагати никаквим доказима, нити ће моћи било шта да објасне, него ће бити сасвим изгубљени, и неће знати шта да кажу. Јер ће знати да ће бити кажњени.

Незнанобошци који се покају од неверства, поверују у Бога и Његове посланике и чине добра дела, успеће и оствариће своје циљеве, и сачуваће се онога од чега страхују.

Посланиче, Господар твој ствара шта хоће и одређује за достављање Својих посланица кога Он хоће! Није на вишебошцима да избор врше, па да имају право да се противе Богу. Нека је слава Богу, нека је узвишен и врло далеко изнад оних које незнанобошци обожавају!

Бог, Господар твој, зна шта таје људска срца а шта језицима својим износе. Богу ништа није скривено. Он ће људима дати оно што су својим делима заслужили.

Он је Бог, осим Којег нико није достојан да се обожава, само Њему припада сва хвала и сва захвала, на овом и на будућем свету! Само Богу припада право на пресуду у свему што се односи на створења, и њу нико не може поништити. Њему ће се створења вратити на Дану судњем, да сваком да оно што је својим делима заслужио.

Божји Посланиче, обрати се незнанобошцима: “Шта мислите, ако би Свемогући Бог учинио да вам ноћ вечно, све до Судњег дана траје - који бог би поред Аллаха могао да вам у тој непрекидној тмини светлост да? Зар заиста не чујете ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да пружи светлост!”

Реци им, Божји Посланиче: “Шта мислите, ако би Свевишњи Бог учинио да вам дан вечно, све до Дана устанућа траје – који бог би осим Њега Јединог створио ноћ да у њој заспете и одморите се од дневног умора? Зар заиста не видите ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да подари ноћ!”

Из милости Своје према људима, Узвишени Бог, створио је ноћ и дан и дао им је различите улоге: ноћ служи за спавање и одмарање након што се радом преко дана уморите, а дан је за привређивање да би сте опскрбу стицали и да би били захвални Узвишеном Богу на доброти.

На Дан коначног полагања рачуна, Узвишени Бог ће позвати невернике и упитаће их: “Где су ваша божанства, која сте мимо Мене обожавали и за које сте сматрали да поседују Божје особине."

Из сваке заједнице Свезнајући ће Бог извести сведока против ње, тј. посланика који јој је послат, па ће сведочити о њиховом неверству и гнусним делима. Заправо, Бог ће од неверничких народа затражити доказ да су њихова божанства, која су обожавали, а не Бога, заиста достојна да буду обожавана. Тада ће они који нису веровали сазнати да је код Бога, слављен и хваљен нека је Он, истински, непобитан доказ и да само Он, Којем нико није раван, заслужује да буде обожаван. Нестаће сва божанстава која су, измишљајући, Богу приписивали.

Карун је био из Мојсијевог, мир над њим, народа и охолио се због иметка који му је Бог дао. Имао је толико иметка да је кључеве његових ризница једва могла носити скупина снажних људи. Саветујући га, његови су му сународници говорили: “Немој бити охол, Каруне, и немој ликовати зато што ти је дато богатство! Силни Бог не воли охоле и обесне! Такве Бог мрзи, и сигурно их чека казна.”

“Већ жуди да уз помоћ иметка који ти је дат заслужиш Божју наклоност и награду на Будућем свету тиме што ћеш удељивати у добротворне сврхе, али не заборави своју прилику на овом свету, тј. немој занемарити удео у дозвољеном уживању, у јелу, пићу, одећи, али се не охоли и не хвали. Чини добро људима помажући им у сваком смислу, као што је теби Бог добро учинио давши ти небројено благо”, рекли су му добри људи. “Не прави по Земљи неред чинећи грехе и изостављајући чињење добрих дела, јер Узвишени Бог не воли оне који сију смутњу на овом свету; заправо такве мрзи.”

Међутим, Карун је онима који су га саветовали говорио: “Ова су ми блага дата управо зато што располажем знањем и сналажљивошћу!” Зар није знао Карун да је Свемогући Бог пре њега уништио многе нараштаје који су били моћнији од њега и који су имали више блага које им, на крају, није било од помоћи? Злочинце Бог неће чак ни питати за грехе њихове, јер Он савршено добро зна шта су радили; само ће бити питани ради укора и осуде.

Када се Карун, у сјају своје скупоцене одеће, појавио пред својим сународницима, самозадивљен и хвалишући се својим иметком, они што су жудели за чарима овоземаљског живота рекоше: “Ах, да нам је дато део онога што Каруна има – заиста, он је пресрећан због оног што му је дато! Заиста он поседује иметак и углед велики!”

А они који су били темељно упућени у верске науке, кад видеше Каруна у тој раскоши и кад чуше људе како за иметком жуде, рекоше: “Тешко вама! Награда коју Узвишени Бог, обећава онима који се Њега боје и добра дела чине боља је и вреднија од иметка и угледа који су дати Каруну! Бог на изговарање ових речи и поступање у складу с њима подстакне само оне који трпељиво дају предност награди на Будућем свету над овоземаљским пролазним чарима.”

Потом је Узвишени Бог, утерао у земљу Каруна, док је био у својим одајама, а никог мимо Бога није имао да му помогне, нити је могао помоћи самом себи јер је био беспомоћан у односу на Божју моћ.

Они који су, усхићени Каруновим иметком и његовим положајем, прижељкивали да и њима буду дати овоземаљски украси, почеше да говоре кајући се: “Бог је Онај Који даје опскрбу Својим слугама којима хоће и ускраћује је коме Он хоће! Да нам Милостиви Бог није Своју милост и доброту указао, сигурно би и нас, с Каруном, у земљу утерао, јер смо били задивљени његовим иметком и положајем. Па зар не видите да неверници неће постићи оно што желе и да се неће спасити од оног од чега стрепе, ни на овом свету, ни на Будућем, и да ће њихов крај кобан бити?”

Ето то је Будући свет, Кућа вечности у којој је Бог припремио уживање за оне који су скромни и понизни на овом свету, и који се не охоле пред Богом, слављен и хваљен нека је Он, а ни пред створењима, и не чине неред на Земљи наносећи другим људима неправду и чинећи грехе. Добар исход на Будућем свету – награда у Кући спаса чека богобојазне, који су извршавали заповести и сустезали се од грехова.

Ко сусретне Узвишеног Бога на Дан устанућа с намазом, милостињом, постом и другим добрим делима, такав ће добити награду бољу него што је заслужио: добиће десетороструку награду. А ко се Господару светова врати као грешник, онај који је чинио неверство, пословао уз камату, чинио блуд, тај ће бити кажњен и понижен само према злим делима која је лично он учинио, не више од тога.

Божји Посланиче, Бог, Који ти је објавио часни Кур’ан и задужио те да га достављаш људима и поступаш складно њему – вратиће те као победника у Меку, из које си се иселио. Веровесниче, реци неверницима: “Само Господар мој зна ко је од нас упућен и ко је донео очиту истину, а ко се отуђио од Правог пута и застранио.”

Божји Посланиче, ти се ниси надао нити си очекивао да ти Узвишени Бог, објави часни Кур’ан, али ти је Мудри Бог објавио ову величанствену Књигу, па не буди од оних који помажу невернике кад је реч о слеђењу заблуде.

И не дозволи, Божји Посланиче, да те мекански вишебошци одврате од достављања Божјих речи и доказа, након што те је Бог њима почастио, па да их не учиш и не достављаш народу! Позивај људе у веровање у једног Бога и поступање у складу с оним што је Он објавио! И нипошто се не поистовећуј с незнанобошцима, не буди један од оних који поред Бога обожавају и друга божанства! Буди монотеиста који искључиво Бога обожава, Њега слави и Њему се моли!

И не моли се, мимо Бога, лажном богу – нема истинског божанства осим Бога Јединог. Само Бог, Којем нико није раван, заслужује да Му се моли, слави и обожава! Свему су предодређени смрт и нестанак, а само лице Узвишеног Бога остаје. Божји суд је у свему, Он суди како хоће, јер Њему све припада и Он свиме управља. Свезнајућем Богу биће враћени људи на Дан устанућа, да сваког награди или казни према заслугама.

О значењу кур’анских скраћеница било је говора на почетку поглавља Ел-Бекара.

Зар мисле људи да ће бити пуштени да говоре: “верујемо”, а да неће бити искушани?! Биће доведени пред кушње, да би се знало јесу ли искрени верници. Дакле, није онако како они мисле.

И претходне је народе Узвишени Бог, искушао, па је практично указао на оне који су искрени у погледу веровања и на оне који лажу говорећи да су верници.

Зар они који чине грехе и који верују у лажна божанства мисле да могу Нама умаћи и да могу Нашу казну избећи? О како лоше просуђују неверници! Ако ли умру као неверници, неће Божју казну избећи.

Ко се нада да ће Бога срести на Дан страшног полагања рачуна и нада се награди на Будућем свету, нека зна да је тај час близу. Бог све чује и све види, ништа Му не може умаћи, Он ће сваком дати оно што заслужи.

А онај ко се бори против своје душе како би чинио добра дела, а од лоших се сустезао, и ко се бори на Божјем путу ради уздизања Ислама – само ради себе се срчано бори и корист ће лично он од тога имати. Бог је у односу на сваког независан, не треба Му ничије добро дело, Он нема користи од нечије честитости, нити има штету од ма чијег грешења.

Племенити Бог опростиће грехе и прећи ће преко лоших поступака онима који верују и чине добра дела, и то због добра које су на овом свету чинили. Свевишњи ће им Бог на Будућем свету дати боље него што су заслужили.

Човеку је Узвишени Бог опоручио да својим родитељима добро чини, да спрам њих буде благ, милостив и сажаљив, али само у оном у чему није противљење Богу, узвишен и слављен нека је Он. Али, буду ли се родитељи трудили да наведу дете на многобоштво или на неверство, не сме их у томе послушати, јер нема послушности створењу у оном у чему је непослушност Створитељу. Узвишеном Богу вратиће се сви па ће их Он позвати на одговорност за дела и сваком ће дати оно што је заслужио.

Оне који верују у Свезнајућег Бога и чине добра дела прикључићемо добрима на Судњем дану, с њима ћемо их проживети и истоветну им награду дати.

Има људи који говоре да верују у Бога, а ако их незнанобошци ставе на муке због припадности Исламу, тад осете немир и љутњу, сматрајући да је људско искушавање слично Божјој казни, па изгубе стрпљење и одрекну се Ислама. А кад би Узвишени Бог, помогао Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и муслиманима, исти ти колебљивци обратили би се муслиманима: “Ми смо били уз вас, борили смо се против незнанобожаца!” Зар Бог није Онај Који најбоље зна шта груди крију, и зар Он не зна ко је искрен а ко лажов, ко је верник а ко дволичњак?

Свезнајући Бог добро познаје оне који су искрени у свом веровању, као и оне који тврде да су верници, а у себи скривају неверство.

Кривоверни говоре правоверним: “Оставите Ислам и прихватите нашу веру, и ми ћемо на себе преузети одговорност за ваше грехе!” Несумњиво, они су лажови – ништа од греха њихових не би понели, па ни грех тежине грушице. Они заправо лажу.

А сигурно ће незнанобошци да понесу своје бреме, биће одговорни за оно што су чинили, и биће одговорни за грехе свих оних људи које су у заблуду одвели, не умањујући нимало њихову одговорност ни тежину греха. Нека знају поуздано да ће бити одговорни на Дан устанућа за ове лажне речи које су говорили!

Господар светова послао је Ноја, мир над њим, да позива свој народ у монотеизам и обожавање Бога, па је он међу њима проборавио девесто педесет година, али они су га у лаж утеривали па их је, Божјом вољом, потоп задесио. Свемогући Бог није им учинио неправду, него су они сами себи учинили неправду поричући и не верујући у истину.

Затим је Силни Бог спасио посланика Ноја, мир над њим, и вернике који су били с њиме у лађи, и то је Бог знамењем и поуком за све касније нараштаје учинио.

Посланиче, спомени и посланика Аврама, мир над њим, кад је позвао свој народ да верује у Бога Јединог и да само Њега обожава, чини добро и сустеже се од зла. Казао им је да је у томе добро за њих, ако знају.

И известио је Аврам, мир над њим, своје сународнике да они само лажи говоре када тврде да су њихови идоли заиста богови, а идоли њихови не могу баш никакву корист да донесу, нити могу ма какво зло да отклоне. Подсетио их је на то да њихова, лажна божанства не могу да подаре опскрбу, јер опскрбу даје једино Бог, Господар небеса и Земље, и да је човек треба само од Бога тражити, Њега обожавати и само Њему захваљивати на благодатима. Напослетку их је опоменуо на неупитну истину: да ће сви људи на Дан устанућа бити враћени Свезнајућем Богу, а не идолима, и да ће пред Њим полагати рачун за своја дела.

Ако поричете, незнанобошци, објаву коју доставља Божји посланик Мухамед, нека је мир над њим и милост Божја, па, порицали су и претходни народи, као нпр. Нојев народ, Ад и Семуд. Ето тако је било, а знајте да је Посланиково да јасно обзнани и достави посланицу свом народу, а вама је Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, доставио оно што му је Његов Господар наредио да вам достави.

Зар мекански незнанобошци не виде да је Свемогући Бог све првобитно створио, и да ће опет, након што створења поумиру и прах постану, стварање поновити. Узвишеном Богу то није тешко, Он може све да учини.

Реци, Божји Посланиче, онима што негирају проживљење: “Запутите се по свету па погледајте и помно размислите о првом Божјем стварању! Он ће људе, након овоземаљског живота, проживети зарад полагања рачуна. Свевишњем Богу ништа није тешко, Он све може да учини. Као што је био у могућности људе први пут да створи, исто тако, у могућности је да их проживи.”

Кога хоће, Узвишени Бог, праведно казни, а дотле Своју милост, јер је добар, подари оном коме хоће. Њему ће се сви вратити на Судњем дану, Он ће све проживети и позвати на одговорност.

Ви не можете умаћи Божјој казни ни на Земљи ни на небу! Имајте на уму да немате, мимо Силног Бога, заштитника да се побрине о вама, нити имате помагача да вас одбрани од Божје казне која вас задеси.

А они који поричу Божје речи и суочавање с Њиме на Судњем дану, такви су у очају спрам Божје милости. Зато што су били неверници, они никад неће ући у Рај, него ће на Будућем свету бити тешком казном кажњени.

Аврам, мир над њим, је своје сународнике упозорио на то да морају само Бога да обожавају, па су се они договорили да га убију или да га спале како би осветили своја божанства. И заиста, бацише Аврама, мир над њим, у ватру, али га Узвишени Бог, од ватре избави учинивши је хладном и спасоносном по њега. У томе што је Свемогући Бог спасио посланика Аврама од ватре очито је знамење за људе који верују, тим пре јер само они поуке узимају.

Саветујући своје сународнике, Божји миљеник Аврам рече: “Ви сте идоле мимо Бога прихватили, које обожавате – то што радите ништавно је – да би исти ти идоли били ваша веза и разлог љубави у животу на овом пролазном свету. Идолима се молите и обожавате их, и ради њих се борите, а касније ћете, на Дан устанућа, једни другима непријатељи да будете, једни других ћете да се одричете и међусобно ћете да се проклињете. Затим ће ваше повратиште ватра Пакла бити, чију казну од вас нико неће моћи отклонити, па ни божанства која сте обожавали.”

И Лот је поверовао Авраму, прихватио је оно што је посланик Аврам донео и почео је да га следи. А Божји миљеник Аврам, мир над њим, рече: “Заиста ћу се иселити у Палестину, благословљену земљу. Бог је силан, побеђује и унизује оне који се дигну против Њега; мудар је у стварању, управљању и прописивању. Заправо, Он неће понизити оног ко се исели Бога ради.”

Милостиви Бог подарио је Авраму, мир над њим, сина Исака, веровесника, а након њега и унука Јакова, такође веровесника, и неке потомке Аврамове учинио је веровесницима племенитим који су од Бога, узвишен и слављен нека је Он, донели објаве. Бог је Авраму, зато што је био стрпљив кад је реч о слеђењу истине, дао награду на овом свету у виду послушности деце и лепог спомена, а на Будућем свету даће му награду коју ће дати добрим људима. Награда коју је добио на овом свету нимало неће умањити удео у награди на Будућем свету.

И Лота спомени, Божји Посланиче, који је, обраћајући се свом народу, осудио полни однос с мушкарцима, а не са женама, нагласивши да је то што чине разврат који ниједан претходни народ није чинио, јер се противи здравој људској природи и начелима честитости.

Осим хомосексуализма, Лот, мир над њим, осудио је своје сународнике за пресрећање путника по друмовима ометајући их својим злоделима, и за то што на својим састанцима чине најгнусније ствари: ругају се другим људима, узнемиравају пролазнике, показују једни другима стидна места, разговарају о бестидностима, а што је супротно верским начелима и мужевности. А одговор његовог народа је био само: “Дај нам казну Божју којом нам претиш, ако истину говориш да си нам послат као веровесник!”

“Свемогући Боже, Господару мој”, замолио је Лот, мир над њим, против својих сународника што су тражили да их погоди казна с неба, којој су се ругали, “молим Ти се да ми помогнеш против развратних, злочестих људи спустивши на њих казну с неба!”

Кад су анђели донели Авраму, мир над њим, радосну вест да ће добити сина Исака, веровесника, а након њега и унука Јакова, такође веровесника, и кад су му казали да им је Силни Бог заповедео да униште Содому, насеље Лотовог народа, незнанобошце порочне.

Божји миљеник Аврам обратио се анђелима: “Како ћете уништити ово насеље, а у њему се налази Лот, Божји веровесник? Он не заслужује казну!” На то су анђели одговорили да им је Свезнајући Бог ставио на знање ко се налази у насељу, и да они могу разликовати између честитих и злочестих људи. Анђели су, објашњавајући то Авраму, мир над њим, додали да ће спасити Лота, мир над њим, његову породицу и вернике, несумњиво, и да их неће стићи казна која ће стићи развратнике. Али неће, казали су, спасити Лотову жену – она ће остати с неверницима и биће кажњена.

Пошто су анђели, Божји изасланици, дошли Лоту, мир над њим, у људском лику, он се због њих, не знајући да су анђели, сневесели и нађе се у неприлици: знао је да су његови сународници искварени и да желе полно да опште с мушкарцима. Анђели су се обратили Лоту, мир над њим: “Не бој се за нас, они нам не могу наудити, Бог ће нас сачувати од њих! И немој се жалостити због сазнања о скором уништењу свог народа, а тебе и твоју породицу казна ће – тако је Бог одредио – заобићи, осим што ће твоја жена бити уништена заједно с онима који ће казну да искусе.”

“Бог ће на становнике овог порочног насеља”, додали су анђели, “да спусти казну с неба – камење које ће их погађати и кидати њихове удове, јер нису били послушни Богу и чинили су одвратна дела и разврат који ниједан народ пре њих није чинио.”

Од Содоме, насеља у којем је живео Лотов, мир над њим, народ, Бог је оставио јасно знамење и очит показатељ да су развратни становници тог насеља уништени – за оног ко помно размишља о Божјим знацима.

А брата њиховог по пореклу Јофора, Свевишњи Бог послао је у Меден, па је он позвао његове становнике да једино Бога обожавају, да Њему буду предани, да чине добра дела зарад награде на Будућем свету, забранивши им, с друге стране, ремећење реда на Земљи чињењем греха и позивањем у њих.

Али ипак, веровесника Јофора, мир над њим, лажним су прогласили становници Медена и одбили су оно што им је донео, па их је задесио страховити потрес, који је порушио њихове домове и они у њима освануше поваљани, лицима у прашини.

И Ад, Худов народ, и Семуд, Салахов народ, уништио је Свемогући Бог. Становници Мекке, на темељу њихових станишта у ел-Хиџру и еш-Шихру у Јемену можете закључити да је Узвишени Бог на њих сручио страховиту казну. Њима је сотона лепим приказивао развратна дела, идолопоклонство и грешење, па их је одвратио од Правог пута. Њихови су их посланици поучили томе да препознају разлику измешу Правог пута и заблуде, али су они заблуду над упутом изабрали.

Узвишени Бог је Каруна, који је тлачио Мојсијев народ, утерао у земљу, као и његов дворац, а фараона и његовог везира Хамана потопио у мору. Свима њима дошао је посланик Мојсије с непобитним, јасним доказима да је он заиста Божји посланик, али су се они узохолили сматрајући да су, због власти и иметка, бољи од других људи, и заиста су реметили ред на Земљи. Па ипак, нису могли да умакну Свемогућем Богу, у Чијој су шаци и власти били.

Тако је Праведни Бог све њих уништио због греха које су чинили: на неке је камање од печеног блата с неба послао – тако је уништио Лотов народ, друге је уништио громогласом – Јетров и Лотов народ су тако настрадали, неке је у земљу утерао – Каруна је тако уништио, а неке је потопио – Нојев народ, а фараона и Хамана уништио је потапањем у мору. Ето тако је било, а Свевишњи Бог није их недужне казнио, није их казнио због греха других народа, него због греха које су лично они учинили. Они су сами себи неправду учинили чинећи грехе, па су заслужили казну.

Они који обожавају идоле и кипове, а не Свевишњег Бога, надајући се да ће им они донети добро и сачувати их од зла слични су пауку који себи сагради кућу, трошну, слабу и бескорисну управо онда када му треба склониште. А најтрошнија и најслабија кућа јесте паукова кућа: не штити од напасника. Исто тако ни лажна божанства не могу добро осигурати, као што не могу ни зло спречити. Када би незнанобошци знали то, не би лажна божанства никад поред Бога обожавали.

Свезнајући Бог добро зна шта и кога неверници обожавају, јер Њему ништа није скривено. Бог је силан, побеђује оне који се дигну против Њега, и Нико Га не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.

Ове примере Узвишени Бог наводи људима да им се обелодани истина, а њима се онако како треба користе искључиво они који су спознали ислам и његове мудрости.

Небеса и Земљу Свемогући Бог је створио с истином, са разлогом и ради завођења правде, није их створио ради игре и забаве. У стварању огромних небеса и широке Земље јесу знамења за вернике која их упућују на то да Бог све може да учини. У томе су знамења управо за вернике, јер они на темељу њих доказују постојање Узвишеног Бога. А кад се ради о онима који не верују, они пролазе поред јасних доказа које виде у свемирским пространствима и у себи самима а да на њих уопште не обрате пажњу нити их исти ти докази подсећају на Божју величину и моћ.

Божји Посланиче, казуј људима кур’анске речи које ти Бог објављује, и обављај молитву онако како је прописано да се обавља: обављање молитве, са свим обавезним и пожељним радњама, спречава човека у чињењу греха и разврата. Наиме, Милостиви Бог веровањем просветли срце оног ко молитву пажљиво и искрено обавља и да му чврстину у Исламу па исти тај човек буде богобојазан, воли честитост и презире неморал; и порив зла буде побеђен. Знајте и то да је спомињање и слављење Бога, у молитви и у другим приликама, најзнаменитије и најбоље дело. А Узвишени Бог, зна шта Његове слуге чине, Он ће их позвати на одговорност за дела, добра и лоша, па ће добре да награди, а злочинце ће да казни.

О верници, са следбеницима Књиге, Јеврејима и хришћанима, расправљајте искључиво лепим речима, на најлепши начин и благо, и са јасним доказима. Али се према онима који су инаџије и објаве вам рат - супротставите им се и против њих борбу водите, док се не предају и плате порез, покорно. И реците Јеврејима и хришћанима: “Ми верујемо у часни Кур’ан, објављен посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, и у оригиналну Тору, објављену посланику Мојсију, мир над њим, и у оригинално Јеванђеље, које је објављено посланику Исусу, мир над њим! Наш Бог и ваш Бог је једини Господар. Он нема саучесника који заслужује да буде обожаван нити Њему има ико сличан. Ми смо Богу сасвим предани, Њему смо послушни и пред Њим понизни.”

Као што смо објављивали претходним веровесницима, Ми теби, Божји Посланиче, објављујемо овај Кур’ан величанствени. А следбеници Књиге, Јевреји, којима смо дали Тору, и хришћани, којима смо објавили Јеванђеље, па су они искрено поверовали у своје књиге и нису их искривили и нису застранили – верују у часни Кур’ан, због Његовог, нека је мир над њим и милост Божја, описа и наговешћења. А има и неуких Арапа који верују у оно што ти се, Веровесниче, објављује. И знајте да Кур’ан оспорава или у њега сумња само онај који се, након што му стигне знање, инати, пориче и негира очите истине.

Божји Посланиче, ти никакву књигу пре часног Кур’ана ниси читао, а ниси ни једно једино слово руком својом написао, јер не умеш да читаш и пишеш, твоји сународници то добро знају. Да си знао да читаш и пишеш, посумњали би лашци и рекли би: “Мухаммед је смисао овога што говори узео из претходних књига” или би казали: “Кур’ан је преписао из претходних објава!”

Кур’ан је истина, њега чине јасни и недвосмислени докази и речи које упућују ка истини, и њега чувају у својим срцима они који су учени верници. А славни Кур’ан поричу само неправедници, који су сами себи неправду учинили и порицатељи који Му судруга приписују.

Незнанобошци говоре и ово: “Зашто Бог није послао Мухаммеду знамења која се могу докучити чулима вида и додира, као што је дато претходним посланицима? Њима, који то сугеришу, реци: “Знамења и чуда јесу само код Бога, Он њима располаже, даје их коме хоће а ускраћује их, опет, коме хоће. Ја сам само слуга и посланик који је послат да вас упозори на страшну, непреболну казну.”

Зар онима који не верују није довољно сазнање то што ти је, Посланиче одабрани, Бог објавио славни Кур’ан, књигу чији им се одломци увек казују? Часни Кур’ан, објављен Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, израз је милости људима који верују у Објаву и поступају складно њој, и опомена која је од користи онима који о њој помно, непристрасно размисле. Оно што им је Бог послао као објаву боље је од оног што они предлажу а објављено је претходним посланицима.

Обрати се, Веровесниче, безбожницима: “Између вас и мене Бог је довољан сведок истинитости мог посланства, и да сте ви порицатељи неверници који оспоравају оно што је мени објављено! Богу је знано све што се догађа на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено, нити Му ишта може умаћи! А многобошци, они који верују у лажна божанства, неверници, и они који поричу часни Кур’ан, објављен Посланику, нека је мир над њим и милост Божја – такви су прави губитници на овом и на Будућем свету, тим већи јер су веровање заменили неверовањем.”

Пожурују те незнанобошци, о Посланиче, да их казна задеси, ругајући се и оспоравајући сваку могућност да се догоди оно што спомињеш. А да Свезнајући Бог није одредио рок утврђени када ће бити кажњени, заиста би их казна снашла непосредно након што је затраже. Нека знају они који не верују да ће их казна изненада снаћи, они је неће наслутити нити ће осетити да им се приближава.

Неверници траже од тебе, Божји Посланиче, да их што пре стигне казна, на овом свету, а она ће их, несумњиво, стићи; Паклена ватра ће обухватити невернике, неће је моћи избећи нити ће од ње моћи да побегну.

На Судњем Дану незнанобошце ће захватити казна одозго, изнад њихових глава, и одоздо, испод њихових ногу, и са страна, па ће им Свевишњи Бог, јер су порицали Његово постојање, противили се посланицима и на муке стављали искрене вернике, тад рећи: “Трпите због неверства и греха које сте чинили на овом свету!”

О искрени, добри верници, ако у једној земљи не можете да испољавате верска обележја и да слободно обожавате Бога, иселите се у другу земљу где можете неометано да практикујете прописе Ислама! Божја је Земља широка и пространа, па само Узвишеног Бога обожавајте!

Нека вас од исељења не одврати страх од смрти јер је одређено да ће свака душа смрт кушати и одређено је да ће се људи Богу вратити и пред Њиме рачун полагати, па ће бити кажњени или награђени.

Племенити Бог настаниће у високим рајским одајама, под којим реке теку, оне људе који верују у Господара светова, следе Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и чине добра дела; у њима ће, уживајући, вечно боравити. Дивне ли награде онима који су се трудили и били Богу послушни!

У овим високим, заносним рајским собама биће смештени они који су били одани Узвишеном Богу, па су извршавали верске наредбе и сустезали се од верских забрана, трпељиво, и који су се ослањали на Свемогућег Бога у свим својим пословима Њему се предајући и препуштајући.

Има небројено много животиња на Земли које не гомилају и не чувају храну за сутра, за разлику од човека, а Бог Узвишени, даје им опскрбу као што је даје људима. И то је показатељ да немате оправдања у сустезању од исељења на Божјем путу. Свезнајући Бог, збиља, чује све гласове, знана су Му сва дела, људске намере и тајне.

Божји Посланиче, ако упиташ незнанобошце ко је створио небеса и Земљу, и ко је потчинио Сунце и Месец, они би, несумњиво, одговорили: “Свемогући Бог, Један Једини, створио је све то!” Па куда се неверници онда одмећу од веровања, обожавајући лажна божанства, која не могу ни штету ни корист донети!

Бог Узвишени, обилну опскрбу даје коме хоће међу слугама Својим, а некима је и ускраћује, јер само Он, Мудри, зна коме треба дати а коме треба ускратити. Племенити је Бог савршено упућен у све људске послове и стања, ништа Му није скривено од онога што користи Његовим створењима на овом свету, и све обухвата Својом милошћу.

Упиташ ли, Божји Посланиче, невернике о томе ко с неба благословљену воду спушта па њоме земљу оживи након суше и обамрлости, они ће одговорити да то Бог, Један Једини, чини. Ти реци: “Хвала припада Богу, Који је успоставио доказ против незнанобожаца и учинио да сами себе демантују!” А већина људи не зна у чему је за њих добробит а у чему је штета; и да су људи упућени у Божју величину и Његову моћ, не би друге поред Њега обожавали, не би обожавали кипове, идоле, свештенике, посланике, анђеле, свеце, иконе и остале који никакво добро не могу да донесу, нити могу ма какво зло да отклоне.

Људима је овоземаљски живот забава и игра, који ће се брзо и неопажено завршити; и који одвраћа, помоћу својих чари, лепота и страсти, од обожавања Бога, па својим очаравајућим лепотама наводи на заборављање Будућег света. А на Будућем свету је истински, вечни живот. Када би то људи знали, истински и поуздано, не би давали предност овом, пролазном свету над Будућим, вечним светом!

Када се незнанобошци у лађу укрцају и након што се отисну на пучину па им због невремена запрети смрт, тада се само Богу моле, искрено и честито у Њега верују; заборављају у невољи своја лажна божанства, а након што их милостиви Бог на копно избави и спаси од смрти, неки се одмах враћају на стару заблуду и својим идолима и киповима.

Чине тако да би показали како не верују у Свевишњег Бога и да Му нису захвални на благодатима. Па нека кратко уживају на овом пролазном свету, али – њима ће се, након смрти, показати последице гнусних дела која су чинили на Земљи.

Не уочавају ли другу благодат они који не захваљују Племенитом Богу на избављењу од дављења у мору, а то је да је Мекку сигурним градом учинио у којем су крв и иметак максимално заштићени, док се у околини пресрећу, убијају и поробљавају њихове жене и деца, и да им се иметак отима?! Па зар незнанобошци верују у оправданост своје заблуде и незахвалности Богу док живе унутар Мекке сигурни и свакојаким благодатима обасути, на којима Му нису захвални?

Нико на свету није неправеднији од оног ко измишљајући лажи и потворе придружује Свевишњем Богу саучеснике, жену и дете – узвишен нека је Бог од тога! И нико није неправеднији од оног ко негира истину с којом је послат Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја! У Пакленој ће ватри бити пребивалиште неверницима и онима који су њима слични.

Бог Узвишени, заклиње се да ће Правим путем упутити оне које се труде да стекну Божје задовољство. А Бог је увек уз доброчинитеље: чува их, помаже и брине се о њима.

Значење кур’анских скраћеница разматрали смо на почетку поглавља ел-Бекара.

Византинци су поражени од Персијанаца, нису могли да се одупру њиховој најезди.

У Шаму, земљи са најнижом надморском висином око Црног мора која је најближа Персији, али ће Византинци ускоро да победе Персијанце, у то нема никакве сумње.

Наиме, победиће их за неколико година, то јест, у распону од три до десет – а Узвишеном Богу припадала је одлука и пре него што ће Персијанци извојевати победу над Византинцима, а припадаће и након што Византинци победе Персијанце – и тад ће се верници радовати.

Вверници ће се веселити Божјој помоћи коју ће дати Византинцима – Бог Узвишени, помаже Својим штићеницима, а унизује и оставља без подршке Своје непријатеље, оне који Му се противе; Бог је непобедив. Бог је самилостан према верницима.

Обећање да ће Бизантинци, следбеници Књиге, победити Перзијанце, ватропоклонике безбожнике, мора се остварити јер је то истинито Божје обећање – Бог Своје обећање неће изневерити – али већина људи, због тога што не верује, не разуме.

Они који не верују у Бога и у Судњи дан нису упућени у веровање нити у верске прописе, него су упућени само у пролазне лепоте и украсе живота на овом свету и изградњи цивилизације засноване на материјализму. Они не знају ништа о стварности живота на Будућем свету и немарни су према њему.

Зашто безбожници не промисле о себи – како их је Свемогући Бог створио из ничег, те о стварању небеса и Земље и свега што се између њих налази – да су створени с истином, ради правде и да ће живети до одређеног рока. А заиста многи људи не верују у Дан проживљења и сусрет с Богом, Зналцем свих тајни, па се зато не припремају за Судњи дан чинећи добра дела, како би заслужили Божју наклоност.

Зар незнанобошци нису светом путовали и видели, размишљајући и поуку извлачећи, шта је задесило народе пре њих, као нпр. народе Ад и Семуд, који су порицали и посланике у лаж утеривали? Претходни народи су били моћнији од меканских неверника, снажнији и више су уживали него они; земљу су више обрађивали и на њој су градили више него што ови граде. Међутим, то претходним народима није било од користи кад је дошло време да буду кажњени, а настрадали су управо због тога што су утеривали у лаж своје посланике и што су ратовали против њих, и што су порицали очигледне, јасне доказе да постоји само један Бог. И Бог Узвишени им није учинио неправду кад их је уништио – јер заслужили су казну, они су сами себи неправду нанели поричући Божје постојање и проглашавајући лажним Његове посланике.

Затим је крај силника који су веровали у многобоштво и чинили злодела и ред на Земљи реметили био најгори крај. Они нису веровали у Узвишеног Бога, него су се ругали Божјим знамењима и посланицима, па их је задесило кобно страдање.

Свезнајући Бог створио је све без преседана, Он ће створења у прах претворити па поново створити, као и први пут. И напослетку ће се сви људи вратити Богу, да награди добре вернике, а казни злочинце.

Кад наступи Судњи дан, неверници ће изгубити наду у спас, биће сигурни у то да ће настрадати, јер ничим неће моћи оправдати своје неверовање у Бога.

Лажна божанства неће нимало помоћи онима који су били незнанобошци, неће се за њих заузети него ће их се пред Богом одрећи, а и њихови следбеници ће се њих одрећи кад се суоче с казном. Божанства ће их се одрећи када њихови следбеници буду у највећој потреби за њима. А сви ће заједно страдати.

На Дан кад Смак света наступи раздвојиће се у складу с делима која су чинили на пролазном свету, па ће неки бити уздигнути на највише степене, а неки ће, опет, бити бачени у најниже поноре.

Они који су веровали у Бога и чинили добра дела биће у рајским баштама уживања, почашћени и весели; у њима ће вечно остати.

А они који су порицали Божје постојање и нису веровали у објављене речи и доказе Посланику, и који су порицали проживљење и полагање рачуна, такви ће бити приведени страдању, неће им бити изласка из Пакла.

Славите Бога кад омркнете када се обавља предвечерња и вечерња молитва, и кад осванете а када се обавља јутарња молитва.

Богу свака похвала припада, у подне и онда кад се клања послеподневска молитва. На небесима га хвале анђели, а на Земљи створења.

Бог изводи живо из неживог, као нпр. човека из сперматозоида, или пиле из јајета, и изводи неживо из живог, као нпр. сперму из човека, или јаје из кокоши, и земљу помоћу кише оживљава након обамрлости њене – тако ће и вас Свемогући Бог оживети и довести на стајалиште да полажете рачун за своја дела.

Једно од очитих знамења да је Узвишени Бог свемоћан, величанствен и једини Бог и то је што је створио људе од земље тако што је Адама, праоца човечанства, од блата устајалог створио, па гле – ви, његови потомци, одједном се намножисте и настанисте Земљу живећи од опскрбе коју вам Бог даје.

Један од знакова да је Бог једини, свемогући Бог и да само Њега можемо обожавати јест то што је, о мушкарци, од врсте ваше жене створио да с њима живите и да се уз њих смирите, успоставивши међу вама љубав и самилост. Оном ко размисли, помно и непристрасно, у том Божјем давању је велики, јасни доказ. Једино они који размишљају имају користи од ума који им је Он дао.

Једно од знамења да Бог може све учинити и да је једини Бог јесте то што је створио предивна небеса, незамисливо великих димензија, и што је створио Земљу, и што је учинио да се људи разликују по језицима, наречјима, изгледу и боји коже. У свим тим знамењима заиста је очита поука онима који имају корисно знање помоћу којег могу проникнути у суштину ствари и у тајне Божјег давања и стварања.

На неограничену Божју моћ и једноћу указује и сан ноћу и дању, који је Бог створио да би се људи одмарали од дневних послова, и то што је Свемогући Бог учинио дан за привређивање и бављење другим пословима. У томе су докази оном ко чује и одазива се истини; само ће он корист из њих извући.

Један од знакова који указују на свемоћ и једноћу Величанственог Бога јесте то што људима муњу показује, па се они преплаше громова и пожеле да падне киша. А Бог спушта с неба благословљену воду помоћу које оживи земљу након што је била обамрла и испуцала, дајући да никне сваковрсно биље и плодови укусни. У томе је очит, необорив доказ да Свемогући и Мудри Бог може мртве проживети и свести с њима рачун. Али, ти знакови користе само оним људима који желе да схвате поруку.

Да је Бог Узвишени, једини и свемогући Бог, указује нам и то што небеса стоје, а не падну, као и то што земља опстоји, а не распадне се. А на концу ћете се, кад вас Свевишњи Бог само једном позове да устанете из својих гробова, појавити журно идући према стајалишту, на којем ћете положити рачун за оно што сте чинили у животу на овом свету.

Богу припадају сва створења на небесима и на Земљи, јер Он ствара, опскрбљује, одређује и управља, пред Његовом величином сви су понизни и сви су Њему покорни.

Свевишњи Бог из ничега ствара и Он ће створења, након што се у прах претворе, поново створити. Све то чини без преседана. Лакше је вратити у живот оно што је већ постојало него створити из ничег – а обоје, првобитно стварање и враћање у живот оног што је већ постојало, лако је Богу. Богу, узвишен и слављен нека је Он, припада најузвишенији пример у сваком погледу, па је свако Његово својство сушто савршенство и израз величине. Милостиви Бог силан је и свемоћан, нико Га не може потчинити. Он даје понос оном ко Њега прихвати за заштитника, а унизује све оне који су Његови непријатељи. Мудар је у стварању, управљању и прописивању.

Вас саме, о незнанобошци, Бог наводи као пример: јесу ли они који су у поседу вашем, робови и робиње, ваши равноправни партнери у опскрби па се бојите њиховог удела онако како се бојите да ће вам, у погледу поделе иметка, наудити слободни људи, који имају веће право од робова? Па како онда можете бити задовољни тиме да Узвишеном Богу приписујете саучеснике у погледу стварања и права на обожавање? Ево, помоћу оваквих и сличних примера Мудри Бог објашњава очите доказе и јасна знамења онима који размишљају, утолико што ти примери једино њима користе.

Безбожници нису у заблуди зато што им нису понуђени докази нити зато што им они нису објашњени, него су у заблуди зато што се поводе за својим прецима без икаква доказа и лакомислено следе њихов пут, пут незнања и странпутице. А ниједан човек није у могућности извести на Праву стазу оног коме је Праведни Бог предодредио да ће залутати. Нека знају безверци да неће имати помагача који би их сачувао од паклене казне у коју ће их бацити Бог, Један Једини.

Зато ти, Божји Посланиче, с верницима који су с тобом, окрени своје лице исправној вери, Исламу, а окрени се од свих других вера. Према монотеизму је Бог Узвишени, створио људе. Нико не може преиначити Божје стварање и Његову веру. Али, већина људи не зна да је Ислам једина исправна вера.

Будите предани Свевишњем Господару кајући се за грехе, и будите богобојазни извршавајући заповести, а сустежући се од забрана, и обављајте молитву извршавајући све исправно; пажљиво и срчано клањајте, онако како је прописано да се клања! И немојте бити с онима који поред Бога друге обожавају, славе и моле, већ будите монотеисти, само Богу се молите и Њега једино обожавајте!

И немојте бити као незнанобошци, који су се отуђили и искривили своју Књигу, па су, сходно прохтевима, прихватали део Књиге а други део одбацивали, и који су се претворили у секте које фанатично и слепо следе своје вође и мишљења, помажући једни другима у злу и непријатељству. Где је свака група задовољна са оним што заговара и држи да је на истини, а сматра да су њени неистомишљеници у заблуди.

Кад многобошце снађе каква невоља или потешкоћа у животу, као нпр. болест, сиромаштво, суша, тада Бога, узвишеног и слављеног, искрено зазивају да их поштеди и олакша им, а кад им Свевишњи Бог укаже Своју милост и отклони невољу, неки од њих враћају се лажним божанствима и њима молитву и захвалност упућују.

Да би тиме били незахвални Милостивом Богу, Господару небеса и Земље, на указаној милости и избављењу из невоље. Па нека незнанобошци уживају у својим страстима на овом краткотрајном свету, схватиће на Судњем дану да су у очитој заблуди били.

Зар је Племенити Бог објавио меканским незнанобошцима какав јасан, недвосмислен и непобитан доказ који им говори у прилог њихових лажних божанстава, и који сведочи да је њихова заблуда истина? Па, шта их је онда одвело у незнанобоштво, за које баш никакав доказ немају!

Кад Свевишњи Бог укаже људима неке од Својих благодати, као нпр. иметак, здравље, сигурност, благостање, они се веселе охоли и задивљени својим достигнућима, уместо да се захваљују милостивом Богу. Међутим, кад их задеси невоља, сиромаштво, болест, глад, страх, тегоба живота – због греха и лоших поступака које су учинили – одједном почну очајавати и мисле да невоља неће нестати.

Зар не схватају људи да Бог Узвишени, даје неким људима обилну опскрбу да би их искушао хоће ли захвални бити, и да је ускраћује другим људима да би их, исто тако, искушао хоће ли се стрпети или ће пак показати незадовољство Божјим давањем? У чињеници да Узвишени Бог неком даје обилну опскрбу, а дотле је неком ускраћује, очит је знак верницима да је Мудри Бог милостив према људима и да је савршено упућен у све њихове потребе и послове.

Муслиману подај ближњем оно што му треба припасти, одржавај с њиме родбинске везе, удели му милостињу и чини доброчинство; издвоји из милостиње убогом и оном који је кренуо на пут па му нестало иметка! Велику ће награду на Будућем свету имати онај ко буде, зарад Божјег лица, удељивао онима који немају довољно материјалних средстава за живот. Успеће управо они који буду удељивали у добротворне сврхе и чинили друга добра дела, па ће заслужити Божје задовољство и Рај, спасивши се казне у Паклу.

А новац који посудите као каматни кредит, о људи, да би се увећао у туђој имовини, неће се код Бога увећати, него ће Праведни Бог уништити благослов у истом том новцу и учиниће да нестане! А новац који дате, о људи, из зеката и милостиње онима који заслужују да им се да, и жудећи за Божјим лицем и наградом на Будућем свету – биће умногостручен код Бога, и то је дело које ће вам бити примљено.

Једино вас Бог из ничег ствара и затим разноврсним благодатима опскрбљује, затим вас усмрћује, након што вам дође смртни час, а напослетку ће вас оживети изводећи вас из гробова и довешће вас на стајалиште на Судњем дану, да полажете рачун за своја дела. Постоји ли међу вашим лажним божанствима која обожавате, а не Свемогућег Бога макар једно божанство које може то учинити? Нека је слава Богу и нека је врло високо изнад тога да Му је било ко сличан, нема истинског божанства осим Њега!

Због греха које луди својим рукама чине, неред се појавио на копну и мору: суше, заразне болести, сиромаштво, глад, свакојаки проблеми, несреће, природне катастрофе… Бог то даје да би опоменуо луде на огавност оног што чине, да би се вратили Богу искрено се кајући и да би се сустезали од чињења неваљалости и порока.

Божји Посланиче, обрати се незнанобошцима: “Светом путујте и гледајте, размишљајући и поуку извлачећи, шта је задесило претходне нараштаје! Већина њих су били незнанобошци, а због тога су и уништени!”

Зато ти окрени своје лице ка Правом путу и Исламу, исправној вери, пре него што наступи Дан коначног полагања рачуна, а који нико неће моћи одложити нити одбити. Тог Дана људи ће бити у различитим категоријама и појавиће се одвојено да им буду показана дела која су чинили на пролазном свету; једни ће бити уведени у Рај, а други ће бити бачени у Пакао.

Они који не верују у Силног Бога, Зналца свих тајни, сами ће сносити последице и штету неверовања вечно боравећи у ватри, док ће они који верују и, зарад Божја лица, чине добра дела себи припремити место и угодно боравиште у Рају, у којем ће вечно боравити.

То је тако, да би Свевишњи Бог, из Своје милости и доброте, наградио честите вернике најбољом наградом. Заиста Свезнајући Бог не воли оне који не верују и који поричу посланике, Он ће их казнити на Дану судњем.

Једно од знамења Божјих јесте то што шаље ветрове с кишним облацима и радосним вестима људима о спуштању кише, да би Бог Узвишени, људима подарио Своју милост, како би уживали у благодатима благословљене слатке воде коју спушта с неба и помоћу које, након обамрлости, оживе и људи и земља, и како би, Божјим давањем, моћи и вољом, лађе морем пловиле, а на којима трговци превозе трговачку робу и храну – не би ли људи били захвални Створитељу, па им због тога Он подарио још веће благодати.

Узвишени Бог је и пре Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, слао посланике њиховим народима с јасним, непобитним доказима. Па ипак, већина се њихових сународника отуђила од Бога, а мањина је веровала; Узвишени Бог се осветио порицатељима, уништио их је, а верницима монотеистима помогао је, јер Божји штићеници, због свог степена и близине Њему, заслужују Његову неизоставну помоћ.

Једино Бог Узвишени, шаље ветрове и они гоне кишне облаке па их небом разастире по Својој вољи, у парчад их делећи, па видиш кишу како лије из њих. А кад Племенити Бог помоћу ветрова потера кишне облаке на предео на који жели, људи се одједном обрадују и надасве радошћу испуне због кише која ће пасти, а услед које ће земља биљем, које треба и њима и стоци њиховој, обрасти.

Обрадовали су се, иако су раније – пре него што ће Бог кишу спустити – били очајни.

Зато посматрај, Посланиче, трагове кише на зеленој земљи и бујним вртовима, коју Бог шаље као израз милости – како Он помоћу воде оживи суву, испуцалу, обамрлу земљу из које затим никне разно биље! Онај Који је у могућности да земљу оживи, након њене обамрлости и суше, у могућности је мртве да оживи изводећи их из гробова. Бог све може да учини и ништа не може да изађе из оквира Његовој моћи.

А кад би Свезнајући Бог послао ветар на зелено растиње, житарице и плодове који би то уништио и у жуто претворио, па би због тог призора остали би незнанобошци, и наставили да и даље негирају бројне Божје благодати.

Као што ниси у стању дозвати мртве и глуве довикнути, исто тако ниси у могућности да учиниш да чују савете они који су слични тим двема категоријама људи - незнанобошци који су окренули леђа и којима опомена не користи.

Исто тако, ниси у могућности да одвратиш од заблуде оне чија је срца Свевишњи Бог запечатио и одузео им моћ запажања истине. Твоје ће речи чути и прихватити само они који чврсто верују у часни Кур’ан, предају се узвишеном Господару и прихватају јасне доказе.

Једино вас Свемогући Бог ствара, о људи, од сперме, незнатне и безвредне текућине, па се немојте охолити, и након беспомоћности у детињству, снагу вам мужевну подари, па вас опет врати у беспомоћност, старцима вас учини и подари вам да доживите позне године! Бог Узвишени, ствара шта жели и чини да пролазите кроз етапе које Он хоће: беспомоћност и снага, детињство и младост, мужевно доба па позне године. Бог све савршено ствара, јер је Свезнајући; чини шта хоће, јер је Свемогући.

А кад наступи Час оживљења, грешници ће се заклињати да су у гробовима остали сасвим кратко време, тек један трен. Као што су на овом свету били одвраћени од истине, исто тако ће тад бити одвраћени од спознаје тога колико су у гробу времена остали.

Онда ће порицатељима веровесници и анђели, којима је Бог дао знање, рећи: “Према Божјој одредби, која је проистекла из Његовог знања, ви сте остали откако сте створени па све док нисте оживљени, а ово је Дан оживљења, али, ви нисте на Земљи схватали нити сте веровали да ће доћи овај Дан, па сте посланике у лаж утеривали и порицали оживљење, које сте, ево, доживели.”

Кад наступи Дан страшног полагања рачуна, испричавање неверницима неће нимало помоћи, од њих се неће тражити да се Свевишњем Богу умиле помоћу богослужења, покајања и прихватања вере, јер имали су прилику да стекну Божју љубав и наклоност, али су је на Земљи пропустили.

У овом је Кур’ану Свезнајући Бог обелоданио сваковрсне примере помоћу којих се распознаје истина од неистине. А кад би ти, Божји Посланиче, донео незнанобошцима било какво знамење или било какав непобитан доказ да си заиста Посланик, они би рекли: “Мухаммеде, ти и они који тебе следе само сте опчињени и обманути тиме што говорите!”

Као што Свемогући Бог печати срца неверника, који у твоје доказе не верују, запечатиће срца оних који не схватају да је часни Кур’ан, који си донео, истина.

Божји Посланиче, стрпљиво подноси порицање и непријатности које ти наносе неверници грешници! Божје обећање да ћеш бити помогнут, да ћеш завладати и да ће крај бити у твоју корист неупитно је. Зато, нека те они који нису уверени у проживљење не наведу на то да пожурујеш њихову казну и будеш брзоплет.

Значење кур’анских скраћеница разматрали смо на почетку поглавља ел-Бекара.

Ово су речи часног Кур’ана, савршене и мудре књиге, и Бог Узвишени, објаснио их је људима.

Кур’ански одломци су милост верницима, који добра дела чине и упута су им како ће извршити Божја права и како ће само Њега обожавати.

Они су доброчинитељи: обављају намаз (молитву) онако како то Бог воли, драге воље дају зекат (обавезну милостињу) онима којима он припада и чврсто, без резерве, верују у Дан тешког полагања рачуна.

Свевишњи Бог указао је на Праву стазу онима у којима су сабране наведене моралне особине, даровао им је светло и упутио их на слеђење истине; они ће своје жеље остварити и сачуваће се казне на Судњем дану.

Неки људи купују средства за забаву – све што одвраћа од слеђења Правог пута – и ругају се Божјим речима и доказима, управо зато што су неверници искварени. Њих чека понижавајуће страдање и срамотна, тешка казна на Будућем свету.

Кад се таквим грешницима казују Божја знамења и читају кур’анске речи, они не прихватају истину и не следе је, као да ништа нису ни чули и као да су оглувели па не чују истину. Божји Посланиче, најави им болно страдање и страшну патњу у ватри Пакла, коју могу да очекују!

Честитим верницима, који чине добра дела, Бог ће дати благодати у Рају, па ће се њима користити и у њима ће уживати.

У Рајским ће баштама заувек да остану, уживаће у благодатима којих никад неће нестати. А обећање Божје истина је, Он ће га извршити. Бог је силан и свемоћан, нико Га не може потчинити. Мудар је у стварању, управљању и прописивању.

Свемогући Бог створио је висока небеса без стубова и одвојио их од Земље – људи виде небеса, огромно Божје знамење – а у земљу је чврсто усадио планине да се земља не тресе и да се њена равнотежа не поремети. Разасуо је Господар светова по Земљи свакојаке, разноврсне животиње. И спушта с неба, из облака, питку, благословљену воду помоћу које, након суше, ниче биље, дрвеће с плодовима, сваковрсним и племенитим, а који имају различиту боју, укус и облик, а са којима се користе људи и животиње.

Све што је споменуто, о људи, део је оног што је Бог Узвишени, а не неко други, створио, па покажите Ми, о ви који не верујете, шта су створили лажни богови које поред Бога обожавате? Не, него су неверници усред очите заблуде, безумни и сасвим далеко од Правог пута, јер обожавају оне који ништа не стварају, и који су сами створени.

Узвишени Бог дао је добром човеку Локману, искреном покајнику, мудрост која се огледала у разумевању вере, исправном промишљању и мудрим саветима, и наредио му је да се захваљује Богу на тим благодатима чинећи добра дела и сустежући се од греха. Бог Узвишени је независтан од свих светова и Он нема користи од веровања верника нити штету од непокорности грешника и неверника, па ко верује и захваљује – то ради у своју корист, а ко пориче благодати и не верује у Бога, Који створењима издашно даје благодати – па Бог је Себи довољан, свака захвала Њему припада, увек и у сваком стању.

И спомени, Посланиче, дан кад се Локман обратио свом сину, постичући га на добро, а одвраћајући га од зла. Наиме, рекао му је да се добро чува незнанобоштва, па му је рекао да је то један од највећих и најгнуснијих греха који има за последицу да човек вечно остане у Ватри.

Свезнајући Бог опоручио је и заповедио је човеку да чини доброчинство својим родитељима и да им се покорава у оном у чему није непослушност према Богу. Мајка га је носила једва подносећи трудноћу, трпећи све теже и теже болове и разне непријатности; носи га и одбија од дојења у току две године. Бог Узвишени је заповедио човеку да се захваљује својим родитељима, и да чини добра дела а да се сустеже од свега шта не ваља, јер ће се Богу сви вратити, па ће добре наградити, а зле казнити.

Па ипак, буду ли те родитељи навраћали да одбациш праву веру у милостивог Бога, да друге обожаваш и да грехе чиниш, немој им се покорити у томе – послушност је само у чињењу добра, не може се бити послушно човеку у оном што је Свевишњи Бог забранио да се чини. Али, немој дозволити да те непослушност према родитељима, кад је реч о забрањеном, наведе на ружно понашање према њима, него им чини добро, дружи се с њима и благо се према њима опходи, следећи притом пут покајника, оних који се враћају Силном Богу чинећи добра дела и сустежући се од порока. А после смрти, знајте поуздано, следи повратак Свезнајућем Богу, Који ће сваког обавестити о оном шта је радио и, сваком дати према заслугама!

“Синко мој”, обратио се затим Локман свом сину, саветујући га, “Бог Узвишени, зна за свако дело, било оно добро или лоше, па макар било тешко као зрно горушице, на стени или ма где на небесима или у земљи, и Он ће га показати на Дану судњем, да би свако био награђен или кажњен према оном што је радио. Бог је благ према људима, па им даје добро и чува их од зла на најлепши начин. Бог је о свему добро обавештен, ништа Му није скривено.”

Мудри Локман наредио је свом сину да обавља молитву исправно и у потпуности, јер је молитва стуб вере и одвраћа од неваљалих дела и зла, и да буде стрпљив приликом искушења. То је све наредба од Узвишеног Бога који заповеда да се чини доброчинство, и у погледу тога нема избора, то је обавеза.

Локман је свом сину такође рекао: “Немој лице своје од људи да окрећеш, из охолости и умишљености да си бољи од неког, већ буди весео, благ и угодан саговорник! И немој надмено и умишљено земљом да ходаш, па Бог не воли гордог, охолог и самодопадљивог човека, који себе сматра вреднијим од других људи, и који није захвалан на благодатима које му је дао.”

“Кад ходаш, ходај скромно и одмерено, а не бахато и охоло, и спусти глас кад говориш – то спада у правила лепог понашања и указује на умност оних који тако поступају – несумњиво је глас магарца најружнији и најнепријатнији, па немој подизати свој глас беспотребно; будеш ли подизао глас у говору, личићеш магарцу."

Зар не видите, о људи, да вам је Бог омогућио да се користите свим оним што постоји на небесима: Сунце, Месец, планете, и све што је на Земљи: животиње, биљке, воде, и да издашно на вас просипа Своје бројне и огромне видљиве благодати, па вам даје леп изглед, и оне благодати које се не могу видети, као нпр. знање и ум. Па ипак се неки људи споре о томе да ли заслужује само Бог да се обожава и покорава, и расправљају о Његовим именима и својствима, без икакве учености, без јасног, непобитног доказа и без књиге на коју би се позвали и њоме своје мишљење оснажили.

А кад се тим неверницима, који о томе расправљају, каже: “Следите оно што вам је Бог Узвишени, објавио а Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, пренео, нека вам то буде водич!” Они се успротиве и одговоре: “Не, него ћемо следити своје претке, па ћемо обожавати кипове и идоле и тако их Богу придруживати.” Зар могу тако чинити и онда кад им ђаво лепим приказује чињење неверства и остала ружна дела, па их на тај начин позива у ватру Пакла у којој ће горети они који нису веровали!?

Ко се сасвим преда Узвишеном Богу, само Њега обожава, говори лепе речи, чини добра дела и пази на све своје поступке, тај се држи за најчвршће уже и везу која ће га довести до Божјег задовољства. Знајте да се све ствари и људи Богу враћају, Он ће добре да награди, а зле ће да казни.

Онај ко не верује у твоје посланство, Веровесниче, и лажним сматра оно у шта позиваш – па немој да те жалости и забрињава његово неверство! Ти си верно и искрено доставио оно што ти је Бог као обавезу дао, а Свезнајућем Богу вратиће се и они који нису веровали па ће их Он обавестити о лошим делима која су чинили на пролазном свету, након чега ће их казнити у Паклу. То је тако, јер Бог добро зна шта је у грудима, шта ко мисли, ништа Му није скривено.

Бог Узвишени, даје да се неверници наслађују у овоземаљском, пролазном и кратком животу као што даје да стока ужива, а онда ће их, на Дан тешког полагања рачуна, потерати у Ватру, где их чека огромно страдање и болна патња.

Посланиче, да упиташ невернике ко је створио небеса и Земљу, казали би, без сумње, да их је створио Бог, нико други, па би сами против себе успоставили доказ. Кад кажу да је Бог једини Створитељ, ти реци: “Нека је хвала Богу, Који је учинио да против вас буде успостављен доказ!” А већина неверника не зна, због своје неупућености, ко заслужује славу и хвалу.

Бог је створио небеса и Земљу, само Он даје опскрбу, одређује и управља свиме. Нема истинског божанства осим Бога, Он је једини Господар! Бог је самодовољан. Само Богу припада слава и захвала, и то на оба света.

Да се сва стабла која се налазе на Земљи претворе у пера, а да се море претвори у тинту и уз њега још седам мора, па да се помоћу тих пера и тинте пишу Божје речи, узвишен и слављен нека је Он, потрошила би се пера и тинта а благословљене Божје речи, које људи не могу да поброје и обухвате, не би се исписале. Он је силан и свемоћан, нико Га не може потчинити. Мудар је у стварању, управљању и прописивању.

Све вас створити и проживети зарад полагања рачуна, о људи, исто је као с једном душом то учинити, јер је Богу све лако! Узвишени Бог све чује, па Га чување једних гласова не одвраћа од чувања других гласова, виђење једне појаве не одвраћа Га од виђења друге појаве, стварање нечег не одвраћа Га од стварања нечег другог.

Зар не видиш да Свемогући Бог уводи ноћ у дан, па ноћ, понекад, дуже траје од дана, и дан уводи у ноћ, па дан постаје дужи а ноћ краћа, и да је Господар светова потчинио Сунце и Месец – небеска се тела крећу до утврђеног рока – и да Бог добро зна шта ко чини! Њему ништа није скривено и Он ће вас за оно што сте радили наградити, односно казнити.

Ето, сва та предивна створења и запањујуће доказе Бог је, узвишен и слављен нека је Он, дао како бисте знали да само Он полаже право да се обожава, да су Његова имена, својства и дела истина, и како бисте знали да су лажна божанства она која безбожници зазивају, и како бисте знали да је Свемогући Бог савршен у погледу Својих имена и својстава и како бисте знали да је Бог већи од свега.

Човече, зар не видиш да је Племенити Бог, из Своје доброте и милости према људима, потчинио лађе да морем плове, да би у томе људима били докази Божје моћи и милости? У томе Господар светова даје очит, јасан доказ да је свемоћан и величанствен, онима који стрпљиво извршавају заповести и сустежу се од греха, и стрпљиво подносе ударац судбине и захваљују Богу на благодатима.

Кад се незнанобошци укрцају у лађу и кад се море узбурка па се дигну валови, као да су као брда и облаци, па се они насмрт престраве и избезуме од неизвесности – тад се Богу искрено моле честито Му веру исповедајући; а чим их на копно и на сигурно избави, неки Богу делимично захвални остају, док су други сасвим незахвални и обожавају лажна божанства, а не Бога. Божја знамења и Ислам пориче само издајник који не држи до завета, и сваки незахвалник који негира Божје благодати и заборавља доброчинство.

Људи, бојте се Узвишеног Бога, свог Господара, извшравајући заповести и сустежући се од греха и стрепите од Дана чија ће коб бити свугде присутна! Имајте на уму да тад родитељ неће моћи свом детету помоћи, нити ће дете моћи родитељу помоћи; неће бити родбинских веза, ни заговорника, ни помагача! Да ће Судњи дан наступити – Бог вам обећава, то је истинито обећање у које нема нимало сумње, па стога немојте дозволити да вас живот овоземаљски заведе, са својим украсима и чарима, јер он кратко траје, варљив је и нестваран. И немојте нипошто допустити да вас поколеба ђаво и обмани позивајући се на Божју милост и изостанак казне због греха!

Само Бог једино зна кад ће да наступи Час судњи; само Он, и нико други, чини да пада киша из облака; само Он зна шта је у свакој материци; само Он зна шта ће свака душа сутра стећи, а она то не зна; и само Бог зна у којој ће земљи свака особа умрети, јер она то не зна. То је тако, јер је Бог Свезнајући, ништа Му није скривено, Он зна шта се тајно чини и шта се на јаву износи!

На почетку поглавља ел-Бекара разматрали смо значење кур’анских скраћеница.

Овај је Кур’ан, који је објављен посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, несумњиво објава од Бога, узвишен и слављен нека је Он, Господара свих светова.

Ипак, неверници говоре лажи: “Мухаммед измишља Кур’ан, а не доноси га од Бога!” Напротив, часни Кур’ан је објава у коју нема сумње, а која ти, Посланиче, долази од Племенитог Бога, да би опоменуо народ који пре тебе, није имао опомињача никаквог, не би ли се запутили Правом стазом, и поступали у складу с Објавом.

Бог је створио небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља, и није због немоћи одмарао седми дан. Бог је у могућности да створи шта жели, и то у трену. Након што је створио небеса и Земљу, Свезнајући Бог узвисио се изнад Престоља онако како приличи Његовој величини. Осим Бога, људи немају никаквог заштитника да се брине о њима и удовољава њиховим потребама, нити имају каквог заговарача чије би се заговарање примило да буду поштеђени казне. Па зашто не размислите о Божјим доказима и не опоменете се саветима, и само Њега не обожавате?

Од небеса до Земље Свезнајући Бог свему даје распоред, само Он управља свиме, а затим се то распоређивање Богу враћа у току једног дана што износи, према нашем рачунању времена, хиљаду година.

Ето то је Бог, Онај Који ствара и управља свемиром, Он познаје оно што је скривено од погледа и зна све што људске груди крију и оно што је видљиво. Бог је силан у Својој власти, нико Га не може потчинити, Он кажњава и оставља на цедилу Своје непријатеље; милостив је, уз то, према Својим добрим слугама.

Имајте на уму да је Бог Узвишени све савршено ствара и лепим чини Своја створења, и да је Адама, праоца човечанства, без преседана од глине створио.

И знајте да потомство Адамово ствара од семена, од течности која је ништавна.

Затим човеку даје савршен лик и снагу па у њега удахне душу посредством анђела који је за то задужен. Бог вам, о људи, даје чуло слуха, помоћу којег чујете; чуло вида, помоћу којег видите; срце, помоћу којег схватате. Па ипак, захвалност је ваша на овим благодатима тако ретка, и међу вама је мало оних који ове благодати користе у послушност Богу.

Незнанобошци, порицатељи живота после смрти, рећи ће: “Зар ћемо, кад се са земљом сјединимо и прах постанемо, заиста бити створени изнова? То је незамисливо!” Тако говоре, а заправо не верују у могућност проживљења после смрти.

Посланиче Ислама, обрати се онима који не верују: “Вас ће усмртити Анђео смрти, који вам је за то од Бога одређен, управо онда кад наступи ваш смртни час! Затим ћете се вратити Узвишеном Богу на Дан коначног полагања рачуна, па ће вас позвати на одговорност за дела која сте чинили; добре ће наградити, а зле казнити.”

А кад би само могао видети порицатеље како ће погнути главе пред Свемогућим Богом, надасве понижени, осрамоћени и насмрт престрављени. Рећи ће: “Господару наш, видели смо да смо зло чинили и чули смо истину у коју су нас позивали веровесници Твоји, знамо да смо грешили! Ево, кајемо се Теби, па нас врати на пролазни свет да бисмо чинили добра дела. Сад схватамо да смо били неверници, да смо одбијали Твоју веру Ислам, порицали посланике и негирали оживљење.” Кад би могао видети тај призор на Судњем дану, видео би, збиља, страшну и огромну невољу која је невернике сколила.

Да хоће, Узвишени Бог може да упути невернике да поверују у истину и прихвате Ислам, али је истинита Божја реч и мора се остварити – да ће напунити Пакао грешницима џиннима и људима, зато што су дали предност неистини над истином.

Кад буду улазили у Пакао, неверници ће бити укорени: “Кушајте казну у Паклу због тога што сте заборављали на суочење с полагањем рачуна и казну, и зато што сте удовољавали својим прохтевима на пролазном свету! Бог ће вас оставити у ватри сад, неће вас из ње никад извести, нити ће вам патњу ублажити, па трпите, због греха, патњу у којој ћете вечно остати!”

У кур’анске одломке, које је Бог објавио Посланику Ислама, верују и следе их само они који кад се њима опомену, челима на тло падну, понизно и са страхопоштовањем, и који хвалом величају Узвишеног Бога, и који се никад не охоле када је у питању богослужење.

Бокови тих добрих људи лишавају се постеља, устају из страха од Узвишеног Бога па обављају ноћну молитву и чине друга добра дела из страха од казне и надајући се награди. Они такође удељују део свог иметка који им Бог Узвишени, даје.

И нико не може знати нити може чак претпоставити каква опскрба у Рају и скривене радости и уживања чекају вернике као награда за оно што су чинили у животу на Земљи. То је награда коју нико не зна осим Узвишеног Бога.

Зар да буде исто за богобојазног верника, који чини добро и сустеже се од зла, и грешника? Они ће бити третирани на сасвим различит начин.

Што се тиче оних који су веровали и чинили добра дела, они ће бити уведени у рајске вртове уточишта и уживања, где ће бити лепо дочекани због добрих дела која су чинили на пролазном свету, а која је Бог Узвишени, од њих примио.

А они пак који су били непослушни Богу чинећи неверство и грехе, њихово ће уточиште ватра бити, у њој ће заувек остати. Кад год покушају из ње да изађу, Свемогући Бог вратиће их у њу и биће жестоко укорени: “Кушајте патњу паклену коју сте порицали у пролазном животу, а на коју су вас упозоравали посланици!”

Знајте да ће Свезнајући Бог дати да неверници, пре најтеже казне у Паклу, кушају блажу казну на овом свету, не би ли се повратили и покајали Силном Богу и били Му послушни.

Нико није већи силник од оног човека који је опоменут Божјим знамењима и речима, објављеним веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја, па им окрене леђа не верујући у њих и не поступајући складно њима. Бог ће се, неминовно, жестоко осветити Својим непријатељима, који су окретали леђа Његовим знамењима.

Као што је Бог објавио Мојсију, мир над њим, Тору, исто тако је теби, Посланиче, објавио славни Кур’ан, па немој нимало сумњати да ћеш се срести с Мојсијем, мир над њим, на Мираџу (Ноћном путовању)! Драги Бог учинио је Тору упутом и јасном водиљом синовима Исраиљевим; он их подстиче на слеђење Правог пута и указује им на свако добро.

Племенити Бог одредио је међу синовима Израиљевим предводнике у истини и добру за којима су се људи поводили, и који су их потицали на слеђење истине – зато што су били стрпљиви у извршавању верских прописа и сустезању од греха, и зато што су трпели неугодности због позивања у веру, и због тога што су непоколебљиво, чврсто веровали у Божје речи и доказе објављене свом посланику.

Твој ће Господар, Посланиче, праведно пресудити на Дану страшног и коначног полагања рачуна између верника и оних који нису веровали у питањима вере а у погледу којих су се разилазили; наградиће вернике, а казниће незнанобошце.

Зар мекански неверници нису упућени у то колико је Свемогући Бог пре њих народа уништио, а они, Курејшије, ето путују поред њихових порушених и опустошених станишта, у којима виде њихове трагове и слушају казивања о њима? У њиховом уништењу и траговима њихове некадашње егзистенције непобитни су докази истинитости веровесништва, истинитости Објаве коју су донели и одвратност поступака оних који нису веровали. Па зар неверници не чују и не виде, па да прихвате доказе које је Бог Узвишени објавио посланицима племенитим?!

Зар незнанобошци, порицатељи проживљења, не примећују како Бог Узвишени, доводи воду у оголелу земљу, у суве пределе, па помоћу ње изводи усеве и плодове зелене – храну њима и стоци њиховој, камилама, кравама и овцама? Зар неће, заиста, да размисле о моћи и величини Оног Који то чини? Када би размислили о томе, закључили би да је Бог у могућности да мртве оживи.

Незнанобошци пожурују Дан проживљења, негирајући га и сасвим искључујући могућност да се догоди, па говоре: “Кад ће, о муслимани, већ једном Дан коначног суда, у којем ће Бог, по вашим тврдњама, пресудити између вас и нас неверника, па ће нас у Ватру бацити, а вас у Рај увести?”

Реци неверницима, Божји Посланиче: “На Дан коначног суда међу људима неће вам бити од користи што ћете тад веровати у Бога, узвишен и слављен нека је Он, и Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, јер се тад кајање неће прихватати. Ето, неће вам се дати нимало времена нити ћете имати прилику да се вратите на пролазни свет, па да будете верници покајници који чине добра дела.”

И зато се Веровесниче окрени од њих, немој да те они заокупљају, теби неће наудити њихово неверство, и причекај па ћеш видети каквих ће они мука допасти, јер и они такође ишчекују шта ће вас задесити!

О Божји Посланиче, увек се бој Узвишеног Бога чинећи дела која Он воли, а сустежући се од свега што Он не воли! И немој се покоравати неверницима и дволичњацима занемарујући било који верски пропис или попуштајући у односу према непријатељима вере! Бог Узвишени, све зна, ниједна Му тајна није скривена; Он је мудар у стварању, прописивању и одређивању.

И следи Објаву коју ти Свезнајући Бог објављује – заиста је Бог добро обавештен о оном што ви чините и Он ће сваког позвати на одговорност за дела; добре ће наградити, а зле ће казнити.

И поуздај се у Бога, Господара светова, Њему препусти све своје послове и потребе! Посланиче милости, Бог ти је довољан као заштитник и чувар.

Свевишњи Бог није дао ниједном човеку два срца у прсима, нити је жене ваше које напуштате мајкама вашим учинио. Такође, Бог Узвишени, није учинио да усвојена деца буду као биолошки синови. Дакле, услед посиновљења, предисламског обичаја који је ислам забранио; нити жена постаје мајка напуштањем, нити је посинак син како га ви третирате, него је то само ваша празна прича у којој нема истине, Мудри Бог истину говори да би људи према њој поступали. Он је Онај Који указује на пут истине.

Децу приписујте њиховим очевима и немојте дозволити да се родослов помеша, то је код Бога исправније и тако је правичније. Ако пак не знате ко су очеви одређене деце, или оних који су ропства ослобођени, онда их називајте браћом, јер су вам браћа у вери! И нећете бити грешни ако ненамерно погрешите, па некога неком припишете, Бог ће вам у грех уписати само ако нешто намерно изговорите. Бог прелази преко грешке оног који ненамерно погреши, и самилостан је према покајницима који не устрајавају у грешењу.

Посланик племенити пречи је и ближи верницима од њих самих у погледу вере и овоземаљских добара, па макар њихове душе неком другом тежиле, а жене његове мајке су правовернима. Бог Узвишени, забранио је да ико после Посланикове, нека је мир над њим и милост Божја, смрти ступи у брак с било којом његовом женом. И знајте да су сродници муслимани једни другима пречи у погледу наслеђивања него што су то верници и исељеници из Мекке. Наиме, у прво време Ислама људи су једни друге наслеђивали по линији исте вере, али је тај пропис касније дерогиран, па је остало да се наслеђују само сродници. Али ипак, муслимани могу учинити доброчинство приликом састављања опоруке и онима који им нису наследници, па могу опоручити да им се од њиховог иметка удели милостиња. Бог је одредио споменути пропис, он је био записан у Својој Књизи помно чуваној, па га доследно извршавајте.

Спомени, Божји Посланиче, кад је Свезнајући Бог узео завет од веровесника да ће само Њега обожавати, и да Му никог равним неће сматрати, и да ће достављати објаву ништа не тајећи, верно и доследно! Тако је Бог Узвишени, узео посебан, потврђен завет за достављање посланице од тебе, Веровесниче, и од Ноје, и од Аврама, и од Мојсија, и од Исуса, сина Маријиног.

Узвишени Бог узео је завет од свих веровесника како би били питани на Судњем дану да ли су им се њихови народи одазвали, па ће оне који су поверовали увести у Рај, а оне који су били неверници казнити пакленом ватром.

Правоверни, који верујете у Бога и поступате у складу с оним што је објавио, сетите се Божје благодати према вама кад су вас савезничке војске походиле у Бици на Хендеку, окупивши арапске незнанобошце, мединске јевреје и дволичњаке! Они су вас са свих страна опколили, али је Свемогући Бог на њихов логор послао силни ветар, помоћу којег је помагао Посланику. К томе, Племенити Бог послао је анђеле које ви, верници, нисте видели, па су се незнанобошци дали у бег и вратили су се понижени и поражени. Бог добро види оно што чините, није Му непознато ваше понашање, Он ће вам дати оно што заслужите.

Сетите се кад су вам савезничке војске дошле с доње стране долине, с истока, и с горње стране долине, са запада, па сте били збуњени и изненађени, укочених погледа, а срца су вам, због тешког призора и непојмљивог страха, до грла стигла! Тад су мислима сумње овладале, па сте час помишљали да помоћ неће доћи, а час да ћете бити помогнути.

У тим тешким тренуцима верници су били на огромну кушњу стављени, а редови су муслимански очишћени: сазнало се и очито показало ко је искрен а ко дволичан. Муслимани су били силно узнемирени и на смрт престрављени.

Тог дана су говорили дволичњаци и они у чијем је срцу сумња била: “Бог и Посланик Његов су нас само обмањивали кад су нам рекли да ћемо победити и да ће понос и власт нама припасти!”

Сети се кад су неки дволичњаци, обраћајући се становницима Медине казали: “О становници Медине, зар ћете водити битку која је унапред изгубљена? Треба да се вратите својим кућима, унутар Медине, а не да боравите код брда Сел’, поред канала!” Па су неки од њих тражили од Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, допуштење да се врате кући истичући како њихове куће нису заштићене. А лагали су јер њихове куће нису биле незаштићене већ су они, дволичњаци, хтели да избегну борбу и да побегну.

А да су непријатељске војске продрле у Медину с разних страна и да је затим затражено од њих да заневерују у Бога Јединог, и да се одметну од Ислама, сигурно би неверство прихватили, осим мало њих, и не би се око тога много двоумили.

А пре тога су се дволичњаци Узвишеном Богу обавезали да неће узмицати и бежати с бојног поља у Бици на Ухуду – прекршили су дато обећање и изневерили га. Говорили су да ће се жестоко борити само ако до боја дође, и да бежати неће, али су обећање прекршили. Нека сигурно знају да ће их Свезнајући Бог позвати на одговорност за обећање које су дали, јер ће се за обећање Богу дато одговарати.

Реци, Веровесниче, дволичњацима: “Ако бежите од смрти или погибије, бежање вам неће користити, јер бежањем не продужујете своје живот, не одлажете смрт! Ако избегнете борбу, знајте да на овом свету опет нећете вечно остати; живећете веома кратко.”

Божји Посланиче, упитај лицемере: “Ко је тај што ће вас од Бога заштитити и од Његове казне сачувати ако би Он хтео да вас казни или награду да вам да? Искључиво Бог Узвишени, даје и ускраћује, само Он одређује добро и зло.” Поред Бога, лицемери неће никаквог заштитника нити помагача пронаћи,и нико их од Божје казне не може одбранити.

Узвишени Бог савршено зна оне који обесхрабрују друге и одвраћају их од борбе на Божјем путу с Послаником ислама; оне који су својим пријатељима говорили: “К нама приђите ви, будите с нама, а оставите Посланика и његове другове, немојте се борити у њиховим редовима! Будете ли се пак борили – бојимо се да ћете погинути.” Говорили су овако својим пријатељима обесхрабрујући их, а у бој су врло ретко ишли. Тако су поступали да би се срамоте сачували, а не да би помогли Бога и Посланика Његовог.

Дволичњаци су били шкрти према Божјем Посланику и његовим следбеницима, па нису удељивали иметак, нису залагали своје животе, нису им поклањали љубав, нису исказивали пријатељство. Кад дође до борбе и завлада страх од смрти, видиш дволичњаке како колутају очима због избезумљености и узнемирености, па личе човеку обезнањеном услед тежине смртних мука. Пошто борба престане и страх мине, они вас вређају својим, као нож, оштрим језицима. Ето тако је, а у срца дволичњака никад није ушло веровање, па ће Бог Узвишени, уништити њихова дела, неће им за њих дати никакву награду. Свемогућем је Богу лако казнити дволичњаке и осветити им се.

Дволичњаци мисле да савезничке војске, које је Бог Узвишени, понизио и поразио, још нису напустиле околицу Медине. А кад би се савезници поново појавили надомак Медине ради борбе против верника, дволичњаци би пожелели да не присуствују тој борби него да су негде далеко међу бедуинима како би се распитивали о исходу борбе. Да дволичњаци суделују с вама, о правоверни, у борби на Божјем путу, мало би се борили. Због тога на њих не обраћајте пажњу и не жалостите се због њих.

О верници, ви у Божјем Посланику, мир над њим, имате прекрасан узор да следите његову праксу, речи и дела! Он је био у Бици на Хендеку, лично се борио, па како се можете сустезати од борбе! Божјег Посланика, мир над њим, следи и за њиме се поводи само онај ко се нада награди на Дану судњем, па се за тај Дан припрема чинећи добра дела и много Бога спомињући. Онај ко то не чини, тај не следи Посланика.

А кад су верници угледали непријатељске војске око Медине, знали су да се приближило остварење Божјег обећања да ће им дати победу, па су рекли: “Ово је искушење и чишћење наших редова! Ми ћемо победити! Ово су нам обећали Бог и Његов Посланик! Свевишњи Бог и Његов Посланик истину су говорили!” То што су видели непријатељску војску само је повећало уверење код верника у истинитост Божјег обећања, преданост, повиновање и задовољство Његовом одредбом.

Међу верницима има људи који су искрени у односу на завет дат Богу, па су Му послушни и одани, боре се на Његовом путу, храбро и постојано, па стрпљиво подносе потешкоће и неимаштину. Међу њима има оних који су већ погинули на Божјем путу, док други очекују једно од два добра: победу или мучеништво, па за разлику од лицемера, нису ништа променили нити су обећање прекршили.

Да би Бог наградио искрене због искрености њихове у речима и делима, и да би, ако жели, пре опроста, казнио дволичњаке, вероломне лажове, како би умрли као неверници и тиме вечно остали у Паклу. Или да им, упућујући их на покајање, опрости. Бог, заиста, опрашта онима који много греше, ако се покају, и Он је самилостан према онима који се Њему врате признајући своје грехе.

Бог је одбио невернике, племена Гатафан и Курејш, од Медине, па су се вратили носећи са собом понижење, пораз и пропаст, нису никакво добро постигли: нису победили, нису остварили свој наум. Осим тога, Племенити Бог поштедео је вернике борбе, помоћу оног силног ветра и анђела које је послао с неба. Бог све може учинити, Он понижава Своје непријатеље и оставља их на цедилу; силан је у Својој власти и нико Му није раван.

Свезнајући Бог извео је јеврејско племе Курејза из њихових утврда јер су помагали непријатељској војсци против верника са којима су имали споразум, и у њиховим срцима је огроман страх улио, па су поражени и сасвим понижени: неки су погинули, а неки заробљени.

Потом вам је Бог Узвишени, о муслимани, дао да наследите њихове домове, палмовике и богатство: оружје и јахалице, па вам је дао да ступите на њихову територију на којој, због заштићености, пре нисте били. Бог све може учинити и ништа Му не може умаћи.

Божји Посланиче, реци својим супругама, које су од тебе тражиле да на њих трошиш више него што си до тада трошио, а ти то немаш: “Ако овај свет и украсе његове желите, примите од мене отпремнину, даћу вам онолико колико могу и лепо ћу вас отпустити, нећу вас повредити нити ћу вам какву штету нанети.”

“А ако је ваш циљ покоравање Богу и Његовом Посланику и стицање награде на Будућем свету, онда се стрпите и будите задовољне оним што вам је милостиви Бог дао. Узвишени Бог је доброчинитељкама међу вама припремио незамисливо велику награду у Рају.”

О жене Посланикове, ако би се догодило да нека од вас учини очити грех, Бог би јој дао двоструку казну у односу на друге жене, утолико јер је Бог вас почастио и одабрао над осталим женама и дао вам да будете супруге најбољег човека, Посланика, нека је мир над њим и милост Божја! Бог Узвишени је у могућности да вас жестоко казни, то је Њему лако.

Племенити Бог ће, у односу на друге жене, дати двоструку награду оној Посланиковој жени која је одана Свезнајућем Богу и која доследно следи Божјег Посланика – њој је Бог Узвишени припремио најплеменитију опскрбу – Рај.

О жене Веровесникове, ви сте на вишем положају и вредније сте од других жена! Заправо, ваш степен ниједна жена не може достићи уколико будете извршавале заповести и сустезала се од греха. Стога не разговарајте са страним мушкарцима заводљивим гласом који ће пробудити пожуду и навести на грех оне чија су срца болесна. Кад говорите, говорите пристојне речи у којима се огледа озбиљност, и то онолико колико је потребно.

У кућама својим боравите, у њима сте заштићене и ближе сте чедности; напоље излазите само онда кад то налаже прека потреба. А немојте, као у давно доба пре Ислама, своје дражи и лепоту показивати, бестидно. И обављајте молитву, темељито, пажљиво и одано, онако како је прописана. И обавезну милостињу на ваш иметак удељујте. Богу се и Његовом Посланику покоравајте! Бог вам је ово прописао управо зато да вас, о породицо Веровесникова, сачува и заштити од прљавштине греха и порока. Бог жели да вас темељито очистити од свега што вам не приличи.

И памтите, о жене Посланикове, одломке из Кур'ана и Посланикова казивања која се казују у Веровесниковим кућама. Бог је добар према вама јер вас је одабрао да будете Посланикове жене, мајке свих правоверних.

Муслиманима и муслиманкама који се повинују шеријату (исламском верозакону), и верницима и верницама у Бога, Његовог Посланика и Последњи дан, и мушкарцима и женама који су послушни Богу и Веровеснику, мир над њим, и мушкарцима и женама који су искрени у веровању и речима, и мушкарцима и женама који су стрпљиви, и мушкарцима и женама који су скрушени и боје се Божје срџбе и казне, и мушкарцима и женама који издвајају милостињу и добровољну милостињу, и мушкарцима и женама који посте обавезни и добровољни пост, и мушкарцима и женама који су поштени и не чине оно што је забрањено, и не показују своја стидна места пред онима који их не смеју видети и не гледају у оно у шта се не сме гледати, и мушкарцима и женама који много, јавно и тајно, спомињу Узвишеног Бога, срцем и језиком – свима њима Узвишени је Бог припремио на Будућем свету, заиста, опрост и највећу награду а то је Рај.

Кад Свезнајући Бог и Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, донесу неки пропис, није дозвољено ни вернику ни верници да се противе истом том пропису и да изаберу нешто друго, већ се морају повиновати и тиме бити задовољни. Знајте да се препустио очитој странпутици и да поуздано греши онај ко се противи Богу, узвишен и слављен нека је Он, и Његовом Посланику!

И кад ти, Божји Посланиче, рече Зејду б. Харису, нека је Бог њим задовољан, кога је Бог благодаровао Исламом, а кога си и ти почастио па га ослободио ропства и посинио га: “Зејде, задржи своју жену, Зејнебу немој се од ње раставити и бој се Бога извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана!” У души својој крио си да те Свезнајући Бог обавестио да ће се Зејд раставити од Зејнебе и да ћеш се ти њоме оженити; ти си скривао да ће Бог то обелоданити. Људи си се плашио, а прече ти је да се Силног Бога бојиш. И након што је Зејд, нека је Бог њим задовољан, живео са Зејнебом одређено време и од ње се развео па је истекао причек после раставе, Узвишени Бог је Посланика оженио Зејнебом б. Џахш, нека је Бог њом задовољан, како би се обезвредио до тад важећи обичај да се не ступа у брак са женом посинка након што се он од ње растави и њен причек истекне, и да објасни да верници који тако поступе нису грешни. Божја заповест се неизоставно мора извршити.

Божјем Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, није грех да ступи у брак са женом посинка након што се он од ње растави, то је Посланику Бог дозволио, као што је дозволио и посланицима пре њега. Бог је дакле то дозволио, па Посланик у погледу тога нема избора. Божја одредба се не може поништити.

Велику ће награду Свемогући Бог дати веровесницима, који достављају Божје посланице људима, позивају у Ислам, саветодавно се односећи спрам народа и боје се искључиво Узвишеног Бога. А довољно је то што ће се за све речи и дела пред Богом рачун полагати. Онај ко буде добро чинио биће добрим награђен, а онај ко зло буде чинио биће кажњен.

Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, није родитељ Зејдов, па да му буде забрањено ступити у брак с његовом бившом женом, али јесте Божји Посланик и последњи веровесник. Свевишњи Бог добро зна шта радите ви, ниједна Му тајна није скривена.

О ви који искрено верујете у Бога и у исламски верозакон који вам је објавио, требате Бога даноноћно да спомињете, језиком, срцем и телом.

Славите Бога и сведочите да је Он једини Бог, и то ујутру, почетком дана, па навече, крајем дана, јер су то одабрана времена.

Узвишени Бог вам указује Своју милост и благосиља вас, а анђели вас благосиљају и моле се Богу за вас да би вас Он извео из тмина неверства ка светлости веровања. Узвишени Бог је самилостан према верницима, па их неће казнити уколико буду извршавали оно чиме су вером обавезани, и сустезали се од оног што им је вером забрањено.

Поздрав верника у Рају, на Дан кад сретну Свезнајућег Аллаха, биће селам тј. мир вама. Селам означава сигурност и спас од сваког зла. Верницима је Племенити Бог у Рају припремио племениту награду зато што су Му били послушни и сустезали се од чињења греха.

Божји Посланиче, тебе је Свезнајући Бог послао као сведока против људи да посведочи да си им доставио Посланицу од Бога, и као радовесника верницима да ће им Господар дати Рај, и као опомињача неверницима да им следи тешка патња.

Бог те је, Посланиче милости, послао као оног који ће позивати у то да се само Аллах сматра јединим Богом, и да се људи покоравају Његовим заповестима. Ти си као блистава водиља за све оне који желе поћи Правим путем.

Божји Посланиче, обрадуј вернике, који практикују веру, да ће им Бог Узвишени дати победу на овом свету и спас на Будућем свету и да ће ући у Рај.

И немој Божји Посланиче невернике и дволичњаке слушати у њиховом захтеву да се одвраћа од Божјег пута, окрени се од њих! Можда ће то допринети да поверују и прихвате оно што си донео. На Узвишеног Бога у свему се ослони, Њему све Своје потребе повери, Бог ће те сачувати од оног од чега страхујеш, помоћи ће ти против непријатеља. На Господара се људи ослањају у световним и верским питањима, јер Он им је довољан.

О ви који верујете у Бога и поступате у складу са исламским прописима, кад се верницама венчате па их затим пустите пре него што ступите с њима у сполни однос, оне у том случају нису дужне чекати одређено време, без обзира на то рачунао се тај период по месечним прањима или месецима како би се установило јесу ли трудне или не, већ их дарујте, сходно својим могућностима, чиме ћете их утешити и своју несмотреност и подбацивање делимично исправити; од њих се раставите не износећи њихове евентуалне недостатке и не вређајући их.

О Божији Посланиче, Мудри Бог дозволио ти је да ступиш у брак са женама којима си дао венчане дарове њихове, и дозволио ти је оне жене које ти Бог, из Своје доброте, додели као робиње из ратног плена, и дозволио ти је да склопиш брак с ћеркама својих стричева, и с ћеркама тетака својих по оцу, и с ћеркама свог ујака, и с ћеркама својих тетака по мајци које су се с тобом иселиле из Меке у Медину, и дозволио ти је Бог, Веровесниче, да, без давања венчаног дара, ступиш у брак са женом верницом која ти се дарује, ако будеш хтео да се њоме ожениш – а ово последње само за тебе важи, а не и за остале вернике, тј. само се ти можеш оженити женом која ти се сама поклони. Бог Узвишени добро зна шта је прописао верницима у вези с њиховим женама и робињама – да не могу имати више од четири жене, а да могу имати робиња онолико колико хоће. Бог је искључиво теби, Веровесниче, дао одређене олакшице, да не би осетио нелагоду у погледу склапања брака са споменутим категоријама. А Бог много прашта Својим робовима, самилостан је и изузетно добар према искреним покајницима.

Коју год од својих супруга хоћеш можеш да занемариш у погледу њеног права да ноћиш код ње, коју год хоћеш можеш да примиш, а можеш ону коју си удаљио затражити да ноћиш с њоме – ниједно од тога неће ти бити уписано у грех. То што ти имаш право на избор у овом, само ће повећати њихову радост, а неће се жалостити, па ће све бити задовољне оним што им ти дајеш. Оне знају да нећеш изоставити своју обавезу и ускратити њихово право. Свезнајући Бог савршено добро зна да постоје људи који не воле своје жене равномерно. Узвишени Бог зна шта се налази у срцима вашим, благ је, па не излаже грешнике казни све док им не пружи прилику да се покају и не пожурује с казном, не би ли се људи покајали.

Посланиче Ислама, није ти дозвољено да се жениш преко жена које имаш, нити имаш право уместо својих жена које спадају у неке претходно споменуте категорије, узети другу жену, а од своје се раставити, па макар те ова задивила својом лепотом. А кад су у питању робиње, можеш их имати колико хоћеш. Имајте на уму да Бог над свиме бди. Овај пропис указује на вредност мајки правоверних: Посланику је забрањено да се од њих растави, као што је забрањено и то да поред њих ожени жену.

О ви који верујете у Бога и следите исламски верозакон, немојте залазити у Посланикове одаје, осим ако вам се допусти да бисте јели, али не да бисте спремање јела чекали! Стога, кад вам Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, дозволи, уђите у његову кућу, једите и разиђите се не слушајући Послаников, нека је мир над њим и милост Божја, разговор са својом чељади. Будете ли чекали спремање јела и слушали шта Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, говори са својом чељади, знајте да сте га узнемирили и довели у непријатан положај, а он, човек беспрекорног морала, пред вама се стиди, па вам неће, иако то има право, рећи да изађете из његове куће, док се Бог не стиди заповедити слеђење истине. Ето, Бог вам то наређује, да не бисте узнемирили Божјег Посланика. Верници, кад од Посланикових, нека је мир над њим и милост Божја, жена затражите нешто, иза застора затражите, далеко од сваке сумње и чувајући част. У томе за вас и за њих има више крепости, то је чистије за све вас, утолико јер се у људима и женама налазе одређене примисли које ђаво подстиче. Тражење иза застора начин је да се сачува крепост, чистоћа и стид, а изравно тражење и гледање у жене неизоставно води у смутњу. Знајте, о правоверни, да вам је забрањено да узнемиравате Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, тако што ћете боравити у његовој кући онолико времена колико не треба, и да вам је забрањено да се после његове смрти икад његовим женама ожените, јер су оне мајке правоверних, а човеку није дозвољено да се ожени својом мајком. Ако неко узнемири Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, или пак ступи у брак с његовим женама – то би код Бога био огроман грех.

Будете ли нека своја дела јавно чинили или их пак будете крили – па Бог Свезнајући добро зна шта кријете и шта на јаву износите, и сваком ће дати оно што је заслужио: онима који су били добри, добро ће дати, а онима што су зло чинили, казну ће дати.

Женама није грех да буду откривене пред својим очевима, и пред својим синовима, и пред својом браћом, и пред синовима браће своје, и пред синовима сестара својих, без обзира на то радило се о сродству по крви или о сродству по млеку. И није им грех да их вернице виде без мараме, као и они који су у њиховом поседу. О жене, бојте се Бога извршавајући заповести и сустежући се забрањеног. Бог зна шта чините!

Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, благосиља Милостиви Аллах хвалећи га и спомињући код честитих анђела, а анђели, опет, благосиљају Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, молећи се Аллаху за њега. О ви који верујете у Аллаха и поступате складно верозакону који је објавио, благосиљајте Посланика и шаљите му поздраве!

Оне који Бога и Његовог Посланика буду вређали, Бог ће, заиста, и на овом свету и на оном свету проклети, и припремиће им понижавајућу патњу. Оне који вређају Узвишеног Бога и Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, речима или делима, Бог ће удаљити од Своје милости на оба света. Он им је на Будућем свету припремио понижавајућу казну због тога што су узнемиравали Посланика. То ће им бити прикладна казна.

А они који вређају вернике и вернице речима и делима, премда то они нису заслужили, чине очиту потвору и грех јасни.

Божји Посланиче, нареди својим женама, и својим ћеркама, и женама верника да спусте своје хаљине, огртаче, како њихова стидна места не би видели мушкарци странци. Тако ће најлакше ставити до знања да су слободне жене, а не робиње, па неће бити изложене евентуалним непријатностима због увреда безумника, за разлику од робиња. А Узвишени Бог много прашта онима који се кају због греха, Он је самилостан према њима.

Ако се дволичњаци, који показују Ислам, а у себи сакривају неверство, и они чија су срца болесна, па следе своје страсти, и они који шире гласине по Медини, изазивајући неслогу међу верницима, не сустегну од зла, Бог ће ти, Веровесниче, наредити да их казниш и даће ти власт над њима, па ће они само кратко с тобом у Медини остати, јер ће их Он због ширења нереда из Медине уништити или истерати.

Дволичњаке је Свевишњи Бог удаљио од Своје милости, и они никад неће ући у Рај. Ма где се нашли, биће шчепани и побијени, јер шире неред и смутњу на Земљи.

Биће то према Божјем сталном, савршеном закону у погледу дволичњака који када покажу непријатељство и издајство – да се, ма где били, ухвате и убију. А Божјем закону нећеш никакве замене пронаћи, он је сталан и непромењив.

Питају те Веровесниче, незнанобошци и Јевреји поричући и лажући, кад ће наступити Час суђени и хоће ли уопште да наступи? Реци им: “Знање о Часу судњем поседује Бог једини, а не ја!” О Божји Посланиче, можда је Судњи дан сасвим близу!

Узвишени Бог удаљио је невернике од Своје милости и припремио им је огањ разбуктали који на њих чека.

Они који нису веровали заувек ће у Паклу, који им је приправљен, боравити. Неће наћи заштитника који би их узео у своје окриље нити помагача који би од њих патњу отклонио.

На Дан кад се лица незнанобожаца буду у ватри превртала, они ће, понижени и, због немерљиво великог кајања, сасвим изгубљени, говорити: “Камо среће да смо се покоравали Богу чинећи добра дела, а сустежући се од зла, и камо среће да смо следили Посланика и слушали га у погледу оног што нам је, од свога Господара, доставио!”

Незнанобошци ће тад посегнути за паучинастим доказом, па ће казати: “Господару наш, ми смо се старешинама својим и угледницима покоравали! Они су нас навели да скренемо с Праве стазе.”

“Боже, Господару наш, двоструко казни наше прваке који су нас одвели у заблуду и проклетством страшним Ти их прокуни, удаљи их од Своје милости.”

О ви који верујете у Бога и следите исламски верозакон, немојте узнемиравати свог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја! Будете ли то чинили, личићете јеврејима који су узнемиривали свог посланика Мојсија, мир над њим, кад су казали да има телесне недостатке, па га је Свезнајући Бог недужним учинио у односу на оно што су о њему говорили јер Мојсије, мир над њим, код Зналца свих тајни ужива велики углед, има високи степен, његова дела и његов труд код Њега неће пропасти.

О ви који верујете у Бога и следите исламски верозакон, бојте се Бога извршавајући заповести и сустежући се од забрана! Зато само истину говорите, у којој нема лажи, ни греха, увек и у свим приликама!

Будете ли се Свевишњег Аллаха истински бојали и будете ли говорили само истину, Он ће поправити ваша дела и опростиће вам ваше грехе. Ко се Аллаху и Посланику Његовом покори постићи ће понос и успех на Будућем свету, заслужиће Аллахову наклоност и уживање у Рају.

Узвишени Бог понудио је извршавање верских наредби и сустезање од верских забрана, и чување иметка и тајни – небесима, Земљи и планинама, па су се сустегнули од те обавезе из страха да га неће верно испунити и да то неће бити у стању, а човек га је понео, премда је беспомоћно створење. Човек је, заиста, неправедан и незналица је велики.

Човек је понео обавезу јер је Бог тако одредио, да би били кажњени лицемери и лицемерке због лицемерства, и незнанобошци и незнанобошкиње због идолопоклонства, и да би Племенити Бог спасио и казне поштедео вернике и вернице, који су извршили дату обавезу. А Бог Узвишен много прашта онима који се кају и самилостан је спрам покајника.

Сва хвала и захвала припадају само Богу Узвишеном власнику свега што постоји на небесима и на Земљи, Оном Који свиме управља. Свевишњем Богу припада савршена хвала и слава и на Будућем свету, на Дану судњем. Бог је мудар у Својим речима и делима, добро је упућен у све што постоји, у оно што је створио. Њему ништа није скривено.

Богу Узвишеном знано је све што улази у земљу, као нпр. вода и зна шта из земље излази, као нпр. растиње; зна шта се спушта с неба, као нпр. анђели, киша, опскрба; зна шта се на небо успиње: анђели, људске речи и дела, душе. Бог је самилостан спрам верника и опрашта грехе онима који се кају и моле Га за опрост.

Они који не верују у Бога говоре: “Час судњи неће нам доћи никада!” Кажи им, Божји Посланиче: “Хоће, тако ми Господара мог, доћи ће вам Час судњи, сигурно! А кад ће Смак света наступити, зна само Узвишени Бог, Којем не измиче ни најмањи трун на небесима ни на Земљи; не постоји ништа мање ни веће од тога а да није забележено у Књизи - помно чуваној, јасно и детаљно, јер је у њој записано све што ће се догодити до Дана судњег.”

Господар је у Књизи - помно чуваној записао оно што је записао зато да би огромном наградом наградио вернике, добре људе, које чекају опрост греха, и имаће велике почасти и вечно уживање у Рајским баштама.

А они који су се трудили настојећи поништити Божје речи и доказе, па су рекли да се ради о враџбини, а Посланика су окарактерисали као пророка, врачара, песника – такви ће на Дан проживљења имати тешку патњу коју неће моћи да издрже.

Учени Посланикови другови и они који су поверовали из реда следбеника Књиге сведоче да је часни Кур’ан, објављен Веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја, истина у коју не може бити никакве сумње, и да исти тај Кур’ан води срећи и успеху, ка путу Силног Бога, Кога нико не може надвладати, и Којем неизоставно припада сва хвала и захвала на оба света.

Они што не верују у Бога казују међу собом, ругајући се оном што је донео Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја: “Хоћете ли да вас упутимо једном човеку који ће вам предсказати како ћете, након што умрете и пошто већ будете у потпуном распаду, бити изнова створени и из гробова изведени?”

И говоре: “Износи ли Мухаммед лаж о Богу, па тврди да га је Бог послао? Или је он луд, не схвата шта говори!” Боже сачувај, немогуће је да Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, говори неистину. Незнанобошци заиста износе лажи! Оне који не верују у оживљење после смрти несумњиво ће стићи огромно страдање и патња у ватри Пакла; они су далеко с Правог пута скренули.

Зар не виде незнанобошци савршена Божја створења, изнад и испод себе, тј. небеса и Земљу, која запањују разум и усхићују? Кад би хтео, Бог Узвишен утерао би невернике у земљу, или би на њих сручио комаде неба, тј. послао би на њих казну с неба. У томе је непобитан и јасан доказ сваком човеку који се каје Богу, само се Њему покорава и искрено Га обожава, да Бог све може учинити. Онај Који је у могућности да то учини, Тај је у могућности да оживи мртве након што се тела потпуно распадну.

Племенити Бог подарио је Давиду, мир над њим, посланство, знање, и наредио је брдима и птицама да хвале и славе Бога заједно с Давидом. Осим тога, Свемогући Бог учинио је да гвожђе буде мекано у Давидовим, мир над њим, рукама, па га је обликовао како је хтео и од њега је правио оруђа која је хтео.

Господар светова наредио је Давиду, мир над њим, да плете велике, савршене панцире како би се помоћу њих борио против непријатеља, и да клинци, помоћу којих су повезивани делови панцира, буду одговарајуће дужине и дебљине како би се снажно повезали делови панцира и били сврсисходни. Узвишени Бог заповедио је Давиду, мир над њим, и његовој породици да чине добра дела и обавестио га је да је Он Свезнајући, да добро зна и види све што се тајно и јавно чини, и да ће људе позвати на одговорност за дела.

А Соломону, мир над њим, Бог је потчинио ветар, тако да је његово јутарње дување износило колико месец, а вечерње дување колико месец дана умереног хода. И дао је Бог Узвишен да Соломону бакар тече попут воде, па га је могао обрађивати како год је хтео. Уз све то, потчинио му је џинне: неки су пред њим радили покорно и послушно, по наређењу Божјем, а било је и оних који су, опет, отказали послушност Богу и веровеснику Соломону, мир над њим, па је Бог давао да осете врелину ватре Пакла.

Џинни су правили Соломону, мир над њим, шта год је хтео, у којем год је облику хтео: места за обављање молитве, и споменике од бакра и стакла, и велике зделе за воду као чатрње, и котлове непокретне због своје величине и тежине. Узвишени Бог је заповедио породици Давидовој, мир над њим, да буде захвална Господару светова на благодатима које им је указао. А мало је оних који су захвални Богу на оном што им је дао.

Пошто је Свезнајући Бог одредио да веровеснику Соломону, мир над њим, дође смртни час и да умре, умро је стојећи, ослоњен на свој штап, а џинни то нису сазнали него су радили свој посао и даље, све док се није појавио црв који је расточио штап на који је био наслоњен веровесник Соломон, мир над њим, па се након тога срушио. Тек тад џинни схватише како не би морали извршавати тешке послове за Соломона, мир над њим, и бити у муци срамној да су знали оно што је несазнатљиво. Џинни су мислили да је Соломон, мир над њим, жив и да их посматра, а био је мртав.

Племе Саба, које је настањивало Јемен, имало је велико знамење и показатељ Божје моћи: два врта, један с десне, а други с леве стране долине. Или је значење да су сваку њихову кућу обухватала два врта. Узвишени Бог наредио је становницима Сабе да једу опскрбу коју им даје, да Му буду на томе захвални и да благодати које су им указане користе у послушности Њему. Ето тако су живели у предивном крају с много питке воде и с чистим зраком, а тражено је од њих да обожавају свог Господара, Бога, Који опрашта грехе покајницима.

Међутим, становници Сабе нису били захвални Богу на благодатима и нису поверовали у посланике, па им је Свемогући Бог ускратио Своје благодати и на њих је сручио бујицу с бране, услед које је њихово пребивалиште било сасвим уништено: дрвеће и биље почупано је, а стока је настрадала. Свевишњи Бог заменио је затим њихове зелене богате вртове с два друга врта чији су плодови били горког укуса, тј. дао им је метљику без плодова и дивљи лотос незнатни.

Управо због тога што су окренули леђа веровању и били су незахвални, Свемогући Бог ускратио им је боље а дао горе. А Узвишени Бог кажњава само оне који су незахвални на благодатима.

Између пребивалишта становника Сабе у Јемену и Палестине, чија је околица благословљена, Бог је подигао спојена насеља и одредио их за то да се по њима без имало потешкоће путује: “У сигурности, ноћу и дању, по њима путујте!” Биле су им указане благодати, Бог им је давао храну и пиће, штитио их је од страха и неизвесности, од глади и жеђи.

Али су они постали обесни у погледу тих благодати, па су замолили Бога: “Господару наш, повећај раздаљину између настамби наших како између нас и Палестине не би било насеља, да бисмо се умарали током путовања и да би дошла до изражаја наша способност приликом преваљивања великих раздаљина!” Они су негирајући благодати и завидећи сиромашнима међу собом себи неправду учинили – Бог их је казнио тако што их је удаљио једне од других, па се о њима само причало. Оно што се догодило становницима Сабе; прво Божја благодат, а потом казна и освета због неверства и охолости, знамење је и поука за сваког ко стрпљиво подноси ударац судбине, ко стрпљиво извршава верске наредбе и сустеже се од верских забрана и одано Богу захваљује, па се захваљује на благодатима.

Сотона је постигао оно што је о њима мислио, да ће да успе да их заведе и одведе у заблуду, па су га следили у неверству и заблуди осим скупине верника - изгубио је наду да ће га и верници следити.

Но, ипак, сотона над неверницима није имао никакве власти, није их никако могао присилити на неверство, али је Свезнајући Бог одредио да сотона заводи људе приказујући им пороке лепим и улевајући им лажне наде. Бог је тако учинио да би се разлучили они који верују у Будући свет и казну и награду на њему, и они што у то сумњају. Свевишњи Бог над свиме бди, упућен је у све што створења Његова раде, па ће их позвати на одговорност и сваком дати оно што је заслужио.

Реци, веровесниче, меканским незнанобошцима: “Позовите оне које обожавате поред Бога, па им се обратите за своје потребе, нека вам пруже какво добро, односно нека од вас отклоне какво зло! Неће вам се одазвати јер су немоћни, не владају колико једним труном на небесима и Земљи, нити имају било каквог удела у стварању! Бог је једини Створитељ, Он је власник свега и свиме само Он управља. Приликом стварања небеса и Земље, Узвишени Бог није затражио помоћ ни од једног незнанобошца, нити од њихових лажних божанстава.”

Знајте да ће заговарање за неког бити од користи тек пошто то Величанствени Бог дозволи; заговараће се само за оног чијим је делима Бог задовољан. Кад Свевишњи Бог проговори објавом и анђели чују Његове речи, ударе крилима повинујући се томе. А када страх нестане, упитају анђела Гаврила: “Шта је наш Господар рекао?” Он одговори: “Истину је рекао. Бог је узвишен у погледу Свог Бића и моћи, већи је од свега што постоји.”

Упитај безбожнике, Божји Посланиче: “Ко вам даје опскрбу с неба, у облику кише помоћу које расту плодови, житарице и воће?” Ти реци: “Бог је Онај Који опскрбу даје! Па јесмо ли онда управо ми или сте ви на Путу правом и у заблуди очитој? Неко од нас је у сигурној заблуди. Без имало сумње, верници поступају исправно, а незнанобошци неисправно.”

И реци им Веровесниче: “Ви нећете бити одговорни за наше грехе на Судњем дану, нити ћемо ми бити одговорни за оно што ви чините!”

И реци, Посланиче, онима који не верују: “Свемогући Бог сабраће нас на Дану судњем, а затим ће нам праведно пресудити у оном у чему се нисмо слагали. Бог је Онај Који суди, Његов је суд праведан и неопозив, и ником не чини неправду и савршено је упућен у оно о чему суди.”

И реци им Посланиче: “Покажите ми оне које сматрате Богу равним, па и њих, поред Бога, обожавате! Не, него ви очито грешите тврдећи да Богу може бити било ко раван. Бог је силан у Својој власти, па Га нико не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.”

Бог те је Посланиче послао свим људима, као весника радосних вести онима који су богобојазни да ће им Господар дати велику награду, и као опомињача неверницима да ће имати непреболну патњу. Али већина људи не зна да си ти послат с истином; да они то знају, не би те прогласили лашцем.

Незнанобошци пожурују казну на коју се упозоравају, па говоре: “Кад ће нас већ једном стићи та казна? Известите нас о томе, ако истину говорите кад тврдите да ће Смак света неизоставно наступити.”

Веровесниче, реци им: “Ваш дан одређен је, неизоставно ће доћи, а то је Дан судњи! Ви га не можете ни за час одложити, а нити га можете убрзати.”

Неверници говоре: “У овај Кур’ан, за који Мухаммед тврди да му се објављује, нећемо поверовати, а нити у објаве које су му претходиле!” А да ти је, Божји Посланиче, само видети кад они који не верују буду заустављени пред Богом, Зналцем свих тајни, и кад буду једни другима упућивали приговоре и једни на друге буду одговорност пребацивали. Наиме, они што су били потчињени и немоћни говориће охолим првацима који су их одвели у заблуду: “Да нас ви нисте одвратили од истине, поверовали бисмо у Бога и следили бисмо посланике.”

“Зар смо вас ми одвратили од веровања у Бога након што вам је стигла упута коју је донео Мухаммед? Не, него сте и сами били злочести и волели сте пороке, па сте се ето зато отуђили од Правог пута, добровољно”, казаће потлаченим присталицама прваци који су се охолили.

На то ће они који су се потчињавали рећи охолим вођама: “Не, него сте нас варали и зло нам и неистину лепим представљали, ноћу и дању смишљали сте како да нама овладате и управљате; и ево, настрадали смо. Ви сте нам заповедали да не верујемо у Силног Бога, потицали сте нас да Му друге равним сматрамо, да створења обожавамо.” Обе ће скупине, вође и поданици, прикривати кајање, тугу и очај кад испред себе угледају казну и очито страдање, јер су на Земљи неверници били. Узвишени Бог ће онима који нису веровали ставити ланце на вратове – само због тога што су мимо Свевишњег Бога обожавали лажна божанства и што су велики грешници били.

Свезнајући Бог ни у један град нити насеље није послао ниједног посланика да их упозори, а да они који су владали, били угледни и богати нису рекли: “Ми заиста не верујемо, о Божји посланици, у оно с чиме сте послати!”

И још су говорили, поносећи се и узносећи: “Ми имамо више блага и деце од вас! Ми нисмо они које ће задесити страдање на овом нити на Будућем свету! Ваше претње да ћемо бити кажњени су сушта лаж.”

Реци, Посланиче, истим тим охолим људима које је раскошан живот обмануо: “Заиста Бог Узвишен даје материјална добра и обилну опскрбу оном коме Он хоће да би видео ко ће бити захвалан, а ко незахвалан, и ускраћује то коме Он хоће да би видео хоће ли стрпљив бити или ће се жалити на судбину. Већина људи не зна да је Бог мудар, и да свако Његово одређење садржи савршену мудрост, коју само неки људи знају.”

Ни благо ни деца, којима се дичи, не могу човеку осигурати Божје задовољство. Само ће честити верници који раде добра дела имати умногостручену награду код Бога. Може се догодити да иметак и деца, ако је човек искрени верник, буду узрок да се његова награда умногостручи: иметак, ако га удељује на Божјем путу; деца, ако за родитеља уче молитве. Управо такви верници биће смештени у високе рајске одаје, биће сигурни од казне, смрти, брига, тога да ће њихов ужитак једног дана престати.

А неверници, који су се упињали у одвраћању људи од Божјих знамења и у остварењу својих личних циљева, прави су страдалници на овом свету, а на Будућем свету имаће страшну патњу.

Божји Посланиче, обрати им се: “Племенити Бог даје обилну опскрбу оном коме хоће, а дотле је ускраћује коме хоће.” И знајте да ће вам Племенити Бог надокнадити шта год ви уделите на овом свету – дајући вам још више иметка, али и на Будућем свету – дајући вам заносну награду у Рају. То је тако, јер Бог најбоље опскрбљује. Нека се онај ко жели опскрбу преда Свевишњем Богу и од Њега је тражи.

Спомени, Божји Посланиче, Судњи дан, у којем ће Свемогући Бог окупити све људе, а затим ће се обратити анђелима, притом корећи невернике: “Зар су ови вас обожавали, а не Мене?”

Анђели ће одговорити: “Слављен нека си, Боже, Господару наш, и високо изнад тога да Теби неко буде сличан! Само си Ти наш Бог и наш заштитник, ми с незнанобошцима нисмо ништа имали! Они су обожавали духове тј. ђаволе, који су им се представљали као анђели. Већина њих верује у ђаволе.”

Зато на Дану коначног полагања рачуна божанства која су обожавали неће моћи нимало користити онима који су их обожавали, нити ће их моћи каквог зла сачувати. Узвишени Бог рећи ће неверницима, који су себи учинили неправду чинећи неверство и грехе: “Кушајте болну патњу у ватри коју сте порицали у пролазном животу!”

Кад се меканским незнанобошцима, који су порицали јасне речо објављене Мухаммеду, казују исте те речи, они кажу: “Мухаммед је само човек који хоће да вас одврати од обожавања божанстава ваших предака!” И говоре: “Овај Кур’ан, који си донео, Мухаммеде, пука је измишљотина и лаж очита на Бога!” И говоре: “Кур’ан је само очигледна магија помоћу које се растављају супружници, деца и родитељи.”

Свезнајући Бог није меканским неверницима дао, пре славног Кур’ана, никаквих књига које би изучавали и дошли до закључка да је лаж оно што им је Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, донео. Нити им је Узвишени Бог пре Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, послао неког ко ће их опоменути на страшну казну на Будућем свету.

Народи пре меканских незнанобожаца, као нпр. Ад, Семуд и Лотов народ, порицали су Божје речи и у лаж утеривали Његове посланике. А мекански незнанобошци нису достигли ни десети део снаге, богатства, силе, благодати, телесне снаге, нити била чега другог што је Узвишени Бог дао пријашњим несретним, уништеним народима који су своје посланике порицали. Па погледај и размисли о томе какво је било Божје неодобравање њихових рђавих поступака, и како их је жестоко казнио!

Реци, Божји Посланиче, меканским неверницима: “Само вас једно саветујем: устајте, одазивајући се Божјем гласнику, пред Богом по двоје или као појединци, па потом промислите о мом понашању, одговорности, искрености, да се уверите у то да нисам луд.” Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, послат је као опомињач о страшној казни која ће задесити невернике уколико не прихвате Ислам.

Божји Посланиче, обрати се онима који не верују: “Ако какву награду од вас затражим, задржите је за себе, моја је награда за достављање Божје посланице само код Бога. Бог је свему сведок, па је сведок да сам вам доставио Објаву. Он је сведок и вашим делима, па ће вам дати оно што сте заслужили.”

Веровесниче, реци: “Заиста мој Господар неистину истином напада, па неистину уништава и потире. Он је Зналац свих тајни, па Му ништа није скривено, ни на небесима ни на Земљи. Њему је познато све што људи раде.”

Посланиче, реци порицатељима: “Стигла је истина, тј. Ислам, а лаж није овладала, ишчезла је неповратно!”

Посланиче, реци порицатељима: “Ако застраним, застранио сам на своју штету, вас због тога никакво зло неће стићи; ако сам се упутио и пошао Правим путем– то је због часног Кур’ана, који ми Бог објављује. Мој Господар савршено чује све речи, Он је блиски, и чује ово што говорим.”

А да ти је, Посланиче, само видети кад невернике обузме велики страх, јер ће угледати казну – видео би страшан призор. Они који не верују неће моћи умаћи казни, спаса им ниоткуд неће бити, и са лакоћом ће изблиза бити шчепани и у Пакао бачени.

И рећи ће незнанобошци када угледају Пакао, где ће скончати: “Сада исправно верујемо!” А зар ће им бити од користи што ће тад поверовати када се веровање не прима, и када су пропустили исправно веровање у животу на Земљи? Пролазни свет је кућа која је предвиђена за чињење дела, а Будући свет је кућа која је предвиђена за обрачунавање; уживање или патњу, а не за дела.

А како би и могли поверовати и како би то од њих и било примљено, кад су били неверници на Земљи. Они су говорили оно што им није било познато, што је од истине далеко било, немајући притом никакав доказ за своје тврдње и погрешно промишљање, па су за Божјег Посланика, мир над њим, казали да је чаробњак, врач и песник.

Између неверника и поновног веровања у Бога, покајања, тражења опроста и повратка на Земљи биће постављена препрека и незнанобошци то неће моћи остварити, као што је и раније Свемогући Бог учинио с ранијим, њима сличним, нараштајима. Збиља, незнанобошци на овом свету сумњају у Бога, Господара светова, поричу посланике, негирају оживљење и полагање рачуна, па је та сумња у њима подстакнула неверовање.

Најлепша и најпотпунија захвала припада Богу, Једном Једином, Који је створио и савршено уредио небеса и Земљу, без преседана, и Који чини анђеле изасланицима, па извршавају одређене обавезе, доносе објаву, заповести и забране оном коме Бог објаву шаље. Чудо неограничене Божје моћи огледа се и у томе што ствара анђелима крила; неки анђели имају два, неки три, неки четири, а неки, опет, и више крила, па помоћу њих лете небом, да би доставили Божју посланицу људима. А Бог додаје у своме стварању, коме хоће, и шта хоће од органа, лепоте или гласа. То је тако, јер Бог све може учинити, ништа Му није тешко.

Све је у Божјим рукама. Нико не може ускратити Божју милост и Његове благодати, као нпр. иметак, срећу и упуту. С друге стране, ако Узвишени Бог жели да неког лиши ових благодати, или неких од њих, нико том човеку не може осигурати оно што му Господар ускрати. Он је силан и свемоћан, нико Га не може надвладати. Бог је мудар у стварању, управљању и прописивању.

О људи, сетите се Божјих благодати према себи захваљујући Му срцем, језиком и удовима, тј. чинећи добра дела! Постоји ли, осим Бога, Зналца свих тајни, какав створитељ који вас опскрбљује с неба дајући вам кишу уз помоћ које расту плодови и житарице? Само је Бог Узвише достојан обожавања. Знајући то, како се можете одметати од те истине, износећи на Господара лажи и тврдећи да Он има саучеснике?! Како то можете чинити, а Бог је Онај Који вас је створио и Он вам разне благодати даје?!

Ако те, Божји Посланиче, незнанобошци буду лажним проглашавали, стрпи се, знајући да ниси први посланик кога његови сународници лашцем сматрају: сви пријашњи народи су своје посланике лажним проглашавали. Ето, Богу се на крају све враћа. Он уништава порицатеље, а помаже посланике и вернике.

Људи, Божја претња да ће Он да оживи мртве и да ће да их позове на одговорност истина је у коју нема нимало сумње! Стога немојте нипошто дозволити да вас овоземаљски живот заведе помоћу својих украса, ужитака и страсти које нуди, па да запоставите припремање за Судњи дан и да одустанете од чињења добрих дела! И не допустите да вас проклети ђаво заведе лепим вам приказујући оно што лепо није! Не допустите да се утопите у овом пролазном свету!

Ђаво је ваш прави и стални непријатељ, о људи, па га таквим и сматрајте па будите спремни против њега! Имајте на уму да ђаво позива своје присталице у неверовање у Бога, и да буду једни од оних који ће на Будућем свету бити са њим у Огњу распламсалом.

Оне који не верују у Господара светова јер следе ђавола болна патња у Паклу чека. А честите, оне који су веровали у Бога и добра дела чинили, чекају Божја опрост и награда у Рају.

Нису исти онај којем ђаво гнусна дела и чињење порока лепим приказује, па их он и сматра лепим, и онај којем је Бог истину лепом приказао, па је он прихвата. Бог у заблуду одводи кога хоће, а указује на Прави пут оном коме хоће; Њега нико ни на шта не може присилити нити придобити. Посланиче, зато своју душу не изгарај тугујући због тога што они који су залутали у заблуди својој тумарају! Свезнајући Бог, заиста, добро зна и савршено је упућен у њихова дела, Њему ниједно њихово дело није скривено.

Бог шаље ветрове који покрећу облаке и вољом Својом шаље их изнад предела које је суша захватила па чини да се киша спушта и биље никне па земља оживи. Као што Узвишени Бог оживљује мртву земљу помоћу кише, тако ће и мртве оживети из гробова.

Ако неко тражи моћ и величину овог и Будућег света – само Богу припада сва величина и сва моћ – нека је тражи од Њега. Узвишеном Богу слављење и хвала од Његових верника долази до Њега, а добра дела помажу у томе. А онима који кују сплетке, као што када покушавају да убију Посланика Мухаммеда, припада огромна казна на Будућем свету. Сплетке меканских неверника биће поништене, они свој циљ неће остварити.

Свемогући Бог створио је, о људи, вашег праоца Адама од земље, а његово потомство, мушкарце и жене, ствара од сперме. И немогуће је да било која жена затрудни нити да роди, а да то Свезнајући Бог не зна. И ниједном се човеку живот не продужи, нити се неком живот скрати, а да то није записано код Господара на Плочи помно чуваној. Стварање вас, о људи, упућеност у трајање ваших животних векова, у ваше смртне часове – све је то Богу лако и све је записано на Плочи помно чуваној.

Свемогући Бог учинио је да се водене површине разликују, па је једна слатка и пријатна, њена је вода угодна и гаси жеђ, а друга је слана и горка, њена се вода не може пити. А у обе водене површине ловите свежу, укусну рибу, и вадите накит, бисере и дијаманте, који вам служи за украшавање. И видиш огромне лађе како секу воду и њоме плове ради преношења намирница, трговачке робе. Ове смо вам доказе пружили управо зато да бисте били захвални Богу Узвишеном на бројним благодатима.

Једино Бог уводи дан у ноћ, након што дан ишчезне и нестане светлости, а ноћ уводи у дан, пошто нестане ноћне тмине. Бог је одредио да су ноћ и дан несталне дужине, једно се повећава а друго смањује. Господар светова потчинио је Сунце и Месец и они теку до рока утврђеног, тј. до Смака света. Једино Бог, Господар ваш, то чини, Он је једини Владар. А они које неверници мимо Бога зазивају, лажна божанства, дословно ничим не владају, ништа не поседују, па ни безвредни провидни омотач око кошпице урме. Па, зар их, поред Бога, можете обожавати?!

Ако се молите лажним божанствима, а не Свевишњем Богу, знајте да они не чују ваше молитве; под претпоставком да их и чују, не би вам се одазвали. И то није све! На Дан устанућа иста та божанства одрећи ће се оних који су их обожавали, а не Силног Бога. А нико те, Посланиче, неће обавестити о било чему истинитије и знаније као што ће те обавестити Бог.

О људи, ви сте у односу на Бога Узвишеног сиромаси, ви Њега требате у свему и у свим приликама, а Он је независтан, не требате Му, а нити Му треба иједно друго створење. Бог је, због оног што даје Својим створењима, достојан хвале на оба света.

Ако хоће, Бог ће вас уништити и сасвим уклонити! То ће учинити, а довешће нове нараштаје који ће само Њега обожавати притом Му никог не придружујући.

И знајте да није немогуће да вас Свевишњи Бог уништи и уклони, а друга створења доведе.

Ниједан човек неће носити грехе другог човека, свако ће бити позван на одговорност за своја недела. И ако човек који је преоптерећен гресима замоли неког да се његови греси понесу, неће наћи никог да удовољи тој молби, па макар му то био и ближњи. Веровесниче, овим Кур’аном опомињи само оне што стрепе од Господара иако Га не виде, и оне што обављају намаз, одано и пажљиво, и оне који се очисте од свих греха (а највећи грех је незнанобоштво). Они који тако чине, ради себе чине, они ће, а не Бог, од тога користи имати. Ето, једино таквима твоја опомена користи. И увек имајте на уму да ће се сва створења вратити Богу, Зналцу свих тајни, на Дан устанућа, па ће сваком дати оно што је заслужио!

Уопште немају исти статус верници и неверници, као што нису једнаки онај који је слеп и онај који види.

Нису, такође, једнаки веровање и неверство, као што нису једнаки тмине неверства и светло веровања.

Нити су једнаки Рај и Пакао, као што нису једнаки угодна и пријатна хладовина, и врући, спаљујући ветар.

Немају исти статус они који верују и они који не верују, као што немају исти статус живи и мртви. Бог омогући, коме Он хоће, да чује истину и прихвати је, а ти, Божји Посланиче, ниси у стању постићи да незнанобошци, који су слични мртвима у гробовима, чују истину.

Ти си, Божји Посланиче, само онај који опомиње и застрашује невернике од Божје срџбе и казне.

Бог те је, Веровесниче, послао с истином у коју нема сумње, и као радовесника верницима да ће уживати у рајским баштама, али и као опомињача неверницима да ће горети у ватри Пакла. И сваки претходни народ имао је свог посланика који их је упозоравао на Божју казну.

Ако те, Божји Посланиче, незнанобошци буду лажним проглашавали, стрпи се, знајући да ниси први посланик кога његови сународници лашцем сматрају: и претходни су народи, као нпр. Ад, Семуд, Лотов народ, своје посланике лажним проглашавали. Њихови су им посланици донели од Узвишеног Господара очите и непобитне доказе да истину говоре; донели су им листове и Књигу, светиљу која је била од користи онима који су о њој размишљали.

Потом је Свемогући Бог на разне начине кажњавао невернике, који нису веровали у Њега и у објаве које су донели посланици. И погледај, Посланиче, какво је било Божје неодобравање њихових лоших поступака, и како их је, да не може бити жешће, казнио!

Посланиче, зар ниси видео како Бог с неба воду спушта и њоме поји земљу те из ње ничу разнобојно биље и разнобојни (црвени, зелени, жути) плодови! И зар ниси видео да је Свезнајући Бог створио разнобојне стазе у брдима, беле и црвене, а и црне!

Узвишени Бог створио је разноразних врста и боја људи и гмизаваца и стоке (камила, крава, оваца и коза). Бога се истински боје и истински Га поштују Његове слуге учењаци, они који су у знање сасвим упућени – зато што су спознали Божја имена, својства, дела, верозакон и то да Он све може да учини. Бог је силан у Својој власти, нико Га не може потчинити; самилостан је према онима који се кају те прелази преко њихових лоших дела.

Они који Божју књигу уче, размишљају о њезиним порукама, и који обављају намаз, одано и потпуно, онако како га треба обављати, и који дају зекат и удељују милостињу – тајно и јавно – такви се могу надати да ће због својих дела заслужити код Бога награду која им неће бити поништена.

... да им Свемогући Бог да потпуну награду и још више их, из Своје доброте, награди, јер је Он достојан тога. Бог опрашта грехе онима који обједине наведене особине, Он је благодаран према њима због њихових добрих дела.

Одломци које ти објављујемо, Посланиче, истина су у коју нема сумње, и потврда претходних објава. Бог је савршено упућен у стања Својих слугу, види шта раде. Бог је сваком посланику објавио оно што је било потребно његовом народу.

Затим смо дали часни Кур’ан у наслеђе одабраним људима из Посланиковог, нека је мир над њим и милост Божја, народа, које смо одликовали над другим народима. Али, међу њима има оних који сами себи насиље чине изостављајући неке обавезне радње и чинећи неке грехе. Има међу њима и умерених, и то су они који извршавају обавезне радње и сустежу се од забрањеног, али поред тога чине нека покуђена, а изостављају нека пожељна дела. А има и оних који журе ка добрим делима, а то су они који извршавају обавезне радње и оно што је пожељно, а сустежу се од забрањеног и свега што је покуђено, притом настојећи својим добрим делима друге да претекну и надмаше. Свевишњи Бог одабрао је овај народ давши му Кур’ани Мудри и то је највећа Божја благодат.

Дакле, одабране ће Узвишени Бог увести у рајске перивоје, у баште вечног и непрекидног уживања, у којима ће се златним наруквицама китити, и бисером украшеним, а одећа ће им од танке свиле бити.

Они ће говорити у Рају: “Хвала Богу, Који је од нас одстранио сваки облик туге, која се појављивала услед страха од Пакла! Бог, заиста, много опрашта онима који се кају, и благодаран је због добрих дела која човек учини!”

“Бог нас је, из Своје доброте и милости, настанио у Рају, кући вечности, из које нећемо бити изведени”, казиваће. “Он нас је у Рај увео Својом вољом, а не нашом снагом и заслугама. У њему нас неће умор дотакнути, нити ће нас клонулост досегнути!”

А незнанобошце на Будућем свету чека распламсала паклена ватра, у којој ће вечно остати. Они у Паклу неће бити осуђени на смрт, па да се ослободе казне, нити ће им се патња уопште ублажити, па да им икако лакше буде. Таквом ће казном Бог Узвишен казнити све оне који су негирали истину и били незахвални на благодатима.

Незнанобошци ће у Паклу, због страшне патње и окова у које ће бити оковани, запомагати и јаукати: “Господару наш, изведи нас из страдања у Паклу и врати нас на Земљи, да бисмо се покајали и чинили добра дела, а клонили се својих претходних недела, и да бисмо се казне спасили!” Бог ће им одговорити: “Зар вам није дат дуг живот и довољно времена да се опомене онај коме ће опомена користити, а дошао вам је и Посланик с јасним доказима од Бога? Ви никаквог доказа ни оправдања немате! Зато кушајте патњу у Пакленој ватри! Онима који су сами себи неправду нанели не верујући и чинећи грехе, нико неће помоћи, и неће их спасити од казне, нити ће је моћи бар мало ублажити.”

Уистину, Узвишени Бог зна оно што људи не могу знати нити видети на небесима и Земљи, Њему су познате тајне, Он зна шта крију груди, без обзира радило се о добру или о злу.

О људи, Бог је учинио да смењујете једни друге на Земљи, па једни умиру, а други се рађају, да би видео како ћете поступати. И поуздано знајте да самом себи, а не Господару, чини зло онај ко не верује у објаве које су посланици донели. Неверницима ће неверовање њихово у Бога само мржњу и одвратност повећати; њима ће неверовање њихово заблуду, пропаст, понижење и кајање повећати. А да су поверовали, било би им опроштено и у Рај би били уведени.

Реци, Божји Посланиче, меканским незнанобошцима: “Обавестите ме о томе који су део Земље створила ваша божанства која обожавате! Јесу ли она створила планине, реке, животиње? Имају ли ваша божанства пак удела у стварању небеса!? Је ли вам Бог Узвишен дао какву књигу па у њој имате некакве доказе да је у реду то што мимо Бога обожавате лажна божанства!? Ништа од тога није! Напротив, неверници једни друге обмањују чињењем неверства и порока.”

Узвишени Бог држи небеса и Земљу, па не могу нестати с места на којем се налазе, само их Он чува. Под претпоставком да нестану, па, само би Бог био у могућности да их врати. Бог је благ, не кажњава грешнике одмах, даје им времена, а опрашта грехе онима који се покају.

Неверници порицатељи заклињали су се највећом заклетвом својом да ће, ако им дође опомињач, доследније од Јевреја и хришћана да следе Прави пут и да ће бити бољи и честитији људи од њих. Али, кад им је дошао опомињач од Бога – Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, његов им је долазак само повећао одбојност и отуђеност од Праве стазе. Ето, нису испунили своју тврду заклетву да ће бити бољи од претходних народа.

Незнанобошци су се заклињали из охолости и зарад сплеткарења, варајући и далеко од честитости и искрених намера. Сплеткарење на крају задеси оне који сплеткаре, а не неког другог. И зар они, охоле инаџије, очекују ишта друго, осим казне која је сналазила претходне народе?! То је Божје правило у погледу сваког охолог инаџије, а Божје правило нико не може заменити нити га ико може преиначити.

Зар припадници племена Курејш који те у лаж утерују нису путовали широм Земље и посматрали последице које су стигле неверничке народе пре њих? А зар крај тих народа није био веома страшан, јер их је Бог сасвим уништио, премда су имали више снаге и телесно су били јачи од њих, меканских неверника? Богу ништа не може умаћи на небесима и на Земљи. Знајте да је Бог добро упућен у све што неверници раде и говоре, и да је у могућности понизити их и сасвим уништити кад год хоће.

Кад би Бог кажњавао људе због греха и неразумних поступака, ниједно живо створење на Земљи остало не би. Све би одмах уништио, па и животиње и иметке које поседују. Милостиви Бог оставља грешнике до рока утврђеног, који је само Њему познат, тј. до Судњег дана. А кад њихов рок наступи – па Бог, знајте поуздано, добро види Своја створења, зна и побројао је сва њихова дела, јер Му ништа није скривено нити тајанствено, и позваће их на одговорност; добре ће наградити, а зле казнити.