Serbian Mokhtasar — Yâsin 36:1 – Zuhruf 43:89

О кур’анским је скраћеницама било речи на почетку поглавља ел-Бекара.

Свезнајући Бог заклиње се часним Кур’аном, чије су речи и докази мудри и прецизни, и којем лаж не може прићи са било које стране.

Ти си, Мухаммеде, заиста, један од посланика које је Племенити Бог послао људима да позове да обожавају једино Бога Јединог.

Ти си, Веровесниче, на Правој стази, Исламу, вери коју је објавио Силни Бог, Кога нико не може надвладати, Који је милостив према верницима.

Овај Кур’ан објавио је Бог, Који је силан у Својој власти, и Кога нико не може потчинити, и Који је самилостан према правовернима.

Узвишени Бог објавио ти је овај Кур’ан, Посланиче, да би њиме опомињао невернике чији преци нису имали опомињача од Узвишеног Бога, па су немарни спрам веровања и исправног обожавања Бога. Исти је случај и са сваким народом који нема опомињача: потребан му је посланик који ће га опомињати.

Свезнајући Бог одредио је да ће бити кажњена већина људи након што је против њих успостављен доказ језиком посланика, јер не верује и не прихвата истину већ пориче Бога и утерује у лаж Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја. Многи људи не знају истину која им је дошла.

Те људе Бог је учинио попут људи на чије су вратове стављени окови, тако да им и руке сежу до подбрадака, па су им главе неизоставно уздигнуте, па их не могу спустити. Ето тако су они одвраћени од веровања у Свемогућег Бога, па не могу да се повинују Господару и не могу да Му буду понизни.

Свевишњи Бог ставио је испред оних који не верују преграду од тмина, и иза њих је преграду поставио, па им је одузео моћ запажања, због чега не виде и не извлаче користи. То им се догодило након што су показали инат и устрајали у неверству.

Кад се ради о неверницима, који из ината не желе да прихвате истину, свеједно је њима – опомињао их или не опомињао, Божји Посланиче, они неће поверовати у оно што ти је објављено.

Твоја ће опомена, Веровесниче, бити од користи само оном који верује у часни Кур’ан и следи га, па се увек, па и у самоћи, боји Милостивог Бога, а не види га нико други. Ето таквог обрадуј опростом свих греха и огромном наградом у Рају.

Свемогући Бог оживеће мртве, извешће их из грробова ради полагања рачуна, а све је Бог записао, добро и зло, шта су људи радили. Бог ће дати награду за свако добро којем је човек био узрок, као нпр. трајна милостиња, односно казнити за лоше дело, као нпр. дело неверства које људи чине угледајући се на њега. Свезнајући Бог je све то побројао на Плочи помно чуваној.

Посланиче милости, наведи меканским неверницима инаџијама поуку о којој ће размислити, тј. пример становника једног града којима је Бог Узвишени слао посланике.

Кад им је Свевишњи Бог послао двојицу посланика да их позивају да само Бога обожавају, али су становници истог тог града утерали у лаж двојицу својих посланика, и Бог је помогао трећим послаником. Тад су сва тројица известили своје суграђане да су им послати од Бога да их позову у то да само Њега обожавају и следе верозакон који је објавио.

Па ипак, незнанобошци су одбили позив својих посланика и казали: “Ви сте само људи као и ми, ни у чему нисте бољи од нас! Бог ниједном човеку ништа није објавио! Ви који тврдите да сте посланици, ви на Бога лажи износите!”

Ти посланици рекоше својим сународницима који су порицали истину: “Бог, Господар наш Који нас је послао, зна да смо ми вама, становници овог града, уистину послати. И то нам је довољно као доказ.”

“Ми смо вам дужни доставити Божју посланицу у потпуности”, казаше посланици. “То је наша обавеза, а Бог упуту даје.”

Међутим, грешни становници оног града рекоше: “Ми пак слутимо да нам ви несрећу доносите тиме у шта нас позивате. Не престанете ли нас позивати и упозоравати на Божју казну, каменоваћемо вас! Болна казна ће вас од нас задесити, без имало сумње.”

На то се посланици обратише својим сународницима: “Узрок ваше несреће јесте сами ви! Узрок ваше несреће лежи у неверству које чините. Зар нам претите каменовањем и видите лош предзнак у томе што вас подсећамо на Бога? Па ви сте народ који је претерао у чињењу неверства и злих дела.”

И с периферије града стиже неки човек који је сазнао да су становници града чврсто одлучили казнити своје посланике смртном казном. Упозорио их је: “О моји сународници, верујте у ове посланике!”

“Следите Божје посланике”, казао је, “који од вас не траже никакву надокнаду за труд који улажу у позивање Богу! А поред тога су на истини, достављају Божју објаву. Преко је потребно да такве следите.”

Упитао их је тај добри човек: “Зашто не бих обожавао једино Бога, Који ме је створио? Зашто ви не бисте обожавали једино Бога, Који вас је створио? Њему ћете се вратити, па ће вас Он оживети и дати вам оно што сте заслужили.”

Упитао их је и ово: “Зар да мимо Бога обожавам друга, лажна божанства, која ми не могу никакво добро донети нити ме могу од каквог зла сачувати? Ако Милостиви Бог жели да ме снађе какво зло, лажна божанства неће ми уопште помоћи нити ће ме моћи избавити ако ли умрем као неверник.”

“Био бих заиста у очитој заблуди кад бих прихватио лажна божанства, а клонио се обожавања свог Господара, Узвишеног Бога, Који то једино заслужује. То би била очита грешка и отуђивање од истине.”

“Ја збиља верујем у вашег Господара, Бога, осим Којег нема другог истинског божанства, и Њему сам послушан! Послушајте ово што вам говорим! Не марим за претњама да ћете ме убити!” Пошто је овај добри човек упозорио своје сународнике, они су га убили и Бог га је увео у Рај.

И након што је овај човек погинуо на Божјем путу, ради уздизања Божје речи, речено му је: “Уђи у Рај!” А он, у Рају, видевши какво га уживање и благодат дочекаше, рече: “Камо среће да је и мој народ могао да зна да сам сасвим срећан и почашћен, и да ми је Бог опростио грехе, и да ме је почастио - поверовали би и заслужили овакву награду!”

Речено му је због части јер је погинуо као мученик на Божјем путу: "Уђи у Рај!" А када је ушао у Рај и видео какве су му благодати дате пожелео је и казао: “О када би моји сународници знали да ми је Бог, Господар мој, опростио грехе и дао ми високе степене зато што сам веровао у Њега, само Њега искрено обожавао и следео посланике, можда би се одазвали Божјим посланицима па би и они ушли у Рај као што сам ја ушао.”

И то што су становници споменутог града утеривали у лаж посланике и убили човека који их је позвао Богу, није био разлог да Свемогући Бог пошаље Своју војску с неба: они су далеко слабији од тога да Узвишени Бог против њих пошаље војску с неба. Они су уништени страшним гласом и није слао страшне анђеле како би их искоренио.

Бог Узвишени, кажњавао их је и уништавао једним громогласом, па би после њега сви помрли и остали тамо где су се затекли. Њихов пример је као упаљена ватра, која се угаси. Никаквог трага од њих није остало.

О, како ће људи бити јадни и како ће се кајати на Дан коначног полагања рачуна кад доживе страхоте којима им се прети! Ето, ниједан посланик људима није дошао, да их позове у Ислам и веровање у једног Бога, а да га нису исмејавали и ругали му се. Због тога је њихов крај био кајање на Судњем дану због тога што су подбацили у Божјим правима.

Зар нису знали мекански неверници, који поричу Бога и ругају се посланицима, колико је пре њих нараштаја Бог Узвишени, уништио, који се више нису вратили на овај свет? Они су прешли у свет у којем су затекли дела која су урадили, за која ће полагати рачун.

И сви ти нараштаји, тј. сви народи који су уништени биће доведени пред Узвишеног Бога, Зналца свих тајни, да их позове на одговорност за дела која су чинили на овом свету.

Доказ незнанобошцима да Бог све може и да ће оживети мртве јест сува, неплодна земља којој Бог Узвишени, живот даје спуштајући кишу услед које никну разноврсно биље и прелепи плодови, храна животињама и човеку. Онај Који је у могућности да мртвој земљи живот да у могућности је и да мртве оживи.

Племенити Бог ствара по земљи зелене, предивне баште, палмовике и винограде, и чини да из земље извиру извори помоћу чије се воде натапају зелене површине.

Све то Бог Узвишени, ствара како би људи јели укусне плодове, из Своје огромне милости и доброте, а не због труда, моћи и залагања људи. Па зашто људи нису захвални Богу, Узвишеном, на благодатима одано Га и искрено обожавајући и следећи посланике?

Нека је хваљен и узвишен Слављени Бог, нека је узвишено Његово име, Он у дрвећу, плодовима, житарицама и људима ствара пар, мушко и женско, и ствара друга, разноврсна створења која људима нису знана, на мору и копну и другим местима.

Онима који не верују доказ Божје једноће јест и ноћ: Бог од ње, са заласком Сунца, дан одваја па људи остану у мраку.

Доказ људима да је Аллах једини Бог јесте и Сунце, које се креће ка свом коначном одредишту које му је Свемогући Бог одредио. То је одредба Силног Бога, Коме се нико не може супротставити. Бог је Свезнајући, па Му ништа о Његовим створењима није скривено.

И напослетку, доказ Божје једноће јесте и Месец, којем је Господар одредио фазе, и он сваке ноћи заузме други положај: појави се као млађак и непрестано се, мало-помало, повећава све док не буде пун и заобљен, а затим се смањује па на концу постане као стара, жута и сува палмина грана.

Бог је дао да Сунце и Месец, као и дан и ноћ да буду знамења чије је кретање прецизно одређено. Немогуће је да Сунце достигне Месец, па да измени његову путању или да заувек утре његову светлост, јер се путања и положаји ових двају небеских тела разликује; као и Сунце, Месец плови својом утврђеном путањом. Исто тако, незамисливо је да ноћ дан претекне, па да ноћи нестане пре него што томе буде време. Свезнајући Бог је прецизно одредио трајање ноћи и дана, учинивши да се њихово трајање смањује и повећава. Сунце, Месец, звезде, планете – сви се крећу тачно утврђеним путањама и не сударају се међусобно. Мудри Бог тако је одредио, Он их чува.

Да постоји само Бог Који даје благодати створењима доказ је и то што је носио потомке Адамове у Нојевој, мир над њим, лађи, натовареној разноврсним створењима. На његовој су се лађи, Божјом вољом, од сваке врсте налазили мужјак и женка.

Да постоји један Бог Који даје благодати створењима доказ је и то што је Он Узвишени, људима дао лађе, као што је дао Ноју лађу.

Ако буде желео, Бог може потопити лађу са свиме што она преноси. И тад нема спаса људима: не може их нико избавити, а сами себи не могу помоћи.

Осим ако им Бог Узвишени укаже Своју милост и их спаси од очитог страдања, да би до одређеног времена уживали, тј. до смрти, и не би ли се покајали и поверовали у Господара.

Кад се каже меканским незнанобошцима, који окрећу главу од веровања: “Бојте се казне која вас чека на Будућем свету, тиме што ћете веровати у Кур'ан и следити Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, чинећи добра дела, и чувајте се везивања за пролазни свет, не би ли вам се Аллах смиловао и отклонио од вас патњу”, они охоло леђа окрену, не бринући о последицама тога.

Када год овим незнанобошцима, који из ината неће да верују у Узвишеног Бога, дође јасан, непобитан доказ од Бога, који им указује на то да постоји само један Бог и да једино Он заслужује да буде обожаван и да Му се покорава, они ни не размисле о том доказу и окрену се од њега.

Када се меканским незнанобошцима каже: “Помозите сиромасима и невољницима оним чиме вас Бог, из Своје доброте, опскрбио”, узврате верницима: “Зар да хранимо оног кога би Бог, да је хтео, нахранио?! О ви који верујете, заиста сте застранили и залутали кад од нас то захтевате!”

Уз то, незнанобошци, негирајући и искључујући могућност проживљења, говоре: “Кад ће, о верници, наступити Дан оживљења? Ако истину говорите да ће се догодити Смак света, кажите нам кад ће то бити!”

Порицатељи Судњег дана су немарни према будућноти и не припремају се за коначни обрачун. Они остају немарни све док их не изненади почетак наступања Смака света, усред њихове обузетости материјалним животом.

Кад неверници буду чули громоглас пропашће, јер неће бити времена за покајање и страхоте ће огромне бити, па ништа неће опоручити својим потомцима, а неће се успети ни својима кући вратити: смрт ће их одједанпут задесити на путевима, пијацама и свим другим местима.

И анђео ће дувнути у рог, други пут, па ће се душе вратити у тела која ће устати из гробова и одједном похрлити према стајалишту, па ће полагати рачун за дела.

Неверници порицатељи ће, пошто схвате да су настрадали, кајући се рећи: “Тешко нама! О тешке ли наше пропасти! Ко нас подиже из почивалишта наших?” На то ће им бити речено: “Ово је оно што вам је обећао Бог, Који не крши обећање! Ово је оно што су посланици пренели од Бога, а истину су, ево, говорили.”

Да би људи били оживљени из својих гробова довољно ће бити само једно дување у рог и одједном ће сви бити приведени Богу, да полажу рачун за своја дела, како би били награђени или кажњени.

На Дану судњем свако ће добити оно што је заслужио, биће свима по правди пресуђено, ником се неће неправда учинити, па да му се умање добра дела или да му се увећају лоша дела која је починио. Дакле, награда или казна уследиће само за оно што је човек лично урадио.

Становници Раја ће на Судњем дану уживати и неће размишљати о другима. Биће заузети вечним уживањем, великим тријумфом, уживајући у рајским лепотама, пресрећни и раздрагани.

Становници Раја уживаће у дебелој хладовини, на прелепим и одмарајућим диванима наслоњени.

Они ће у Рају да имају разноврсног укусног воћа, и имаће уопште све што пожеле и затраже.

К томе, највећи њихов успех и највећи ужитак биће кад их поздрави Бог, Милостиви и Самилосни: “Мир вама!” Управо тако ће им се обратити Племенити Бог, након чега ће бити у вечитом спасу и заштити. Биће поздрављени најбољим поздравом који постоји.

Неверницима ће на стајалишту бити речено: “Одвојите се од верника, немојте се с њима мешати, не приличи да они с вама буду!” Биће им тако речено, јер ће једни добити награду, а други казну; једни су добри били, а други злочинитељи.

Свезнајући Бог обратиће се онима који нису веровали: “Зар вам нисам наредио, у Својим објавама и посредством посланика, да не робујете ђаволу, свом отвореном непријатељу, и да га не слушате? Како може онај ко памети има да се покорава ономе ко изражава своје отворено непријатељство према њему?! ”

“И зар вам нисам ставио у обавезу да само Мене сматрате јединим Богом, да Мене искрено обожавате и да само Мени покорни будете? И управо је то Прави пут, који води до Мог задовољства и Раја, али ви сте други пут изабрали”, рећи ће Бог.

Ђаво је одвратио од веровања многе људе, па зар нису имали памет која би их постакнула да једино Бога обожавају и буду Му послушни, и да се помоћу ње сустегну од странпутице и покоравања ђаволу, који им је био отворени непријатељ!

Ево ово је распламсала ватра Пакла за коју вам се претило на Земљи, да ћете у њој горети ако умрете као незнанобошци. На Земљи је Пакао од вас био скривен, а на Будућем свету ће га људи јасно видети.

Зато сад улазите у Пакао, пржите се у њему и кушајте његову жестину! То вам је казна зато што нисте веровали док сте боравили на Земљи.

На Дан устанућа, Бог Узвишени, запечатиће уста неверницима и они неће говорити – руке ће њихове говорити шта су радили, а ноге ће сведочити о гресима које су чинили.

Да је Свемогући Бог хтео, одузео би неверницима вид, као што је запечатио њихова уста, па би пожурили да пређу преко сират-ћуприје. Да им је Бог вид одузео, како би уопште видели куда кроче журећи да прођу преко ње?

Да је хтео, Бог Узвишени, могао је невернике да претвори у нека друга створења, па би остали на својим местима и не би могли ићи напред, а нити би се могли вратити.

Оног кога Бог Узвишени, поживи до позне старости, врати у прву етапу живота, етапу слабости, па зар они који неће да верују не размисле, користећи се разумом, о томе да је овај свет пролазан и да је Будући свет вечна кућа.

Племенити Бог није Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, песништву учио, не приличи да веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, буде песник. Бог га је јасној Књизи поучио, и то је јасно оном ко о томе помно размисли.

Да Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, застрашује и опомиње оног у чијем срцу има светлости, који може запажати – само њему опомена користи. Бог је, објавивши славни Кур’ан и пославши Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, успоставио доказ против незнанобожаца, па неће имати оправдања.

Зар људи не виде да је Свемогући Бог створио стоку због њих и да ју је њима потчинио? Зар не виде да је Бог Узвишени, дао да они располажу стоком како би им она користила?

Племенити Бог је учинио да се људи служе стоком, да им она буде потчињена, па неке врсте кољу и хране се њиховим месом, неке врсте јашу, на некима преносе терет.

Осим меса и млека, људи од стоке имају и других користи, као нпр. вуну и кострет, продају је, од ње праве простирку и одећу, и млеком њиховим се напајају. Па зашто Богу нису захвални на томе, и на другим благодатима?

Они који не верују прихватају лажне богове, кипове и свеце, и обожавају их мимо Бога, Узвишеног, и надају се да ће им њихови богови помоћи и одбранити их од казне коју им је Бог припремио.

Али, иста та божанства не могу помоћи својим обожаваоцима, као што ни себи не могу помоћи. Људи су им на Земљи покорни и послушни, а на Судњем дану ће их се одрећи.

Па нека те, Веровесниче, не жалосте речи незнанобожаца: “Ти ниси посланик!”; “Ти си луд” и сличне лажи! Свезнајући Бог савршено зна шта они таје а шта на јаву износе, шта показују а шта у себи скривају – позваће их на одговорност за дела која су чинили.

Зар онај човек који пориче оживљење и полагање рачуна на Судњем дану не види да га је Свемогући Бог створио од капи семена, па је касније, сменом етапа, постао зрео човек који, међутим, негира и отворени је противник? Због чега се не руководи тиме као доказом да ће Бог оживети мртве!?

И исти тај немарни порицатељ, заборављајући од чега је створен, говори: “Ко може вратити у живот кости кад буду труле?” Сматра да је то немогуће, а притом заборавља да је из ничега створен.

Божји Веровесниче, одговори им: “Кости које су већ иструле и прах постале вратиће у живот Свемогући Бог, Који их први пут створи – а лакше је вратити у живот оно што је већ постојало него створити из ничег. Свезнајући Бог добро зна Своја створења, нису Му скривена њихова дела, нити било шта друго.”

Бог вам од дрвећа, зеленог и влажног, ствара ватру. Погледај како Свемогући Бог обједињује супротности! Збиља, Онај Који то чини у могућности је мртвога претворити у живог. И то је довољно као показатељ и очит знак да Бог Узвишени, може да оживи мртве.

Зар Бог Који је створио небеса и Земљу, оно што је на њима и оно што је између њих, није у могућности да створи њима сличне, па их оживети као што им је први пут живот дао? Свакако, Бог је то у могућности да учини, Он све ствара прецизно и с мудрошћу. Бог је Свезнајући, зна све што се тајно и јавно чини, ништа Му није скривено.

Кад Бог жели да се нешто догоди, односно да се нешто спроведе, односно да нешто створи, Он за то само каже: “Буди!” И оно неизоставно буде. Бог Узвишени, помоћу те речи ствара, одређује, живот и смрт даје.

Нека је зато Свевишњи Бог слављен и хваљен, нека је врло високо изнад немоћи, коју му незнанобошци приписују! Бог је Господар свега што постоји, Он управља свим створењима и одређује шта ће се догодити. Богу ће се сви вратити, на Дан коначног полагања рачуна, да награди за добро, а да казни за зло.

Свевишњи Бог заклиње се анђелима, који богослуже поређани у збијене и правилне редове.

И заклиње се анђелима који одвраћају и навраћају облаке гонећи их из једног у други део Земље, онде где треба да падне киша.

И заклиње се анђелима који читају Његову величанствену књигу.

Ваш Бог је, о људи, Један Једини, Који нема сличног, па само Њега обожавајте.

Једино је Бог Узвишени, Створитељ небеса и Земље и оног што се налази између њих. Он је Створитељ истока, на којима се појављују Сунце и Месец током целе године.

Свемогући Бог украсио је земаљско небо звездама и планетама, па изгледају попут бисера поређаних.

И Бог помоћу звезда чува небо од сваког ђавола пркосног, бунтовног.

Ђаволе са свих страна неба гађају звезде пламтеће, како не би чули шта од објаве и прописа које Бог одређује анђелима.

Ђаволи бивају далеко прогнани па не могу да чују Објаву; а у ватри Пакла чека их вечна, страшна и болна патња.

А може бити да неки ђаво, ипак, уграби реч-две чувши разговор анђела, а што, опет, није познато на Земљи, па га погоди звезда пламтећа. Догоди се и то да га стигне звезда блистава пре него што пренесе оно што је чуо; а када оно што чује достави пророцима, они на то додају стотину лажи.

Веровесниче, упитај оне који поричу оживљење је ли њих било теже створити или друга створења, као нпр. небеса, Земљу, анђеле! А они су створени од крхке и лепљиве иловаче, па су и по природи слабашни. Како они поричу проживљење, а створени су лако, од иловаче лепљиве?

Ти се, Посланиче милости, чудиш Божјој моћи и управљању створеним, и томе што они поричу оживљење! Мекански незнанобошци толико поричу оживљење да ти се ругају кад нешто у вези с оживљењем говориш.

Немарни су и окрећу се од истине, не извлаче корист из објаве кад им се казује и не размишљају о њеним порукама. Њихова су срца окрутна.

Кад год незнабошци виде јасан доказ који указује да је Веровесниково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство истина, и кад год виде наднаравно дело, исмејавају оно што су видели.

Притом говоре: “О Мухаммеде, сваком је јасно да је очита чаролија ово што си нам донео!”

Они питају: “Зар ћемо, Мухаммеде, кад се наша тела и кости распадну у земљи, и кад прашина постанемо, зар ћемо заиста бити враћени у живот? Хоћемо ли збиља бити оживљени из гробова? То је немогуће!”

И додају: “Зар ће бити оживљени чак и наши преци који су давно живели?”

Божји Посланиче, реци безбожницима: “Да, оживеће вас Бог, Који вас је створио први пут, а бићете понижени и нећете имати никакву вредност на Дан коначног полагања рачуна! Бог ће оживети вас и претке ваше, и то након што ваше кости буду потпуно труле.”

Људи ће бити оживљени услед само једног страшног гласа и сви ће одједном изаћи из својих гробова и наћи ће се у страхотама Судњег дана и чекаће шта ће их од Бога снаћи.

Они који нису веровали рећи ће: “О, велике ли пропасти за нас и тешко нама! Ово је Дан коначног полагања рачуна, у којем ће Бог сваком дати према оном што је радио на пролазном свету.”

Биће им речено: “Ово је Дан коначног суда, у којем ће Бог пресудити међу људима, Суд који сте на пролазном свету порицали.”

Тог дана ће бити речено анђелима: “Сакупите незнанобошце, који су себи неправду нанели верујући у лажна божанства, и њима сличне другове у незнанобоштву и негирању истине, и сакупите сва лажна божанства која су обожавали.”

А нису обожавали Свевишњег Бога, и потерајте их ка Паклу. А ватра је боравиште њихово.”

О анђели, зауставите невернике и њихова божанства, пре него ли уђу у Пакао, па ће их Свезнајући Бог упитати:

Биће им речено: “А зашто не помогнете једни другима у овом тешком Дану, као што сте се на Земљи међусобно помагали и тврдили да вам божанства ваша могу помоћи?”

Међутим, неверници ће на Судњем дану бити сасвим препуштени Божјој вољи и Његовом суду. Беспомоћни, неће једни другима моћи помоћи.

На Судњем дану неверници ће се међусобно свађати, једни ће другима пребацивати и једни ће друге корити, онда кад то неће нимало користити.

Поданици ће се обратити својим главешинама: “Ви сте нам се приказивали, кад је реч о слеђењу истине и чињењу добрих дела, као добронамерни; одвраћали сте нас од Ислама, а навраћали на слеђење странпутице, неверство и веровање у незнанобоштво.”

Али, главешине ће одговорити потлаченима: “Ви не говорите истину! Својевољно сте изабрали заблуду, па сте порекли Узвишеног Бога. И нисте хтели да будете верници.”

“Ми, заиста, нисмо имали над вама власт, нити смо располагали икаквим доказима да вас одвратимо од веровања и слеђења Правог пута”, казаће прваци. “Ви сте прелазили границе у злу и чинили сте себи неправду отуђујући се од веровања.”

И додаће: “Због тога нас је Божја казна стигла, која је споменута претњом коју је Бог изрекао Сотони: ‘...сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, Пакао напунити!’ (Сад, 85). Сви заједно неизоставно ћемо бити у патњи којом нам је Господар наш претио.”

На крају, главешине ће закључити: “Ми заиста јесмо били узрок да ви будете неверници, да скренете с Правог пута, јер смо и сами, пре вас, застранили.”

Као што су на пролазном свету суделовали у неверству и заблуди, тако ће поданици и главешине на Будућем свету суделовати у патњи у Паклу.

Као што ћемо ове злочинитеље казни да изложимо, исто тако, казнићемо и друге злочинитеље.

Кад се неверницима говорило: “Посведочите да нема истинског божанства осим Аллаха Узвишеног, и поступајте у складу с тим”, они су се отуђивали, инатили и одбијали су истину.

Доказивајући ваљаност свог неверства, незнанобошци су говорили: “Зар ћемо напустити обожавање својих кипова и идола због тога што нам то говори један луди песник?” Мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Говорећи то, велику су лаж изнели! Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, није песник, нити је луд, него је донео Књигу која потиче на веровање у једног Бога и слеђење Посланика Ислама, и на веровање у све посланике, који су позивали у веровање у Божју једноћу и веровање у Судњи дан. Посланик се у погледу тога нимало не разликује од претходних посланика.

О неверници, ви ћете, јер поричете Бога и Његове посланике, сигурно искусити страшну, болну патњу у ватри Пакла.

О незнанобошци, казну ћете заслужити само због неверства и греха које сте чинили на пролазном свету!

Али ће верници који су искрено Бога обожавали бити поштеђени казне.

Њих ће Племенити Бог почастити у рајским баштама посебном опскрбом која никад неће нестати.

Та посебна опскрба састоји се од разноврсног воћа; и становници Раја ће у њему бити сигурни, почашћени и надасве весели. Изнад свега тога, биће почашћени и гледањем у Божје лице.

Богобојазни, искрени верници боравиће у рајским баштама, у њима ће вечно остати.

седеће на диванима, једни према другима лицем окренути.

И док тако буду седили, једни према другима окренути, а сасвим задовољни, биће служени чашама у којима ће бити пријатно рајско вино које је чисто попут бистре текуће воде.

Међутим, ово вино којим ће бити служени није слично овосветском вину; биће бело и укусно.

Нити ће се због рајског вина, за разлику од овоземаљског, памет губити, нити ће због њега човек осетити било какве телесне тегобе, главобољу и слабост.

Богобојазни, искрени верници, о којима је овде реч, имаће у рајским баштама прелепе, чедне жене, које ће имати велике, красне очи, а гледаће само своје мужеве.

Као да су хурије, рајске лепотице, чувана јаја птице која руке нису дотакле нити су чије очи гледале.

Верници ће у Рају разговарати једни с другима о минулим данима на пролазном свету.

Један од тих честитих верника у Рају рећи ће: “Имао сам нераздвојног друга у животу на Земљи који је проживљење порицао.”

“А тај мој друг”, рећи ће становник Раја, “порицао је оживљење и Дан страшног полагања рачуна. Негирајући истину, говорио је: ‘Зар и ти верујеш у оно што се говори?’”

“‘Зар збиља верујеш да ћемо бити оживљени после смрти, онда кад се сасвим распаднемо и прах постанемо, и да ћемо бити позвани на одговорност за своја дела?’ Ето тако ми је говорио.”, казаће становник Раја.

Затим ће се верник обратити својим пријатељима, становницима Раја: “Желите ли да погледате како је скончао тај мој нераздвојни друг?”

И становник Раја ће да погледа па ће свог друга неверника да угледа како гори усред ватре Пакла.

И рећи ће становник Раја свом другу незнанобошцу: “Бога ми, замало ме ниси одвео у заблуду, па бих ушао с тобом у ватру, јер си ме позивао у неверовање и порицање оживљења!”

И додаће: “Да ми Бог Узвишени, из Своје доброте и милости, није указао на Прави пут и да није дао да будем муслиман, био бих заиста један од оних којима је Узвишени Бог дао да кушају казну.”

И казаће становник Раја: “А хоћемо ли, заиста, у рајским баштама уживања заувек да боравимо? И никад да умремо?”

“Ми више никад нећемо умрети, него ћемо у Рају вечно бити. Ми нећемо бити изложени казни којој су изложени они који нису веровали”, казаће.

“Уживање које нам је дато, вечност у Рају и спасење од Ватре збиља је успех највећи и срећа непрекидна”, закључиће.

За овај, велики успех и вечно уживање у Божјој близини нека се труде вредни верници на овом свету! То је прави успех.

Па, је ли боље ући у Рај и уживати у благодатима које је Господар припремио Својим послушним верницима или ући у Пакао и јести одвратне плодове ружног дрвета Зеккум, којима ће се хранити неверници у Ватри, а које не може глад утолити?

Свевишњи Бог учинио је да дрво Зеккум буде искушење онима који су себи насиље учинили не верујући и грешећи; онима који су рекли да у ватри не може постојати стабло јер ватра сагорева дрво.

Зеккум је дрво одвратних плодова које расте на дну Пакла.

Плод Пакленог дрвета Зеккум неописиво ружно изгледа, сличан је ђавољим главама, па је његов укус изузетно непријатан.

Неверници ће се у Паклу хранити плодом уклетог дрвета Зеккум и њиме ће пунити своје празне стомаке.

Након тога ће они који нису веровали бити појени одвратном, врелом текућином.

Будући да ће они који нису веровали бити излагани разним врстама патњи, биће после тога враћени у огањ.

Они који нису веровали у Божју Објаву и одбијали да следе Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, и да верују у све посланике, затекли су своје претке на странпутици, у заблуди и незнанобоштву, па су их у томе слепо следили.

Дакле, своје су претке у заблуди доследно следили.

Посланиче, народи који су живели пре неверника из племена Курејш већином су били у заблуди, нису спознали Праву стазу. Твоји сународници нису први народ који је с Правог пута скренуо.

Тако је било, премда им је Свезнајући Аллах слао веровеснике да их опомињу на казну у Ватри и застрашују Божјом срџбом. Они су и даље били неверници.

Посланиче, зато размисли о томе како су скончали невернички народи, које су посланици упозоравали, али их они нису следили! Скончали су у ватри, у којој ће вечно остати, јер су били неверници и јер су посланике у лаж угонили.

А искреним верницима, који су само Бога обожавали и само Њему били послушни, Бог Узвишени, указао је Своју доброту и милост. Њих је Бог спасио судбине која чека невернике порицатеље.

Посланик Ноје, мир над њим, обратио се Свемогућем Богу молбом у тешкој невољи која га је задесила, да му помогне против његових сународника, неверника – Бог му се убрзо одазвао.

Узвишени Бог је спасио Ноја, мир над њим, и вернике из његове породице од узнемиравања оних који нису веровали и од очите пропасти, тј. од великог потопа који их је задесио.

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.

Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”

И њих двојица, Јишмаил и Аврам, повиноваше се Божјој наредби. Аврам је положио на тло сина Јишмаила како би га заклао.

Тад, у том тешком тренутку, Свезнајући Бог зовну Аврама.

Зовнуо га је: “Авраме, извршио си оно што се од тебе тражило у сну! Као што је тебе, Авраме, Племенити Бог наградио због чврстог веровања и извршења Божје заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Зналцу свих тајни и сачуваће их од пропасти.”

Заповест да Аврам, мир над њим, закоље сина Јишмаила био је заиста огромни испит, који је Аврам положио.

Бог Узвишени, искупио је Јишмаила великим овном којег је заклао Аврам уместо свог сина.

Осим тога, Свевишњи Бог сачувао је леп спомен на посланика Аврама, мир над њим, у каснијим нараштајима: сви га спомињу по добру.

Нека је мир Авраму од Бога, и сигурност од сваког страха и сваке непријатности!

Као што је Аврама Узвишени Бог наградио због извршења заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу, Зналцу свих тајни, и сачуваће од страдања.

Посланик Аврам, мир над њим, био је један од Богу оданих и искрених слуга.

Свевишњи Бог обрадовао је посланика Аврама другим сином Исаком, кога је такође учинио веровесником и оданим верником – као награда Авраму за послушност Богу и намеру да закоље сина јединца Јишмаила.

Узвишени Бог дао је да Аврам и Исак буду благословљени, обасуо их је бројним благодатима, у шта спада и то да су имали много потомака. И учинио је да међу њиховим потомцима има добрих људи и богобојазних верника, али и оних који сами себи наносе јасно неправду верујући у политеизам и чинећи грехе.

Племенити Бог указао је Своју милост и доброту Мојсију и Арону давши им посланство.

Бог је спасио од дављења Мојсија, Арона и синове Јишмаилове који су у њих поверовали, а пре тога – од свеопштег поробљавања које им је претило од фараона.

Господар им је помогао да победе фараона и да њихова реч буде изнад речи непријатеља.

Бог је Мојсију и Арону дао Тору, јасну књигу у којој нема никаквих нејасноћа.

И њима двојици Узвишени Бог је указао на Прави пут, у којем нема девијације. То је Ислам, пут који води ка Божјем задовољству.

Осим тога, Племенити Бог сачувао је леп спомен на посланике Мојсија и Арона у каснијим нараштајима.

Нека је поздрав мира, леп и благословљен, од Бога Мојсију и Арону, сигурност од сваког страха и свих непријатности и нека их прати Његово задовољство!

Као што је Бог Узвишени, наградио огромном наградом Мојсија и Арона због тога што су чинили добра дела, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

Посланици Мојсије и Арон били су одане Божје слуге, верници који су следили заповести.

Илјас, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог одабрао и почастио веровесништвом.

Илјас, мир над њим, обратио се својим сународницима, синовима Израиљевим: “Бојте се Бога тако што ћете извршавати заповести, а сустезати се од забрана; а незнанобоштво је највећа забрана!”

“Зар се клоните обожавања Бога, Узвишеног, најлепшег Створитеља, а обожавате Бала?” Укорио их је.

“Само је Бог Узвишени, ваш Господар, Он вас је створио, као и претке ваше. Он заслужује да се обожава, а не кипови, који ни зло ни добро не могу донети”, казао је Илјас.

Међутим, синови Израиљеви су прогласили лажовом веровесника Илјаса, који им је био послат, и зато ће их Свемогући Бог бацити у ватру.

Али оне који су били одани Силном Богу и искрено Га обожавали Бог ће, из Своје превелике доброте и милости, сачувати и спасити.

Свезнајући Бог сачувао је леп спомен на Илјаса у каснијим нараштајима, па ће и њега спомињати по добру.

Нека је Илјасу поздрав мира од Свевишњег Бога и похвала!

Као што је Узвишени Бог наградио и почастио Илјаса, наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

Веровесник Илјас био је Богу одана слуга, непоколебљив и сасвим искрен у веровању.

Лот, мир над њим, посланик племенити, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и послао га као оног који радосне вести доноси и упозорава.

Сети се да је Силни Бог спасио и поштедео Лотову, мир над њим, породицу од страшне казне која је послата на његов народ.

Али ипак, Господар светова није дозволио да се спаси Лотова, мир над њим, жена јер је била једна од оних што нису веровали у Бога.

Затим смо уништили порицатеље, оне који нису поверовали у оно што им је Лот говорио.

Меканци, ви путујући према Сирији пролазите ујутру поред настамби Лотовог народа.

А и ноћу такође пролазите поред настамби уништеног народа. Па зашто не размислите о казни која их је стигла зато што су били неверници и зато што су чинили разврат који дотад нико чинио није?

И Јона, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и одабрао за Свог изасланика да донесе радосне вести и да упозори.

Јона, мир над њим, напустио је свој народ без Божје дозволе и побегао на лађу која је била крцата људима и теретом.

Лађа на коју се укрцао веровесник Јона, мир над њим, почела је помало тонути услед терета, па су њени власници одлучили да се баци коцка како би се неко од путника, ради растерећења лађе, бацио у море. Коцка је, више пута, пала на Јону, мир над њим. И би бачен у море!

И заиста, бачен је у море па га је огромни кит прогута. Напустивши своје сународнике којима је био послат а да му то Свезнајући Бог није био дозволио.

И да пре тога није био честити верник који је увек славио и непрестано спомињао Бога, Узвишеног, и да није спомињао Бога у утроби рибе...

Дакле, да није био један од добрих, остао би мртав у утроби рибе до Судњег дана.

Међутим, Милостиви Бог извео га је из утробе рибе и избацио на пусто место на којем није било ни растиња ни људи. Јона, мир над њим, био је, уз све то, исцрпљен и болестан због тога што је неко време био у утроби рибе.

Из Своје доброте и милости, Племенити Бог учинио је да изнад Јона, мир над њим, на том пустом месту израсте врежа тикве, да се склони у хлад и једе њене плодове који су уједно били и лек за његову болест.

Након што је Бог Узвишени, избавио веровесника Јону, мир над њим, из утробе оне рибе, послао га је својим сународницима којих је било стотину хиљада, па и више.

И они су поверовали у његово посланство и почели су га следити, па им је Бог Узвишени, дао да до смрти уживају у благодатима.

Упитај, Веровесниче, своје сународнике, корећи их: “Како то да кћери, које вама нису драге, приписујете Богу, а синове, које волите, приписујете себи?! Каква је то подела?”

И додај: “Јесте ли били присутни кад је Свемогући Бог стварао анђеле у женском роду, па ви, ето, говорите оно што сте видели и чему сте лично сведоци?”

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

Због чега би Узвишени Бог кћери синовима претпоставио, па анђеле Својим кћерима учинио – нека је узвишен од тога!

Незнанобошци, ваше је расуђивање ружно! О како сте неправедни! О како је гнусно да кћери, које њима нису драге, Богу приписују, а синове, које воле, себи приписују!

Зар не знате да је немогуће, незамисливо и недопустиво да Узвишени Господар има дете?! Да имате памети, не бисте такво нешто говорили.

Имате ли очигледан и непобитан доказ из Књиге или речи посланика за своју ништавну тврдњу?

Ако ли чак имате очигледан доказ у Књизи, покажите ми га, ако истину говорите!

Незнанобошци између анђела и Бога сродство успостављају, а они знају да ће неверници бити доведени на Судњи дан и да ће бити у ватри Пакла кажњени.

Нека је Бог узвишен и нека је далеко од оног како о Њему незнанобошци говоре! Они, наиме, говоре неприличне речи, па кажу да Бог има дете, да постоје и друга божанства и тако даље.

А Божји искрени верници не говоре о Господару оно што не приличи, него Му приписују узвишена и савршена својства.

Ви, о незнанобошци, и они које обожавате, а не Узвишеног Бога, немоћни сте!

Немоћни сте и не можете никог у заблуду да одведете.

Можете одвести у заблуду само оног коме је Бог одредио да буде у Ватри, зато што је изабрао пут уаблуде уместо пута истине. А кад је реч о вама и лажним божанствима која обожавате, то није у вашој моћи.

Говорећи о томе да обожавају и служе једино Богу и да немају ништа с тврдњама незнанобожаца, анђели кажу: “Свако од нас има одређено место и улогу кад се ради о послушности Богу.”

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они лажу! Напокон дошао им је Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

А незнанобошци су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Они лажу! Дошао им је, напокон, Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су их порекли. Сазнаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они то лажу!

Коначно дошао им је Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

Зато се, Божји Посланиче, окрени од оних који не верују и одбијају се повиновати Богу, све док не истекне време које им је Свезнајући Бог одредио, тј. док не дође време да буду кажњени!

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их муке Свемогући Бог ставити, а и они ће посматрати па ће видети последице својих недела и неверовања, и то онда кад им та спознаја неће бити од користи.

Па зар незнанобошци пожурују да их стигне Божја казна?

И освануће засигурно јутро у којем ће их казна стићи, а грозно ће то јутро бити!

Зато се, Веровесниче, окрени од незнанобожаца све док не наступи време казне!

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их страшне муке Свемогући Бог ставити.

Мухаммеде, нека је слављен и величанствен Бог, Господар твој, Господар величине, славе и достојанства, и нека је врло високо изнад свега што о Њему износе непријатељи вере, који Му приписују мањкавости!

И нека су вечни мир, сигурност и благослов Божјим посланицима, одабраним људима.

А захвала припада Узвишеном Богу, Господару светова, само је Он тога достојан. Он је Господар свега што постоји, нема истинског Бога осим Њега.

Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле незнанобошци.

Али, они који не верују охоло се отуђују од монотеизма тиме што се супротстављају Силном Богу и Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

Узвишени Бог, уништио је многе неверничке народе пре овог народа, па су исти ти народи тражили помоћ од Бога кад их је сустигла казна, и повиновали су се Богу кајући се, али је за покајање било касно.

Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

И говоре: “Зар тај човек може свести бројна наша божанства на једног Бога? Тај његов поступак заиста је чудна ствар.”

Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”

И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.

Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.

Мекански неверници, који поричу твоје посланство, биће поражени у сукобу с истином, као што су давно пре њих поражени невернички народи, који су порицали посланике.

Наиме, нису они први који су прицали истину, и пре меканских незнанобожаца порицали су народ Нојев, затим народ Ад, и фараон који је поседовао моћну војску помоћу које је кажњавао народ.

Пре њих порицали су Салахов народ Семуд, и Лотов народ, и Јофоров народ – сви су они једни друге подржавали у порицању посланика и неверовању у оно што су они доносили.

Сви споменути народи порицали су своје посланике и заслужили су због тога Божју казну која их је неизоставно стигла, па макар и након неког времена.

Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Ругајући се и негирајући могућност оживљења, незнанобошци говоре: “Господару наш, казни нас што пре на овом свету, пре Часа суђеног!”

Божји Посланиче, отрпи те негативности које незнанобошци говоре о теби. Сети се, Посланиче милости, слуге Божје, веровесника и доброг човека Давида, мир над њим, који је располагао великом снагом и био је храбар у борби против неверника, и стрпљиво се покоравао Богу, и који се много и искрено кајао, и који је чинио богоугодна дела.

Свемогући Бог потчинио је брда да заједно с Давидом, мир над њим, хвале Бога, па су Га славила свако јутро и свако вече.

И птице је Бог потчинио; окупљале су се код веровесника Давида, мир над њим, и слушале су његове заповести у погледу слављења Узвишеног Бога.

Свезнајући Бог учврстио је Давидову, мир над њим, власт помоћу војски и опреме, а и дао је да га људи уважавају и да га се боје. Осим тога, Свевишњи Бог почастио га је веровесништвом, знањем и способношћу да се лепо изражава када суди међу људима; судио је свима праведно.

Веровесниче, је ли до тебе допрла вести о двојици парничара који су прешли преко зида Храма док је Давид, мир над њим, у њему чинио богослужење?

Њих двојица су упали Давиду, мир над њим, без тражења дозволе, па се уплашио. Рекли су му, видевши га уплашеног: “Немој се бојати, не желимо ти наудити, ми смо парничари! Наиме, један од нас двојице починио је насиље оном другом, па ти пресуди између нас по правди, немој ником учинити нажао и упути нас на најбоље решење.”

Један од њих двојице рече Давиду: “Ево овај пријатељ мој има деведесет и девет оваца, а ја имам само једну овцу, и он жели, из похлепе, да узме и моју овцу, па ми је рекао: ‘Дај ти њу мени!’ Па ме победио у препирци.”

Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.

Узвишени Бог, опростио је Давиду, мир над њим, грех који је учинио, примио је његово покајање и Себи га приближио па му је припремио дивно пребивалиште на Будућем свету.

Давиде, Свевишњи Бог учинио те је намесником на Земљи и учинио је да будеш судија међу људима и у верским и световним питањима, па зато суди праведно, а нипошто немој следити своје прохтеве и немој бити пристрастан према својим ближњима или пријатељима, па да пресудиш у њихову корист над странцима, односно над непријатељима! Ако би ти следио своје прохтеве, скренуо би с Правог пута и отуђио би се од истине. Оне који су скренули с Божјег пута и друге одводе у заблуду чека страшна, болна патња у ватри Пакла зато што су занемарили Дан устанућа. Да су имали на уму Судњи дан и полагање рачуна, бојали би се последица и не би следили своје прохтеве.

Свезнајући Бог створио је небеса и Земљу и оно што је између њих из велике мудрости; није их створио ради игре и забаве, како то мисле неверници. Тешко њима у Паклу ако умру као они који не верују у Бога и који о Њему имају негативно мишљење.

Према онима који верују у Бога и следе Посланика, и чине добра дела Господар неће поступити као с неверницима грешницима који ремете ред на Земљи чинећи неверство и грехе! Према онима који су богобојазни, па извршавају заповести и сустежу се од греха нећемо поступити као с неверницима и дволичњацима, који су огрезли у гресима. То би била неправда, а она не приличи Господару. Бог ће богобојазне вернике наградити тако што ће их увести у Рај, а невернике несрећне казниће тако што ће их бацити у Ватру. Те две категорије не могу код Бога имати исти статус и није им исти повратак.

Овај Кур’ан, који је објављен Божјем посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, благословљена је књига која садржи бројна добра, како би људи промишљали о значењу њених речи и да из ње разумни извлаче користи.

Свемогући Бог поклонио је племенитом веровеснику Давиду сина Соломона – дар од Себе, почаст и срећу. О, како је Соломон, мир над њим, добар човек био! Он се често и искрено кајао Узвишеном Богу, тражио је опрост и понизно се Господару обраћао.

Спомени, Посланиче Ислама, кад су пред Соломона, мир над њим, у касно послеподне изведени пунокрвни коњи који су на три ноге стајали, јер су били витки и спремни за галоп! Тај дивни призор заокупио је веровесника Соломона, мир над њим, све до сунчевог заласка.

Веровесник Соломон, мир над њим, рече: “Уместо да обавим молитву и паднем ничице пред Богом, ја сам показао љубав према коњима, овоземаљским украсом, и пропустио сам послеподневну молитву.”

Затим је Соломон, мир над њим, заповедио да му врате коње који су били изведени пред њега, па их је почео ударати сабљом по ногама и вратовима.

Свезнајући Бог ставио је Соломона пред искушење кад је на његов престо поставио сотону у људском обличју, који је владао кратак временски период. Након тога је Бог вратио Соломонову власт и дао му да влада сотонама.

Соломон, мир над њим, замолио је: “Боже, Господару мој, опрости ми грех мој и даруј ми велику власт какву нико, осим мене, неће имати, ни упоредо са мном, а ни касније! Боже, Ти си изузетно дарежљив и чиниш Својим слугама огромно доброчинство.”

И Узвишени Бог је услишао ову Соломонову, мир над њим, молитву: подарио му је власт какву је тражио и потчинио му је, уз то, снажне ветрове који су благо али брзо дували онамо куда је он хтео.

Свевишњи Бог потчинио је веровеснику Соломону, мир над њим, и ђаволе, па су за њега обављали послове које је хтео; неки су градили настамбе и дворце, а неки су, опет, ронили у дубоким морима и вадили бисер из њих.

А били су му потчињени и бунтовни, обесни ђаволи; они су били свезани у ланце, па нису могли да се померају.

Бог је рекао: “Ова огромна, неограничена власт посебан је Мој дар теби, Соломоне! Тражио си то у молитви, па смо ти дали. Зато даруј коме хоћеш, а лиши кога хоћеш, и знај да нећеш одговарати пред Богом, Узвишеним, ни због давања ни због ускраћивања!”

Веровесника Соломона, мир над њим, чека у Рају предивно место и високе разине. Он је био Наш близак и веран слуга.

Сети се, Божји Посланиче, доброг човека и веровесника Јова, мир над њим, кад је замолио Бога: “Ђаво је узрок моје болести, он ме узнемирава и жели ми наштети!”

Свезнајући Бог је заповедио веровеснику Јову, мир над њим, да удари ногом о земљу, на једном месту, након чега је ту проврла хладна, питка вода коју је Јов, мир над њим, пио и њоме се купао. Била је то лековита вода помоћу које је Бог Узвишени, излечио овог веровесника и отклонио његову невољу.

Након тога, Племенити Бог услишио његову молитву и отклонио је од њега болест, па му је дао жена и много деце, унука и потомака – као дар јер је веровесник Јов, мир над њим, био стрпљив и задовољан судбином. У томе је поука увиђајнима да Бог Узвишени, после тешкоће и кушње даје излаз, олакшицу и награду.

Свемогући Бог заповедио је Јову, мир над њим, да узме сноп грања и да њиме благо удари своју супругу, да на тај начин изврши своју заклетву да ће своју супругу, због грешке, истући са стотину удараца. Јов, мир над њим, био је стрпљив и одан Богу, и био је задовољан Његовом одредбом. Он је био диван Божји слуга, богобојазан, послушан и много се кајао.

Божји Посланиче, спомени добре Божје слуге и веровеснике искрене: Аврама, Исака и Јакова, који су били одани Богу, и који су чинили дела која Он воли. Они су били увиђајни и постојани у истини.

Њих је Узвишени Бог, одликовао посебном врлином, а то је да увек имају на уму Будући свет, да никад не заборављају полагање рачуна, па су се припремали за Дан проживљења и људе су позивали да се припремају за то.

Ми смо њих одликовали да Нам буду послушни и само Нас обожавају, па смо их изабрали за то да носе обавезу достављања објаве.

Сети се, Божји Посланиче, добрих људи и веровесника искрених: Јишмаела, Аврамовог сина, затим Јелисеја, Илије и Језекиља, чији се спомени с ужитком спомињу! Сви су они били доброчинитељи и честити; њих је Бог Узвишени, одабрао за достављање посланице и подарио им је најлепше одлике.

Ово је у Кур’ану похвала споменутим људима. А богобојазне, који извршавају заповести и сустежу се од греха, чека прелепо пребивалиште на Будућем свету.

Чека их наслађивање у вечним баштама, из којих никад неће бити изведени, а Рајске ће капије, кад они до њега дођу, отворене бити – као израз добродошлице и радости због њиховог доласка.

Честити ће се у Рају одмарати наслоњени на украшеним диванима, где ће тражити најукуснију храну, пиће, вино, воће и све што њихове душе пожеле.

Честити ће у Рају поред себе имати заносно лепе жене, чедне, које ће гледати само у своје мужеве.

Ово је лепа награда која је обећана онима који су били богобојазни на овом свету, и чинили добра дела.

Ови племенити, благословљени дарови које ће Бог дати Својим штићеницима јесу од Њега, они никад неће престајати.

Овако ће на Дану коначног полагања рачуна бити дочекани верници, а дотле оне који су прелазили границе, па су били неверници и чинили грехе чека грозно повратиште и неописиво тежак положај на Дану судњем.

Њих ће Силни Бог, Зналац свих тајни казнити у ватри Пакла која ће их пржити изнад и испод њих. Грозне ли постеље у ватри за оне који су на пролазном свету били порочни!

Ову грозну, болну патњу кушаће грешници и незнанобошци. Биће кажњени и тако што ће, против своје воље, бити напајани кипућом водом и смрдљивом, изнад свега одвратном капљевином, тј. гнојем који ће цурити из тела становника Пакла. Тим пићем неће никад моћи да жеђ угасе.

Грешници ће у Паклу бити кажњавани и другим мукама сличним овим које су споменуте. Наиме, биће изложени многоструким казнама и тешкоћама.

Кад се грешници буду тискали на вратима Пакла, свака ће скупина кудити ону другу, па ће грешници говорити једни другима: “Ова ће гомила становника Пакла ући у ватру тискајући се с вама!” На то ће ови одговорити: “Нису добродошли и не било им пространо и угодно боравиште њихово! Они ће, као и ми, горети у Паклу.”

Поданици ће онима које су следили, својим главешинама, рећи: “Ви нисте добродошли, нити имате икакве вредности! Ви сте били узрок да скренемо с Праве стазе. А Пакао је грозно боравиште и грозно је повратиште!” И једни и други биће становници Пакла.

Поданици ће рећи: “Господару наш, удвостручи патњу у Паклу онима који су били узрок да скренемо с пута истине и да се отуђимо!”

Главешине неправедници такође ће казати: “Зашто у Паклу не видимо људе које смо на пролазном свету сматрали порочнима, онима који заслужују казну?”

И рећи ће: "Јесмо ли то грешили кад смо их исмејавали и понижавали? Или смо пак, исмевајући их, били у праву, па су они с нама у Паклу, али их још нисмо видели, па су нам из вида изгубљени?"

И знајте да је расправљање међу становницима Пакла, о којем се овде говори, неупитно, мора се догодити.

Веровесниче, обрати се незнанобошцима: “Ја сам вама послат да вас опоменем и упозорим на болну патњу јер не верујете и поричете посланике! А нема истинског божанства осим Бога, Једног Јединог, Који нема саучесника! Бог је јединствен у погледу Свог Бића, имена, својстава… Он је свемоћан, нико Му се не може супротставити. И зато само Њега треба обожавати.”

И додај: “Он је створитељ небеса и Земље и оног што је између њих. Он је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати. Он много прашта онима који се покају.”

Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “У часном Кур’ану, величанственој књизи, налазе се велике вести.”

“А ви, о неверници, главе окрећете и отуђујете се од часног Кур’ана не поступајући према његовим упутама и доказима”, реци им.

Реци Посланиче: “Ја нисам ништа знао о препирци анђела приликом стварања Адама, али ме је Бог Узвишени, о томе известио у величанственом Кур’ану.”

“Свезнајући Бог упознао ме је посредством објаве са неким непознатим догађајима, због тога што сам послат да упозорим на Божју казну.”

Спомени дан кад се Племенити Бог обратио анђелима: “Створићу Адама од иловаче,”

“И кад створим његове удове и савршен му облик и изглед дам па затим у њега душу удахнем па он оживи, ви му се о анђели, поклоните падањем лицем на тле!”

И анђели су се, без изузетка, поклонили Адаму, извршавајући Божју заповест да тиме укажу почаст човеку.

Али је Сотона одбио да се поклони, из зависти, охолости и ината. Због тога је постао неверник.

Господар је упитао Сотону: “Због чега се ниси поклонио Адаму, којег сам, из почасти према њему, двема рукама Својим створио? Јеси ли се то узохолио над Адамом или се пак охолиш кад су у питању Моје заповести?”

На то сотона одговори: “Нисам се поклонио Адаму зато што сам бољи од њега, материја од које сам створен племенита је, за разлику од материје од које је Адам створен. Мене си, Боже, од ватре створио а Адама од иловаче; ватра је боља и кориснија од земље.”

“Излази из Раја, никад се више у њега нећеш вратити, проклет си и лишен Моје милости”, рече Бог Узвишени.

“Моје ће те проклетство до Дана устанућа пратити, никад га се нећеш моћи ослободити.”

Сотона се обратио Силном Богу: “Господару мој, немој ме усмртити, већ ми дај времена до Дана устанућа!”

“Дајем ти времена”, Бог рече.

Бог Узвишени, обећао је Сотони да ће га оставити у животу до одређеног времена, кад ће бити уништен.

Сотона рече: “Кунем се достојанством Твојим и величином Твојом да ћу зацело све људе одвраћати од послушности Теби и да ћу их наводити на странпутицу!”

“Али, нећу моћи одвести у заблуду”, додао је проклетник, “оне Твоје слуге које упутиш на Прави пут, па Ти буду искрени у веровању, које си узео у окриље Своје милости и пажње!”

Племенити Бог рече: “Моје речи су истина, јер само истину Ја говорим!”

Свемогући Бог обећао је да ће напунити Пакао Сотоном и свима онима који га у неверству буду следили.

Обрати се, Веровесниче, меканским незнанобошцима: “Не тражим ја од вас награду нити какву надокнаду за достављање посланице и саветовање! И нисам извештачен, па не покушавам да учиним више од оног што ми је наређено.”

“Овај величанствени Кур’ан није ништа друго осим опомена и упозорење људима и духовима.”

Сигурно ћете сазнати истинитост и исправност овог Кур’ана, и то убрзо, на самрти.

Часни Кур’ан је Божја објава и ничија друго. Бог је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати; мудар је у свему, у стварању, управљању и прописивању.

Бог теби, Веровесниче, објављује овај Кур’ан, с истином и правдом, па само Аллаха Узвишеног, јединог Бога искрено обожавај.

Обавеза је само Свевишњег Бога искрено обожавати, притом Му никог не приписујући као саучесника. Они који поред Свемогућег Бога обожавају лажна божанства и узимају их за заштитнике говоре да их обожавају искључиво како би се они заузели за њих код Бога и како би се путем њих Богу приближили. А није тако. Племенити Бог пресудиће на Судњем дану између верника и незнанобожаца. К томе, знајте да Свезнајући Бог неће указати на Прави пут нити ће усрећити оног ко измишља приписујући Богу лажна божанства, нити ће упутити оног ко је незахвалан на Божјим благодатима.

Да је Бог Узвишени, хтео да има сина, одабрао би за дете неког од Својих створења – нека је слављен и хваљен Бог, немогуће је да Он има дете. Он је јединствен у погледу Бића, својстава и дела. У томе Он нема саучесника. Он је потчинио све што постоји.

Узвишени Бог, створио је небеса и Земљу ради огромне мудрости и с циљем, а није их створио ради забаве, како то говоре неправедници. Узвишен је Бог и веома далеко од тога. Бог чини да буде ноћ а нестане дан, и обрнуто. Бог је потчинио Сунце и Месец, учинивши да се крећу својом прецизно утврђеном путањом не прелазећи је, све до Смака света. Заиста, силан је у Својој власти Бог, Који се свети непријатељима, и Кога нико не може надвладати. Он много опрашта онима који се покају због греха.

О људи, Бог вас је створио од вашег праоца Адама и од њега његову супругу Еву. Он вам је од мужјака и женке камиле, краве, овце и козе осам врста створио. Бог вас ствара у мајчиним утробама, у различитим етапама, и то у три тмине: у тмини стомака, матернице и кошуљице. Ето тако Бог, Један Једини, ствара, нема истинског божанства осим Њега, искључиво Он полаже право да буде обожаван. Па ако сте свесни тога, куда се онда одмећете обожавајући лажна божанства која не могу ништа створити и која су сама створена!?

Људи, уколико поричете Божје постојање, знајте да је Бог независтан, нема никакве штете од вашег неверства, него ви штету од тога имате! Узвишени Бог, није задовољан да људи буду неверници, нити им наређује да то буду, јер Он не заповеда чињење оног што не ваља. А задовољан је да Му буду захвални на благодатима, и наградиће их. Знајте да нико неће одговарати за грехе другог човека, него ће свако одговарати за оно што је лично он учинио. Ви ћете се на крају, о људи, вратити Узвишеном Богу ради полагања рачуна, на Дан устанућа, па ће вас Он известити о вашим делима и даће вам оно што сте заслужили. Свевишњи Бог је савршено упућен у све тајне, зна шта људи крију и шта потајно планирају. Богу ништа није скривено.

Када неверника задеси неко искушење, болест или несрећа понизно се обраћа Свемогућем Богу. Али, након што му Бог услиша молбу и отклони кушњу и бригу, и укаже му Своју милост и доброту, исти заборавља Божје доброчинство, и поред Бога друге обожава и слави, како би људе одвео у заблуду и удаљио их од Божјег пута. Реци, Веровесниче, охолом инаџији, порицатељу: “Уживај на овом пролазном свету у неверовању, бићеш, несумњиво, становник у Паклу и у њему ћеш вечно остати!”

И, је ли неверник, који у Бога верује само у потешкоћи, а у благостању Га пориче, бољи од понизног и послушног верника који проводи ноћне сате у молитви, учењу Кур’ана, спомињању Бога, молитви, обједињујући страх од казне на Дану судњем и наду у Божју милост?! Реци им Божји Посланиче: “Јесу ли исти они који знају чиме их Бог обавезује, јер су спознали Бога, и они који о томе ништа не знају? Нису исти! А разлику између ове две категоре људи могу уочити само разумни, они чија урођена природа није искварена.”

Божји Посланиче, обрати се онима који верују у Мене и посланике Моје: “Бојте се Божје казне извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана! Оне који буду чинили добра дела на овом свету наградићемо тиме што ћемо им пружити помоћ, дати здравље и иметак, а на Будућем свету биће у Рају уведени. Земља је пространа онима који желе да обожавају лепог Бога, па нека се иселе у другу земљу ако у одређеној земљи не могу испољавати обележја вере. Бог ће, Узвишени, само стрпљивима на Дану судњем дати награду без обрачуна, јер ће огромна и неизбројива бити.”

Веровесниче, обрати се људима: “Мени и мојим следбеницима Свевишњи Бог наређује да само Њега искрено обожавамо.

“Свевишњи Бог ми наређује да Му будем најпокорнији и најпреданији муслиман.”

Такође реци, Божји Посланиче: “Бојим се да ћу, будем ли непослушан Господару светова, бити кажњен на Дану судњем, чије ће страхоте бити неописиво тешке.”

И додај: “Ја служим само Свемогућем Богу, свом Господару, Једном Једином! Њега обожавам никог Му не придружујући у богослужењу.”

И реци: “А ви, о незнанобошци, обожавајте кога год хоћете од својих кипова, идола и светаца!” Ове речи су својеврсна претња. Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “Страдалници су они који на Дан страшног полагања рачуна упропасте себе и своје породице, јер су их одвели с пута истине и тако били узрок да не уђу у Рај, и да буду бачени у Ватру са њима. Заиста је то право страдање, без икакве сумње.”

У ватри Пакла ће изнад незнанобожаца бити наслаге ватре, врелине и дима које ће их покривати, а и испод њих биће наслаге врелине, ватре и дима. Узвишени Бог подсећа на ову тешку патњу зато да би Га се људи бојали чинећи добра дела, а сустежући се од забрана.

Онима који избегавају обожавање идола, кипова, светаца и свега другог што људи обожавају мимо Бога и који се кају – припада радосна вест приликом смрти да ће да уђу у Рај, као и то да ће бити спашени у гробу и на Судњем дану. Посланиче милости, обрадуј тиме добре вернике!

А то су они који слушајући речи умеју да направе разлику између лепог и ружног, и следе оно најлепше, јер је корисно. Њих је Бог упутио на Прави пут и подстакнуо их је на чињење најразборитијих дела, па их је учврстио. Они су заиста увиђајни, и своју природу нису искварили.

Јеси ли, Божји Посланиче, у могућности да упутиш оног коме је Свезнајући Бог предодредио да ће се, својом вољом, отуђити од истине и волети заблуду? Јеси ли у стању таквог човека да спасиш од казне у ватри? Ти то ниси у могућности.

А богобојазне, честите вернике, који су чинили добра дела и сустезали се од чињења греха чекају у Рају високе одаје, једне изнад других саграђене; а испод рајског дрвећа и двораца реке теку. То је Божје обећање верницима, које ће Он неизбежно испунити јер не крши Своја обећања.

Зар не видиш да Свемогући Бог спушта из облака благословљену кишу која затим улази у пукотине земље и од које настају, Божјом вољом, велики извори и реке. А затим помоћу исте те кише Бог Узвишени, даје да расте биље разноврсних боја и различитих карактеристика, које се, након зеленила и живота, осуши па пожути и на концу се скрши. У тим је Божјим створењима велика поука онима који имају памети и који размишљају о Божјем давању.

Зар су исти заблудели несретник чије је срце окорело, и не спомиње Бога, и онај чија је прса Бог Узвишени, учинио пространим за прихватање Ислама, па је спознао истину и следи је? Њих двојица никад неће бити исти. Вернике чека спас, а оне чије је срце окорело чека пропаст. Они су у јасној заблуди.

Свевишњи Бог објављује Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, благословљену књигу Кур’ан чије су речи најлепше. Часни Кур’ан је књига чији су одломци слични једни другима у савршенству, и доследности, и неопречности. У њему се на различите начине говори о претходним народима и прописима, обећању и претњи, о особинама оних који истину следе те оних који у лаж верују. Богобојазне језа подилази кад слушају кур’анске одломке, јер страхују од казне на коју они упозоравају, а затим се њихове коже и срца смирују кад чују радосне вести, одломке о милости и подстицај на чињење добрих дела. И управо то што верници осете читајући величанствени Кур’ан јест Божја доброта према њима, и упута коју им је дао; а Бог на Прави пут упућује кога Он хоће. Нико не може упутити оног кога Свезнајући Бог остави у заблуди!

Зар је исти онај који ће на Дан проживљења бити бачен у ватру на лице, са свезаним рукама иза леђа па ће се, јер је био порицатељ, од ватре моћи бранити само лицем, као онај којим ће Племенити Бог бити задовољан па га, као верника честитог, увести у Рај? Нису њих двојица исти, нити могу бити. Неверницима, који су сами себи нанели неправду верујући у незнанобоштво и чинећи грехе, биће речено на Великом дану: “Трпите последице лоших дела која сте чинили на овом свету! Ово сте заслужили.”

Као што твој народ, Посланиче, пориче, тако су порицали и претходни народи, па их је Бог Узвишени казнио кад су се казни најмање надали, а није им ни на ум пало каква ће их казна стићи, да је неће осетити и да неће имати прилике да се покају.

Свевишњи Бог дао је да незнанобошци осете болну патњу и понижење на овом свету, а на Будућем свету их чека патња у Паклу, која ће бити најстрашнија и најтежа. Када би неверници само то знали!

Узвишени Бог, у величанственом Кур’ану, који је објављен Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, наводи неверницима разне примере добра и зла, истине и неистине, веровања и неверовања, не би ли извукли поуку и сустегнули се од неверства и порока.

Часни Кур’ан је књига објављена на арапском језику чије су речи јасне а значење разумљиво, без било каквих компликација и контрадикторности, како би људи, читајући га, извукли корист и бојали се Племенитог Бога чинећи добра дела, а сустежући се од лоших дела.

Свезнајући Бог упоређује незнанобошце с робом који је у власти ортака који се отимају око њега, па је исти тај роб избезумљен и збуњен не знајући кога од њих да послуша; било којег да послуша, сигурно ће изазвати срџбу оног другог. И монотеисту, који је уверен у Будући свет и сталожен, који се труди да свом господару удовољи, сав усредсређен на наредбе и вољу једног власника. Јесу ли ова два роба у истом положају? Нису. Милостивом Богу припадају сва слава и хвала. Већина људи то не зна, па поред Бога обожавају друга лажна божанства.

Ти ћеш, Божји Посланиче, умрети, а и твоји ће непријатељи помрети, без имало сумње.

А затим ћете се, о људи, препирати пред Богом на Судњем дану. Тад ће се сазнати ко је на истини, а ко на неистини био.

Нико није неправеднији од оног ко о Богу говори оно што Му не приличи, па приписује другима оно што је својствено само Богу или сматра да Бог има жену и дете. Нико није неправеднији ни од оног човека који пориче Посланиково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство и одбија упуту коју је он донео! А зар у Паклу неће бити место и стално станиште неверницима који поричу Бога и оно са чиме је дошао Божји посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја? Да, у ватри ће њихово станиште бити.

Онај који доноси истину тј. објаву од Бога и воли истинољубивост у речима, делима и понашању, и онај ко верује у објаву и истински је следи у речима и делима – сви су они богобојазни и честити. Они су ти који извршавају заповести, а сустежу се од греха.

Ови истинољубиви, добри верници имаће код Свевишњег Бога разне, вечне радости и ужитке које буду желели. Биће то награда онима који су били доброчинитељи тако што су искрено обожавали Племенитог Бога и лепо се према људима опходили.

Тако ће бити, да би Бог Узвишени, прешао преко њихових лоших поступака и греха које су учинили на Земљи, јер су били верници који су се кајали и чинили добра дела после учињеног греха. И да би их Племенити Бог наградио најлепшом наградом узевши у обзир оно дело које је учињено најсавршеније и најискреније.

Зар Бог не чува Свог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, од узнемиравања, сплетки и зла неверника, па му ничим не могу наудити? Да, Бог му је довољан. Веровесниче, неверници, јер су незналице и малоумни, плаше те божанствима која уместо Бога обожавају, и тврде да ће ти она наудити, говорећи непромишљено! Онима које је Бог оставио у заблуди нико не може помоћи нити им ико може на пут разборитости указати!

С друге стране, знајте да нико не може одвести у заблуду оног човека којег је Бог Узвишени, упутио. Зар Свевишњи Бог није силан у Својој власти? Он кажњава и оставља без подршке Своје непријатеље, Њему се нико не може успротивити. И зар се Узвишени Бог не освећује онима који Му се супротстављају кажњавајући их? Да, Бог је силан и кажњава Своје непријатеље.

Божји Посланиче, ако упиташ незнанобошце: “Ко је створио небеса и Земљу?” Они ће ти одговорити да их је створио Бог. Реци им, показујући немоћ божанстава којима се они клањају: “Јесу ли ваши богови које мимо Бога обожавате у стању да спрече какво зло ако Бог жели да ми се догоди или га чак од мене отклонити ако ме задеси? И јесу ли ваша божанства у могућности да задрже какво добро које ми Бог подари или да чак задрже Његову милост коју ми укаже?” Потом реци: “Мени је Бог Узвишени, довољан, на Њега се ослањам у свим пословима. На Њега се сваки монотеиста ослања.”

Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “Поступајте онако како поступате – као неверници и порицатељи – а ја ћу да поступам складно Божјој упути коју ми је дао, само ћу Њега да обожавам и једино ћу Њему да будем покоран и вероваћу у истину и према њој ћу да поступам! Ви ћете неизоставно знати завршетак мој и ваш.”

“Сазнаћете, осим тога, кога ће да стигне Божја казна која ће да га сасвим понизи и осрамоти на овом свету, и на њега да се сручи на Будућем свету, из које му никад неће бити изласка, и у којој ће заувек остати.”

Узвишени Бог објавио ти је часни Кур’ан с истином и правдом да људе упозориш. Онај ко буде веровао у величанствени Кур’ан само себи добро чини и у личну корист то ради. А онај ко да предност заблуди и отуђи се од истине биће на губитку и биће кажњен, сам ће себе тиме упропастити, а Богу неће тиме наштетити. Ти, Веровесниче, ниси задужен да бележиш шта људи раде, нити си дужан да их позиваш на одговорност за њихова дела, нити си дужан да присилиш људе да следе Прави пут. Твоје је да само јасно пренесеш посланицу.

Само Бог узима душе у часу смрти, кад дође време да живо биће умре. А и душе оних чији смртни час још није дошао на спавању. Узвишени Бог задржава душе које су умрле а оне чији смртни час није дошао оставља до рока одређеног из само Њему знаног. У узимању душе и слању душе оног који спава, у смрт и живот, јесу очигледни докази онима који размишљају да је Бог, Који то чини, у могућности да мртве оживи и да их позове на одговорност за дела.

Неверници узимају посреднике у виду својих идола желећи да се окористе њима а не од Бога! Веровесниче реци: “Зар узимате посреднике, а они вам не могу никакво добро осигурати, нити од вас могу какво зло отклонити? Уз то, божанства која обожавате уопште не осећају да их обожавате; нежива су материја, не поседују разум, не чују, не виде, не могу да говоре.”

Божји Посланиче обрати се незнанобошцима: “Само Богу Узвишеном, припада заговорништво у целости. Код Њега се може заузети само онај коме Он дозволи и чијим је заузимањем задовољан. Богу припада власт на небесима и на Земљи. А на Дану судњем вратићете се сви Богу, о људи, да би сваком дао оно што је заслужио.”

Кад се једино Бог спомене, а не и божанства мимо Њега, замру срца неверника грешника, оних који поричу оживљење на Будућем свету и полагање рачуна. Али, спомену ли се лажна божанства која они обожавају, њих одједном радост обузме.

Реци, Божји Посланиче: “Мој Боже, Створитељу небеса и Земље из ничег и без ранијег примера, о Ти, Којем је познато оно што нико не види и оно што је видљиво, Ти ћеш пресудити међу Својим слугама на Судњем дану у погледу веровања, у чему су се људи разилазили на овом свету! Тад ће се знати ко је био у праву, а ко није; ко је срећан, а ко несрећан!”

Кад би они који су били у идолопоклонству грехе и неправду себи наносећи, имали сва блага и ризнице и многоструко више, све би то дали на Дану судњем да се искупе од патње коју ће угледати након оживљења. А кад би све то и поседовали и понудили као искуп од казне, не би се од њих примило. Од Свемогућег Бога снаћи ће их врсте казне које нису очекивали.

И незнанобошцима ће бити предочена ужасна казна због огромних грехова које су чинили на овом свету. Са свих страна снаћи ће их болна казна – казна којој су се исмејавали када им се њоме претило.

Ако неверника снађу невоље и искушења, као нпр. болест и сиромаштво, искрено се обраћа Свевишњем Богу молећи Га за спас. Након што му Племенити Бог отклони невољу и подари благодат здравља и иметка, неверник говори: “Ово благостање дато ми је зато што Бог зна да га заслужујем!” А истина је да су то само искушење и приближавање казни. И већина неверника није тога свесна, па буду обмањени Божјим благодатима.

Исто тако су говорили и претходни народи, па их од Божје казне нису одбранили њихови имеци нити положај.

И раније невернике грешнике који су тако говорили стиже казна, као последица непослушности. Оне који себи наносе неправду верујући у заблуду и чинећи грехе стићи ће, као и древне незнанобошце, казна па ће сносити последице због својих греха. И нека знају да неће умаћи Свемогућем Богу и да се против Њега не могу борити.

Зар ови неверници не знају да Бог Узвишени, даје овоземаљске чари, иметак, децу, углед, власт, оном коме хоће од слугу Својих, да би се показало хоће ли захвалан или незахвалан бити, односно да ускраћује оном коме Он хоће, па чини човека сиромашним да се покаже хоће ли бити стпрљив или не? Чињеница да Узвишени Бог неком даје обилну опскрбу, а неком је ускраћује непобитан је и јасан доказ да је Он свемоћан и да савршено управља Својим створењима. А исти тај доказ од користи је само онима који верују. А кад је реч о неверницима, они поред тих доказа равнодушно пролазе и леђа им окрећу.

Посланиче, обрати се онима који су претерали према себи у греху и незнанобоштву да им Бог поручује: “Не губите наду, о Божје слуге у Моју милост ако сте починили грехе! Божја је милост велика а доброта немерљива. Бог Узвишени ће, вам опростити све грехе и прећи ће преко свих лоших поступака ако се искрено покајете и поправите пре своје смрти.”

Вратите се Богу кајући Му се и тражећи опрост, и само се Њему предајте и покорите, и то пре него што вас стигне казна на Судњем дану, тада вам неће нико помоћи и неће вас нико у своје окриље узети нити ваша породица а ни лажна божанства.

И следите, часни Кур’ан, најлепше што је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, па поступајте у складу са оним што се у њему налази – извршавајте верске наредбе, а сустежите се од верских забрана. Будите привржени Кур’ану пре него што дође неочекивана казна, онда кад јој се будете најмање надали, па нећете имати времена да се покајете за грехе.

Учините тако да не бисте жалили због силног кајања на Судњем дану, говорећи: “Тешко мени због оног што сам према Богу пропустио, и због греха и неверстава које сам починио! И чак сам био један од оних који су се изругивали верницима, онима који су добра дела чинили.”

Или да човек не би, позивајући се на судбину, рекао: “Камо среће да ме Свевишњи Бог упутио на Праву стазу, па бих засигурно био један од богобојазних, који извршавају верске наредбе, а сустежу се од верских забрана!”

Или да не би човек, пошто се суочи с казном, рекао: “Ах, кад бих се могао вратити поново у живот на Земљи, да се покајем и добро чиним!”

Ове ће речи грешник узалуд говорити, јер су му Божји докази долазили па их је негирао и охолио се, и није хтео да верује у Бога и да следи посланике.

На Дан устанућа видећеш оне који су на Бога лажи износили и веровали у лажна божанства и сматрали да Он има сина и кћери – а лица им тамна, као показатељ несреће у којој се налазе. А зар није у Паклу коначно станиште свим охолим инаџијама који нису веровали у Бога и Његове посланике?Сигурно ће им то бити вечно боравиште.

Бог ће да спаси честите, богобојазне вернике, који су били послушни Богу, Једном Једином, и сустезали се од чињења лоших дела, па ће да остваре успех – постићи ће Божје задовољство и Рај. Њих неће ватра дотицати, нити ће их икакво зло задесити, неће туговати за овосветским чарима које су их мимоишле.

Свевишњи Бог једини је створитељ свега што постоји, Он свиме управља и располаже, Он све што постоји чува.

У Божјој су руци кључеви и ризнице небеса и Земље, даје их коме хоћа, а ускраћује коме хоће. А прави су губитници и биће сасвим изгубљени, на овом и на Будућем свету, они који поричу јасне, непобитне Божје доказе, тим више јер им је на овом свету било ускраћено веровање и јер ће на Будућем свету вечно у Ватри остати.

Посланиче, обрати се незнанобошцима који од тебе захтевају да обожаваш њихове кипове и идоле: “О ви који нисте спознали Господара, зар да обожавам неког другог, а не Бога? Нема истинског божанства осим Бога, само Њега требамо обожавати, једино Он то заслужује!”

Узвишени Бог објавио је теби, Веровесниче, у склопу целокупне објаве, а и веровесницима који су били пре тебе: “Ако би уз јединог Бога обожавао друго божанство, Бог би твоја дела и труд поништио, и сигурно би био један од залуталих и настрадалих, на оба света!”

Него, обожавај јединог Бога, само Он заслужује богослужење, Њему буди послушан, и буди Му захвалан на благодатима којима те обасуо.

Незнанобошци нису спознали Бога истинском спознајом, јер уместо Њега верују у немоћна створења. У немару су јер не знају да ће се Божја величина и моћ указати када ће на Дану судњем цела Земља и све што је на њој бити у Његовој шаци, а седам ће небеса Својом десницом смотати. Слављен нека је Бог Узвишени, и врло високо изнад оног што о њему говоре незнанобошци!

Након што анђео Израфил дуне у рог, све ће на небесима и на Земљи помрети. А затим ће дунути у рог други пут па ће сва жива бића бити оживљена, чекајући полагање рачуна и са стрепњом ишчекујући шта ће се догодити.

Земља ће бљеснути светлошћу Господара свог на Дану коначног полагања рачуна кад се појави Бог, ради суђења Својим створењима. Биће раширене књиге добрих и лоших дела, и биће доведени посланици и сведоци да посведоче о људским делима. Свевишњи Бог позваће Послаников, нека је мир над њим и милост Божја, народ да сведочи против свих осталих народа, а у корист веровесника који су истим тим народима послати. Затим ће пресудити међу људима по правди. Узвишени Бог неће ником учинити неправду, па неће доброчинитељу одузети ниједно добро дело, а грешнику неће додати ниједно лоше дело.

Узвишени Бог даће сваком према оном што је заслужио, за добро ће добрим наградити, а за зло ће казнити. Бог заиста зна шта је ко на овом свету радио, зна ко је био добар, а ко неваљао; зна ко је радио добро, а ко зло. Богу ништа тог Дана неће бити скривено.

Анђели ће да потерају безбожнике у Пакао у гомилама; и када се, понижени и осрамоћени, доведу до Ватре, биће наређено да чувари Пакла отворе капије. Чувари ће их критички упитати: “Зар вам на Земљи нису долазили ваши посланици, који су вам казивали Божје речи и доказе, упозоравали вас на Дан страшног полагања рачуна, одвраћали вас од паганства и непослушности према Богу?” Признајући и кајући се незнанобошци ће рећи: “Свакако, долазили су нам посланици, упозоравајући нас и позивајући у веровање, али обећање да ће настрадати порицатељи, они који се од истине окрену, мора се остварити, а ми смо неверници били.”

Незнанобошци ће бити укорени и понижени тако што ће им се рећи: “Улазите кроз капије Пакла да бисте у њему вечно остали! Из Пакла никад нећете изаћи, нити ће вам се у њему патња имало ублажити!” О, како ће ужасно пребивалиште бити за оне који су се охолили не прихватајући истину.

А богобојазни, који су чинили добра дела и сустезали се од греха, биће у скупинама према Рају вођени. И кад доспеју до Раја, затећи ће његове капије широм отворене – као добродошлица и почаст; анђели ће их поздравити и обрадовати, честитајући им што су били честити и што су добро чинили. Казаће им да их, због дела која су чинили, чека сигурност од сваке непријатности и страха, и да ће у Рају, Кући спаса и успеха, вечно боравити.

Након што верници ступе у Рај рећи ће: “Сва хвала и захвала припадају Богу, Који испуни обећање дато – да ће честити верници бити награђени у вечном Рају! Нека је хвала Узвишеном Богу, Који нам је дао Рај и његове ужитке, да се у њему крећемо куда желимо и како желимо, вечно срећни, радосни и расположени!” О, како ће бити дивна награда доброчинитељима који су зарад Божјег лица добро чинили.

И угледаћеш на Судњем дану анђеле како Арш, Божји престо, окружују и Господара свог хвалом величају и славе Га негирајући оно што Му не приличи, а што су неверници о Њему говорили. Свима ће Бог Узвишени, по правди пресудити и ником неће неправду учинити; вернике ће у Рај увести, а незнанобошце у Ватру бацити. Након што Бог пресуди свим људима и након што верници добију награду, а неверници казну, биће речено: “Нека је хваљен Бог, Господар свих светова, због праведне пресуде!” Племенити Бог биће хваљен због Своје доброте и доброчинства према честитима, као и због праведне казне којом ће казнити Своје непријатеље.

О кур’анским скраћеницама већ је било говора, на почетку поглавља ел-Бекара.

Објава Кур'ана је од Бога, Свемоћног, Кога нико не може савладати, Који зна шта је корисно за Своја створења.

Узвишени Бог, опрашта грехе онима који траже опрост, прима покајање покајника и благонаклон је спрам искрених верника, а са друге стране, жестоко кажњава оне који прелазе Његове границе и устрајавају у чињењу греха. Бог људе, духове и сва друга створења обасипа бројним благодатима, нема истинског божанства осим Њега, Он нема саучесника, Он ће оживети створења после смрти и наградиће или казнити према заслугама.

Доказе које је Бог објавио поричу само охоле инаџије, они негирају аргументе Божје једноће, и нека те, Веровесниче, не обмањује то што неверници путују по Земљи ради стицања иметка и материјалних добара, нити њихово уживање и наслађивање чарима овог света. Бог их помоћу тога приближава казни.

И пре меканских незнанобожаца, Нојев, мир над њим, народ, порицао је, а и они народи који су се доцније појавили: Ађани, Семуђани, Лотов народ, становници Медена, фараон. Они су се поделили у таборе па су настојали, поричући и убијајући неке посланике, да нанесу вери и посланицима што више зла. Супротстављали су се истини, избегавали су упуту и одбијали су очита знамења желећи да утрну Божје светло и да обеснаже истину. Међутим, Бог их је уништио, па погледај каква је била Божја освета и какве су муке допали Његови непријатељи.

Како су претходни народи због порицања заслужили казну, исто тако су и мекански незнабошци, јер не верују у Свемогућег Бога, заслужили да их Бог казни.

Анђели који носе Арш, Божји престо и одабрани анђели који се налазе око Арша величају Господара, славе Га онако како то Њему приличи. Они негирају сваку мањкавост у погледу Бога и чврсто у Њега верују. Анђели моле Свезнајућег Бога да опрости верницима, па говоре: “Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем, па опрости онима који су се покајали од паганства и греха, и који следе Твој Прави пут, и који исповедају веру Ислам! Поштеди их и сачувај од казне у Паклу, Ти си изузетно милостив!”

“Боже, уведи Своје добре слуге у еденске вртове, које си им обећао, јер су веровали и чинили добра дела. И смилуј се добрим верницима, њиховим очевима, супругама и деци, који су верници били, уведи их у Рај, а Ти си Силни и Свемогући, Твоја се реч не мења, Ти си Мудри, Који све савршено ствара, одређује и прописује”, моле анђели.

“Боже, поштеди их последица греха, опрости им, немој их казнити, јер кога Ти поштедиш последица ружних дела већ си му указао милост и омогућио му успех – да уђе у Рај и заслужи Твоје задовољство. То је, заиста, највећи степен награде који човек може заслужити”, говоре анђели у својој молби Богу.

Анђели чувари Ватре рећи ће незнанобошцима који ће сами себе корити у Паклу због неверовања на овом свету и због очите пропасти: “Божји презир према вама, кад сте Му на Земљи били непослушни, нисте у Њега веровали, него сте друге поред Њега обожавали, је био већи од ваше тренутне одвратности према себи.”

Незнанобошци ће рећи, признајући своје грехе онда кад признање и кајање неће бити од користи: “Господару наш, два си нас пута усмртио: кад смо били у утробама својих мајки пре удахнућа душе, и кад нам је дошао смртни час. А два си нас пута оживео: једном на пролазном свету, кад смо рођени, и други пут онда кад си нас, након смрти наше, оживео, и ми, ево, признајемо своје грехе, па има ли икаквог начина да изађемо из Пакла и да се вратимо на Земљу, где бисмо, несумњиво, чинили добро и Твоје задовољство заслужили?!”

“Неверници, казна вас је стигла управо зато што сте позивани да обожавате једино Аллаха, а ви ипак нисте хтели да поверујете, окретали сте се од свог Господара! С друге стране, радо сте пристајали уз оне који су друге обожавали и одобравали сте њихове поступке, па је Бог пресудио по правди међу Својим слугама. Суд припада једино Богу, Оном Који је узвишен у погледу Свог Бића, положаја, моћи. Он је највећи, све што постоји мање је од Њега.”

Бог вам, о људи, даје могућност да уочите знамења Његовог савршеног стварања у свемирским пространствима и у вама самима, да вам то буде доказ Његове моћи и једноће. И чини да пада благословљена киша помоћу које расте дивно биље и опстоји живот на Земљи. Али, та су знамења од користи само онима који су послушни Богу, и који су искрени, и који се много кају.

Верници, искрено се и одано обраћајте Свевишњем Богу и ником другом не приписујте оно што је својствено само Њему, па макар се због тога љутили ваши непријатељи незнанобошци!

Обожавајте Узвишеног Бога, Који је изнад створења у сваком погледу, а посебно кад је реч о Његовој моћи и Бићу! Предајте се Господару, власнику престола величанственог. Бог је, из Своје неизмерне милости, слао веровеснике и посланике и објављивао им мудрост, знање и упуту, који су човеку важнији од душе, без које не може да живи. Помоћу објаве веровесници и посланици подсећали су и упозоравали своје народе на погубност свих ружних дела и упозоравали су их на полагање рачуна у тешком Дану, у којем ће Бог оживети претходне и касније народе.

На Судњем дану, кад људи заједно сакупљени на једном месту буду чекали Божју пресуду, Господару светова ништа неће бити скривено, ниједно дело ни реч – све је Бог записао, и позваће човека на одговорност за све што је урадио и рекао. На Судњем дану Свевишњи Бог ће рећи: “Коме припада власт данас?” А, како Му неће одговорити ни анђели веровесници, сам ће Себи одговорити рекавши да власт припада само Њему, Оном Који је јединствен у погледу Бића и својстава, Свемогућем, Коме је све потчињено и осим Њега нема другог бога.

Бог ће на Судњем дану сваког човека наградити или казнити сходно оном што је чинио, ником неће бити учињена неправда; ником неће бити увећани греси нити ће иком бити умањена његова добра дела. Бог, заиста, брзо своди рачун, тим брже јер Својим знањем све обухвата.

Опомени, Посланиче Ислама, и подсети народ на близину Смака света, кад ће срца због страха, велике неизвесности и непојмљиво дубоке туге допрети до гркљана. Тада нико неће гласа пустити осим онога коме Милостиви дозволи. А они који су себи нанели неправду због паганства и великих греха неће имати ближњег који ће им помоћи, нити заштитника који ће се за њих заузети, нити помагача који ће од њих патњу отклонити. Судњи дан ће брзо долази.

Свезнајући Бог зна у шта човек криомице гледа и знане су Му тајне које груди крију. Богу Узвишеном, није непознат ниједан покрет ока, а ни оно што човек учини па настоји сакрити. Њему ништа није скривено.

Узвишени Бог ће на Судњем дану пресудити по правди људима. Ником неће умањити добра дела, нити ће коме додати лоше дело које није учинио. А божанства која људи обожавају не могу судити, нису за то способна. Бог чује све гласове, види све покрете и упућен је у свачије намере. Он ће сваком дати према заслугама.

Због чега неверници не путују по свету па да виде трагове које су иза себе оставили грешници? Нека путују и виде како их је Свемогући Бог уништио. Уз то су били моћнији и телесно снажнији од меканских неверника, али нису им били од користи трагови моћи и цивилизација, које су оставили иза себе и нису нашли никог да их спаси од Божје казне.

Казна је пријашње народе стигла управо због порицања Божјих заповести, и то након што су им дошли очити и непобитни докази да посланици говоре истину и да је Аллах једини бог. Премда су били тако снажни, Бог их је уништио. Он је Јак и силно кажњава оне који у Њега не верују и који поричу посланике.

Племенити Бог је послао Мојсија, мир над њим, са знамењима и очитим, непобитним доказима.

Фараону, силнику Египта, његовом министру Хаману, и Каруну, власнику ризница, послат је Мојсије с очитим доказима, али су они порекли Мојсијеву посланицу и утерали га у лаж. Рекли су да је чаробњак и лажов у својој тврдњи да је посланик.

И не само да су порекли Мојсијево, мир над њим, посланство већ су прешли границу у злу, па су убијали мушку децу Мојсијевог народа, а остављали женску децу као своје робиње. А то што неверници настоје да убијају вернике како би их било мање сплетка је која им неће успети.

Фараон се обратио угледницима свог народа: “Пустите ме да убијем Мојсија, а нека он тражи од Бога, Који га је послао људима – како он то тврди – да га заштити од мене! Страхујем да ће вас одвратити од ваше вере мењајући је! И претпостављам да ће изазвати велики неред и убиства тиме што чини у Египту.”

На то се Мојсије обрати Богу, молећи Га да га узме у Своје окриље и спаси од охолих злочинаца који поричу његову, Мојсијеву, посланицу и негирају да ће полагати рачун на Судњем дану.

У расправу се укључио један човек из фараонове породице, који је тајно веровао у Бога и подржавао Мојсија, мир над њим. Упитао је фараонов народ: “Зар ћете убити невиног човека само зато што прихвата Бога за Господара – а само Бог полаже право да се обожава!? Зар ћете убити човека који вам је донео очигледне доказе да је Божји посланик!? Ако Мојсије лаже говорећи да је посланик, лаже на своју штету и сам ће сносити последице своје лажи. Међутим, ако истину говори, онда ће вас, будете ли га сматрали лажовом, неизоставно стићи нешто од оног чиме вам прети. Знајте да Узвишени Бог неће упутити оне људе који прелазе границе у гресима, а уз то износе лажи на Њега и на Његове посланике.”

Затим им се обратио: “Народе мој, данас вама припада власт у Мисиру, ви сте господари синовима Израиљевим, то не поричем, али ко ће нас заштитити од казне коју ће Свевишњи Бог, ако хоће, послати на нас?!” Фараон рече: “Биће по мом мишљењу и мојој пресуди. Сматрам да треба убити Мојсија! Из разлога да предупредим зло и неред. И ја вас не упућујем осим на оно што је исправно и добро!"

Подсећајући и упозоравајући своје сународнике, верник из фараонове породице рече: “Народе мој, бојим се за вас кобног дана у којем ћете доживети казну ако убијете Мојсија, мир над њим, на правди Бога! Зар нису лоше скончали они који су се уротили против посланика?!”

Нојев народ, Ад и Семуд, као и каснија покољења обично су се противили посланицима, утеривали су их у лаж и показивали су отворено неверство, па их је Свемогући Бог, не чинећи им насиље, уништио. Знајте да Узвишени Бог, кажњава праведно, а да милост указује из Своје доброте!

Народе мој, плашим се да ће вас, будете ли неверници, стићи казна на Судњем дану, кад ће се људи, због тешког положаја у којем ће се налазити, међусобно дозивати погрешно мислећи да ће им родбинске везе или положај који су имали нешто користити.

Узмицаћете и бежати на Судњем дану од страхота Ватре, али заштиту нећете наћи, ни помагача који би вам помогао и од вас патњу отклонио. Коме Бог ускрати упуту и не усрећи га, њему ниједан човек не може указати на Прави пут.

Посланик Јосиф, мир над њим, још давно, пре Мојсија, мир над њим, вам је предочио очите и необориве доказе да је Аллах једини истински бог, али ви сте, за његовог живота, сумњали и били сте у недоумици, а кад га је Свезнајући Бог усмртио, онда сте још више сумњали и били сте у свему збуњени, па сте рекли: “После Јосифове смрти Бог неће више послати посланика људима!” Ето такву заблуду, у којој ви лутате, Узвишени Бог одреди онима који прелазе границе и сумњају у Његову једноћу.

Они људи који се позивају на неистину и одбијају очигледне доказе и упуту коју су донели посланици, немају за то никаквог доказа. Бог мрзи њихово расправљање, јер је неумесно, а и верници га мрзе. Онако како је Свевишњи Бог запечатио срце сваком припаднику претходних народа који се позива на неистину, тако ће запечатити срце сваком охолом, неправедном инаџији којем охолост не допушта прихватање истине.

Пошто је занегирао доказе које је донео Мојсије утеравши га у лаж, фараон је, изазивајући и претећи, рекао: “Хамане, направи ми високу грађевину како бих доспео до небеских капија”

“Па ћу се, пошто до њих стигнем”, додао је, “лично уверити у оно што Мојсије говори и видећу његовог Бога, за Кога тврди да заслужује да се обожава, да бих поуздано знао говори ли Мојсије истину или пак лаже. А мислим да је Мојсије заиста лажов, и да није посланик.” Тако је фараон мислио да чини похвално дело, а није увидео зло својих поступака. Због слеђења неистине, која му је приказана лепом, фараон је био одвраћен од Правог пута. Његово лукавство и сплеткарење ради побијања Мојсијеве, мир над њим, тврдње да је посланик завршила се на штету његову, јер је поништен сав фараонов труд, а последица тога је вечна патња.

Онај се верник поново обратио својим сународницима саветујући их: “Народе мој, ја вас заиста позивам у истину, указујем вам на Прави пут, а не желим да пођете странпутицом, зато мене следите!”

“Народе мој, кратак је живот на пролазном свету, уживање на њему брзо прође, зато немојте допустити да вас обману чари овог света, немојте мислити да ћете на њему вечно остати. А, с друге стране, имајте на уму да ће на Будућем свету уживати они који буду веровали и добро чинили, биће у Рају увек радосни, сигурни и вечно задовољни. Стога се чувајте да нас не заокупи овај пролазни свет од Будућег света."

“Бог ће оног ко чини зло казнити сходно величини његовог греха, не више од тога, а онима који чине добро зарад Божјег лица, били мушкарци или жене, а верују у Бога и посланике, Господар ће таквима дати Рај, у којем ће вечно уживати; у њему ће им Бог, без рачуна, дати најлепшу храну и пиће, и вечну награду.”

“Народе мој, чудно је то што ја вас позивам у монотеизам и чињење добрих дела, а ви мене позивате у неверство у Бога што неминовно има за последицу пропаст и вечну патњу у Паклу!”

И додао је: “Ви ме позивате да будем атеиста или незнанобожац, да будем непослушан Богу и да обожавам уз Њега друге за које не поседујем никакаво знање да они то заслужују. А ја вас позивам да обожавате Бога, Који је силан у управљању и владању, и Који жестоко кажњава, али Који опрашта онима који се покају и Њему се искрено обраћају.”

“Нимало не сумњам у то да они чијим ме слугом настојите учинити не заслужују да се обожавају и да им се упути молитва. Не треба им се обраћати ни у погледу овосветских, ни у погледу оносветских потреба. И не сумњам да ће се сви људи вратити Богу, Који ће их позвати на одговорност за дела која су чинили у животу на овом свету, и да ће у Паклу завршити сви они који су прелазили границе Божјег верозакона. Они ће у Ватри заувек остати.”

Након што им је упутио савет и упозорење па изгубио наду да ће га послушати, верник из фараонове породице известио је своје сународнике да ће се они жестоко кајати онда кад се покајање оних који су на Земљи били у заблуди неће прихватити. И да се ослања на Бога и да се ставља у Његово окриље, јер Бог добро зна шта сви људи говоре и чине и ништа Му није скривено.

Свемогући Бог је сачувао верника из фараонове породице од освете неверника и њиховог кобног сплеткарења када су га хтели убити, јер се поуздао у Бога; невернике је задесила казна још на овом свету. Наиме, Бог је потопио фараона и његове војске.

Узвишен Бог потопио је фараона и његове присталице и управо од тог тренутка излаже их ватри, ујутру и навече, у њиховим гробовима. А на Судњем дану биће уведени у тешку, вечну патњу, биће им то прикладна казна за безверство, порицање и одвраћање од Божјег пута.

Сети се, Посланиче, да ће се потлачени поданици препирати у Паклу са својим главешинама. Наиме, потлачени ће рећи њиховим великанима: “Ми смо се за вама на Земљи у погледу вере поводили, па можете ли, зато што сте били узрок наше заблуде и неверства, преузети макар део патње у којој се налазимо?”

Главешине ће одговорити да то не могу учинити, да су сви у Ватри, и следбеници и слеђени, јер је Бог тако пресудио, нико за другог казну неће моћи преузети, а Он им је по правди дао, казнио их је онако како су заслужили.

Након што изгубе наду у излазак из Ватре и повратак на пролазни свет, где би се покајали, поданици и вође неверници обратиће се чуварима Пакла: “Замолите Бога да нам патњу ублажи бар један дан, да се, ето, макар мало одморимо!”

А чувари Пакла ће им одговорити: “Зар вам посланици нису доносили јасне аргументе да је Аллах једини истински бог и да су Његове посланице истина, па сте порицали и одбијали сте да поверујете?” И након што неверници признају да су порицали Божје речи и доказе чувари ће им рећи: “Ми се за вас нећемо молити, нити ћемо се за вас заузимати! Молите се ви, али је ваша молба бескорисна и неће вам се Господар одазвати, утолико пре јер сте незнанобошци чија је молитва узалудна.”

Свемогући ће Бог, заиста, помоћи посланике и вернике још на овом свету, па ће победити оне који ратују против вере, а помоћи ће им и на Судњем дану, кад ће анђели, посланици и верници сведочити против неверника – да су их веровесници позивали у веру, а да су их они лажовима проглашавали.

На Судњем дану, кад неверници буду лишени Божје милости, неће им користити оправдања; њих чека најгоре пребивалиште, Пакао, у којем ће бити изложени болној патњи.

Узвишени Бог је Мојсију, мир над њим, дао знање, у којем је упутство и објашњење прописа који воде ка истини; Бог је учинио да синови Израиљеви наслеђују Тору и преносе је с колена на колено.

Тора је садржавала упуту и поуке, подстицао је на слеђење Правог пута и подсећао је оне који су разумом обдарени и који нису одступили од урођене природе.

Посланиче милости, стрпљиво поднеси порицање неверника и узнемиравање грешника, Бог је теби обећао помоћ и власт! Твоја је дужност, Веровесниче, да молиш за опрост греха. И слави свог Господара, ујутру и навече.

Они који не прихватају да је Величанствени Бог једини Бог те настоје помешати истину с неистином, немају аутентичан доказ да говоре истину. Њих на то наводе охолост, инат и самодопадљивост. Твоје је да се ставиш у Божје окриље и тражиш Његову заштиту, јер Бог добро чује и види све оно што Његова створења чине, Он ће им дати оно што су заслужили, ништа Му не може промакнути.

Феномен стварања огромних небеса и Земље већи је од феномена стварања људског рода. Онај ко их створи, моћан је и људе оживети после смрти и позвати их на одговорност! Већина људи не зна, и не извлачи поуку из тог феномена и, премда је очигледан, не доказује њиме могућност проживљења.

Слепац и онај који види заиста нису једнаки! Исто тако, нису једнаки ни честити верници, који верују у Бога и посланике и чине добра дела, и охоли неверници, који чине неред и грехе. Људи, мало вас је који поуку примате! Да поуку примите, знали бисте да постоји разлика између споменуте две категорије, па бисте се трудили да будете од оних који верују и чине добра дела зарад Божјег задовољства.

Немогуће је да не дође Судњи дан, у којем ће Бог оживети мртве и позвати их на одговорност за дела! А већина људи не верује у Судњи дан, немарна је спрам полагања рачуна.

Посланиче реци људима: Ваш Бог каже: “Обожавајте само Мене и само Мени упућујте молитву, па ћу вам се одазвати, удовољићу вашим потребама и отклонићу ваше невоље! Они који се охоле, па неће да Ме обожавају и не признају да сам Ја једини Бог биће бачени у Пакао; они ће бити страдалници понижени.”

Бог је створио ноћ да се одмарате од дневних послова спавајући, а створио је и дан да привређујете за живот. Велике су Божје благодати према људима, али већина људи није захвална на томе.

Само вас Узвишени Бог обасипа благодатима, само је Он ваш Господар, Створитељ; осим Њега не постоји друго истинско божанство. Па како можете застрањивати па, уместо Њега да обожавате лажна божанства која вам не користе нити штету од вас отклањају?!

Као што сте ви застранили и окренули леђа Богу, тако ће застранити сваки инаџија, у сваком времену и на сваком месту, који негира доказе и не прихвата истину. Таквог Бог неће упутити.

Бог вам је, о људи, Земљу учинио погодном за живот и олакшао вам опстанак на њој, а изнад ње створио је небеса као кров. И створио вас је у најлепшем облику и обасуо вас сваковрсним благодатима. Знајт да је Божја благодат према вама заиста велика, и да је Његова доброта неизмерна, и да је Његово доброчинство према вама немерљиво. Па, нека је слављен Аллах, свих светова Господар! Он је једини Бог.

Божји живот је савршен и потпун, Он је Живи и вечни. Нико осим Бога Узвишеног, не заслужује да буде обожаван. Будите Његови искрени, послушни верници и немојте никог поред Њега обожавати! Само је Бог достојан сваке славе и хвале.

Посланиче, обрати се незнанобошцима: “Мени је Бог забранио да се молим вашим божанствима која не доносе ни добро нити зло; наредио ми је, пруживши ми очигледне доказе, да Њега сматрам јединим Господаром. Такође ми је заповедио да се Њему покоравам и да се повинујем Његовим заповестима, Он је једини Створитељ и Господар свега постојећег.”

Људи, Бог је створио вашег праоца Адама, мир над њим, од земље, а вас ствара једне од других, тј. од сперме, незнатне текућине, која се у матерници претвори у згрушану крв, а нешто касније Бог из утроба мајки ваших изведе вас као малу децу, затим доживите напон снаге и младости, а онда старци немоћни постанете; неки умру и пре тога доспевајући до рока већ одређеног, ни више ни мање. Имајте на уму етапе стварања како бисте разумели Божју моћ и једноћу.

Свемогући Бог ствара из ничег и Он умртвљује. Кад жели нешто да учини, Господар светова само каже: “Буди!” И оно буде.

Зар се не чудиш Божји Посланиче неверницима који расправљају о Божјим истинитим, неоспоривим речима и доказима који су тако очигледни!? Чудно је то што они одступају од веровања у те исте доказе, иако су непобитни, и чудно је да лутају након што је против њих успостављен јасан доказ.

Неверници, који поричу часни Кур’ан и остале објаве сазнаће шта су за себе припремили кад их Свемогући Бог казни великом, несносном казном на Судњем дану.

На вратове неверника биће на Судњем дану стављени окови, а на њиховим ће ногама бити ланци. Анђели задужени за кажњавање ће их вући.

Анђели задужени за кажњавање неверника, вући ће невернике у врелој води, а затим ће ти исти неверници бити пржени у ватри Пакла.

Док буду пржени у ватри Пакла, биће укорени: “Где су вам сад ваша лажна божанства која сте обожавали?!

“Могу ли вам ваша божанства помоћи? Могу ли данас од вас отклонити казну коју вам је Господар приправио?” Упитаће незнанобошце анђели, а они ће одговорити: “Збиља, наша су се божанства изгубила из вида, оставила су нас на цедилу и ништа нам не могу помоћи.” Као што је Бог Узвишени, одвео у заблуду ове невернике, јер су обожавали неког другог, не Њега, исто тако ће препустити заблуди све охоле инаџије, на сваком месту и у сваком времену.

Биће им казано: "Казна које сте допали последица је претераног ликовања незнанобоштвом.

Неверницима ће бити речено да уђу кроз капије Пакла, где ће бити у вечној, непрестаној патњи. Како ће Пакао бити грозно пребивалиште охолих и како ће његови становници грозни бити!

Због тога се, Веровесниче, стрпи носећи на својим плећима терет позивања у Ислам, поднеси све непријатности на Божјем путу, буди постојан на истини, а Он ће Своје обећање испунити. Ти ћеш можда доживети нешто од оног чиме је Узвишени Бог запретио неверницима, као што се десило на Бедру, а можда ћеш и умрети пре него што их казна задеси. Неверници ће се вратити Свевишњем Богу и Он ће их на Судњем дану казнити због неверства, порицања и лоших дела. Увешће их у Ватру, у којој ће заувек остати.

Свезнајући је Бог и пре тебе, Божји Посланиче, слао посланике њиховим народима, па су их они у лаж утеривали и узнемиривали; посланици су то трпели. О некима ти је Господар објавио у Кур’ану, а о некима није; сви су пренели Божју поруку својим народима. И знај да ниједан посланик свом народу није могао пружити чудо нити доказ у погледу вере, нити показати природни феномен, осим Божјом вољом. Због тога је инсистирање неверника на томе неправедно. А кад дође време да незанобошци буду кажњени, Узвишени Бог, праведно ће пресудити између посланика и њихових народа, порицатеља, па ће незнаобошци бити уништени због изношења лажи на Бога и због неверства.

Бог вам је створио животиње, о људи, и дао вам у њима бројне користи: неке јашете, неке кољете и конзумирате њихово месо.

У животињама, које вам је Племенити Бог створио, имате и многе друге користи, и то увек. Неке користите као превозно средство путујући у далеке пределе, а на некима, опет, превозите робу; највидљивија корист је да на њима путујете копном и морем пловите.

Свезнајући Бог вам показује очите доказе да је Он једини Бог, да је величанствен и да савршено ствара. Постоји ли иједан доказ који вам је скривен, па га зато нисте свесни?!

Зашто мекански незнанобошци не путују по свету, па да виде остатке цивилизација које је уништио Свемогући и Силни Бог? Да виде како су завршили они који су били снажнији, богатији и силнији у свему од њих, меканских незнанобожаца – иако су били јаки, опремљени и обдарени телесном снагом, нису се спасили Божје казне, већ их је Господар све уништио.

Посланици су својим народима доносили очита знамења, али њихови су се обманути народи, тумарајући у незнању, радовали и поносили су се знањем које су имали, а које је било у контрадикцији са објавом. И стигла би их заслужена казна којој су се ругали када би њоме били упозоравани.

Након што би се неверници, порицатељи посланика, уверили да ће бити кажњени, признали би одмах своју грешку, али се тад њихово признање не би узело у обзир. Изјавили би да верују у Бога, Силног, Милостивог, и да се одричу свих других божанстава, кумира и идола, које су обожавали.

Међутим, њима то признање нимало не би користило, јер је дошло касно; кад наступи казна, покајање се тад не узима у обзир. Божји закон је у свемиру да се од неверника не прима веровање нити покајање након што их погоди казна. Овако Свемогући Бог уништава Своје непријатеље, охоле, оне који негирају Његово постојање, оне који се не покају онда кад се покајање прима.

О кур’анским скраћеницама већ је било говора на почетку поглавља ел-Бекара.

Ову мудру Књигу Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, објављује Бог, Милостиви и Самилосни.

Кур’ан је књига чије су речи, прописи и наднаравна чуда јасно изложени; Бог је Књигу објавио на јасном арапском језику како би га сви људи, слушајући и читајући његове одломке, могли разумети и окористити се упутом ка истини.

Часни Кур’ан доноси радосне вести да ће верници бити награђени, а упозорава безвернике да ће бити кажњени, али већина људи окреће леђа Кур’ану, не слуша његове речи па га зато и не прихвата.

Неверници су казали Веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја: “У наша срца, јер су запечаћена, не може доспети посланица у коју нас позиваш, ми не можемо разумети твоје речи, и не чујемо оно што говориш. Између нас и тебе је преграда која нам не допушта да ти се одазовемо и да те следимо. Зато, ти ради сходно вери коју си донео, а ми ћемо радити у складу са својом вером и вером наших предака. Нећемо те следити!”

Посланиче, обрати се инаџијама: “Ја сам човек попут вас, али Бог ме је учинио веровесником и објављује ми! Позивам вас да обожавате само Бога, да будете монотеисти. Пођите Правим путем, који ће вас Њему одвести. Молите Племенитог Бога да вам опрости грехе! Знајте да незнанобошцима предстоји казна и пропаст.”

Они који не дају обавезну милостињу и не верују у награду и казну на Будућем свету.

Реци им и то да ће верници у Бога и Његове посланике, на Будућем свету добити величанствену, заносну награду и да ће вечно уживати; уживање им неће бити ускраћено ни забрањено.

Божји Посланиче, осуди невернике и реци им: “Зар нећете поверовати у Свемогућег Бога и зар ћете Му сматрати равним којекаква божанства, а Он је у два дана Земљу створио? Узвишен нека је, створио је и све друго што се налази у свемиру.”

Узвишени је Бог по Земљи створио високе планине, чија је улога да Земљину кору учине стабилном, и благословио ју је створивши на њој разноразне плодове и добра. А у друга два периода Свемогући Бог створио је све што је потребно за живот. И у томе је одговор свима онима који се о томе распитују.

Потом је Свевишњи Бог приступио стварању неба, а оно је тад још маглина било, па је рекао небу и Земљи: “Повинујте се Мојој вољи, милом или силом!” Небо и Земља су одговорили: “Ми смо Ти послушни и понизни! Твоја воља је и наша воља!”

Узвишени Бог је у два дана, такође, савршено створио седам небеса, па стварање небеса и Земље износи шест дана. Силни Бог одредио је, у складу са Својом вољом, шта ће се на сваком небу налазити и шта ће где наредити кад се ради о веровање у Бога и послушност Њему; овосветско је небо украсио сјајним, украшавајућим звездама, које га, поред тога, чувају од ђавола који прислушкују небеске вести. Ето, сва та створења која је Племенити Бог савршено створио настала су у складу са Његовом вољом и хтењем. Бог је мудар и силан, све може и све зна.

Ако неверници ни после овог не поверују, ти их, Посланиче, упозори на болну казну којом ће бити кажњени као што су, због незнанобоштва и порицања посланика, кажњени народи посланика Ебера и Салаха.

Аду и Семуду Бог је слао посланике једне за другим, који су их позивали у монотеизам и послушност Богу, али су их незнанобошци утеривали у лаж и говорили су: “Да је Бог хтео да обожавамо само Њега и да Му никог не придружујемо, послао би с неба анђеле да нас позивају у монотеизам, а не би нам послао људе попут нас! Ми сматрамо да ви лажете, и не верујемо у оно што говорите!”

Еберови сународници из племена Ад који су били неверници охолили су се на Земљи без икаквог разлога и говорили, из ината и умишљености: “Нико није јачи од нас!” Бог им је одговорио: - А зар они, незналице, нису свесни да је Бог, Који их је из ничега створио, јачи од њих и моћнији?! Народ Ад је порицао знамења да је Бог Узвишени, једини Бог.

Да народ Ад искуси патњу и понижење на овом свету, Бог је на њих у тегобном и тешком дану послао ледени ветар који је са собом носио страшан звук. А казна на Будућем свету, у Паклу биће још страшнија и носиће веће понижење. И ваља знати да нико народу Ад неће моћи помоћи нити ће ико од њих моћи Божју казну отклонити.

А Мудри Бог је Семуду, народу Салаховом, објаснио Прави пут и, у склопу тога, оно што ће их усрећити, али су се определили за странпутицу, а не за упуту – уништени су муњом, која им је била срамна, понижавајућа казна јер су били неверници и порочни.

Али, Бог је међу народима Ад и Семуд спасио вернике, који су следили посланике, бојали се Узвишеног Бога и били Му послушни тако што су извршавали заповести а сустезали се од забрана. Њих није задесила казна која је задесила њихове сународнике.

На Судњем дану ће анђели потерати све невернике, без изузетка, према ватри Пакла. Они јој неће моћи умаћи.

А кад стигну до Пакла, порећи ће гнусна дела која су чинили на овом свету, а тад ће против њих посведочити њихове уши, и очи, и коже да су грехе чинили и незнанобошци били.

Кад против неверника посведоче њихове коже, они ће се обратити кожама: “Зашто сведочите против нас и износите грехе које смо чинили?!” “Ово што чинимо, чинимо по Божјој одредби, Он је сваком бићу дао способност говора; дао га је, ево, и нама”, рећи ће коже. “Бог вас је први пут створио, кад нисте ништа били, па вас је оживео ради полагања рачуна.”

“Чинећи грехе ви се нисте крили из страха од тога да ће ваше уши, и очи, и коже против вас сведочити на Дан полагања рачуна, јер ви нисте веровали у обрачун нити у полагање рачуна нити у награду после смрти, већ сте се крили верујући да се можете сакрити од Божјег погледа, верујући да Он неће знати много штошта што сте чинили, па вас је то обмануло”, казаће.

“Ето, то ваше лоше уверење о Свевишњем Богу – да неће сазнати за многе ваше грехе упропастило вас је на оба света; дошли се на Дан страшног обрачуна као губитници и страдалници, они који су упропастили и себе и своје породице.”

Ако они, против којих ће посведочити њихове уши, очи и кожа, буду казну трпели, па, Ватра ће ионако њихово боравиште бити. Ако буду тражили да им се патња укине и да Бог њима буде задовољан, у томе им се неће удовољити, нити ће икад у Рај ући.

Свезнајући Бог одредио је да незнанобошци на овом свету имају зле другове међу људима и духовима, који им лепим приказују чињење греха, навраћају их на чињење забрањених дела и на удовољавање страстима па их одвраћају од послушности Богу. Њихови им порочни другови, к томе, лепим приказују негирање Будућег света, па ови у потпуности занемарују Будући свет и негирају све оно што ће се догодити на Дан обрачуна. Зато је Узвишени Бог учинио обавезујућим да они, с претходним народима духова и људи, уђу у Ватру, јер су били неверници и грешници. Уистину ће незнанобошци настрадати, упропастиће своје породице и биће узалуд све што су чинили на овом свету.

Потпомажући се у злу, а након што на аргумент нису могли одговорити аргументом, они који не верују говоре једни другима да не слушају учење часног Кур’ана, да га не следе и не прихватају, и говоре да кад га Божји Посланику учи, праве буку, галаме и звижде, не би ли га надвикали и не би ли Посланик ушуткан и побеђен, престао да чита Кур’ан и позива у Ислам.

Бог ће онима који нису веровали и који су посланике порицали дати да искусе тешку патњу у Паклу. Бог ће их због њихових гнусних дела и неверства казнити најтежом казном.

То је казна којом ће Господар казнити Своје непријатеље који нису у Њега веровали и који су посланике у лаж утеривали – ватра у којој ће вечно остати. То ће им бити прикладна казна јер су порицали Божје јасне и непобитне доказе.

У Ватри, незнанобошци ће молити Бога да им покаже духове и људе који су их одвели од пута Ислама како би их, јер су узрок њихове заблуде и несреће, газили својим ногама. Тражиће то како би добили они највећу патњу, и били на дну Ватре.

Искреним монотеистима, добрима, који никог Богу не придружују, и који устрају на Правом путу извршавајући верске наредбе, а сустежући се од забрана и следећи Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја – на самрти ће долазити анђели и говориће им: “Радујте се срећи коју вам је Бог одредио! Немојте се бојати смрти нити страхота које после смрти долазе! Немојте се жалостити због иметка и порода, које сте оставили иза себе на пролазном свету! Нека сте радосни зато што ћете вечно бити у Рају, који вам је, због веровања у Бога и чињења добра, обећан на Земљи.”

Верницима ће анђели рећи: “Ми смо ваши помагачи и пријатељи на овом свету: чувамо вас од непријатности, сходно Божјој вољи. А бићемо с вама на Будућем свету, уливаћемо вам сигурност, па се ничег нећете бојати. Ви ћете у Рају имати све што будете желели и чиме ћете се наслађивати. Наиме, све што пожелите биће вам дато.”

“Тај ужитак”, казаће им анђели, “биће почаст од Милостивог Бога, Оног Који вам је опростио грехе, према вама Милостив.”

Нико на овом свету не говори лепше од оног који позива да се само Бог Узвишени, обожава, да се чине добра дела, којима је Бог задовољан, и који говори да је муслиман, један од оних који су понизни и покорава се заповестима. Такав најлепше говори.

Није исто добро, које Бог воли, и зло, које Он мрзи! Верниче, ти помоћу своје благости на зло добрим узврати, на ружно лепим одговори, и тад ће ти непријатељ твој одједном као присни пријатељ и заштитник постати, постаће ти најближи.

Међутим, узвратити на зло добрим и притом опростити и остати у границама благости према оном ко чини зло, могу само они који непријатности стрпљиво подносе и који се не свете ради себе. То могу постићи само срећни. У томе су велико добро и огромна корист.

Ако те ђаво својим шапутањем покуша навести, у било ком времену, да учиниш зло, затражи уточиште код Бога. Ако ђаво покуша да те наведе на зло, заштити се спомињањем Бога, Он чује све гласове и види све поступке; све чује и све зна.

Смена дана и ноћи, прецизна смена Сунца и Месеца и њихова пловидба свемиром Божје је давање и показатељ да је Бог једини и свемогући Бог. Зато се, људи, немојте клањати ни Сунцу ни Месецу – они су само створења, којима Бог управља – већ се клањајте Богу, Који их је савршено створио, ако желите да само Њега истински обожавате.

Можда те, Посланиче, неверници неће послушати у томе, можда ће се узохолити – ако се то догоди, треба да знаш да анђели честити славе Свевишњег Бога ноћу и дању и да им то никад не досади.

Један од доказа Божје једноће и величине и Његове моћи јесте и то што, о човече, видиш земљу суву и замрлу, без плодова, на коју Узвишени Бог спусти кишу с неба па она узбуја и обрасте зеленилом, стабљикама и цвећем и на којој никну трава и биље. Бог Који на тај начин земљу оживи у могућности је и мртве да оживи и да их изведе из гробова. Бог све може да учини.

Они који искривљују Божје речи, отуђују се од веровања, не верују у Милостивог Бога и негирају часни Кур’ан – не могу се од Бога сакрити, Он добро зна шта они чине, упућен је у све њихове поступке. Па је ли тај који негира Бога и пориче посланике, а који ће на оном свету бити бачен у Пакао с лицем доле окренутим, бољи од верника, који верује и који ће доћи на Судњем дану сигуран од Божје казне и уведен у Божју милост?! Људи, радите шта хоћете, добро или зло - а Ми смо објаснили и добро и зло - али имајте на уму да ниједно ваше дело није скривено Свезнајућем Богу!

Настрадаће и биће кажњени они који поричу кур’анске истине, а Кур’ан је узвишена књига, објава од Бога Узвишеног, на њега се ништа не може додати нити одузети, не може се искривити ни променити јер га Племенити Бог чува.

Немогуће је да се Кур’ану прикраде лаж и недостатак, људски уплив или додатак, промена или људска интервенција, ни на почетку ни на крају. Кур’ан је књига коју је Божјем Посланикун објавио Свезнајући Бог, Онај Који мудро ствара и свиме савршено управља, и Који је хваљен сваком приликом.

Посланиче, теби незнанобошци неће рећи ништа што већ нису рекли посланицима пре тебе; прогласиће те лажовом и ругаће ти се! Али ти стрпљиво поднеси њихово узнемиравање и поднеси терет позивања у Ислам! Господар је твој изузетно милостив према онима који се покају, а болно кажњава оне који, не покајавши се, устрају у неверству и порицању посланика.

Да је Племенити Бог објавио славни Кур’ан Веровеснику на туђем језику, незнанобошци би засигурно рекли: “Зашто нам Кур’ан није објављен на арапском језику? Да је објављен на арапском језику, разумели бисмо га?! Је ли правично да Кур’ан буде на туђем језику, а објављује се Арапу?!” Реци им Посланиче: “Овај Кур’ан упућује вернике, они помоћу њега разлучују истину од заблуде, у њему је лек за сумње и немире којима су људи изложени. А глуви су и слепи они који га негирају, па не могу разумети кур’анске речи. Наиме, кад год чују његово учење, поричу па се још више отуђују. Кад се позивају у веровање, незнабошци су слични онима које неко позива издалека, с превелике удаљености – уопште га не чују па му се не могу одазвати.”

Узвишен Бог је Мојсију, мир над њим, дао Тору, али су се синови Израиљеви подвојили у погледу њега: неки су поверовали, а неки су га порекли. Да Мудри Бог није одредио одлагање казне неверницима, пресудио би одмах да буду уништени, не би им дао нимало времена. Неверници су у недоумици, негирају Кур’ан и поричу неупитне истине које доноси.

Онај ко чини добро, тај ће имати од тога користи на Будућем свету, тим пре јер Бог нема користи од било чијег доброг дела. А онај ко је непослушан Богу, такав себи штету наноси, јер Богу не може наудити ничији грех. Бог није неправедан, па да доброчинитељу умањи добра дела, а нити да грешнику увећа грехе.

Код Њега је скривено знање о Смаку света и само Он зна када ће се он десити. Он зна када ће плод да избије из цветних чашки, и шта жена у утроби носи и када ће се породити. Ништа од тога Њему не промакне. На Судњем дану, Бог Узвишени, упитаће незнанобошце : "Где су они којима сте се поред молили?" Незнанобошци ће одговорити: "Пред Тобом признајемо да међу нама нема никог ко ће посведочити да поред Тебе постоји друго божанство."

Нестаће оних кипова, идола и светаца које су дозивали и којима су се молили, и тада ће им бити сасвим јасно да од Божје казне никуд не могу побећи и да им нема спаса.

Човеку не досади да тражи здравље, иметак, потомке и друге благодати, а ако га задеси сиромаштво, болест или нека друга несрећа, он одмах изгуби наду у Божју милост.

Ако му подаримо здравље и богатство после несреће или болести која га задеси, он ће засигурно да каже: “Ово је моје и ја сам то заслужио, и ја не мислим да ће Час судњи да дође. А ако се и деси Смак света, код Бога ме чека богатство и иметак. И као што ми је Бог на Земљи дао благодати јер сам то заслужио, даће ми их и на Будућем свету.” А Ми ћемо оне који нису веровали у Бога, сасвим сигурно, о њиховом неверовању и гресима које су чинили, обавестити и даћемо им да искусе тешку патњу.

Када човеку милост Своју и благодати дарујемо он се окреће и буде немаран спрам спомињања Бога, и удаљи се охоло од Њега, а кад га болест, сиромаштво или нека друга невоља дотакне, онда се дуго Богу обраћа и моли Га да уклони несрећу која га је погодила. Такав се не захваљује Богу на благодатима које му даје, нити је стрпљив на искушењима која га задесе.

Реци, о Посланиче онима који поричу: “Шта мислите, ако је Кур’ан од Бога, а ви у њега нећете да верујете и поричете га – какво ће тада бити ваше стање и ко је онда у већој заблуди од онога који је у противречности и далеко од Истине, иако је она јасна?”

Ми ћемо незнанобошцима показати Наше доказе и знакове кроз освајања широм света која ће Бог дати муслиманима, и у самом ослобођење Меке, као и доказе у свемиру а и у њима самима, све док им не буде сасвим јасно да је Кур’ан истина у коју нема никакве сумње. А зар им није довољно то што је Господар твој сведок да је Кур'ан истина и да је од Њега? Чије је сведочење веће од Божјег? Када би они хтели истину, било би им довољно сведочење њиховог Господара.

Људи сумњају да ће на Судњем дану пред Господара свога стати, јер поричу проживљење и не верују у Будући свет, па се зато и не спремају за њега добрим делима, а Бог, заиста, својом моћи и знањем обухвата све.

Ха-мим. Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре.

‘Ајн-син-каф. Већ смо говорили о сличној теми на почетку поглавља ел-Бекаре.

с

Само Богу припада све што је на небесима и све што је на Земљи, Он то ствара, тиме управља и уређује. Он је Свевишњи Својим Бићем, снагом и моћи; Његово Биће је величанствено.

Готово да се небеса, поред своје величине, одозго изнад земаља распадну због Његове величанствености. А анђели понизно величају и хвале Господара свога и моле опрост за оне који су на Земљи. Није ли Бог, заиста, Опроститељ греха ономе ко се покаје, и Милостив према њему?!

Бог прати и пише дела оних који поред Бога, идоле обожавају и њих као заштитнике узимају, и за та дела ће им одговарајућу накнаду дати, а ти, о Посланиче, ниси задужен за њихова дела, нити ћеш бити питан за њих, јер твоје је само да доставиш.

Као што смо, о Посланиче, објављивали веровесницима пре тебе, тако и теби Кур'ан на арапском језику објављујемо, како би становнике Меке и друга околна арапска племена, као и све људе упозорио на Судњи дан, када ће Бог окупити и претходне и касније генерације на једном месту, како би рачун полагали и добили оно што су заслужили. Нема сумње у долазак тог дана и када ће људи бити у две скупине: једна скупина, а то је верничка, биће у Рају, док ће друга, неверничка, у Ватри.

Да је Бог хтео све би их учинио припадницима Ислама и све би их увео у Рај, међутим, Његова мудрост изискује да у Ислам уђу само они које Он Својом вољом уведе, док грешници незнанобошци немају заштитника и помагача који ће их спасити од Божје казне.

Ови незнанобошци су друге поред Бога за заштитнике узели, а Бог је једини истински заштитник, док други не могу ни користити, ни штетити. Он једини оживљава мртве како би полагали рачун и добили оно што су заслужили, Њему ништа није немогуће.

А у чему год се ви, о људи, разишли, било да се ради о темељима ваше вере или њеним огранцима, пресуда за то је код Бога, па се у вези тога обратите Његовој књизи и пракси Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја. Онај ко има оваква својства је мој Господар, у Њега се поуздам у свим својим пословима и Њему се обраћам, кајући Му се.

Бог је створио небеса и Земљу без претходног примера за то, од вас самих учинио је парове, а то је учинио и од камила, крава и оваца, како бисте се размножавали кроз брачне везе и како бисте се хранили од меса и млека стоке коју вам је дао. Њему нико и ништа није слично, Он чује шта Његове слуге говоре и види шта они раде, ништа Му не промиче и Он ће вам дати одговарајућу накнаду за ваша дела, ако будете радили добро, даће вам, добро, у супротном чека вас зло.

Код Њега јединог су кључеви небеских и земаљских ризница, Он много опскрбљује онога кога хоће, како би га искушао да ли ће бити захвалан или не, док другима ускраћује опскрбу, како би их искушао да ли ће бити стрпљиви или ће бити незадовољни Божјом одредбом. Он све зна, ништа што је корисно за Његове слуге није Му скривено.

У вери вам је прописано слично ономе што смо наредили Ноји да достави и да по томе ради, и оно што теби, о Посланиче, објављујемо, и прописано вам је слично ономе што смо наредили Авраму, Мојсију, и Исусу да доставе и да по томе раде, а сажетак тога јесте да веру практикујете и да се не подвајате. Тешко незнанобошцима пада када их позиваш веровању у једног Бога и остављању богослужења другим божанствима. Бог бира кога хоће међу својим слугама, па га упути ка богослужењу и покорности, и упућује онога ко Му се каје за своје грехе.

А неверници и незнанобошци су се, баш онда кад им је дошло знање и кад им је успостављен доказ посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из злобе, мржње и неправде међусобно подвојили. И да Бог није одредио да се њихова казна одгоди до одређеног рока којег Он зна, а то је Судњи дан, већ би међу њима пресуду донео и казнио би их због неверовања у Бога и негирања посланика. А Јевреји који су наследили Тору и хришћани који су наследили Јеванђеље, и они након многобожаца, сумњају у Кур'ан којег им је донео Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, и поричу га.

Ти позивај ка овој правој вери и устрај на томе сходно ономе што ти Бог наређује. Немој се поводити за њиховим исквареним прохтевима и кад се с њима расправљаш, реци: Ја верујем у Бога и књиге које је Он објављивао посланицима и Он ми је наредео да међу вама праведно судим. Бог је тај кога обожавам, Он је и наш и ваш Господар, нама наша дела, без обзира била добра или лоша, а вама ваша дела, без обзира била добра или лоша. Након што се достави и појасни доказ, међу нама нема никакве расправе, Бог ће нас све сакупити и Њему ћемо се сви вратити на Судњем дану, па ће свима дати оно што заслужују. Тада ће се распознати искрени од лажова и онај ко је заступао истину од онога ко је заблуди позивао.

А они који се, користећи ништавне доказе, расправљају о вери која је објављена Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, након што је Божји позив прихваћен и људи му се одазвали – њихови докази су ништавни код њиховог Господара и код верника и они немају никаквог утицаја; на њима је Божји гњев и срџба јер не верују и истину одбијају, а на Судњем дану чека их велика казна.

Бог је Кур'ан с истином објавио и у то нема сумње, и спустио је правду и мерило како би се међу људима на основу тога судило. Можда је Час којег они поричи близу, а све што је близу брзо ће доћи.

Они који не верују у тај Час, пожурују га, јер они не верују у обрачун, награду и казну. Они који у Бога верују, боје га се јер страхују од коначног боравишта. Они знају сасвим сигурно да је он истина и да у то нема нимало сумње. А они који се о Часу расправљају и у њега сумњају, у заблуди су и далеко од истине.

Бог је благ према Својим слугама, даје велику опскрбу ономе од њих коме хоће, а коме хоће, из Своје милости, ускраћује је. Он је Снажни којег ништа савладати не може и Он је Силни који кажњава своје непријатеље.

Ономе ко буде желео награду у Рају, па се због тога буде трудио, повећаћемо награду, а добро дело може бити увећано и до седам стотина пута па и више. А ономе ко буде желео само добро на овом пролазном свету, даћемо му по заслузи, али у Рају неће имати ништа, јер је предност дао пролазном свету.

Зар незнанобошци да имају божанства која им у вери прописују оно што Бог није дозволио или да им забране оно што је дозволио? Да није речи одлуке коју је Бог одредио већ би им било пресуђено. А неправедницима грешницима, заиста, припада патња болна која их чека на Судњем дану.

Видећеш, о Посланиче, неправеднике који чине дела безбожништва и остале велике грехе, како стрепе и боје се казне због онога што су чинили, а то ће их, сигурно, стићи у шта нема сумње; тај страх им без покајања неће користити. А они који су веровали у Бога и посланике Његове и који су добра дела чинили биће у дивним рајским баштама у којима ће уживати, све што зажеле од благодати имаће код Господара свога и то вечно; биће то благодат велика којој ни једна друга није равна.

То је лепа и велика вест којом Бог преко свога Посланика обвесељава оне који верују у Бога и посланике и који чине добра дела. Реци, о Посланиче, за достављање истине од вас не тражим накнаду, осим једне користи, чије се позитивне последице враћају и на вас, а то је да ме волите ради моје родбинске везе с вама. Онај ко буде чинио добро, повећаће му се награда, а добро дело рачуна се десет пута. Заиста Бог прашта грехе свакоме ко Му се покаје и захвалан је на добрим делима која се чине ради Његовог задовољства.

Једна од тврдњи незнанобожаца јесте да Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, измишља Кур'ан и да га приписује своме Господару, а Бог им одговара: Да си ти и помислио да лажи измишљаш, Ја бих твоје срце запечатио и уклонио би измишљену лаж, а истину би оставио. Међутим, то није тако, што указује на искреност Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и да је Објава која му долази од Бога. Он зна шта је у срцима људи и Њему ништа није скривено.

Он Узвишени прима покајање од људи, и ономе ко се покаје опрашта незнанобоштво, неверство и све велике грехе. Он зна све шта они раде, ништа Му није скривено и Он ће им дати оно што су заслужили.

Услишава молитву оних који верују у Бога и Његове посланике и који чине добра дела, а даје им и више него што траже. Оне који не верују у Бога и Његове посланике на Судњем дану чека велика казна.

А када би Бог својим слугама давао обилну опскрбу, они би на Земљи неред чинили, али Бог Узвишени даје онолико колико хоће, некада да обилату опскрбу, а некада ускрати. Он добро зна стања својих слугу и види их, па све што даје или ускраћује, то чини из мудрости.

Он својим слугама даје кишу када они изгубе наду да ће она доћи и свуда је по Земљи распростире. Он води бригу о животима људи и Он једини заслужује похвалу у сваком тренутку.

Један од Божјих доказа који указују на Његову снагу и једноћу јесте и стварање небеса и Земље, као и чудесна створења која је по Земљи расејао. Он је у стању да их све скупи ради обрачуна. Њему то није немогуће као што му није немогуће да их први пут створи.

Несрећа која вас, о људи, задеси у вашим животима и иметку је због греха које руке ваше чине, а много тога Бог и опрости и не кажњава вас због тога.

Ви нисте у стању да побегнете ако вас ваш Господар буде хтео казнити, ви мимо Њега немате некога ко се брине о вашим животима и ко би од вас отклонио казну ако Он жели да вас казни.

И међу знаковима Божјим који указују на Његову моћ и једноћу су и лађе налик на брда по својој висини, које морем плове.

Ако би Бог желео да смири ветар који их помера, Он би то учинио, па би оне стајале на мору без померања. Стварање лађи и потчињавање ветра су знакови који јасно указују на Божју моћ сваком ономе ко трпи несреће и искушења и ко је захвалан на Божјим благодатима.

Или, ако Он Узвишени жели да уништи те лађе тако што пошаље јаке ветрове на њих, Он то може учинити због греха које људи раде, а Он многе грехе и опрости па за њих не казни.

Да би, приликом пропасти тих лађа које буду уништене ветровима, они који расправљају о речима и знаковима Нашим, негирајући их, знали да немају уточишта где би могли од пропасти побећи. Зато, не молите се никоме поред Бога и напустите обожавање свега осим Њега.

Оно што вам је дато, о људи, од иметка, положаја и деце, само је уживање у животу који је пролазан, а вечна благодат у Рају је благодат коју је Бог припремио за вернике који се на Њега ослањају у свим стањима и пословима.

И за оне који се клоне великих греха и разврата и који, кад се услед нечијих ружних речи и дела наљуте, опраштају онима који су их наљутили и не свете им се. Ово праштање је њихов леп однос, ако је оно засновано на добру и користима.

И за оне који се Господару своме одазивају, чинећи дела која им је наредио, а остављајући дела која им је забранио и за оне који намаз (молитву) обављају на најпотпунији начин, и о пословима се својим који су им важни, договарају, а део од онога чиме смо их опскрбили удељују, настојећи тиме да стекну Божје задовољство и гледање у Његово лице.

И за оне који, када угњетавању и неправди буду извргнути, узврате, штитећи тако своју част и достојанство, и то у случају ако неправедник није неко ко заслужује праштање. Ово узвраћање је човеково право, посебно ако у праштању нема никакве користи.

Онај ко жели да наплати оно што му припада, има на то право, али то треба учинити на исти начин, без повећавања и прелажења границе. Имаће награду код Бога онај ко опрости зло учињено према њему и ко поправи однос између себе и свога брата. Бог не воли оне који чине неправду према људима, њиховој имовини и части. Напротив, Он мрзи неправеднике.

Онај ко узврати бранећи себе, не треба да буде санкционисан због тога што је бранио своје право које му припада.

Биће кажњени они који људима чине неправду и који по Земљи грехе чине; њих чека болна патња на ономе свету.

А ко се стрпи на томе што га други узнемиравају и пређе преко тога и опрости, заиста ће се користи тог стрпљења видети у друштву, јер то је похвално својство којег не може имати осим велики срећник.

А коме Бог уместо упуте да заблуду, томе помагача после Њега неће бити! И ти ћеш видети како ће они који су неверовањем и гресима чинили себи неправду, кад угледају патњу на Судњем дану, надајући се повикати: “Постоји ли икакав начин да будемо опет враћени на пролазни свет па да се покајемо Богу?”

И видећеш, о Посланиче, како се неправедници понижени и клонули Ватри излажу, а они је кријући, из страха гледају. Они који су веровали у Бога и Његове посланике, рећи ће: “Заиста су страдалници они који на Судњем дану и себе и породице своје упропасте због онога што ће доживети од Божје казне!” А зар неправедни, који су кроз неверовање и грешење себи неправду чинили, неће бити у непрестаној патњи која никада неће престати?!

Њима неће бити заштитника да им помогну и да их спасе од Божје казне; а коме Бог да да је у заблуди а не на истини, такав пут спаса неће ни имати, нити га ико мимо Бога на Прави пут може упутити.

Одазовите се Господару своме, о људи, испуњавајући заповести и клонећи се греха, и немојте то одгађати, пре него што дође Дан који нико неће моћи да отклони. Тај Дан уточишта нећете имати и нећете моћи порицати грехе које сте на пролазном свету чинити.

А ако се окрену од онога с чиме смо те послали – па, Ми тебе, о Посланиче, нисмо ни послали да над њима и њиховим делима бдијеш, ти си дужан само да саопштиш, а они ће рачун код Бога да полажу. Кад човеку дамо да милост Нашу осети у виду богатства, здравља и сл., он јој се обрадује, а кад их задеси каква несрећа због греха које чине, онда човек, по природи својој, благодати Божје не признаје, на њима се не захваљује и љут је на Божју одредбу која је заснована на мудрости.

Божја власт је на небесима и на Земљи. Он ствара шта хоће, било да је мушко, женско или нешто друго. Дарује женску децу коме хоће, а мушку му ускрати, а коме хоће – мушку дарује, а ускрати му женску децу.

А некоме дарује и мушку и женску децу, а некога остави без потомства. Он зна шта је било и шта ће бити, што указује на савршеност Његовог знања и мудрости. Њему ништа није скривено и ништа Му није немогуће.

Ниједном човеку није дато да му се Бог обраћа, осим објавом, надахнућем и сл., или да му се обрати гласом, а не види Га, или да пошаље изасланика анђела попут Гаврила, па с дозволом Његовом објави оно што Он хоће. Он је, заиста, узвишен Својим Бићем и својствима и мудар је у стварању, одређивању и прописивању.

Као што смо објављивали веровесницима пре тебе, о Посланиче, и теби смо објавили овај Кур'ан. Пре Кур'ана ниси знао које су и какве небеске књиге објављене посланицима и ниси знао за исправно веровање. Међутим, Ми смо објавили овај Кур'ан као светло којим упућујемо кога хоћемо људи. А ти људима сигурно указујеш и појашњаваш Прави пут.

Божји пут којем припада све што је на небесима и све што је на Земљи, Он све ствара, свиме влада и уређује све. Сасвим сигурно је да ће се све Богу вратити, јер Он све одређује и свиме управља.

Ха мим. О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

Узвишени Бог се куне Кур'аном, као књигом која појашњава упуту и води ка истини.

Ми смо ову књигу објавили као Кур'ан на арапском језику, надајући се да је разумете сви ви на чијем је језику објављена и да оно што сте разумели пренесете и другим народима.

Заиста је Кур'ан у Плочи помно чуваној, на великом положају и узвишеном месту, и он је савршен у својим речима и доказима који исказују Његове наредбе и забране.

Зар да престанемо са објављивањем Кур'ана због тога што сте ви устрајни у незнанобоштву, и што чините друге грехе? То нећемо учинити, него из милости према вама вас позивамо на Прави пут.

Колико смо само ранијим народима веровесника послали.

Претходним народима није стигао ниједан веровесник од Бога, а да се нису с њим исмејавали.

Уништили смо народе који су били јачи и способнији од ових, и зато онај ко је слабији од њих не може Нас спречити да и њега уништимо. У Кур'ану смо већ споменули примере уништавања ранијих народа, попут Ада, Семуда, Лотовог народа и становника Медена.

Па ако, о Посланиче, упиташ незнанобошце који поричу: ко је створио небеса и Земљу, они ће, сигурно, одговорити: “Створио их је Силни којег нико и ништа не може надвладати, Свезнајући!”

Онај Који вам је Земљу припремио како бисте по њој могли ходати и по брдима и долинама вам путеве начинио, да знате где се треба усмерити.

Онај Који с неба с мером спушта воду, и то онолико колико је довољно за вас, вашу стоку и усеве. Ми помоћу ње у живот враћамо мртве пределе на којим нема биља. Као што Бог оживљава мртву земљу, тако ћете и ви бити из гробова изведени и оживљени.

Онај Који ствара створења сваке врсте, попут ноћи дана, мушка и женска и др., и даје вам лађе и стоку да на њима путујете. Лађама путујете морем, а стоку користите за путовање копном.

Све вам је то Бог дао, како бисте се сместили на палубама и леђима током путовања, а затим да споменете Божју благодат јер вам је то потчинио и да својим језицима кажете: Нека је узвишен Онај који нам је потчинио ову јахалицу којом управљамо. Ми не бисмо могли то да чинимо да је Бог није потчинио.

Након смрти вратићемо се само Њему, како би рачун полагали.

Незнанобошци тврде да су нека створења настала од Бога, па су говорили да су анђели Његове кћери. Човек који каже оваке речи незахвалан је, у незнанобоштву и заблуди.

Зар да ви, о незнанобошци, говорите да је Бог за Себе узео кћери, а вама је дао синове. Каква је то расподела коју заговарате?

А кад неко од њих буде обавештен да је добио женско дете, лице му се ојађеном помрачи од туге, бриге и срџбе. Како онда Богу приписују нешто због чега се, ако се њима припише, љуте и срде?

Зар своме Господару приписујете оно што се одгаја у украсима, и које на расправу није спремно?

За анђеле, који су Божје слуге, тврде да су жене. Да ли су они присуствовали када их је Бог стварао, па су сигурни да се ради о женама? Анђели ће записати ове њихове тврдње и биће питани о томе на Судњем дану, па ће због својих лажи бити кажњени.

Правдавајући се судбином, казали су: "Да је Бог хтео да не обожавамо анђеле, ми то не бисмо чинили. Сама чињеница да је Он то хтео, указује да је задовољан тим делом." Они за овакве тврдње немају знања, него само износе лажи.

Или смо незнанобошцима дали књигу пре Кур'ана, која дозвољава обожавање некога поред Бога, па се они придржавају те књиге, узимајући је за аргумент?

То се није десило, него они за аргумент узимају слеђење претходника. Говорили су: "Ми смо наше претке затекли да имају веру по којој обожавају кипове и ми само следимо њихове стопе."

Исто тако, ови су порицали и аргументовали своје ставове слеђењем предака. Пре тебе, о Посланиче, Ми ни у један град нисмо посланика послали, а да они владари који су раскошно живели нису говорили: “Затекли смо претке наше како исповедају веру и ми њихове трагове следимо.” Није твој народ први који поступа на тај начин.

Њихов посланик им је говорио: "Зар ћете следити ваше претке, чак и онда када би вам ја донео нешто боље од онога што су практиковали они?" Они би казали: "Ми не верујемо у оно с чиме сте ти и посланици пре тебе послани."

И Ми смо кажњавали народе који су порицали посланике, и уништили смо их, па добро сагледај какав је био крај оних који су посланике у лаж угонили. Њихов крај био је болан.

Спомени о Посланиче, када је Аврам своме оцу и народу казао: "Ја немам ништа са киповима које ви, поред Бога, обожавате,

осим с Богом Који ме је створио, јер ће ме Он, заиста, на Прави пут упутити, и усмериће ме ка ономе што ће ми бити од користи.

Аврам речи сведочанства исправног веровања "нема другог истинског божанства осим једног Бога", учини трајним за потомство своје. Међу њима ће бити увек оних који ће само Бога обожавати и ништа Му у обожавању неће придруживати, а све то да би се они покајали Богу од незнанобоштва и греха.

Нисам пожуривао са казном и уништењем незнанобожаца који су истину порицали, него сам им дао да уживају на пролазном свету, а и прецима њиховим, све док им није објављен Кур'ан и док им није дошао јасни посланик, Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја.

Када им је стигао Кур'ан, који је истина и у који сумње нема, они су казали да се ради о враџбини којом их Мухаммед покушава завести, и да у њега не верују.

И незнанобошци који су порицали су казали: "Зашто овај Кур’ан није објављен неком великом човеку из ова два града, тј. Мекке или Таифа?" Радило се о Велиду б. Укби и Урви б. Месуду Секафију. Дакле, и требало је по њима, да Кур'ан буде објављен овој двојици, а не Мухаммеду који је био сиромах и сироче.

А да они не расподељују милост Господара твога, о Посланиче, па је дају коме хоће, а ускраћују од кога хоће, или то чини Бог?! Ми расподељујемо међу њима оно што им је потребно за живот на пролазном свету и Ми једнима дајемо богатство, а другима сиромаштво, да би једне другима потчинили. А милост Господара твога на Будућем свету, боља је од пролазног света којег они гомилају.

А да неће сви људи постати један народ у неверству, Ми бисмо кровове кућа оних који не верују у Свемилосног од сребра учинили, а и степенице уз које се пењу.

и дали бисмо им врата на кућама њихових, и диване на којима се одмарају, како би тиме били приближени казни и стављени у искушење.

И украсе од злата бисмо им дали, јер све је то само уживање у пролазном животу, и од тога, због пролазности, нема много користи, а Будући свет, у Господара твога, о Посланиче, биће за богобојазне, оне који проводе Његове заповести и чувају се грешења.

Онога ко се буде слепим правио пред Кур'аном и од њега се окретао, Ми ћемо казнити тако што ћемо му ђавола натоварити, па ће му он нераздвојни пратилац постати и само ће му заблуду повећавати.

Они – ђаволи који прате оне који су се од Кур'ана окренули, људе ће од Правог пута и Божје вере одвраћати, па неће проводити Његове заповести и неће се чувати грешења, а они ће мислити да су на Правом путу и да следе истину. Због тога се никад неће ни кајати за своју заблуду.

Када онај ко се окретао од спомињања Бога, дође на Судњи дан, казаће: Камо среће да си ти од мене био далеко, колико је далек исток од запада. Како си ти само био ружан друг.

Бог ће на Судњем дану рећи неверницима: "Након што сте у незнанобоштву били и грехе чинили, неће вам бити од користи то што ћете заједно бити кажњавани. Ваши другови неће понети вашу казну."

Они су глуви па не чују истину, слепи су да је виде, па зар ти, о Посланиче, да дозовеш глуве и на Прави пут упутиш слепе и оне који су у јасној заблуди?!

Ако бисмо ти душу узели, о Посланиче, њих бисмо, сигурно, казнили и на пролазном свету и на Будућем свету.

Или, кад бисмо ти хтели показати нешто од казне коју смо им обећали, па Ми над њима, заиста, потпуну моћ имамо и они Нас не могу надвладати.

Зато се држи, о Посланиче, онога што ти објављује твој Господар, и ради по томе, а ти си, уистину, на Правом путу.

Заиста овај Кур'ан представља част теби и твоме народу, и на Судњем дану бићете питани о веровању у њега, слеђењу његове упуте и позивању њему.

А питај, о Посланиче, оне које смо пре тебе од Наших посланика послали – да ли смо Ми наређивали да се, осим Свемилосног, божанства друга обожавају и да им се чини богослужење?

Још давно Ми смо послали Мојсија са знамењима Нашим фараону и главешинама народа његовог, па је он рекао: “Ја сам, заиста, Посланик од Господара свих створења!”

Када им је он донео Наше доказе, они су почели да се исмејавају и ругају.

А нисмо фараону и главешинама народа његовог показивали ниједан знак који је указивао на исправност Мојсијеве посланице, а да није већи био него претходни! И патњи смо их подвргли на овом свету, не би ли се Богу повратили и неверство оставили, али није било користи.

А они су, када их је део патње погодио, говорили Мојсију: О ти, чаробњаче! Замоли за нас Господара свога, на темељу обећања да ћемо, ако поверујемо, бити казне спашени. Ако нам уклони казну, ми ћемо, сигурно, Правим путем поћи.

Када бисмо од њих казну отклонили, они би завет прекршили и не би га извршили.

И фараон, охолећи се и хвалећи својом влашћу, обзнани своме народу и рече им: “О народе мој, зар мени не припада власт у Мисиру и ове реке које испред мене, и испод мојих дворова, теку – зар не видите моју власт и величину?!”

Ја сам бољи од Мојсија који је слабић и који не зна добро ни да прича.

Зашто му Бог који га је послао није ставио златне огрлице на њега, како би се знало да је Његов посланик или зашто није дошао у друштву анђела?!

Он их заведе и наговори да му се у заблуди покоре. Они су, заиста, били народ који је одбио покорност Богу.

Када су, устрајно чинећи неверство, изазвали Нашу срџбу, Ми смо их казнили и све их потопили.

И учинисмо фараона и главешине народа његовог примером и поуком људима и неверницима твога народа, како не би били попут њих, па да их казна као и њих задеси.

Када су незнанобошци помислили да се на Исуса, којег обожавају хришћани, односе Божје речи: "И ви и они које поред Бога обожавате бићете гориво у Паклу, а у њега ћете, заиста, ући" – а Бог је забранио да се Исус обожава, као што је забранио и обожавање кипова – тада је твој народ, о Посланиче, загаламио расправљајући се, па су казали: "Ми смо задовољни да наша божанства имају статус Исуса." Након тога је Бог објавио: "А они којима смо још пре лепу награду обећали, они ће од Пакла далеко бити."

Они су казали: "Да ли су боља наша божанства или Исус?" Они нису навели ово поређење и овај пример како би стигли до истине, него како би се расправљали. Они су народ чије је својство расправа.

Исус син Меријин био је Божја слуга којем смо Ми благодат веровесништва и посланицу дали и учинили смо га примером Израиљћанима како би га узели за доказ Божје моћи Који га је створио без оца, као што је Адама створио и без оца и и без мајке.

А да хоћемо да вас, о људи, уништимо, Ми бисмо то учинили и уместо вас би довели анђеле на Земљу, који би само Бога обожавали и никог Му не би придруживали.

Силазак Исуса пред крај света биће један од великих предзнака Судњег дана. Немојте сумњати да ће се Смак света десити и следите оно што сам вам доставио од Бога, јер то је Прави пут на којем нема никаквих девијација и скретања.

Немојте да вас ђаво својим завођењем одврати од Правога пута. Он вам, заиста, отворено и јасно исказује непријатељство.

А кад је Исус очите и јасне доказе донео своме народу, он им је казао: “Доносим вам од Бога мудрост и долазим да вам објасним оно у чему се разилазите по питању вере. Зато се Бога бојте и следите Његове заповести и клоните се грехова, а мени се покоравајте у ономе што вам наређујем и забрањујем.

И Исус, мир над њим, рече: "Заиста је Бог мој и ваш Господар, ми немамо другог Господара осим Њега, па само Њему искрено богослужење чините, јер у томе је исказивање Његове једноће и слеђење Правог пута на којем нема никаквих скретања.

Хришћанске скупине разишле су се у погледу Исуса, па има оних који говоре да је он бог, има оних који кажу да је Божји син, а има и оних који тврде да су он и његова мајка два божанства. Тешко онима који су према себи неправду учинили на начин да су Исусу приписали својства божанствености или су га назвали Божијим сином или су казали да је један од тројице. Тешко њима од страшне казне на Судњем дану.

Да ли ове скупине које су се разишле у погледу Исуса ишчекују да им Судњи дан изненада дође и да они то и не осете? Ако им Судњи дан дође, а они буду и даље неверници, онда ће сигурно скончати у тешкој патњи.

Они који су били ортаци и пријатељи у своме неверству и заблуди, на Судњем дану биће једни другима непријатељи. Вечни пријатељи ће, и након смрти, остати само богобојазни који су проводили Божје заповести и клонили се греха.

Бог ће њима казати: "О Моје слуге, пред вама нема никаквог страха и ви нећете бити тужни због онога што вас је прошло на Земљи."

Онима који буду веровали у Кур'ан који је објављен њиховом посланику и који буду следили кур'анске упуте, практикујући његове наредбе и остављајући његове забране.

Уђите у Рај ви и они који су вам слични у веровању, радујући се вечној благодати која никада неће престати.

Они ће бити служени из посуда и чаша од злата. У Рају ће бити све што душе зажеле и чиме се очи наслађују, и у њему ћете вечно боравити, никада из њега нећете изаћи.

Овај Рај којег смо вам описали награда је за ваша добра дела која сте чинили.

У њему ћете непрестано имати свакојаког воћа којег ћете јести и којег никада неће нестати.

Они који су чинили неверство и грехе вечно ће у Паклу остати.

Казна им се неће умањити и у тој патњи неће имати наду у Божју милост.

Ми им нисмо учинили неправду када смо их у Ватру увели, него су они неверовањем сами себи неправду нанели.

Они ће дозивати Малика, анђела чувара Пакла: "О Малик, нека нас твој Господар усмрти па да се спасимо патње." Малик ће им тада одговорити: "Ви нећете умрети, него ћете у казни вечно да останете."

Ми смо вам слали у животу на Земљи истину у којој нема никакве сумње, али већина вас истину презире.

Ако они плету замке Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и Ми ћемо замке њима поставити које ће бити веће од њихових.

Зар они мисле да Ми не чујемо шта они насамо разговарају и шта крију у својим срцима и како се међу собом тајно договарају? Чујемо Ми све то, а анђели који су изасланици Наши, који су уз њих, записују оно што раде.

Реци, о Посланиче, онима који Богу приписују кћери, нека је Он далеко и узвишен од онога што они говоре: “Бог нема дете, слављен нека је Он и ја Му, међу онима који Му негирају такве мањкавости, први богослужење чиним, негирајући такве мањкавости."

Бог Који је Господар небеса, Земље и Престола величанственог, далеко је од онога што Му незнанобошци приписују када тврде да постоји друга божанства поред њега, или да има жену и дете.

Па, ти их, о Посланиче, остави нека се упуштају у заблуду и забављају док не доживе Дан којим им се прети, а то је Судњи дан.

Он се истински обожава и на небесима и на Земљи, Он мудро ствара, одређује и управља свиме, зна стања Својих створења и ништа Му није скривено.

Божја добра и Његов благослов су огромни, Он је Онај чија је власт на небесима и на Земљи, и између њих, Он једини зна када ће Смак света бити и Њему ћете се сви вратити како би рачун полагали и како би вас наградио или казнио!

Они које незнанобошци, поред Њега, моле – неће се моћи за друге заузимати код Бога; моћи ће само они који Истину признају, а та истина су речи сведочанства "нема другог истинског божанства осим једног Бога-Аллаха."

А ако их запиташ ко их је створио, сигурно ће рећи: “Бог нас је створио!” Па куда се, онда, одмећу и како након ове спознаје могу да се окрену од чистог монотеизма?!

Бог зна за Посланиково жаљење због тога што га његов народ пориче, а у том жаљењу стоји: О Господару, заиста овај народ не верује у оно с чиме си ме њима послао.

Окрени се од њих и кажи им оно помоћу чега ћеш отклонити њихово зло. Ово је било у Мекки. А знаће они која их казна чека.